Ja sam se stvarno iskreno nadao da se radi o halucinaciji i da ćemo mi dotičnom poslaniku moći pomoći, ali evidentno je onda da je to neka mržnja prema sopstvenoj zemlji, mržnja prema svima nama ovde, tj. većini ljudi, tako da očigledno da je čovek neizlečiv. Ali, ništa borićemo se. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje podržati ove zakone, zato što smatramo da su oni kvalitetni i da predstavljaju jedan korak unapred u našem zakonodavstvu.

Pošto sam ograničen sa vremenom diskusije, pokušaću da budem što konkretniji.

Tokom jučerašnje i današnje rasprave mogli smo da čujemo niz različitih primedbi i kritika od strane opozicije, na šta smo već navikli, kao što smo navikli da nijedna ta primedba ili kritika ne sadrži ni jednu konkretnu zamerku na sadržinu ili tekst predloženih zakona, ali bukvalno ni jednu. Bilo je u tim diskusijama, možemo slobodno reći, svega i svačega, ali najviše praznih priča i populizma.

Tako smo imali i malo pre priliku da od jednog poslanika čujemo da digitalizacija nije potrebna, da je ona u stvari moda i ja mu stvarno verujem. On je čovek koji poslednjih godina prati modu, pa je tako kada je bio modni trend promena nacionalne pripadnosti on promenio svoju naciju i tako ušao u Narodnu skupštinu. Kada je bio trend da se vrši istraživanje javnog mnjenja, on je sklopio ugovor sa Državnom lutrijom Srbije i za dva miliona i 400 hiljada dinara vršio istraživanje javnog mnjenja. Samo zamislite, za ta dva miliona i 400 hiljada dinara, mogli su prilikom digitalizacije i uvođenja digitalnih udžbenika da se kupe tableti za celu jednu osnovnu školu, da sva deca u jednoj osnovnoj školi u Srbiji dobiju tablete, umesto što je jedan pojedinac taj novac stavio u svoj džep. Ali, nije on jedini.

Imali smo ovde priliku da slušamo i čoveka koji je svoju opštinu zadužio za preko 4 milijarde dinara i koji nam je danas pričao o tome kako pojedini roditelji nemaju novaca da svojoj deci daju za užinu i za autobuske karte, ali nije rekao da ti roditelji nemaju novac za to, što je njegov žuti kartel te roditelje prilikom pljačkaške privatizacije, bez ikakvog prava izbacio na ulicu i te roditelje ostavio bez posla, te roditelje ostavio u situaciju da svom detetu nemaju da daju za osnovne potrebe.

Privodim kraju i zato smo u situaciji da u Koreji, kao što je rekao ministar 2000. godine uvedena digitalizacija nastave, a kod nas je uvedena pljačkaška privatizacija, otimačenje i pustošenje Srbije.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, cilj ovog amandmana je da se dodatno definiše obaveza državnih organa, fizičkih i pravnih lica, tako da smo predložili da se u članu 8. Predloga zakona o strancima doda stav 4. koji glasi – Na stranca investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost, primenjuju se st. 1. do 3. ovog člana zakona.

Republika Srbija se po okončanju DOS-ovske vladavine našla pred najvećim i najvažnijim problemom privrednog i ekonomskog razvoja koji se ogleda u nedostatku kapitala, bez kojeg se nisu mogli rešiti ključni i razvojni problemi.

Enormna zaduženost i država na ivici bankrota bile su rezultat vladavine jednog kriminalnog režima. Kompleksnost nasleđenih problema dostigla je takve razmere da je Vlada Republike Srbije hitno morala povući odlučne poteze kako bi zaustavila dalje siromašenje i propadanje države i njenih građana, kako bi uspostavila političku i finansijsku stabilnost i stvorila uslove za privredni rast.

Upravo je visok nivo stranih ulaganja imao veliki značaj na oporavak privrede, privredni rast, na povećanje stope zaposlenosti i stope BDP.

