Još jedan besmisleni član, koji kaže da odlukom o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija donosi Vlada. Vrlo neobično. Ja sam očekivao da Patrijaršija donosi odluku o tome, ali eto donosi Vlada, pa onda ministarstvo nadležno za to. Verovatno koje vodi ovaj samonavođeni ministar, koji čas sedi tamo, čas ne sedi nigde, čas nestaje negde između, koga neki vide po dva, tri puta, a mogli bi sebe da pogledaju u ogledalo, pa onda kaže oglas o javnom konkursu sadrži naročito podatke o javnom preduzeću.
Znači, ja mislim da to niste pisali sami, gospodine ministre. To vam je neko pomogao, neko iz poslaničke grupe SNS vam je pomogao da se konkurs za izbor direktora javnog preduzeća sprovodi tako što se definiše koje je to javno preduzeće. Da li ste vi sami došli do te ideje ili vam je neko pomogao? Meni se čini da ima puno ljudi koji mogu da vam pomognu da dođete do tako genijalnog zaključka, a to je da se prvo definiše, kada se raspisuje konkurs, koje je to javno preduzeće. To je stvarno fascinantno. To je da vam, kažem, prvi put u istoriji. To nikada nije bilo. To je sad i nikad pre toga, pa onda koje poslove vrši to javno preduzeće, jer to preduzeće inače vrši poslove. To genijalno.
Da li ste vi konkurisali za Nobelovu nagradu za ekonomiju ili za javnu upravu ili onaj koji vam je pomogao, duplo, troduplo, petoduplo, pijano ili trezno, se kandidovao za neku veliku nagradu, pa da unapredimo ne samo srpska javna preduzeća i javni sektor, nego civilizacijski da se uradi jedan korak napred i da kada raspisujete konkurs tačno znate za koje preduzeće je koja nadležnost, odnosno delokrug tog preduzeća. Genijalno. Ja vas predlažem za Nobelovu nagradu.

Znači, iz one serije 12 članova koji su potpuno besmisleni, član 38. kaže, i zato smo dali amandman - briše se – odluku o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora javnog preduzeća čiji je osnivač AP, donosi organ, zamislite, AP nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća koji se bira na predlog nadležnog organa AP.
To isto važi i za konkurs za izbor direktora javnog preduzeća čiji osnivač je jedinica lokalne samouprave i donosi ga organ jedinice lokalne samouprave za izbor direktora javnog preduzeća, čega, lokalne samouprave.
Ovo je bacanje papira. Ovo je potpuno jedan neozbiljni postupak da vi definišete stvari koje su ordinarno poznate i nema nikakve sumnje da kada se raspisuje konkurs za direktora javnog preduzeća lokalne samouprave ili AP ili na nivou Republike, da to raspisuje nadležni organ i to se tačno zna koji je organ i to već imamo u prethodnim članovima ovog zakona.
Prema tome, trošenje vremena, ali ako, to je sve sa idejom da mi dobijemo jedan savremen zakon koji na potpuno novi reformski, prvi put u istoriji, dinamičan način, rešava pitanje za koje čak i oni koji su rođeni pre manje od 50 godina, ali nemaju dovoljan nivo pismenosti, nisu mogli da utvrde da postoji preko 50 godina u našoj praksi, bez obzira što nazivi nisu bili baš ovakvi, ali je suština bila upravo takva.
Prema tome, ovo su razlozi zbog kojih ministar privrede u četiri sata i četiri minuta na današnji dan, treba da…

… prihvati naše amandmane, da se ovi besmisleni članovi …

Jedan od ovih članova koje sam rekao kakvi su do 42. besmisleni – po isteku roka za podnošenje prijava komisija pregleda sve prispele prijave. Znači, ne pre isteka roka, nego posle. Genijalno rešenje. Revolucionaran napredak.

Članovi komisije su dužni da daju pisane izjave o tome da li su oni ili sa njima povezana lica imaju interes za sprovođenje konkursa. Šta to znači interes za sprovođenje konkursa? Da li to, ministre, znači da imaju veze sa glasilom gde se objavljuje konkurs ili imaju veze sa izborom fonta kojim se piše konkurs ili imaju veze sa izborom jezika na kojim je napisan konkurs ili imaju veze sa izabranim kandidatom na tom konkursu? Ovo poslednje da možda imaju veze, interes, povezanost direktno, indirektno, ako vam se smetam u vašem prijatnom razgovoru, onda bi bilo pametnije i korisnije i ličilo bi na nešto što ima smisla da se kaže da nemaju povezane interese sa kandidatima na konkursu, a ne kao što ovde piše da imaju interes vezan za sprovođenje konkursa.

