Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja sam ovim dirljivim govorima toliko dirnut i ganut, da ne znam odakle da počnem. Mnogo sam pogođen, naravno, iz prostog razloga što je ovo o blokadama važnih saobraćajnica trebalo znati onog trenutka kada su na divljački način rasterani zemljoradnici u Šapcu na mostu. Da ne govorim ko je tada držao vlast, da ne govorim koliko seljaka je dobilo krivične prijave zato što su se usudili pobuniti da cena svinja nadražava paritete u poljoprivrednoj proizvodnji. Jedan stočar bi svakako to mogao znati. Međutim, računa da naš narod ima kratko pamćenje, pa nije želeo da o tome govori.
Što se situacije u Lazi Lazarević tiče, verujem da je on dobar poznavalac tog stanja tamo. Ali, takođe verujem da on nije lekar.
Što se tiče blokade na pomorskoj saobraćajnici Beograd-Stalać, polako, tek se temelj gradi, tek se radi projekat, ali pretpostavljam da će on biti prvi demonstrant kad se to izgradi, da će preprečiti gondolu sve dok ne proda sve svoje pljeskavice i ćevape. Dakle, hoću da verujem da će taj zakon koji mi sada donosimo doneti neku dobit i njemu.
No, da se vratim temi dnevnog reda. Ja sam ovo potpisao malopre, 23. oktobra se nismo baš skupili svi, nas 65 se nije skupilo istog dana, ali taj datum nije toliko bitan. Mi smo tada imali u vidu sledeće činjenice. Prikupio sam nešto što je bilo 2013. godine, a većina ovih krađa koje su se desile u velikim komunalnim sistemima, posebno u EPS, desile su se 2007. do 2011. godine. Recimo, navešću 05.01.2012. godine – kilometri pruge pokradeni. Onda, u toku 2013. godine stub dalekovoda ukraden. Dana 22.10.2011. odšrafili tri kilometra pruge, a 08.12. lopov zaradio pet miliona jer je uhvaćen prilikom preprodaje sekundarnih sirovina. Onda idemo – na meti bakarne mafije, april 2012. godine, telefoni BIA. Dakle, između ostalog, uspeli su i da pokradu bakar i odatle, nevezano ko je tada držao vlast.
Dalje, prerada sekundarnih sirovina u Pazovi. Velika količina koja je nestala u Sremu je u toku 2012. godine prerađena u Staroj Pazovi, gde su se otkupljivale sekundarne sirovine. Onda, bakar sa Crkve u aprilu 2011. godine i šahte u Subotici za vreme nove Vlade. Dakle, nestalo je 350 šahti u toku 2012. godine, dok je republičku vlast držala i DS i posle toga gde je nosač vlasti SNS.
Takođe, imamo tekstove u vremenu od 26. aprila 2007. godine, 30. jula itd. Onda, imamo 30. jul 2012. godine, Bela Palanka – poginuo prilikom pokušaja da ukrade bakar u trafostanici itd, itd. Hoću da kažem da su to bili motivi zbog kojih smo doneli ovaj Predlog izmene i dopune Krivičnog zakonika, s obzirom da treba uraditi dve stvari.
Jedna stvar je zaštiti živote samih kradljivaca. Nekoliko njih je već poginulo. Jedan je poginuo u Somboru dok je Elektrodistribucija pokušala da uspostavi sistem napajanja. S obzirom da je on prekidao to, došlo je do pogibije samog lopova. Takođe, u Beloj Palanci i u još nekoliko mesta se desilo da sami lopovi stradaju prilikom krađe. To je jedan od motiva.
Drugi od motiva je bezbednost samih građana. U samom Beogradu je mnogo toga nestalo od saobraćajne signalizacije, iako Beograd ima 335 komunalnih policajaca, dok druge sredine te komunalne policajce nemaju. Kada u Beogradu nisu uspeli da sačuvaju bronzu sa fontana, neka kulturna blaga itd, kada u Beogradu nisu uspeli da sačuvaju, a imaju 335 komunalnih policajaca, kako to uopšte učiniti na teritoriji cele Srbije?