Zbog svega ovoga, smatramo da je korisno da se i ovim zakonom definišu određeni pojmovi vezano za strane investitore, pre svega zato što kada strani investitor uvidi da su on i njegov kapital dobrodošli, da je prepoznat od strane države domaćina i da će u potpunosti biti zaštićen primenom pozitivnih pravnih propisa, kao i da kada naiđe na povoljnu poslovnu atmosferu, onda je sasvim izvesno da će uložiti svoja sredstva u osnivanje firme, i to ne samo u osnivanje, već i u kasnije proširivanje proizvodnih kapaciteta i povećanje zaposlenosti.

Povećanom zaposlenošću građana dobijamo povećanje njihovog životnog standarda, a naša država postaje socijalno odgovornija prema svojim građanima.

Aktuelna republička Vlada, za razliku od vlada koje su činile partije bivših režima, prema svojim građanima vodi jednu odgovornu socijalnu politiku, štiteći one najugroženije, one kojima je pomoć i najpotrebnija. Hvala.

Poštovani predsedavajući, naš amandman se odnosi na to da se u članu 1. Predloga zakona o strancima dodaje stav 2. koji glasi: „Zakon o strancima treba da omogući budućim investitorima u Republici Srbiji brže dobijanje ličnih dokumenata, u cilju ekonomskog razvoja i veće socijalne ravnopravnosti“.

Kada govorimo o Predlogu zakona o strancima, moramo konstatovati da su tokom primene trenutno važećeg zakona uočeni problemi koji se ne mogu prevazići bez preciznog definisanja normi koje se odnose na ulazak, boravak i kretanje stranih državljana u Republici Srbiji, a u skladu sa ciljem unapređenja nacionalnog sistema legalnih i nelegalnih migracija.

Donošenjem novog zakona, osim što će se na precizniji i savremeniji način propisati uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca, smatramo da bi trebalo da se precizira i olakša dolazak stranih investitora i da se na taj način utiče na povećanje samog broja stranih investicija.

Pitanje socijalne pravde, tj. ravnopravnosti socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva su već šest godina jedan od glavnih prioriteta politike Vlade Republike Srbije. Pre 10-15 godina tadašnja republička vlast je prilikom sprovođenja tranzicija, a naročito prilikom sprovođenja sramne privatizacije, gurnula veliki broj građana na margine društva i sprečila ih da svojim punim kapacitetima učestvuju u ekonomskim, privrednim i društvenim tokovima.

Sve ono što se događalo tokom tog perioda, mnoge građane Srbije je udaljilo od osnovnih civilizacijskih tekovina, od jednakih mogućnosti za obrazovanje, za lečenje, zaposlenje i ostvarivanje prihoda. Ovaj amandman jeste pokušaj da se u skladu sa politikom koju sprovodi Vlada Republike Srbije te nepravde isprave.

Investicije u privredi i otvaranje novih fabričkih pogona, bili ti investitori strani ili domaći, jedini su način da se poveća zaposlenost građana Srbije, da ti isti građani kroz svoj rad ostvare pristojnu zaradu i obezbede uslove da sebe i svoju porodicu izvuku sa margina društva, gde su završili neodgovornom politikom bivših vlastodržaca. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, cilj ovog amandmana je da se dodatno definišu lica na koja se ovaj zakon odnosi, tako da smo predložili da se u članu 2. Predloga zakona o strancima doda stav 3. koji glasi - ovaj zakon primenjuje se na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost.

Danas strane investicije predstavljaju ključni faktor razvoja privrede mnogih zemalja. Uloga stranih investicija je od velikog značaja za proces transformacije nacionalnih privreda, a naročito u slučaju zemalja poput Srbije, koje se nalaze u procesu ozbiljne privredne reforme i u ovim zemljama ovakav oblik finansiranja obezbeđuje značajan priliv kapitala.

