Reklamiram član 103. i član 104. Pravo poslanika je da u članu 103. reklamira povredu Poslovnika i to nije sporno ni za prethodnog kolegu, ni za mene.
U članu 104. vi imate diskreciono pravo da mi date repliku ili ne. Sa time mogu da se složim. Olako je dajete pripadnicima opozicije.
Hoću da kažem da ako bilo šta od onoga što sam u glavnim rečima rekao, da su otišle tri šećerane po tri evra na način koji …

Reklamiram povredu u čemu se sastoji. Reklamiram dostojanstvo Skupštine.
Dakle, ukoliko sam povredio dostojanstvo i izneo netačne podatke, ja ću podneti ostavku, ali ukoliko sam izneo tačne podatke, da su tri šećerane otišle po tri evra, neka kolega podnese ostavku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam ovaj amandman i, naravno, ne mogu da ga podržim. Posebno su problematične ove naknadne građevinske dozvole. Isti predlagač ovih amandmana je govorio o lokalnim kabadahijama u nekom prethodnom amandmanu. Pa, kad smo kod lokalnih kabadahija, moram da pitam ministra šta je sa tim naknadnim građevinskim dozvolama koje su izdate za objekte čija je gradnja započeta nelegalno, ali su pokriveni po onom sistemu – nije bitno ko šta gradi, već ko se koliko ugradi?
Šta je sa objektima od 50.000 kvadratnih metara koji dobijaju naknadne građevinske dozvole, koji su poslovno stambeni i grade se u centru Inđije, bez plaćenih komunalija, bez građevinske dozvole, sa zapisnicima građevinske inspekcije, jedno desetak, gde su obimni radovi započeti, a da investitor nije imao nikakvu dozvolu? Onda se lokalna administracija ugradila, pa se ta naknadna dozvola koja se ovde spominje u ovom amandmanu odjednom našla. Gle čuda, za izgradnju ovoga niko nije odgovarao.
Pošto investitor nije imao dovoljno prostora, znate li šta su uradili? Uzurpirali su komšijsku parcelu. Kažu – čovek stao na svoju među i znate šta su uradili? Živog su ga do pasa buldožerom zatrpali. Onda, kada su ga otkopali, on otišao u sud da traži privremenu meru. Onda je predsednik suda, sastavni deo lokalne kabadahijske družine, pošto je čovek imao mali akumulator za motor i da mu ga ne ukradu nosio ga je sa sobom, to proglasio bombom i po hitnom postupku ga poslali u Sremsku Mitrovicu i odmah presudili šest meseci, da ovaj može da nastavi gradnju. Niko ovu gradnju nije zaustavio.
Otvaranje ovog centra, kroz dve-tri gocine, otvorili su predsednik pokrajinske Vlade i predsednik opštine Inđija, koji je sada tamo neki sekretar. Objekat je dobio naknadu građevinsku dozvolu, ali pre dobijanja upotrebne dozvole opština je kupila u ovom objektu prostora za pet miliona evra, a da objekat nije imao upotrebnu dozvolu, po 2.300 evra kvadrat. Onda je predsednik opštine kupio u Beču za 1.300 evra kvadrat, pa se ispostavilo da u Inđiji, u objektu koji je naknadno dobio građevinsku dozvolu, opština plaća prostor dva puta skuplje nego predsednik opštine u Beču. Šta je sa tim dozvolama? Možda je malo smešno. Samo da vas podsetim da u Crnoj Gori, ma šta mislili o toj državi nesređenoj, naša je još više bila nesređena, brat bivšeg predsednika SRJ je odgovarao zato što je u Zavali gradio, a on je kao funkcioner morao znati da se gradi i osuđen je, koliko se meni čini, na pet godina.
Pitam vas – ko će za ove naknadne građevinske dozvole da odgovara? Objekti su građeni nelegalno, građevinske inspekcije su bile tu, komšija bio živ zatrpan, posle odrobijao jedno šest meseci, objekat je otvoren, kupljeno je za pet miliona evra prostora po cenama koje su duple, čak su veće nego beogradske. I gle čuda, na vrhu ovog dela stambenog, penthaus ima predsednik opštine od 250 kvadrata.
Stoga vas pitam, pošto ovde pominju one naknadne građevinske dozvole – ko će jednom da odgovara, s obzirom da za sve što se tamo gradi nadležna je pokrajina? Naravno, pošto su oni to gradili, nikakva žalba ni komšije ni za nelegalnu gradnju, ništa ne može da prođe, sve se to odbija. Naknadne građevinske dozvole i te kako mogu da se pribave, bez obzira što je gradnja bila nelegalna, u toku same gradnje to se pribavilo. Ali, gle čuda, predsednik opštine se odjednom našao u penthausu od 250 kvadrata, a njegov komšija je direktor Direkcije za izgradnju. Gotovo neverovatna stvar.