Prvo što treba uraditi, to je biti restriktivniji u prevenciji, odnosno zapretiti nekim većim kaznama, što smo mi pokušali da učinimo, misleći da će doći do opšteg odobravanja da se zbog zaštite života i zdravlja i počinioca i građana nedvosmisleno pruži podrška ovakvom jednom zakonskom projektu. To nas je navelo da napišemo ovaj predlog zakona, želeći da zasluge iz tog zakona za bezbednost građana i samih lopova podelimo zajedno sa drugima. Nije nam palo na pamet da ćemo nekim štrajkom koji se desio u Priboju, koji je svakako bio opravdana i koji je na kraju rešavala sama vlast i potpredsednik Vlade, sprečiti nekoga da izađe na prugu sindikalnih zahteva.
Takođe, želim da kažem, da sam još bio i rigidniji, pa sam tražio da se ovo oko saobraćajne signalizacije uvrste u ovaj pravi stav, da kazna umesto tri godine bude osam godina zatvora za krađu saobraćajne signalizacije u koji ne spadaju saobraćajni uređaji, dakle, želeo sam da i oni kradljivci aluminijuma ali se mislilo da bi tu pre svega, zato što je većina tih počinilaca iz jedne manjinske grupe, da bi se time njima nanela odgovarajuća nepravda. Dakle, radi se o saobraćaju signalizaciji koja često nestaje zbog krađa aluminijuma.
U svojoj ovoj dokumentaciji koja datira i od vladavine bivšeg režima, postoje dokazi da su se te krađe dešavale i pre 2007. godine. Dakle i 2007. godine na ovamo i dešavaju se sada. Preventivno treba delovati da se ove krađe spreče, rekao sam iz razloga povećanja bezbednosti svih građana, pa i samih počinioca.
Ono što treba reći dalje, da sam pokušao prilikom predlaganja ovog zakona, da vidim šta se iskustva iz drugih država. Mislim da su Nemci otišli najdalje u tome i da nešto treba primeniti u drugim zakonima. Pre svega, treba menjati i carinski zakon da se prilikom izvoza sirovina kontroliše poreklo, da se bez kontrole porekla ne može ta sirovina izvesti. Paralelno sa time moraju da se usklade i neki interni i drugi propisi da se u komunalnim firmama, pre svega na železnici pokuša označavanjem vidljivim i nevidljivim, dati do znanja čija je moguća ukradena sirovina. Dakle, da se kontrolom kod otkupljivača sekundarnih sirovina može utvrditi da li to potiče od javnih komunalnih sistema ili je to regularno otkupljeno gvožđe, bakar, olovo, aluminijum itd. To su iskustva iz tih država.
Nemci primenjuju određenu vrstu premaza kojih se počinioci krađe ne mogu rešiti, koje se vide, lako se utvrde, ultravioletnom lampom, ali se počinilac nikako ne može odreći tih tragova. Dakle, ne može ih ničim skinuti. Na takav način se može ustanoviti da li je učestvovao u krađi u tim vitalnim, posebno železničkim prugama i saobraćajnicama, da li je prilikom svojih aktivnosti on bio počinilac ili nije.
To su iskustva i zato sem ovog zakona verujem da treba menjati i usklađivati druge propise, a da je ovo početak. Mislim da ćemo imati nepodeljenu podršku. Za početak je ovo iz bezbednosnih razloga bilo veoma dobro i prihvatljivo za sve poslaničke grupe i poslanike. Verujem da bez obzira na ove varnice koje su bile sa obe strane, ipak verujem da će ovaj zakon biti usvojen gotovo jednoglasno. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući, pre svega želim da reklamiram član 103, 108. i 109.
Član 103. kaže da poslanik ima pravo da reklamira povredu Poslovnika, član 108. i 109. daje određena ovlašćenja predsedavajućem, koji može da ih koristi, ali ne mora.