Razlog što pre deceniju, deceniju i po, iako je postojala prilika, nismo imali više stranih investicija, bilo je, pre svega, neusaglašeno zakonodavstvo, razoren pravosudni sistem, preglomazan birokratski aparat i korupcija na svim državnim nivoima. U periodu tadašnjim vlastodršcima nije bio bitan državni, već lični interes, zbog čega su najviše ispaštali obični građani. Umesto da su otvarali fabrike, oni su ih uništavali, zatvarali, umesto da su zapošljavali ljude, oni su radnike terali na ulicu.

Svojom odgovornom politikom, aktuelna republička Vlada presudno je uticala da se u Srbiji uspostavi politička i finansijska stabilnost, odnosno da se u Srbiji uspostavi mnogo povoljniji ambijent za ulaganja. Tako je Srbija tokom 2016. godine privukla dvanaest puta više grinfild direktnih stranih ulaganja, nego što bi se očekivalo za ekonomiju te veličine, a Srbija je stranim investitorima postala privlačna zahvaljujući ozbiljnim reformama koje je u prethodne četiri godine sprovela i kojima je pored ostalog, skraćeno vreme za registraciju kompanija i izdavanje građevinskih dozvola, pa je tako Srbija krajem prošle godine proglašena za najbolju zemlju u jugoistočnoj Evropi po kriterijumu sprovedenih reformi, na osnovu kojih je postala izuzetno privlačna stranim investitorima.

Sve ovo pokazuje da je Vlada Republike Srbije povukla hrabre reformske poteze kojim je unapredila investicioni ambijent, privukla veliki broj novih investicija, što je dovelo do toga da i sama stopa nezaposlenosti, koja je 2012. godine, za vreme bivšeg režima, iznosila oko 26%, danas iznosi nešto iznad 12%. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama se danas nalazi više zakonskih rešenja koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje u potpunosti podržati, pre svega jer se najveći deo njih odnosi na podizanje bezbednosti i sigurnosti građana, kao i na borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima.

Primena odredbi važećeg Zakona o azilu tokom migrantske krize pokazala je veliku složenost aktuelnog postupka azila, kao i to da su pojedine odredbe zakona neprecizne i nedorečene, te da ih je teško primeniti u praksi, zbog čega postoji prostor za zloupotrebu postupka azila i neophodno je donošenje novog zakona kojim bi trebalo da se prostor za zloupotrebu prava na azil smanji na minimum.

Usvajanjem novog zakona o azilu i privremenoj zaštiti bi trebalo da olakša rad državnim organima, da smanji papirologiju i skrati čitav postupak rešavanja svakog zahteva tražioca azila, koji sada traje i duže od godinu dana.

Pored predviđanja brže procedure u rešavanju zahteva za dobijanje azila, ovaj Predlog zakona predviđa i mogućnost da se pravo na utočište ne odobri tražiocu koji predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i javni poredak Republike Srbije.

Ovim novim zakonskim predlogom omogućuje se da država Srbija zadrži visok nivo u poštovanju međunarodno prihvaćenih standarda u oblasti ljudskih prava i prava tražilaca azila, uz istovremeno održavanja visokog nivoa bezbednosti svih građana Srbije i poštovanje Ustava i zakona.

Kada govorimo o Predlogu zakona o strancima, moramo konstatovati da su tokom primene trenutno važećeg Zakona o strancima, takođe, uočeni problemi koji se ne mogu prevazići bez preciznog definisanja normi koje se odnose na ulazak, boravak i kretanje stranih državljana u Republici Srbiji, a u skladu sa ciljem unapređenja nacionalnog sistema legalnih i nelegalnih migracija.

Donošenjem novog zakona prevazići ćemo navedene nedostatke tako što će on na precizniji i savremeniji način propisati uslove za ulazak, kretanje, boravak, kao i vraćanje stranaca koji neregularno borave u Republici Srbiji.

