Evo ga stoji pored otvorenih vrata. Vi to ne vidite tu.

Hvala.

Na član 98. je podnet amandman koji predlaže da se ovaj član briše iz svih onih istih razloga iz čega smo tražili brisanje i amandmana koji prethode ovom članu, i amandmana koji slede iza ovog člana do 271. u ovom zakonu, i do onih amandmana koji su u drugom zakonu koji su u objedinjenoj raspravi.

Mislim da je potpuno besmisleno da dalje nastavljamo ovakav način rada, gde se dozvoljava jedno najblaže rečeno, jedan loš odnos…

Dakle, govoriću o amandmanu na način na koji ja smatram celishodnim. Nisam uvredio nikoga, nisam rekao ništa što je zabranjeno u Srbiji, ni moralnim, ni zakonskim načinom.

Prema tome, ne možete tako da vodite sednicu i da vas obavestim da zbog toga što je očigledna namera da iznurivanjem, kao što je ovaj zakon i uguran u Skupštinu, želite da ga usvojite.

Ni gospodin Pavićević ni ja vam nećemo dati priliku da to uradite i ostavićemo vas same da uživate u vašem poslu, sendvičima i šta god drugo da jedete. Prijatno.

Ja sam sklon da verujem da je dobra namera bila motiv za predlaganje ovog zakona i zašto se to i ne bi desilo, bez obzira na stranke odakle dolaze predlagači, ali čini mi se da ta dobra namera, ako je postojala, nije dobro prebačena u Predlog zakona.
Tačno je da je ovo rešenje koje sada važi i njegovo sprovođenje takvo da su tu bile moguće velike zloupotrebe. Ima puno primera za to. Evo, ovde su mi kolege dale. Recimo, EPS je angažovao izvesnu Isidoru Ranković, kažu suprugu nekog Vuka Rankovića, ne znam ko bi to mogao da bude, koja je dobila 17.390 predmeta od 42.000 ukupno, što je dramatično više nego njene kolege. Ima takvih primera i na nekim drugim mestima. Pominju se i neka komunalna javna preduzeća u gradovima Srbije. Mislim da je dilema potpuno pogrešna. Jedino javna nabavka može da da adekvatan odgovor i dobro rešenje za rešavanje ovog problema.
Šta su mane ovog problema, po azbučnom redu? To je potpuni slučaj. Tu nema nikakve kompeticije, tu nema nikakvih ponuda. Tu nema nikakvog poređenja tih izvršitelja po njihovoj stručnosti, po efikasnosti, po ceni svojih usluga. Znači, kada bi bile javne nabavke, sve to može da se proveri i da onaj ko raspiše javnu nabavku dođe do najbolje ponude. Sigurno da će u toj konkurenciji cene padati, a nivo usluga će morati da raste. Ovako, nemamo takav slučaj, pa imamo, recimo, mogućnosti da izvršioci menjaju prezimena. Recimo da promene prezimena ili udadbom, ženidbom ili na neki drugi način i da budu na „A“, pa kad onda potroše taj svoj red, da pređu na „B“ i tako dalje do „Š“.
Ovo je još jedan ozbiljan problem sa azbučnim redom, a to je šta ćemo sa izvršiocima koji nisu srpske nacionalnosti, odnosno koji su nacionalnosti koja koristi latinicu i koja koristi slova koja ne postoje u azbuci. Znači, ima i takvih građana Srbije, čija prezimena počinju na „Y“, na „X“, na „W“. Kako ćete to da rešite u ovom zakonu? Oni u svojim službenim ispravama mogu da stave i svoje izvorno ime i prezime, ne moraju da ga prevode na srpski jezik, a samim tim je onda ne moguće da po azbučnom redu imaju šansu da dobiju posao.
Dakle, neka je namera dobra i da je poštujemo, ali ja nemam ništa protiv da vi izmenite ovaj svoj predlog, da vi budete predlagači, da vi budete spasioci ove situacije, nemam nikakav problem sa tim, ali je problem što je to loše rešenje.
Ova varijanta koja se bavi javnom nabavkom je apsolutno zakonita, po zakonu o javnim nabavkama i donosi vrlo efikasne rezultate kojima se čak i vaša Vlada hvalila, tako da mislim da je ovo dobar primer da se sa primenom jednog takvog dobrog sistema započne i na nivou izvršioca u komunalnim preduzećima.
Naravno da smo svi svesni da je bilo zloupotreba. Pitanje je kako se parlamentarna većina tek sada setila da je bilo zloupotreba, pošto ih je bilo i pre mesec dana i pre šest meseci i pre godinu dana i pre dve godine. Bilo ih je i ranije, naravno, ali čudo je da ta dobra namera se nekako rodi tek posle par godina suočavanja sa jednim lošim zakonskim rešenjem i lošom praksom, a onda se od te dobre namere dođe do još jednog lošeg rešenja koje samo komplikuje celu situaciju. Pitanje je i što ne postoji drugi organ kome može neko ko je nezadovoljan od izvršioca da se žali na eventualno lošu odluku Komore ili ne znam ko već tu treba da daje taj posao.
Predlažem da se povuče zakon, da isti ovi poslanici koji su dali ovaj zakon predlože jedan dobar zakon koji će afirmisati javne nabavke i time ćemo ovaj problem rešiti. U tom slučaju poslanici Nove stranke bi glasali za takvo zakonsko rešenje.