Ne postoji u srpskom jeziku, ni na 10 strana da napišete, objašnjenje šta to znači da imate interes vezan za sprovođenje konkurs jer to može da znači sve od onoga što sam naveo i verovatno još 10, 15 takvih istih primera.

Ako vas nisam preterano uznemirio i prekinuo vaš razgovor sa koleginicom, koji traje sve vreme moga nastupa, ja vas molim da mi date odgovor na ovo pitanje.

Povredili ste dva puta Poslovnik.

Prvo što ste sebi dozvolili da ocenjujete moje ponašanje, na šta nikako nemate pravo. Ako mislite da ja na bilo koji način ugrožavam raspravu, onda možete da me udaljite sa sednice svojom odlukom. A to da vi procenjujete kakve su moje vrednosti, za to nemate nikakve uslove … (Isključen mikrofon.)

Član 41, naravno, besmisleno definiše ko sastavlja rang listu, četiri kandidata. Prethodni govornik, ko beše? A da, Arsić. Ne vidim ga od ove govornice. Rekao je da se ovde sprovodi Zakon o upravnom postupku. Tako je, upravo zbog toga nema potrebe da to piše u ovom zakonu. To je opterećenje. To je prenormiranje. To je teranje … (Isključen mikrofon.)

Možete li da omogućite prisustvo ministra, pošto je to uslov za raspravu, amandmansku?

Da li ste sposobni da odgovorite na moje pitanje? Konstatujem da predsedavajući nije sposoban da odgovori na moje pitanje i pozivam ga da se utvrdi njegova sposobnost da dalje vodi sednicu.

Moguće da su članovi kabineta, sigurno da …

Da. Znači, definitivno da članovi kabineta i po članu 44. su stručni i sposobni da shvate šta mi pričamo? (isključen mikrofon.)