Nova zakonska rešenja će uticati na kvalitet obavljanja poslova u oblasti kretanja i boravaka stranaca u Republici Srbiji u celini, a samim tim i na veći stepen bezbednosti, pravne sigurnosti, kako građana Republike Srbije, tako i stranih državljana koji ulaze i borave u našoj zemlji.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, moramo konstatovati da, iako je poslednjih nekoliko godina načinjen značajan pomak u pogledu povećanja nivoa bezbednosti saobraćaja, rizik stradanja u saobraćajnim nesrećama u našoj državi višestruko veći u odnosu na države sa razvijenim i stabilnim sistemom bezbednosti saobraćaja i u tom smislu neophodno je što pre uspostaviti postojan i delotvoran sistem bezbednosti saobraćaja na putevima.

Izmenama postojećeg zakona omogućuje se uspostavljanje postojanijeg i delotvornijeg sistema bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i veća zaštita ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju.

Pri sačinjavanju Predloga izmena i dopuna ovog zakona posebno se, kao što vidimo, vodilo računa o bezbednosti ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, pre svega dece i biciklista.

Čitajući predložene izmene i dopune može se primetiti da je jedan od njihovih osnovnih ciljeva rešavanje problema ugroženosti mladih i neiskusnih vozača. Neiskustvo ove kategorije vozača najčešće je nosilac rizika njihovog stradanja, ali i stradanja ostalih učesnika u saobraćajnim nezgodama u kojima oni učestvuju. U tom smislu predloženo je pooštravanje uslova za upravljanje motornim vozilima od strane vozača sa probnom vozačkom dozvolom.

Upravljanje vozilom od strane vozača u stanju alkoholisanosti prepoznato je kao jedan od ključnih problema bezbednosti saobraćaja i u tom smislu predloženo smanjenje dozvoljene granice alkoholisanosti, kao i uvođenje nove kategorije alkoholisanosti - visoka alkoholisanost.

U oblasti osposobljavanja kandidata za vozače ove izmene i dopune Zakona imaju za cilj i eliminisanje uočenih problema u primeni važećih odredbi, pošto su prilikom vršenja nadzora nad radom pravnih lica koja vrše osposobljavanje kandidata za vozače utvrđene brojne nepravilnosti, od kojih su najizraženije neodržavanje teorijske i praktične obuke, kao i nepropisano sprovođenje teorijskog i praktičnog ispita, pa je zato predloženo uvođenje informacionog sistema osposobljavanja kandidata za vozače koji čine sistem za dostavu podataka osposobljavanja u centralnu bazu podataka MUP i audio-video sistem sprovođenja teorijskog ispita.

Zbog problema koji evidentno postoji i u primeni važećih propisa o tehničkim pregledima vozila, takođe je predloženo uvođenje informacionog sistema tehničkih pregleda vozila. Navedeni sistem podrazumeva sistem za dostavu podataka i sistem za video nadzor tehničkog pregleda. Po pitanju predloženih izmena i dopuna Zakona o policiji moramo konstatovati da je pre dve godine Skupština Srbije, donoseći novi Zakon o policiji, napravila jedan značajan korak koji je doprineo poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih i drugih poslova u MUP.

Tokom dvogodišnje primene uvidelo se koja postojeća zakonska rešenja je moguće poboljšati u smislu njihove efikasnije primene kako bi se povećala efikasnost rada samog Ministarstva unutrašnjih poslova.

U okviru predloženih odredbi naročita pažnja posvećena je odredbama kojima se uređuje vršenje bezbednosnih provera propisivanjem za koga i kada mogu da se vrše, kao i odredbama o utvrđivanju činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju za prijem u radni odnos u MUP.

Ono što je bitno jeste da je ovim predlogom po prvi put definisana sadržina bezbednosne smetnje. Sve ovo treba da dovede doga da se u redovima zaposlenih u MUP nađu samo ona lica koja će biti dostojna za rad u tom ministarstvu.