Poslanici Nove stranke neće glasati za prva dva Predloga zakona zato što njihovo slanje u parlamentu na tri, četiri dana pred sednicu na kojoj se odlučuje o tim zakonima, materijal od 500 i nešto članova, hiljadu i sto stranica, je nastavak degradacije ovog parlamenta. Naravno da NBS nije započela tu degradaciju, ona je započeta mnogo ranije, ali se i NBS uključila u red oni koji se prema ovom parlamentu ponašaju kao što reče jedan poslanik iz vladajuće stranke kao prema protočnom bojleru, a postoji još i neka gora poređenja.
Čudim se svojim kolegama koje ulaze u taj rizik da diskutuju o ovom zakonu, a da ga nisu ni pročitali, jer apsolutno je nemoguće ozbiljno analitički čitati hiljadu i sto stranica za tri dana bez obzira na posebne sposobnosti koje bi neko od kolega mogao da ima. To je jedan veliki rizik.
Neobično je da se bez ozbiljne javne rasprave ovakav set zakona stavlja na dnevni red Skupštine. U materijalu koji smo dobili piše da je javna rasprava obavljena o Nacrtima zakona a ne o Predlogu zakona. Drugo, kakva je to javna rasprava ako poslanici u parlamentu nisu pozvani na tu javnu raspravu?
Mi smo uputili 513 amandmana na prva dva zakona, na tačku 1. i na tačku 2. i mislim da ćemo imati dovoljno prilike da kroz raspravu o amandmanima kažemo i detaljnije šta mislimo o ovim zakonima. Mislim da ovim što ne glasamo i što ćemo staviti toliki broj amandmana, mi u stvari spašavamo, odnosno pokušavamo da spasimo čast i ugled ove institucije.
Skupština Srbije je nadležna za kontrolu rada NBS a ne obrnuto. Ako već tako piše u Ustavu, onda bi tako trebalo i da se svi ponašamo i oni koji vode Narodnu banku ali i poslanici koji ne mogu tek tako da prihvate bilo kakav materijal, makar on bio najbolji na svetu, ali bez mogućnosti da se i upoznaju sa njima.
Drago mi je što je guvernerka zadovoljna radom Banke i svojim ličnim i drago mi je što su verovatno zadovoljni njeni najbliži saradnici i deo zaposlenih u Narodnoj banci, ali mislim da to nije dovoljno, jer Narodna banka kao ni ovaj parlament, kao ni druge institucije ne postoji samo zbog sebe nego zbog građana Srbije, a teško da oni mogu da dele to zadovoljstvo koje vi opravdano ili neopravdano imate.
Ja sam siguran da ste već dobili ta pitanja, ali samo da ponovim. Kurs koji je takav da teško da iko može da prihvati vaše reči smirivanja tenzija. Svi su nervozni u Srbiji zbog kursa, znam da Narodna banka Srbije nema kao osnovni zadatak da kontroliše kurs, ali intervencije od skoro dve milijarde evra u oba smera, tako piše u medijima, su očigledno dokaz da se Banka trudi da obuzda kurs i ne uspeva u tome.
Priča o gubitku od 40 miliona evra je činjenica i vaše obrazlože zašto se to desilo nije ubedljivo. Niste odgovorili zašto je 40% poskupelo osiguranje automobila bez bilo kakvog opravdanja, osim ako neki lobi nije insistirao da se to desi, a ako je to tačno, a biće da jeste, onda to je koliziji sa ovim da ste vi rekli da su ovi zakoni plod domaće pameti, patriotizma i da niko spolja, a kamoli iznutra nikakav lobi nije mogao da utiče na to.
Nisu građani Srbije dobili ni dobar odgovor ni od vas kao ni od prethodnih guvernera šta je sa kreditima koji su indeksirani u švajcarskim francima. Pitanje je isto da objasnite, mislim da je to dobra prilika danas, priče a neki to zovu i činjenicama o platama, privilegijama i zapošljavanju u NBS i konačno mislim da je vrlo važno pitanje zašto je MMF odlučio da odloži svoju odluku o aranžmanu sa Srbijom? Trebalo je to da bude na bordu 23. decembra, odloženo je za početak januara. Ja opet to čitam iz novina gde se citiraju ljudi iz MMF, pa bih voleo, da ako imate neku bolju informaciju od mene da to podelimo sa građanima Srbije. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika)

