Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio još za prethodni amandman odmah posle izlaganja predlagača, međutim i dalje sam pri stavu da, ako se krše moja prava da se ne krše prava opozicije.
Ja mislim da ni prethodni amandman nije bio smislen, posebno zbog nadoknade pričinjene štete koja je mogla nastati. Niti sam ja profesor, niti sam bio premijer, niti sam bio kandidat više stranaka za premijera, ali ja stvarno ne znam kako neko može da odgovara za štetu koja je mogla nastati, za pričinjenu štetu koja je mogla nastati. Šteta je ili pričinjena ili nije pričinjena. Ali za pričinjenu štetu koja je mogla nastati možda može da se odgovara krivično, ali ne može se tražiti nadoknada štete za ono što nije bila šteta. Gotovo je neverovatno, ali s obzirom da je taj amandman već prešao ja ću preći na ovaj koji je sad aktuelan.
Tu se radi o tome da je predlagač predložio da su sudovi, organi uprave i drugi nadležni državni organi, tela i agencije dužni da o stvarima kojima je predviđeno zastupanje od strane državnog pravobranilaštva dostavljaju sva pismena neposredno državnom pravobranilaštvu. Složio bih se sa tim da predlagač nije suzio kada sve treba obaveštavati državno pravobranilaštvo. U predlogu zakona piše da se kada se radi o drugim nadležnim organima, znači državni organi su organi države Srbije, a drugi nadležni organi su širi pojam, može da obuhvati ako se radi o državnoj imovini i AP, grad Beograd, razne organe koji rade po pitanju državne svojine. U tom slučaju su svi ti organi, bez obzira što nisu državni, što se u predlogu zakona koji je predložilo Ministarstvo radi o širem spektru organa, dakle, oni su u obavezi da obaveste neposredno državno pravobranilaštvo.
Ukoliko bi usvojili ovakav amandman mi bi suzili mogućnost, odnosno suzili bi broj dostava državnom pravobranilaštvu od strane svih organa, a ne samo od državnih organa. S tim u vezi, bilo bi u praksi veoma zanimljivo videti kako bi se to dešavalo i ko bi recimo obaveštavao Saveznu Vladu 2001. godine da može nastati šteta povodom sklapanja ugovora sa Konzorcijumom 21. decembra 2001. godine, po konkursu koji je održan u julu iste godine, a da ta firma nije bila ni osnovana. Dakle, pravobranilaštvo tu daje saglasnost na jedan ugovor, a Savezna Vlada u čijem sastavu je bio …
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se na amandman.)
…Na amandmanu sam, samo govorim šta u praksi može da se desi ukoliko se obavesti državni organ, a to on ne učini. Tu nastane šteta po grad Beograd recimo 30 miliona dinara. Pitam se ko će tu štetu nadoknaditi, s obzirom da ta šteta nije mogla nastati, već je nastala. S obzirom da su organi, i državni i svi drugi, obaveštavali Saveznu Vladu u kojoj je bio jedan poslanik ovde, da ne govorim imena da ne bih izazvao repliku, oni su obavestili o tome, ali je Savezna Vlada, taj organ potpisao sasvim drugi ugovor od onog na koja je pravobranilaštvo dalo saglasnost.
Dakle, ta šteta nije mogla nastati, nego je nastala. Pitam, ko će sada da nadoknadi? Da li je jedan oldtajmer dovoljan da se nadoknadi 30 miliona evra, koliko je šteta koju su grad Beograd i država Srbija pretrpeli? Hvala.