Odredbama ovog predloga precizno se utvrđuje i pravo na staž u osiguranju u uvećanom trajanju i jasno je utvrđeno koje kategorija zaposlenih mogu biti izuzete od primene odredbi Zakona o PIO.

Ono što je posebno značajno jeste što je data mogućnost penzionisanja policijskim službenicima koji su 15 i više godina staža proveli na posebno složenim operativnim poslovima, o čemu je malopre i sam ministar govorio.

Kao levičar i poslanik Pokreta socijalista posebno bih želeo da pohvalim ministra Nebojšu Stefanovića i celokupan njegov tim zbog izuzetno visoke socijalne odgovornosti prema svim policijskim službenicima koji su po ko zna koji put dokazali, predlaganjem odredbi kojima se obrazuje Fond za solidarnu pomoć koja će pružati socijalnu podršku ne samo zaposlenim policijskim službenicima, već i članovima njihovih porodica, kao i za projekat rešavanja stambenog pitanja po izuzetno povoljnim uslovima, koje je započela Vlada Republike Srbije.

Poslednji predlog zakona na koji ću se u svojoj diskusiji osvrnuti jeste predlog kojim treba da se uspostavi nacionalni DNK registar i to pre svega za potrebe vođenja krivičnog postupka i rasvetljavanja krivičnih dela utvrđivanja identiteta nestalih ili nepoznatih lica leševa, delova tela, kao i obrada podataka dobijenih forenzičko-genetičkim analizama.

Uvođenje biološkog veštačenja metodom DNK analiza u policijsku, tužilačku i sudsku praksu pruža neograničenu mogućnost za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela, uz istovremenu mogućnost eliminisanja pojedinih osumnjičenih kao izvršilaca krivičnih dela.

Prema podacima Interpola, 26 zemalja u Evropi ima operativne DNK baze podataka. Stoga smatram da je neophodno da i naša zemlja stvori zakonske uslove za vođenje DNK registra.

Na kraju bih još jednom ponovio da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, ovim amandmanom se predlaže da se planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva kao nasleđe bivšeg režima. Kao što je svima jasno, protiv siromaštva se najefikasnije bori investicijama, otvaranjem novih radnih mesta, a upravo onako kako se to danas radi u Novom Sadu za vreme mandata jednog od najboljih gradonačelnika koje je Novi Sad imao Miloša Vučevića, upravo kako je malopre govorio kolega Žarko Mićin.

Kako je to bilo za vreme bivšeg režima, pokazaće nam primer bivšeg gradonačelnika Novog Sada Borislava Novakovića koji je 2011, 2012. godine, dok je obavljao dužnost direktora Javnog preduzeća Zavoda za izgradnju grada. Prilikom izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu, zloupotrebom službenog položaja omogućio je vlasniku firme „Borovica transport“ Dušanu Borovici da pribavi četiri miliona evra i time ošteti budžet grada Novog Sada. Inače, Borislav Novaković je široj javnosti poznat kao borac Solunac, poslanik koji, pored činjenice da se u tom trenutku nalazio na službenom putu u Solunu, 3. decembra 2001. godine na neobjašnjiv način u ovom domu uspeo da glasa za usvajanje sramnog DOS-ovskog Zakona o radu.

Novaković je zajedno sa svojom tadašnjom pomoćnicom za opšte poslove nezakonito omogućio „Borovica transportu“ da stekne kvalifikaciju i da učestvuje u drugoj fazi restriktivnog postupka. Na osnovu svega ovoga, Novaković je u toku 2011. godine zaključio dva ugovora sa „Borovica transportom“, iako je znao da ovo preduzeće ne ispunjava uslove za izvođenje radova na poslednjoj deonici izgradnje Bulevara Evrope u Novom Sadu. Potom je izdato trebovanje za avansno plaćanje, znajući da za takvo trebovanje ne postoji pravni osnov, odnosno da nije dostavljena druga potrebna bankarska garancija za njegovo izvršenje, te je na ovaj način, nezakonit, „Borica transport“ uveden u sam posao.