Hvala lepo.
Dva pristupa, prvo – sistemski nastavak nasilja nad procedurom, parlamentom, institucijama, 14 predloga zakona, pet ili šest friški, u subotu usvojeni, a već danas su na usvajanju u zajedničkoj raspravi gde nemaju nikakve veze, osim ako javna preduzeća i javno zdravlje nemaju neku direktnu vezu, a sve vezano sa Luksemburg i za Smederevo. Voleo bih da neko to objasni. Dobro je što imamo javno zdravlje, pa možda tu piše na koji način to može da bude objašnjeno, verovatno u nekom delu koji se tiče mentalnih bolesti. No, šta da radimo, to nije ništa novo. To se ponavlja već dve godine, pa i dve godine pre toga. Možda je bilo i nekada ranije, ali to nije dobro.
Na takav način se ne donose dobri zakoni. Takvo donošenje zakona pod velom tajne stvara opravdanu sumnju da tu nešto pokušava da se sakrije i mislim da je to očigledno, bar na nekoliko primera ovde.
Zakon o javnim preduzećima ne donosi ništa bitno novo. Kozmetičke promene koje su date su kozmetičke. Večita dilema ko da upravlja javnim preduzećima. Naravno da će da upravlja vlast, to je svuda tako. Pitanje je zašto postoji toliki broj javnih preduzeća, zašto su tamo i zaposleni i rukovodioci privilegovani u odnosu na bilo koga u ovoj državi, čak i u odnosu na službenike Vlade koji ovde sede, kojima su smanjene plate pre godinu dana, a u javnim preduzećima je sve u redu, a sva javna preduzeća su gubitaš do gubitaša i to sa dužim stažom.
Da li se ovim zakonom nešto menja? Naravno, ne menja se. To da će biti upoznati ljudi iz nadzornih odbora sa delatnošću te firme, to upoznavanje je jedan vrlo neobičan termin za to i to je gospođa Nataša Vučković već rekla, da se ne vraćam na to.
Mnogo važnija stvar je šta je sa „Sartidom“? To je malopre ministar prozvao neke da kažu kako je to privatizovan bio „Sartid“ pre 12 godina, skoro 13 godina. Ja kažem – odlično, nije privatizovan nego je prodat iz stečaja, ali to je po oceni svih onih, pa mislim da će se složiti i ljudi iz Vlade, bilo Periklovo doba „Sartida“, i po investicijama i po rezultatima, po organizaciji rada, po svemu onome što definiše tu oblast. Šta se sada to otkriva novo? Kako to da Amerikanci, najveća firma na svetu, nije imala problem da proceni šta je vlasništvo „Sartida“, a sada je to neophodno da se utvrdi, ne bi li se napravila ponovo javna, pod navodnicima, prodaja Kinezima, koje znamo? Kao što smo znali za „Esmark“, tako znamo i da će neki Kinezi da budu kupci na javnom tenderu.
To je deo vidovitosti o kome govori i izveštaj Transparentnost Srbije danas, gde proziva prisutnog ministra Sertića da je za Preduzeće „Meita“, to je Obrenovac, koliko se sećam, još 2. novembra ove godine doneo zaključak i odobrio sredstva pozivajući se na zaključak Vlade od 30. oktobra prošle godine i na odluku Komisije za kontrolu pomoći državne, a Komisija je donela svoju odluku pre sedam ili osam dana, 11. februara. Dakle, 20 i nešto miliona evra, koliko sam pratio, otišlo je kompaniji koja ima četiri zaposlena, u ovom trenutku četiri zaposlena. To znači da je to po jednom novozaposlenom otprilike negde oko pet miliona. Evra, naravno. To je stvarno prvi put u istoriji Srbije.
Sve to što se donosi preko kolena, preko noći, tajno, naravno da nije dobro, jer da je dobro imali bismo danima i mesecima promociju tih dobrih rešenja, bili bi skupovi, bile bi specijalne emisije, vanredne konferencije za štampu i sve slično. Međutim, ne, ovde se nešto gura ispod žita i ja mislim da bi bilo fer da nam ministar u ostavci, pošto čujem da će biti izbori, pa je Vlada praktično već u ostavci, da nam kaže šta se tu radi ispod žita, ministre Sertiću. Ili, što bi se reklo dobrim srpskim narodskim izrazom – šta se muva u predizborno vreme? Bilo bi jako dobro da dobijemo tu informaciju, da vidimo kada će „Sartid“ ponovo da bude najbolja firma u Srbiji i kada će ostali uspesi da budu učinjeni.

Hoćete li da mi date povredu Poslovnika ili repliku?

To teško da je moguće, ali nema veze.
Povreda Poslovnika 107. i 108. Govornik koji je govorio posle mene je eksplicitno rekao i to ćete i videti u stenogramu, to ne može da se sakrije, ovo je 21. vek, o nečijoj, o mojoj krivici što je ubijen jedan premijer u jednoj državi članici tadašnje Jugoslavije, a drugi nije.
Znači, ako vam to nije dovoljno, a eksplicitno tako je rečeno, ako vam to nije dovoljno da oduzmete reč i da date opomenu ili neku drugu kaznu, onda je to stvarno veliki problem.
Ja ću tražiti da se o tome glasa u danu za glasanje oko ove povrede. Sve drugo što je govoreno van dnevnog reda to nije bitno. Zna narod da je za privatizaciju duvanske industrije, da je te privatizacije vodio Siniša Mali, koji je sada vaš kadar. Nikakva privatizacija nema veze sa ministrima ni sa predsednicima Vlade, da li je tako ministre, to radi Agencija za privatizaciju.
Prema tome, za duvansku industriju, kako je prodata, gde je prodata, Sinišu … (Isključen mikrofon.)

Samo da vas podsetim da je danas petak, 19. februar, i da je na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i da je na dnevnom redu amandmanska rasprava i da se trenutno raspravlja o amandmanu kolege Pavićevića i moje malenkosti na član 1. kojim se menja član 3. u novoj tački 33a, pod tačka 3. Mi predlažemo da se umesto „javne politike“ iskoristi izraz „praktične politike“.