U Poslovniku ne piše da ne mora, ali pre svega želim da protestujem zato što se za vreme izlaganja ministra dobacivalo iz klupa onih koje predvodi profesor Pravnog fakulteta, pa bi trebali da znaju i u svom obraćanju prema ministru, govorim gde je povređen Poslovnik. Svaki akt pa i Poslovnik, još od Deklaracije o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine, kaže da prava jednog pojedinca ne mogu biti na uštrb prava drugih.
Tako i ovde ukoliko se poslanici na odgovarajući način obraćaju ministru, on svakako ima ista prava da se isti način tim istim poslanicima obrati.
Što se tiče dobacivanja iz sale, iz određenih klupa, predvođeni profesorom pravnog fakulteta, mislim da je to vrlo loš primer za njegove studente, za poštovanje Poslovnika i smatram da ste mogli, a da niste morali da izreknete opomenu.
Moje poštovanje zaslužujete time što niste izrekli opomenu opoziciji, a sećamo se svih nekih prethodnih saziva, kada su oni vrlo često i vrlo rigorozno upotrebljavali takve odredbe Poslovnika koji su oni napisali, a ne mi. S toga ja ne tražim da se u danu za glasanje o ovome glasa i puno poštovanje prema vašem strpljenju za opoziciju koja je iskoračila iz svih svojih prava, barem po mom mišljenju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poprilično iznenađen s obzirom da ja priznajem da ne dolazim iz oblasti pravosuđa, nekim „neznanjima“ koji su iskazali oni koji su trebali biti eksperti u ovoj oblasti, posebno ako neko predaje na Pravnom fakultetu i ako ubuduće treba sa tog Pravnog fakulteta da izađu sudije koje će se tu školovati i koje treba da obnove čast i dostojanstvo tog poziva koji je, žao mi je što moram to da kažem, ta čast i dostojanstvo je potpuno zagubljeno u poslednjih 20-ak godina, a u poslednjih 10 godina posle reforme i deforme, ne treba ni govoriti.
Za samo nekoliko sati sam prikupljao komentare na pauzi, šta misle građani o sudstvu, pravosuđu, mreži sudova, itd? Od svih komentara koje sam dobio, a ima ih stotinak za dva sata, koje sam uspeo da skupim, nijedan nije pozitivan. To govori o tome šta građani misle o pravosuđu, a ja moram reći da mnogi od nas ovde su govorili u vrlo ružičastom i pozitivnom svetlu o stanju u našem sudstvu, u našem tužilaštvu, o mreži sudova, o mreži tužilaca.
Nisam za manekenske osmehe, ali nisam ni zato da tužioce, posebno ove najvažnije republičke i za organizovani kriminal, nisam za to da ih dovodimo na svadbe državnog sekretara u Ministarstvu pravde, to je za mene neprihvatljivo. To govori o povezanosti izvršne vlasti sa pravosudnom, posebno ako mladoženja i tužilac nisu u rodbinskoj vezi. Ako jesu, tek je to onda problem. Dakle, nisam za tu vrstu manekenskih osmeha koji se pokazuju na tim svadbama, gde želi da se pokaže moć stranke nad pravosuđem i da se time stavi na znanje građanima kojima se sudi, u kojoj mreži sudova će se raditi, u kojoj mreži tužilaca.
Nisam iznenađen prošlom mrežom sudova i mrežom tužilaca, s obzirom da je ministar pravde bila gospođa koja je radila nekad u Kabinetu Ministarstva pravde, a između službenika u Ministarstvu pravde i Ministarstva pravde imala jednu odiseju koja se zove tužilaštvo.
Godine 2003. bivši ministar pravde ili ministarka pravde izabrana je za tužioca, odnosno imenovana protivustavno. Dakle, bivši ministar postao je tužilac protivustavno, odnosno ministarka i to je ustavni sud 2004. godine i proglasio da je to imenovanje 2003. godine bivšeg ministra pravde koji je kasnije postao ministar pravde, a tada je postao tužilac, bio neustavan, na istom imenovanju je imenovan i Bruno Vekarić.