Zato je moje pitanje opravdano. Nije bitno koliko je šta i ko izgradio, već na koji način i koliko se ta kabadahijska administracija za te naknadne građevinske dozvole ugradila, s obzirom da u toj opštini seljaci odgovaraju za građenje kotobanje, za kopanje septičke jame, za dizanje ograde, za garaže, gde sklanjaju mehanizaciju,pišu im se pišu krivične prijave, itd, a za objekte od 50.000 kvadratnih metara niko ne odgovara. S obzirom, da je došlo do promene vlasti, narod opravdano od nas očekuje da se ovo sankcioniše i na odgovarajući način kazni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moj kolega Srđan Šajn opravdano u ovom trenutku odsutan, ja želim da u njegovo ime zahvalim na prihvaćenom amandmanu, s obzirom da se omogućavaju olakšice, između ostalog, i za korisnike socijalne pomoći. On je kao predstavnik Romske partije imao potrebu da se makar na ovaj način zahvali na prihvaćenom amandmanu, jer se lokalnoj samoupravi ostavlja mogućnost da učini odgovarajuće ustupke toj kategoriji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih bio spreman da podržim ovaj amandman opozicije, da se na određeni način selektuje priključenje na mrežu prilikom legalizacije. Ali, tu imamo problem. Oni jedno pričaju a drugo rade. Pre neki dan ili juče sam navodio te primere, ili danas, pa ću to i dokumentovati, da to gotovo nije moguće.
Kako je moguće 19.9.2007. godine započeti gradnju na vodozahvatu? Evo i fotografija. Na njima je predsednik opštine, vlasnik fabrike, priključeni su na mrežu, neselektivno, priključeni na mrežu. Ko je mogao da ih priključi?
Imamo drugi dokument. To je sve njihova dokumentacija. Kažu ovako - zapamtili ste prvi datum, ministre, 19.09.2007. godine, bez ikakve selektivnosti priključeni na mrežu. Kažu da je rok mart. Verovali ili ne, ispoštovali su rok za gradnju, nelegalnu. Priključili su se na mrežu i sagradili 21.03.2008. godine. Vrlo brzo je sagradili, bez ikakvih papira. Priključena struja, priključili se na mrežu i sada traže neku selekciju.
U drugom dokumentu od 9.12.2009. godine stoji ovako – rešenje pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine - data saglasnost za studiju procene uticaja na životnu sredinu. Pitam vas, ministre - šta radi predsednik opštine Inđija? Godine 2007. u decembru na ovom gradilištu gradi, do marta sagradi, priključena struja, priključeno sve, a saglasnost za studiju o proceni uticaja objekata na životnu sredinu dobijaju tek 2009. godine. Jel ovo nije dokaz da su najviši pokrajinski rukovodioci, tadašnji predsednik opštine, predsednik Vlade i sadašnji predsednik Vlade, evo otvaraju to. To što je nelegalno priključeno na mrežu, na vodovod, na struju, na gasovod itd, oni to otvaraju.
Znači, 2009. godine oni još nisu imali studiju, a objekat sagradili 2007. godine. Da li je to moguće i pod kojim uslovima? Kako su priključeni na struju? Zato sam voljan čak i da podržim ovaj amandman, da se uvede neka selektivnost. Ali, kako kada oni u praksi tamo gde trže vlast rade sasvim drugačije? Mogu da zidaju sve, da se priključe kako god hoćeš. Može na vodozahvatu i reciklaža olovnih akumulatora. Kako to može? Mogu da se priključe na struju, a znate čiji je plac bio? Koalicionog partnera Gorana Ješića, koji se plaća iz jedne zadruge, pa preveli na sebe na vodozahvatu. Pošto zagađivači dobro plaćaju, pa može i to. Onda izmišljaju vodozahvat iz prostornog plana, pa se priključe na svu mrežu bez ikakvih uslova, bez studije o uticaju na životnu sredinu. Kako je moguće da niko ne odgovara?
Verujem da Republika nema nadležnost, da je Pokrajina to uzela za sebe, ali Vlada Republike Srbije ima nadležnost oko tužilaštva, a oni se hvale da je republički tužilac njihov, da pokrene postupak i da neko za ovo odgovara, pa onda možemo da govorimo o tome da se vrši selektivnost, jer je oni očigledno nisu vršili.