Prošlo je skoro pola sata rasprave o našem amandmanu, niko relevantan nije rekao nijedan argument za ili protiv našeg amandmana. Dobili smo odgovor Vlade da je nešto svrsishodno ili da nije svrsishodno, da je isto ili da nije isto, a u međuvremenu smo čuli razna mišljenja raznih ljudi koji ne pokazuju sklonost razumevanja teme kojom se mi danas bavimo. Neki su pokazali da znaju da gledaju na sat, mada ne baš precizno, jedan je rekao da je u trećem minutu se nešto desilo, drugi je rekao u petom, što nije neka bitna razlika istorijski i civilizacijski, ali ipak govori o tome da i znanje gledanja na sat nije neka od jačih osobina i atributa ljudi koji su se javljali za reč.

Zato bih voleo da nam ministarka kaže svoju argumentaciju zašto je odbijen ovaj predlog, zašto je to toliko zlo, to što mi predlažemo amandmane, zašto je zlo da neko predloži 1.981 amandman, ako se ne varam, u nešto više od dve godine, da je skoro 200 prihvaćeno, pa da iz toga izvlači neke analogije? Da li su one tačne ili nisu, to će, naravno, da pokaže vreme, živimo ne samo za trenutak koji se sada dešava, nego živimo i za nešto što je budućnost, pa ćemo videti ko je bio u pravu, da li je Srbiji bilo bolje za ove dve i po godine da je prihvaćeno 585 amandmana dvojice poslanika Nove stranke ili je bilo bolje da nije prihvaćen nijedan i delimični odgovor će dati izbori koji su ispred nas, a jedan pravi odgovor na to će dati budućnost, koja je isto ispred nas.

Generalno, mislim da je pitanje diskusije o koalicijama, koju nisam ja započeo, koju nije započeo ni kolega Pavićević, nego su se tu uključili neki ljudi, kojima očigledno nije bliska oblast o kojoj se ovde govori, da je to jedno „pase“ pitanje. Koliko se ja sećam, u poslednjih nekoliko godina ili izbornih ciklusa sve stranke su u koalicijama ili skoro sve, pa čak i one koje o sebi govore da su najjače, najveće i to je pitanje zašto onda skupljaju pored sebe taj, kako bih rekao, te neke druge stranke, da ne koristim neka druga tumačenja? Mislim da su to pitanja koja nisu pitanja za Skupštinu na današnjoj raspravi. Naravno da to jesu pitanja par ekselans politička, zašto je to tako, zašto se neko krije iza koalicija, zašto neko želi koalicije, da li da se ojača, da li da utiša svoje političke protivnike, da li da stvara neki imidž sabornosti, ali to su sve stvari na koje ćemo, kao što sam rekao, dobiti uskoro odgovor.

Tema zaštita životne sredine je jako važna za svaku državu i to nije samo pitanje direktiva EU. Bilo bi jako dobro da ova vlast sluša direktive EU, ne selektivno, nego potpuno, ali to se ne dešava i to je isto jedna činjenica koja ne može da se sakrije, bez obzira na vanredne konferencije za štampu, kontrolu medija ili bilo šta slično. Evropska unija kao budućnost ove države i zaštita životne sredine kao budućnost života na planeti koja se zove Zemlja su važne teme i one ne treba da budu profanisane raspravama o tome kako neko tumači nešto što ne razume.

Želja i pozdravi, ne znam da li to još postoji po ovim privatizovanim radio stanicama, ali koliko se sećam, pre 20-ak godina su postojale te emisije „Pozdravi i želje slušalaca“, pa onda ako neko ima neku želju da uputi kolegi Pavićeviću ili meni neka nađe te neke radio stanice. Verovatno je uživao u kulturnim sadržajima koje su one emitovale nekada i ako postoje danas, pa neka nam to uputi tako, a za parlamentarnu proceduru je apsolutno normalno da predlagač zakona odgovara na amandmane poslanika, a ne da na to svoja mišljenja daju ljudi koji nemaju pojma sa temom.