Zato pitam ministra pravde, da li je tačno da je Ustavni sud 2004. godine proglasio neustavnim Zakon o tužilaštvu po kojima su imenovani, Snežana Malović za tužioca i Bruno Vekarić za tužioca? Ovo pitam tim pre što je Bruno Vekarić i dalje zamenik tužioca za ratne zločine i nije prošao prvi izbor u Skupštini. Dakle, njega je kasnije, molim malo za pažnju, Veće tužilaca ponovo izabralo na mesto zamenika tužioca za ratne zločine, bez obzira što nije prošao prvi izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zato bih voleo da ministar pravde odgovori da li su to izbori iz 2003. godine bili protivustavni, odnosno da li je Ustavni sud to proglasio neustavnim?
Takođe, želeo bih da mi odgovori da li je isti taj Ustavni sud, odnosno u drugom sastavu, proglasio i neustavnim izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Danas kada slušamo kritike ovih zakona, treba da znamo da su većina izbora, većina odluka za vreme bivše vlasti proglašene neustavnim i da su čak oni čiji su izbori proglašavani neustavnim, rukovodili pravosuđem. Zato bih želeo da mi se na to odgovori ukoliko je to moguće.
Naš narod kaže da nema poverenja u ovu presudu i otprilike se svi komentari svode na to da sirotinja nema pravo da se tuži, da nema gotovo pravo ni da se uhvati za kvaku i da nema čemu da se nada kada se uhvati za kvaku bilo kog suda.
Mreža sudova koja je bila, bila je takva da smo mi iz Inđije i Pazove morali da putujemo od 50 do 70 kilometara svaki dan da bi došli do suda, odnosno Prvog osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici. Pri tome smo za godinu dana trošili goriva oko 100 hiljada, što stranke u postupku, što svedoci, što advokati, godišnje su trošili oko 100 hiljada evra, zato što im je Osnovni sud bio dostupan tek u Sremskoj Mitrovici, pa je od Pazove, Banovaca, Belegiša, Slankamena, Inđije, Novih Karlovaca trebalo putovati do Prvog suda i pri tome su se naravno koristili automobili i na taj prevoz je potrošeno preko 100 hiljada evra.
Takođe je izgubljeno svake godine oko 40 hiljada časova za vreme dok je putovanje sa tih mesta do udaljenog suda, do dostupnog sudstva, bilo dostupno u to vreme. Meni nije čudo što nas ogovaraju danas i što najlošije o ovom zakonu govore oni koji su izvršili reformu i deformu bivšeg suda. Kod njih je Boginja Pravde bila toliko slepa da su je priveli i učlanili u njihovu stranku. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Da vas podsetim, ti stavovi govore – kada poslanik prilikom reklamacije povrede Poslovnika to očigledno zloupotrebi, predsedavajući vreme koje je poslanik zloupotrebio reklamirajući Poslovnik, ima pravo da odbije od vremena poslaničke grupe.
Stoga, s obzirom da se ovde pričalo o mostu, nekom moranju, evo ja ne idem, to je dobrovoljno. Dakle to nije vojska. S obzirom da se pričalo o autobusima itd. predlažem da se to vreme zbog zloupotrebe Poslovnika odbije poslaničkoj grupi, ali imam razumevanje za vaše ponašanje, što ne kažnjavate opoziciju, u tome vas podržavam.
Moj predlog je da gospodinu Janku Veselinoviću produžite vreme izlaganja, da mu maksimalno dozvolite, jer što više on govori to je bolje za nas. Još na kraju da kažem, bez obzira što se pričalo o nekim autobusima, stvarno mi je žao i molim gospodina Babića da za poslaničku grupu koja je zloupotrebila povredu Poslovnika naruči jedan kombi jer će svi stati u njega. Može i automobil.
(Marko Đurišić, s mesta: Može onaj od 100.000 evra.)

Dame i gospodo, narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 7. i 8. Da vas podsetim, ti stavovi govore – kada poslanik prilikom reklamacije povrede Poslovnika to očigledno zloupotrebi, predsedavajući vreme koje je poslanik zloupotrebio reklamirajući Poslovnik, ima pravo da odbije od vremena poslaničke grupe.