Čisto da bude zabeleženo u zapisniku, odustao sam na vašu molbu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da ovaj zakon većina posmatra kao zakon o nelegalnim objektima, a pri tome mislim samo na stambene objekte.
Pošto ja živim na selu, tu je negde oko 3.000 stanovnika, ima i manjih sela, u te nelegalne objekte spadaju i razne šupe, svinjci, kokošinjci, itd. To moramo imati u vidu, čisto radi građana, da pokušam da pojasnim u čemu su sve naše dileme, a zbog naše dileme to može da unese još veću zabunu, ali ista zabuna vlada zbog zakona o upisu nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti.
Dakle, radi se o objektima koji su predviđeni Zakonom za legalizaciju i koji su izgrađeni do 11. 09. 2009. godine i to podnetih zahteva, i tada je bilo, koliko se ja sećam, 720 hiljada predmeta.
Znači, ovim zakonom, oni imaju pravo da legalizuju objekte. Drugi to pravo nemaju, ali oni koji su izgradili do tog datuma svoj objekat, a nisu podneli zahtev za legalizaciju, zakon koji je ova Skupština usvojila o upisu nepokretnosti, odnosno o upisu nelegalnih objekata za katastar, stiču pravo da se upišu u taj katastar, bez obzira što su propustili rok.
Ono što ja želim da pitam ministra, šta je sa onima koji su pokrenuli postupak legalizacije, plaćali rate, a više ne mogu i sada žele da promene, da više ne idu na legalizaciju, nego da pređu na upis nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti, odnosno da li je moguće da sa legalizacije pređu na upis, s obzirom da više nemaju novca da plaćaju neke nadoknade koje su pojedinim opštinama, s obzirom da ja dolazim iz opštine Inđije, a tamo je legalizacija jako skupa, razne kamate, tako da ljudi odustaju i žele da pređu. Ministar kaže da je moguće da pređu, mislim na upis nelegalnih objekata katastra nepokretnosti.
Šta uopšte znači nelegalan objekat? Znači protivzakonit. Svi objekti koji su nelegalni, napravljeni su protivzakonito. Za neke sagrađene posle određenog datuma, ta gradnja predstavlja krivično delo, a ranije je to bio neki prekršaj. U suštini i jedni i drugi i treći objekti su sagrađeni nelegalno, odnosno protivzakonito.
Ovde su mnogi govorili o porezu i ja se slažem da se porezi plate, ali posebno mi koji dolazimo sa sela, posebno u Vojvodini, većina infrastrukture je napravljena mesnim samodoprinosom. Ovim zakonom je predviđeno da opština može to da uzme u obzir, ali ja se bojim da će postojati opštine koje to neće uzimati, ali želim da kažem da je jedan porez već plaćen kada je to građeno. Plaćen je porez na promet, sada se to zove PDV, a on se ranije delio između lokalne samouprave i republike u određenim procentima.
Dakle, lokalna samouprava je već imala koristi, zato što je građevinski materijal, kojima su građeni ti objekti bio oporezovan.
Naravno da mi ne možemo da podstičemo nelegalnu gradnju, ali se meni dopao amandman gospodina Radenkovića, odnosno amandman SPS, koliko vidim, dva poslanika su to predložila.
Imam jednu dilemu, taj amandman je podržao jedan pravnik, koji sada doduše nije tu ili pravnica, koja je tražila da se član 5. briše, a onda je podržala ovaj amandman da se promeni stav 1. Sada sam ja seljak, nisam pravnik, ali kako jedan pravnik može da predloži da se usvoji ovaj amandman, a prethodno da se glasa o amandmanu da se član 5. briše.
Ja vas sada kao seljak pitam, a ovde ima i profesora prava koji to nisu primetili, nažalost, kako da usvojimo amandman ako se desi, pošto amandman nije povučen, gospođe Batić, ako se njen amandman usvoji, izbrišemo član 5, kako ćemo da prihvatimo amandman gospodina Radenkovića, kako je uopšte moguće da se promeni stav 1. u članu koji je izbrisao?
Dakle, niti sam pravnik, niti sam profesor na pravnom fakultetu, ali za mene je logično bilo da tako vrstan pravnik uz podsećanje nekog profesora na pravnom fakultetu, kaže, ja povlačim svoj amandman da se član 5. briše i podržaću amandman SPS koji predlaže da se stav 1. menja odnosno da se svi objekti izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona budu predmet legalizacije. To bi bilo pošteno od pravnika, a ja nisam pravnik, ali ako nas budu uređivali pravnici, izgleda da ćemo veoma loše proći, jer ne znam pravnicima predaju profesori, a ko će predavati profesorima, to sveti bog zna.