Na ovaj način funkcioneri „žutog kartela“ pribavili su imovinsku korist „Borovica transportu“, a verovatno i sebi, po četiri miliona evra, a na štetu budžeta grada Novog Sada koji je morao da obezbedi nova sredstva i po dolasku nove gradske vlasti da napokon završi projekat Bulevara Evrope. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, ovim amandmanom se predlaže da se planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva kao nasleđa bivšeg režima. A šta je i moglo drugo osim siromaštva ostati u amanet Srbiji i njenim građanima posle najsramnije pljačkaške privatizacije koju je sproveo bivši režim i koja je Srbiju uništila više nego svi ratovi i NATO bombe, kada su firme takoreći poklanjane tj. prodavane za jedan evro, odnosno jednu marku, ali ni jedna nije mogla da bude prodata bez debele provizije koju su funkcioneri tog bivšeg režima naplaćivali tokom privatizacije.

Šta je osim siromaštva Srbiji i njenim građanima mogla da donese vlast koja je tokom svoje vladavine pustošila, kako republički, tako pokrajinski, a i budžete lokalnih samouprava?

Zato je upravo i naš zadatak da nastavimo borbu koju smo pre pet godina započeli, da Srbija bude država sa što manje siromaštva, država u kojoj će njeni građani imati pravo na život dostojan čoveka. Hvala.

Poštovani predsedavajući, prvo pitanje upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova – da li su njihova dva ministarstva nešto preduzimala po pitanju fiktivnog subvencionisanja 110 projekata uglavnom nepostojećih proizvodnih pogona, koje je isplaćivano iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija za otvaranje pogona u AP Vojvodini, a preko kojih su Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović oštetili pokrajinski budžet za oko 35 miliona evra?

Od 110 subvencionisanih preduzeća 60-ak je vrlo brzo, po dobijanju subvencija, završilo u stečaju, ali i u milijunskim gubicima ne ispunivši odredbe ugovora i ne vrativši subvencije. Da li je utvrđena odgovornost Bojana Pajtića, tadašnjeg predsednika Pokrajinske vlade, i Dragoslava Petrovića, tadašnjeg pokrajinskog sekretara, pošto nisu podneli ni jednu krivičnu prijavu za prevaru protiv firmi koje nisu vratile subvencije i nisu zaposlile nove radnike kako je to bilo precizirano u ugovorom?

Drugo pitanje, takođe, upućujem ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova. Tokom održavanja poslednjih lokalnih izbora 2016. godine Opštinska izborna komisija u Baču donela je 13. marta Odluku o odbijanju liste DS, da bi dan kasnije 14. marta Pokrajinska vlada, odnosno njena Kancelarija za inkluziju Roma, koja je pripadala Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i zapošljavanje, kojim je rukovodio predsednik pokrajinskog odbora DS Miroslav Vasin, poslala kamion sa 350 prehrambenih paketa nepostojećoj kancelariji za inkluziju Roma u Mesnoj zajednici Vajska u opštini Bač kako bi obezbedila neophodne potpise za predaju nove liste.