Teško je u pet minuta reći sve ono što treba da se kaže po ovoj temi, ali ću pokušati da kažem najvažnije stvari.
Naravno, uvek je pitanje zašto hitan postupak, zašto uvek imamo tu temu da 1.600 stranica teksta, evo da vide gledaoci, dobijamo saziv pre 48 sati i od poslanika se očekuje da sa pažnjom pročitaju sve ovo, zauzmu svoje političke stavove, kritike, savete. Realno, ni vi koji ste pisali ovo, ne biste mogli da pročitate za tako kratko vreme.
Pitanje - zašto je ukinut Fond za zaštitu životne sredine 2012. godine? Ja ovde vidim da je razlog za donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, piše – ukidanje fonda uslovilo je potrebu za pronalaženjem rešenja za stabilno finansiranje zaštite životne sredine, ukidanje fonda u septembru 2012. godine. Što ste ga ukidali ako je to sada razlog da se formira zeleni fond? Šta, onaj je bio plavo žuti, a ovaj je sada zeleni? Da li je to samo pitanje boja ili ima neki suštinski karakter?
Pitanje je i gde je novac, taj zeleni novac? U izveštaju koji sam jedva stigao da pročitam, jedan deo, piše da je u zadnjih pet-šest godina skupljeno 25 milijardi dinara zelenog novca. Gde su te pare? Od ministarke smo čuli gde je potrošeno 415, 416 miliona u zadnje dve-tri godine. Gde je 24 milijarde? Da li su te pare, koje su ušle u budžet, kao sive, pa se ne zna gde su, otišle za „AIR Srbiju“, „Beograd na vodi“ ili ne znam šta već, ili su te pare uložene u ono što je njihova namena, a to je kada zagađivač plaća, da to što on zagađuje, bude sanirano ili sprečeno? Da li imamo u ovom zakonu, kao u nijednom koje smo dobili u poslednje tri-četiri godine, analizu primene prethodnih propisa? Šta je u prethodnim propisima, koji se sada menjaju, bilo dobro, šta je bilo loše, zašto se menja zakon?
Ovde imamo objašnjenje da zakon mora da se menja zbog toga što je ista ova vlast, u septembru 2012. godine, ugasila, ukinula Fond za zaštitu životne sredine da bi sada, pet godina kasnije, nije pet, tri i po godine kasnije, osnovala novi fond, koji je zelen. To je potpuno nerazumno ponašanje.
Ko se u vašem Ministarstvu bavi zaštitom životne sredine? U sazivu smo dobili da samo ministarka sama zastupa ove zakone, predloge zakona. Ne pominje se niko od poštovanih dama i gospode koji sede. Očigledno je da se ministarka ne bavi time i tu nema potrebe da se to shvati negativno. Naravno da je vaša specijalnost poljoprivreda i jasno je da je ovo neka druga tema.
Falilo je da u nekoj javnoj raspravi, bar u upoznavanju poslanika, ne na jednoj sednici odbora, nego u nekoliko javnih slušanja ili takvog nekog procesa, mi dođemo do širih saznanja o ovome. Ako je održana javna rasprava, a da poslanici Skupštine Srbije to ne znaju, onda nije održana. To, pola noći, kada se ne zna, negde, znači, nema nikakve potrebe da ovako važna tema bude na plećima samo jedne partije ili najšire gledano jedne koalicije.
Bićemo protiv ovih predloga zakona sa rizikom da možda tu ima dobrih rešenja. Kažu znalci da su najvećim delom prepisane direktive EU i sve to je razumljivo, ali ne možemo da damo svoje poverenje za materijal koji je ovolikog obima bez dovoljno vremena da se uđe u suštinu. Opravdanje da je to važno zbog otvaranja poglavlja, apsolutno ne stoji. Ne otvaramo mi sutra poglavlje za zaštitu životne sredine nego za Kosovo, a u ovu Skupštinu nije ušao nijedan materijal vezan za Kosovo u poslednje četiri godine, a to su prvi pregovori.
Prema tome, uz svo poštovanje napora ljudi koji su, siguran sam, sa najboljom namerom ušli u kreiranje ovih predloga zakona, mislim da ostaje previše nejasnoća i ne dorađenih stvari i zbog toga ćemo glasati protiv, a voleo bih da čujem odgovor od ministarke na ovo pitanje.

Član 103. koji definiše povredu Poslovnika i pravo na nju. Nije nikakva velika drama. Vrlo jednostavno. Gospođa ministar je davala netačnu informaciju. Ja sam rekao da je 25 milijardi skupljeno po osnovu zeleni račun…
(Isključen mikrofon.)