Što se tiče nelegalnih objekata, ova skupština ima pravo da amnestira, može da amnestira nelegalnu gradnju u raznim razdobljima, a naravno da je to u jednom trenutku postalo krivično delo i niko nema pravo da podržava vršenje krivičnih dela, ali Skupština može da donese odluku da se legalizuju objekti, a vlasnici mogu krivično da odgovaraju za to da su za to vreme dok je to bilo nelegalno gradili, barem onoliko koliko ja kao seljak vidim.
Mi ovim zakonom ne tražimo da se izbrišu krivična dela koja su oni počinili, mi samo želimo usvajanjem amandmana poslaničke grupe SPS da objekti budu legalni, a oni koji su počinili određeno krivično delo, mi ne tražimo da budu amnestirani. Zato sam ja blizu onoga što ministar nije izrekao, a ja sam poslanik, pa to mogu da kažem, da se dvoumim i najverovatnije da ću glasati za amandman SPS, ali ja sa njima nikada nešto nisam bio posebno blizak, ali amandman je racionalan, jer se odnosi na objekte koji su izgrađeni posle 11. 09. koji ne mogu da se legalizuju ovim zakonom, ne mogu da se upišu u katastar nepokretnosti kao nelegalni objekti.
Mi ne želimo da ih srušimo i najracionalnije je da ne čekamo novi zakon o planiranju i izgradnji, jer to i ako bude, biće, ali najrealnije je da mi glasamo i ja sam blizu toga da mi podržimo ovaj amandman, s tim u vezi što na selu imamo mali milion tih objekata, svinjci, kokošinjci, koji su iz nužde napravljeni, zbog ekonomskog interesa, odnosno zbog profesionalne delatnosti seljaka, jer on na brzinu treba da sklepa neki tor, svinjac, a to po novom zakonu o planiranju i izgradnji, takođe je objekat. Ja ne podržavam tu nelegalnu gradnju, ali mnogo toga je nastalo i da mi to ne možemo tek tako preći preko toga i čekati neki budući zakon.
Takođe, ovde je rečeno, da se ja složim jednom sa opozicijom, da se moraju rušiti objekti izgrađeni na vodnim zahvatima. Ja se sa tim slažem.
Mi imamo problem u Inđiji. Ti isti koji tamo vrše vlast su napravili fabriku za reciklažu olova na vodozahvatu i ekološku saglasnost je dao pokrajinski sekretarijat za ekologiju. Znate kako su dali? Zahtev su podneli na jedan broj parcele, tu su dobili saglasnost, a onda su rekli da je to tehnička greška, pa su izgradili na vodozahvatu, na regionalnom vodozahvatu za čije granice je nadležna Vlada Republike Srbije, a da bi sve to bilo usklađeno, pošto je bio regionalni urbanistički plan, prostorni plan itd. i regulacioni planovi, da ne bi menjali sve, oni su rešili da promene prostorni plan, pa su prostornim planom izmislili vodozahvat koji i dalje postoji, a po prostornom planu nema i izgrađena je fabrika za reciklažu olova.
Na sve moje žalbe i primedbe i na sve krivične prijave, svi su ostali gluvi i nemi, nije nadležno republičko ministarstvo za kontrolu toga, već je to, gle čuda, zakonom o prenosu nadležnosti, pripalo Pokrajini Vojvodini i, gle čuda, onaj ko je dozvolio takvu gradnju, predsednik opštine, postao je sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i na određeni način je postao nadležan za svoje brljotine koje je napravio.
Želim da podržim to, da se posebno zagađivači, a fabrika za reciklažu olova je očigledan zagađivač, na vodozahvatu drva ne smeju da se stružu, i podržavam tu stav opozicije da se takvi nelegalni objekti odmah sruše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1 – Narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu postupka predsednika Narodne skupštine. Prethodni govornik uopšte nije govorio o povredi Poslovnika, on je govorio o povredi sasvim drugog akta i o povredi Ustava.
Gospodine predsedavajući, ukoliko vi ne predstavljate Ustavni sud, koji je kolektivno telo, ukoliko nemate ovlašćenje da procenite da li je neko prekršio Ustav ili ne, ukoliko vi ne ocenjujete zahtev za ocenu ustavnosti, ja smatram da su prethodne dve reklamacije besmislene.
Neću ulaziti u to ko je šta radio ali očigledno je da je neko prešao veliki put da bi od otporaške pesnice došao do srednjeg prsta koji je ponudio narodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj žamor mene neće toliko ometati.