Stoga, s obzirom da se ovde pričalo o mostu, nekom moranju, evo ja ne idem, to je dobrovoljno. Dakle to nije vojska. S obzirom da se pričalo o autobusima itd. predlažem da se to vreme zbog zloupotrebe Poslovnika odbije poslaničkoj grupi, ali imam razumevanje za vaše ponašanje, što ne kažnjavate opoziciju, u tome vas podržavam.
Moj predlog je da gospodinu Janku Veselinoviću produžite vreme izlaganja, da mu maksimalno dozvolite, jer što više on govori to je bolje za nas. Još na kraju da kažem, bez obzira što se pričalo o nekim autobusima, stvarno mi je žao i molim gospodina Babića da za poslaničku grupu koja je zloupotrebila povredu Poslovnika naruči jedan kombi jer će svi stati u njega. Može i automobil.
(Marko Đurišić, s mesta: Može onaj od 100.000 evra.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od predlagača ovog zakona, nisam baš shvatio smisao amandmana, a pažljivo slušam kolege pravnike da pokušaju da mi objasne.
Svakako se zalažem za poštovanje ustavnosti. U obrazloženju ovog amandmana se poziva predlagač da se striktno treba poštovati Ustav. Izuzetno to poštujem, posebno kad to traži i čini jedan bivši ministar pravde. U Ustavu, pravosuđe je nezavisno i svako zalaganje za poštovanje Ustava podrazumeva i to, da ni jedna osoba koja je zaposlena u političkoj stranci, ne može sutradan da pređe u rad u tužilaštvu, jer to onda derogira nezavisnost pravosuđa. Jel tako, kolega Nikoliću? Ali, ako to učini ministar pravde koji se zaposli u DS, bivši ministar pravde, pa odmah sutradan ode u Tužilaštvo za ratne zločine, onda tu nema poštovanja Ustava.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od predlagača ovog zakona, nisam baš shvatio smisao amandmana, a pažljivo slušam kolege pravnike da pokušaju da mi objasne.
Svakako se zalažem za poštovanje ustavnosti. U obrazloženju ovog amandmana se poziva predlagač da se striktno treba poštovati Ustav. Izuzetno to poštujem, posebno kad to traži i čini jedan bivši ministar pravde. U Ustavu, pravosuđe je nezavisno i svako zalaganje za poštovanje Ustava podrazumeva i to, da ni jedna osoba koja je zaposlena u političkoj stranci, ne može sutradan da pređe u rad u tužilaštvu, jer to onda derogira nezavisnost pravosuđa. Jel tako, kolega Nikoliću? Ali, ako to učini ministar pravde koji se zaposli u DS, bivši ministar pravde, pa odmah sutradan ode u Tužilaštvo za ratne zločine, onda tu nema poštovanja Ustava.

Pa ja sam u tekstu amandmana.

Pa ja sam u tekstu amandmana.

Ne obraćam se nikome lično. Govorim o bivšem ministru pravde. Ako je to vama lično obraćanje…

Ne obraćam se nikome lično. Govorim o bivšem ministru pravde. Ako je to vama lično obraćanje…

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo postaviti jedno malo pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu spoljnih poslova - šta će uraditi povodom nečuvenog zadržavanja od strane hrvatske pogranične policije narodnih poslanika gospodina Linte i Čotrića, koji su putovali na Drugi kongres srpske omladine i bili zadržani preko 50 minuta na hrvatskom prelazu Bajakovo? Ovo tim pre što je ovde bio gospodin Josipović, koji se ovde gotovo u suzama kleo na dobrosusedske odnose.
Moje glavno pitanje se odnosi na Vladu, odnosno ministra privrede. Ja ću pokušati da dopunim moje kolege iz opozicije sa svojim pitanjima. Ukratko, u uvodu, vama je svim poznato da je u proteklih 12 godina izvršena tzv. burazerska privatizacija. Ja je tako ne zovem iz prostog razloga što braća oko imovine posvađaju, a ovde nije bilo nikakve svađe. Mislim da je na određen način izvršena divlja, divljačka, a ja bih se usudio reći banditska privatizacija društvenog kapitala.