Ono što je najsramnije jeste da ni u jednoj opštini u Vojvodini ne postoji registrovana opštinska kancelarija za inkluziju Roma, a pogotovo ne u mesnim zajednicama, a na otpremnicama za pakete stoji adresa nepostojeće kancelarije u Vajskoj, a na navodnoj adresi te kancelarije živi, koja se nalazi u ulici Pere Segedinca broj 12, živi Zoran Petrović koji je bio kandidat DS za odbornike u Skupštine opštine Bač i koji se na njihovoj listi nalazio na petom mestu. Pored toga što se na adresi na koju je upućeno 350 prehrambenih paketa, ne postoji nikakva kancelarija za inkluziju Roma i na toj adresi stanuje kandidat DS iz opštinskog odbora, zanimljivo je da se na prijemnici robe, umesto pečata te nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma Vajska, kojoj je pomoć navodno upućena, nalazi pečat Udruženja građana Romkinje Bača koje čak i nije iz Vajske, već iz Selenče. Sve to ukazuje da se ne radi ni o kakvoj pomoći, već o klasičnom kriminalu i kupovini glasova.

Ista lica su bila članovi i kandidati DS na lokalnim izborima i prevozili su pakete kamionom marke „Mercedes“ registrovanim u Loznici, a isto su počinili nekoliko dana kasnije kada su, tačnije 24. marta, te iste pakete, koji su bili pakovani u zamislite žute kese, delili u susednoj Selenči. Pošto je priča o kupovini glasova putem nepostojeće kancelarije za inkluziju Roma u Vajskoj dospela u javnost, par dana posle toga registrovano je Udruženje Romi Vajske na čije ime, ali ne i adresu, ponovo stiže nova količina prehrambenih paketa, ali ovaj put u dva kamiona. Adresa isporuke i podele paketa nije bila adresa sedišta Udruženja Romi Vajske, već je ponovo bila adresa u ulici Pere Segedinca broj 12 gde stanuje kandidat DS za odbornika Zoran Petrović, a koji je robu prevozio svojim ličnim kamionom, verovatno do onih čiji glasovi su trebali biti kupljeni, da slučajno ne zaborave od koga su te pakete dobili.

Pitanje glasi – da li je ministarstvo, jedno i drugo, bilo šta povelo po ovim navodima? Hvala.

Poštovani ministre, poštovana predsednice, naš amandman se odnosi na predlog da budžet bude u funkciji smanjenja siromaštva.

U kakvoj funkciji je budžet na svim nivoima bio tokom vladavine bivšeg režima reći će nam sam aranžman pokrajinske administracije Bojana Pajtića koji je sklopio sa brokerskom firmom „Aleksandar“ iz Subotice, sa jednim od 107 preduzeća koje je dobilo subvenciju za uvođenje novih tehnologija iako nikad nije objašnjeno koja je i kako nova tehnologija nabavljenja, a preduzeće je vraćalo u nekoliko navrata tu subvenciju kroz tzv. donacije.

Najpre je utopilo 7150 litara antifriza u 19 poljoprivrednih, mašinskih i tehničkih škola u Vojvodini za 12650 evra, zato što te škole imaju vozni park, koji je zaključila Pajtićeva administracija. Na istih 19 adresa ponovo je isporučeno 2400 litara antifriza za 4250 evra, još 10000 litara sredstava za poliranje i zaštitu guma za 32800 evra i još pet hiljada litara tečnosti za pranje stakla za 3760 evra. Čije gume su đaci polirali sa 10000 litara ne piše u zaključku Pokrajinskog izvršnog veća. Nije objašnjeno ni zašto škole troše više antifriza od gradskih saobraćajnih preduzeća u Vojvodini.

Onda su na red došla pozorišta, muzeji i galerije u Novom Sadu i u Vojvodini, gde se antifriz izgleda troši čak i više nego u motorizovanim školama i gradskim saobraćajnim preduzećima.

U razmaku od samo pet meseci za osam ustanova isporučeno je 2640 litara antifriza za 4700 evra i 3000 litara tečnosti za pranje stakla za 2250 evra, pa još 2500 litara antifriza za 4500 evra i još 6250 litara tečnosti za pranje stakala u vrednosti od 4700 evra. U poslednjoj isporuci za kulturu obuhvaćeno je 10 pozorišta, muzeja i galerija u Vojvodini kojima je, navodno, dato još 6650 litara antifriza za 12000 evra i još 12500 litara tečnosti za pranje stakla u vrednosti od 9500 evra.