Danas kada biramo predsednike sudova, kada biramo određene sudije koje se prvi put biraju na funkciju, iz prethodnih govora, posebno čoveka koji je unizio ovaj parlament pokazujući srednji prst, smo mogli da čujemo sve i svašta.
Radi građana moram reći…

Govorim.
Radi građana moram reći da mi još nismo protivustavno izabrali predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, mi smo u ovom parlamentu bili u prilici da, poštujući odluku Ustavnog suda, uz negodovanje sa one druge strane, opšte negodovanje, moramo da razrešavamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji je izabran protivustavno i to je ocenio Ustavni sud, koji je izabrala bivša vlast.
Mislim da treba mnogo hrabrosti da neko izađe danas i da kaže da mi politički motivisano biramo neke sudije i da mi politički vršimo pritisak na pravosuđe.
Koliko znam, još Ustavni sud nije doneo nijednu odluku da smo izabrali nekog sudiju protivustavno i protivzakonito. Poslanici treba da brane Ustav, ali konačnu ocenu ustavnosti daje ipak Ustavni sud.
Takvu odluku da smo izabrali, a birali smo neke sudije i neke predsednike, još nismo dobili, ocenu Ustavnog suda da smo mi u ovom sazivu parlamenta izvršili, odnosno povredili Ustav i izvršili neustavan izbor bilo kog sudije.
Takođe moram reći da pravosuđe koje smo mi zatekli je u međuvremenu dopunjeno. Dakle, mislim da je isti taj Ustavni sud ocenio da sve neizabrane sudije za vreme mandata bivše Skupštine i bivše većine budu vraćene na posao. To nije bila odluka nas. To nije bila odluka ovog parlamenta. To je bila odluka Ustavnog suda koji je, ponavljam, takođe bio izabran za vreme bivše vlasti.
Takođe ne znam, a ovde je predstavnik Visokog saveta sudstva, da li je predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, a bivši izabran prvo predsednik, pa onda birane sudije, to kao kada bi izabrali predsednika parlamenta, pa on da vrši izbor poslanika. Dakle, na takav način je izabran bivši predsednik Vrhovnog kasacionog suda i sada se mogu otvoriti i pitanja legalnosti odluka koje je taj sud donosio, s obzirom da je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio neustavan.
Da li je sin novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, onog koga ćemo najverovatnije izabrati, izabran za sudiju višeg suda odjednom? To je pitanje za predstavnika Visokog saveta sudstva – da li novopredloženi kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda ima sina koga će progurati za sudiju višeg suda, a pri tome će kao predstavnik Visokog saveta sudstva osporavati drugim sudijama pravo da budu izabrani zbog međusobnih rodbinskih veza?
Dakle, to smo imali za vreme bivšeg mandata, da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda član Visokog saveta sudstva osporavao izbor sudija zbog toga što su u rodbinskim odnosima, odnosno zato što su supružnici i u rodbinskim odnosima sa drugim sudijama, a pri tome to nije važilo za sina predsednice Vrhovnog suda. Mislim da to…

I te kako sam u temi. Mi biramo predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ne biramo ga na način na koji je izabran bivši. Ako to nije tema, ja onda ne znam šta je na dnevnom redu? Koliko ja imam u materiju, jedna od tačaka je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gde je zamereno da mi gospodina biramo politički motivisani, da za nas ne važe nikakva pravila, itd.
Ja takođe pitam predsednika Visokog saveta sudstva – da li je neko od ovih predloženih sudija mrtav? To vas ozbiljno pitam, zato što je bivši saziv Skupštine na predlog Visokog saveta sudstva izabrao mrtvog sudija. Danas sam o moralu i o čestitosti tog izbora, kako su oni kao stranka jedva uspeli da ustanove to nezavisno sudstvo, a to mi je malo čudno, tu su nam spočitavali sve i svašta, a pri tome su izabrali u bivšem sazivu mrtvog sudiju. Dakle, danas sam o moralu i o čestitosti tog izbora, kako su rekli kako su oni kao stranka jedva uspeli da ustanove to nezavisno sudstvo, a to mi je malo čudno, tu su nam spočitavali sve i svašta a pri tome su u bivšem sazivu izabrali mrtvog sudiju. Zato je opravdano moje pitanje – da li je neko od ovih kandidata slučajno mrtav? Ja očekujem da mi predstavnik Visokog saveta sudstva jasno odgovori na to pitanje.