Ovde je bilo mnogo prigovora na „Mobtel“. Samo da vas podsetim da je „Mobtel“ prodat, a to je bila privatna kompanija koju je država podržavila, nacionalizovala, pa prodala za milijardu i 830 miliona. Ceo ostali društveni kapital, znači ono što je trebalo biti predmet privatizacije, u 1.500 preduzeća vredeo je onoliko koliko je vredeo jedan „Mobtel“. Tako kad kolege iz opozicije pričaju o nekim stvarima i o nekim ljudima, ovo treba građani Srbije da znaju. Zato tu privatizaciju tako zovem i ja kažem često da je ona meni ličila na jedenje školjki, gde isisate što valja, a ljušture vratite nazad državi, praznu ljušturu, praznu firmu sa ispumpanim kapitalom. Procena je da je na taj način preko 51 milijarde otišlo iz Srbije.
Konkretno, pitaću o privatizacijama koje se tiču visokih funkcionera ove države, odnosno privatizacije, već sam pitao Vladu, a pitaću ih ponovo – šta je sa privatizacijama „Kongrapa“, „Zastava PES“ Surdulica, tri „Centrosrema“ u Staroj Pazovi koja su prodata za desetinu procenjene vrednosti u nekim ponovljenim aukcijama?
Takođe, želim da pitam – šta je sa privatizacijama tzv. tri privatizacije po tri evra? Svi znamo da je kupac bio finansijski direktor DS. Svi znamo da je kupac u to vreme bio kum predsednika DS. Svi znamo da je kupac u tom trenutku bio kum predsednika Skupštine AP.

Moram da napravim uvod, oprostite.
Samo kažem da je ta privatizacija bila preko partijskih linija. Zato hoću da postavim pitanje – šta će nova vlast učiniti povodom takvih nečuvenih privatizacija? Ja ću ovde da navedem tri privatizacije po tri evra poslednje tri izgrađene šećerane u Pećincima, Baču i Kovačici. Konkretno ću se zadržati na Kovačici, s obzirom da je država tužena u Strazburu zbog oštećenja malih akcionara, odnosno zbog procene kapitala.
Hoću da pitam – šta će Vlada preduzeti da se ta i slične privatizacije, posebno one 24, ne znam da li ova spada među te 24, šta će uraditi s obzirom da je u privatizaciji za tri evra otišla fabrika u kojoj je izvršen remont pet godina ranije, koji je bio vredan 2,5 miliona evra? Potrošeno je te 2012. godine 2,5 miliona evra za setvu, seme i đubrivo koje je nasledio novi kupac kroz dostavu šećerne repe. Stanje šećera u silosima je bilo oko 13.400 tona, a vrednost tog šećera je bila osam miliona.
Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije, s obzirom da je stanje suvih rezanaca bilo preko 1.600 tona? Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije kada je stanje melase bilo puna dva kesona, što je negde oko 10.000 tona? Šta će Vlada uraditi s obzirom da je u ovu šećeranu otišlo i 65 hektara zemlje najplodnije? Šta će Vlada uraditi kada je otišlo u šećeranu i 10 kombajna velike vrednosti, tri zgrade po 12 stanova? Šta će uraditi s time što je otišlo šest ulta, dva viljuškara, dva miliona 860 hiljada evra, osam traktora, pun magacin delova, tri autobusa? Šta će uraditi kada je umesto investicionog programa iz Belog Manastira dovezen iz Hrvatske zarđali…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Šta će Vlada uraditi povodom tih mafijaških privatizacija? Meni je jasno posle ujedinjenja dva kraka jedne partije ko će biti „kapo di tuti kapi“ i ko će biti „konsiljere“, ali me interesuje šta će Vlada preduzeti povodom ovih privatizacija. Hvala.