Iz zaključka Izvršnog veća vidi se da je u isto vreme brokerska kuća vraćala subvencije kroz isporuke još 6250 litara tečnosti za pranje stakla za 4700 evra, za 124 srednje škole u Vojvodini. Računica pokazuje da su Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić trampili 91000 evra za 21500 tonu antifriza, 10 tona sredstva za zaštitu i poliranje guma i 33 tone tečnosti za pranje stakla. Deset prestižnih ustanova kulture u Vojvodini za samo pet meseci je snabdeveno sa 11,8 tona antifriza i 21,7 tona tečnosti za pranje stakla, što pokazuje samo kako se bivši režim odnosio prema budžetskim sredstvima i prema sredstvima građana Srbije.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, naš amandman se odnosi na predlog da se planiranje, priprema, donošenje, izvršenje budžeta realizuje tako da u najvećoj mogućoj meri bude u funkciji smanjenja siromaštva, za razliku od vremena vladavine bivšeg režima, kada je bio u funkciji ličnog bogaćenja funkcionera žutog kartela, a da bismo to dočarali, reći ću samo da je ekspert za sitni i krupni kriminal samo od marta do maja meseca do 2016. godine, u svom omiljenom kafiću u Smederevskoj Palanci potrošio 457.710 dinara na litre piva, kafe, sokova i to je naravno fakturisano na opštinsku upravu.

Papiri pokazuju da je taj ekspert za sitni i krupni kriminal više vremena provodio u kafani, nego na svom radnom mestu, zbog čega i ne čudi da je opštinu naslednicima ostavio u dugovima do guše.

On je u svom omiljenom kafeu „Atrijum“, nenamenski i bez javne nabavke, utrošio novčana sredstva opštine i to u iznosu od 457.710,00 dinara u periodu od 24. marta do 25. maja 2016. godine. Svemu tome u prilog govore fotokopije računa na kojima se jasno vidi njegov potpis. Tako je samo 13. maja 2016. godine palanački ekspres za sitni i krupni kriminal spiskao neverovatnih 139.850,00 dinara i gotovo sve na pivo. Tako je tog dana ili večeri opštinskim novcem plaćeno 65 flaša „Lav“ piva, 135 flaša „Tuborga“, 143 „Hajnekena“, 13 limunada, 15 ceđenih pomorandži.

Takođe, 27. aprila u „Atrijumu“ spiskao je 110.800,00 dinara na kafu, gaziranu i negaziranu vodu, a istog dana u istom lokalu napravljen je novi ceh, doduše nešto skromniji, jer tada je na kafu, ceđene pomorandže, limunade i vodu spiskao 60.335,00 dinara. Tu još jedan račun od 53.275,00 dinara…

Međutim, to nije bio jedini ugostiteljski objekat koji su posećivali eksperti i njegovi saradnici…

… jer njihovi troškovi na ugostiteljske usluge u 2015. godini iznose 3.516.127,00 dinara, dok samo tokom prve polovine 2016. godine iznose 2.894.240,00 dinara. Hvala.

Član 104.

Ja nisam govorio samo o nekih, poslanik nije dobro razumeo, o nekih 100.000, jer nisam stvarno imao vremena da kažem kolike je taj isti ekspert za sitni i krupni kriminal dugove ostavio u Smederevskoj Palanci, pa kada kažemo da samo posle njegovog odlaska s vlasti u JP „Palanka razvoj“ je ostalo 7.800.000 za neisplaćene zarade, ukupan dug preduzeća 380 miliona dinara, predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj“ neisplaćene zarade su iznosile 37,5 miliona, a ukupan dug 93 miliona …

Znači, niko ne priča o samo 100.000, već pričamo o četiri milijarde dinara koje je ekspert za sitni i krupni kriminal ostavio svojoj opštini u dugu.