Gospođo, ja se bojim da vi mene ne razumete. Lepo sam rekao da je u prošlom sazivu Skupštine takav čovek izabran. Ja kao poslanik neću da dođem u poziciju da slučajno napravim grešku koju su napravili oni za vreme vladavine bivšeg režima. Dakle, činjenica je da su oni izabrali mrtvog sudiju u prošlom sazivu, a vi ste onda jedini koji to ne znate.
Ja se zalažem za nezavisno sudstvo. Takođe se zalažem i za nezavisno tužilaštvo. Ono danas postoji. To odgovorno tvrdim, da je sudstvo i tužilaštvo nezavisno od sadašnje izvršne vlasti, ali se bojim da od bivše nije, i po načinu nastupanja i po načinu izbora i po 850 eliminisanih sudija. Ja se bojim da je u bivšem sazivu bilo partijsko sudstvo.
Danas građani treba da znaju da se procesi odvijaju sporo zato što je izbor sudija prošli put, ne ovaj put, bio partijski izbor i zato što oni uglavnom sude svojim partijskim kolegama. Otuda neadekvatne optužnice i otuda sudski postupci u kome se oslobađaju ljudi za aferu „Satelit“, za aferu „Aerodrom“, itd. Naravno, i osoba koja išamara starca na Trgu republike, i ona bude oslobođena. Toliko o tom nezavisnom sudstvu a oni nam danas spočitavaju da mi biramo neko svoje sudstvo i niko od sudija koje su oni izabrali nije razrešen na način na koji su to oni radili.
Želim da kažem da danas biramo sudije Privrednog suda. Zbog Privrednog suda, a Privredni sud je biran onako kako su tajkuni želeli, sve privatizacije i grabizacije su urađene uz punu podršku bivšeg sudstva.
Ja se nadam da ovog puta ne pravimo grešku koju je napravio bivši režim birajući sudije Trgovinskog, odnosno kasnije i Privrednog suda i da nećemo izabrati sudije koje će voditi postupke onako kako to odgovara bogatima, kako odgovara onima koji su oteli sve, da bi najširi krug ljudi osiromašio i izgubio sve.
Ovo je tužba podneta Strazburu zbog načina rada Privrednog suda čije sudije danas biramo. Nemoj da napravimo grešku i da izaberemo sudiju koji će samo posle dva meseca napraviti ovakvu grešku, zbog čega će biti tužena država Srbija.
Ova šećerana „Kovačica“, nju je kupio bivši finansijski direktor stranke koja je donedavno vladala. Bio je kum njihovom predsedniku partije. Šećerana prodata za tri evra, gde su manjinski akcionari Privrednom sudu, čije sudije danas biramo, podneli zahtev za raskid privatizacije i novi reformisani sudija koji je izabran, smenjuje starog, i doneo presudu na štetu akcionara, zbog čega je usledila ova tužba u Strazburu vredna 20 miliona evra. Cela šećerana je prodata za tri evra. Veštaci koje je sud imenovao su utvrdili da je to tačno, ali sud nije priznao nalaze veštaka i presudio je u korist finansijskog direktora stranke bivšeg režima.
Ovde su akcionari manjinski, oštećeni za tri miliona evra, a država zbog presude koju su doneli sudije iz reformisanog pravosuđa, zbog takvih presuda iz Trgovinskog suda, sada Privrednog suda, ova država može da plati manjinskim akcionarima preko 20 miliona evra, jer investicioni i socijalni program, sve ono što piše u ovoj tužbi, nije ispoštovano. Ali, gle čuda, taj Trgovinski sud je presudio u tom slučaju, ali i u drugim slučajevima uvek u korist tajkuna koji su, gle slučaja, bili u kumovskim vezama, u partijskim vezama sa bivšim režimom.
Mislim da bez obzira ko je izabran, a želim da čestitam svima onima koji budu izabrani, i da im preporučim da rade ni po babu ni po stričevima, želim da kažem ma ko bio izabran, da naš narod koji je u bedi, siromaštvu, koji je go, bos, koji jako bedno živi, naš narod više od hleba želi pravdu. Naš narod želi da sud ove zemlje konačno kazni krivce za opštu pljačku države i građana Srbije i zato apelujem na sudije da u svojim presudama pokušaju da nađu pravo, da nađu pravdu i da pokušaju da ovoj državi i njenim građanima vrate sve ono što je opljačkano za vreme bivše vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Zakonu o zaštiti konkurencije, odnosno izmenama i dopunama zakona. Moje kolege, na žalost, nisu razumele da kada su u pitanju izmene i dopune zakona poslanici imaju pravo da govore o onome što zakon ne sadrži. Tačno je da zakon ne sadrži zaštitu, odnosno zaštitu domaćih proizvođača cigareta. Delimično se slažem sa time da treba zaštititi od nelojalne konkurencije domaće proizvođače.
Ovde ima poslanika iz 2000. godine i vrlo dobro znaju da ono što je rečeno, da je u to vreme Vlada Republike Srbije stvarno uistinu zaštitila domaće proizvođače cigareta, ali je propušteno da se dokaže da je to bio izričit moj zahtev, gotovo da sam vodio kampanju za zaštitu naših domaćih proizvođača cigareta od hrvatskih, odnosno od „Ronhil“ cigareta, a bilo je pokušaja da se one predstave kroz „Ronvil“ kao domaće cigarete itd.
Slažem se čak i sa opozicijom da treba štititi domaće proizvođače u trgovini, ali takođe moramo znati da imamo i nasleđeno stanje. CEFTA sporazum koji je predviđao 38% carinsku stopu za naše cigarete u Hrvatskoj i njihovo 15% na našem tržištu nije potpisao niko sa ove strane. Očigledno je da je taj sporazum potpisan 2008. godine, koliko ja znam i ukoliko on sadrži neke manjkavosti, to je krivica onih koji su potpisali takvu vrstu sporazuma.
Što se tiče ovog kontingenta od 1.600 tona, koji može da utiče na konkurenciju, molim ministra da pažljivo sluša, koliko sam ja shvatio meru EU, to nije mera Hrvatske, već mera Evropske komisije i u tih 1.600 tona, koji umesto 57 carinu plaćaju 15%, a razlika jeste 7-8 miliona evra, ali na 10 godina to je oko 70 do 80 miliona evra.
Takođe je tačno da mi imamo stopu prema Hrvatskoj nula, ali oni imaju neke druge vancarinske mere, tako što je TDR vlasnik svih trgovinskih objekata, tako da ne puštaju da u trgovinu uđu naše cigarete. Inače, što se propisa tiče, carina je tačno nula i to u razgovorima sa Hrvatskom treba razjasniti, da li njihovi trgovinski lanci koji su u vlasništvu TDR treba, odnosno moraju da dopuste da naše cigarete uđu tamo.
Ovaj kontingent, ono što ja predlažem, je da podzakonskim aktom Vlada raspodeli ne samo Hrvatskoj, već svim proizvođačima, odnosno uvoznicima cigareta koji su učestvovali na našem tržištu, a da ne bi bilo korupcije, da se to uradi spram proseka koliko su ti proizvođači do sada trgovali na našem tržištu. Mislim da bi to bila najbolja mera, da ne bi narušavali odnose sa Evropskom komisijom, a da bi ispoštovali tu kvotu koja nije Hrvatska, nego kvota koju EU želi da ubaci po carini od 15% na naše tržište, a sve drugo će biti po carinskoj stopi od 57%.
To što je Hrvatska unela u EU, to se raspodeljuje na sve proizvođače koji posluju na našem tržištu. Dakle, pod tim uslovima, po tih 1.600 tona mogu da uđu i „Filip moris“ i „BAT“ itd, tako da je moj savet našoj Vladi, resornom ministarstvu, da podzakonskim aktom reguliše da na osnovu dosadašnjih učešća na našem tržištu to bude neka naša zaštitna mera, a da ispoštujemo odluku Evropske komisije. Mislim da bi to bilo dobro.
Ponovo apostrofiram da su za ovu situaciju zaslužni oni koji su potpisali SSP i CEFTA sporazum, a to nije bila ova Vlada, posebno nije u tome učestvovao SNS.
Takođe želim da kažem ono što nije obuhvaćeno ovim zakonom, a to je zaštita od nelojalne konkurencije koja ne može biti propisana od sivog tržišta. To je najgora vrsta nelojalne konkurencije, koja po znatno nižim cenama, zbog izbegavanja poreza, akciza itd, konkuriše legalnoj ekonomiji i tako država, odnosno budžet gubi ogroman novac, a učesnici u trgovini na našem tržištu dobijaju nelojalnu konkurenciju koja je za njih najgora.
Takođe, u sivom tržištu ima i one koja je iz nužde, sitnih prodavaca, ali ima u sivom delu ekonomije i onih koji distribuiraju velike količine robe i konkurišu onima koji plaćaju sve poreze i doprinose. To ovaj zakon ne obuhvata.
Takođe, zakon ne obuhvata ono što se već desilo, a to je da su sve zemlje Balkana postale drugorazredne i trećerazredne kolonije, da je jedna velika zemlja koja je imala veliko tržište i veliku privredu koja je zadovoljavala to tržište uz pomoć raznih stranih faktora 90-ih godina razbijena u više malih država i tu je uglavnom preuzimano tržište. Ekonomija, odnosno privredna aktivnost je pala za 50% i svi smo mi na ovaj ili onaj način postali tržišta, a izgubili smo privrednu aktivnost na tim usitnjenim tržištima, odnosno na delovima bivše SFRJ, tako da je veoma teško zaštititi se od raznih vrsta nelojalnih konkurencija.
Spomenuću da je zbog stranih banaka, stranih trgovinskih lanaca, strane robe učešće PDV dve trećine za stranu robu, a samo jedna trećina je na domaću robu. To nismo kompenzovali izvozom. Naša privredna aktivnost pada. Trgovina, ono što treba da kruniše neku našu proizvodnju, to se ne događa. To su oni problemi koje imamo.
Danas kada odete u „Ideu“, naravno da ćete naći samo „Dijamant“, jer su u međuvremenu, pored svega ovoga što se desilo, strane kompanije, ono što vi zovete stranim investicijama, uglavnom kupile firme koje su ovde imale monopolski položaj, koje su imale tržište, kupce, koje su donosile profit, fabrike cigareta, cementare, fabrike piva itd, telekomunikacije. To su one strane investicije koje na određeni način nama uvećavaju trgovinski deficit. I danas kada uđete u neki strani trgovinski lanac, u neku njihovu kuću, to je kao da ste otišli u inostranstvo. Sav onaj prihod koji oni prihoduju kroz strane banke pretvore u devize itd.
Savetujem i ovoj Vladi, bez obzira na to što je ovaj zakon dobar, ja ću za njega glasati, da povede više računa o tome da se naša privredna aktivnost digne na viši nivo, da više naše robe bude na domaćem tržištu, a da pri tome ne kršimo nijedan propis, a već sam jednu meru predložio. Dozvolio sam sebi da predložim na koji način regulisati ovu krizu sa cigaretama.
Mislim da je zakon dobar. Za ovo ću glasati. Slažem se da ovo sa cigaretama nije dobro, ali postoji način da se to reguliše. Slažem se sa time da, recimo, kada dođete u taj strani trgovinski lanac ne možete gotovo ništa od domaće robe da kupite, gotovo kao da ste otišli u šoping u inostranstvo. Mislim da je vreme da se Vlada posveti povećanju domaće proizvodnje i da iz toga kroz trgovinu mi napravimo neki društveni proizvod koji ćemo zajedno deliti i koji će biti u korist svih stanovnika, a pre svega onih najsiromašnijih radnika, seljaka i drugih.
Kada smo kod seljaka, takođe tražim od ministra da se robne rezerve ubuduće, za razliku od prethodnog perioda, koriste da ne budu više nelojalna konkurencija seljacima pred žetvu itd, da se koristi isključivo da to bude u korist održavanja stabilnosti tržišta i stabilnosti cena u žetvi i berbi kukuruza, odnosno u žetvi pšenice, da Vlada za razliku od prethodnih vlada ne bude na strani prerađivača, već da jednom bude i na strani primarnih proizvođača. Hvala.

Odustajem od povrede Poslovnika, s obzirom da ste postupili u skladu sa Poslovnikom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ovog puta ste stvarno prekršili Poslovnik, član 103. stav 2. koji kaže – narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.
To je kod nas uvek postojala dilema kada više poslanika ukaže na istu povredu ali ovog puta je jedan poslanik ukazao na istu povredu Poslovnika dva puta uzastopno, a da sem predsedavajućeg nismo imali i vašeg objašnjenja da nije bilo povrede Poslovnika, nismo imali nijednog govornika između te dve reklamacije. Pogledajte statistiku.
Dakle, neko ko se najviše puta javio za povredu Poslovnika, na neki način bi trebalo da bude ekspert za taj Poslovnik i zato me iznenađuje kršenje Poslovnika odredbe 103. stav 2. od poslanika koji je govorio. To me više iznenađuje nego da vi niste to sankcionisali s obzirom da znam da ste vi liberalni i to podržavam.
Posebno podržavam kada ste liberalni prema opoziciji zato što i kada sam sam bio opozicija meni je smetalo da oni koji sad zloupotrebljavaju vašu toleranciju, dakle, oni su bili veoma restriktivni po ovom pitanju primene Poslovnika i veoma su nas strogo kažnjavali zbog tih povreda.
Neću tražiti da se o ovome. Cenim vašu dobronamernost ali takođe druge kolege koje su po statistici reklamirali Poslovnik ne znam koliko puta, bi ipak trebali da imaju razumevanja za tu vašu tolerantnost. Hvala.