Bilo bi jako interesantno da saznamo ko je bio predsednik Vlade tada kada su ti zakoni dolazili, da su bili na dnevnom redu a da fizički nisu bili u parlamentu? Bilo bi lepo da prethodni govornik kaže koji su to zakoni, kada se to dešavalo, u kom zasedanju? Pa, pošto sam ja prethodni govornik, a čini mi se da je svojom velikom greškom pomislio da sam to možda bio ja.
Naravno da je bilo loših primera. Nisam ja rekao da je ovo prvi loš primer, naravno da ih je radila i prethodna parlamentarna većina i to uopšte nije opravdanje, kao ni to što imamo loš Poslovnik nije opravdanje u tome da se kaže – pa to su donele neke druge stranke. Dve i po godine, tri godine, pa ima valjda bar dvojica pismenih koji znaju da napišu novi Poslovnik. Ja sam siguran da ih ima i više.
Prema tome, nema razloga da se oko toga krijemo na bilo koji način. To o protočnom bojleru nisam ja rekao, to je rekao, čini mi se, šef poslaničke grupe vladajuće većine na sednici Administrativnog odbora.
Mislim da je to dobra definicija, moglo je da bude i gorih, moglo je da bude i definicija koje bi još bolje definisale odnos izvršne vlasti i zakonodavne vlasti koji je naopak, gde se zakonodavna vlast stavlja u podređeni položaj i dovodi se do toga da bi navodno trebali da se plašimo izvršne vlasti, to ni u jednom parlamentarizmu, pa ni u Srbiji ne može da bude primer.
Svako podsećanje na prošlost, ako bilo ko u tome misli na mene je moje zadovoljstvo, ja sam apsolutno ponosan na sve ono u čemu sam imao čast da učestvujem u svojoj političkoj prošlosti. Hvala.

Prvo, biran sam po Poslovniku koji nema nikakve veze sa ovim Poslovnikom koji se sada primenjuje. Prenosi nisu bili mogući samo u vreme vanrednog stanja, što je bilo 40 dana ukupno u mandatu. Sve drugo možete da proverite. Guvernerka je bila tada poslanik, pa se seća da je tad moglo da se dugo govori. Sad se setila toga.
Što se tiče pitanja protočnog bojlera, kese, stvarno ne vidim smisla da objašnjavam i da spašavam nekoga ko ima jedan atavistički strah od nepoznatog, a u ovom slučaju od društvenih mreža, odnosno Tvitera. Ja da budem odgovoran za nečije pisanije na društvenim mrežama… Moj nalog se zove „Zoran direktno“. Mislim da nema potrebe da objašnjavam zašto se tako zove. Sve što piše na tom nalogu, sve to sam ja kriv. Šta pišu drugi ljudi, to se zove sloboda. Znam da je to isto nepoznata stvar, ali to morate da pitate tog koji vam je pisao to za kesu, da li je to ovako ili onako, da li su to estetske pobude ili ne znam koje. U svakom slučaju, to nema nikakve veze sa mnom. Apsolutno nema nikakve veze sa mnom.
Konačno, guvernerka je rekla, podučila me kako da se snađem kad dođe nešto brzo od 1.100 stranica, ali to je snalaženje. To nije procedura. Hvala na pitanju, naravno da i vi i ja znamo da se snađemo u tim situacijama, mi smo stari vukovi, oko toga i tu nema nikakve sumnje, ali to nije procedura po kojoj se nešto radi.
Rekli ste mi da nije dan za pitanja. Kada je dan za pitanja ovde nema nikoga iz Vlade, pa ću sada iskoristiti da vas pitam da li je još uvek u blokadi firma „Asomakum“ sa Novog Beograda?

Gospodin Babić je govorio nepristojno o piscima 513 amandmana, ja sam jedan od njih.

Dali smo amandman da se briše dodatni deo ovog člana 10. Naime, u prethodnoj verziji zakona, osnovnoj, a ovo će biti deveta kada bude usvojena, nisu bila ova dva stava gde se kaže da dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja sadrže mere uređenja i pripreme teritorija za potrebe odbrane zemlje, kao i podatke o područjima i zonama, objekata od posebnog značaja i interese za odbranu zemlje.
Poseban prilog koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorija za potrebe odbrane zemlje je sastavni deo plana ukoliko Ministarstvo nadležno za poslove ne odluče drugačije.
Mislim da je ovo potpuno van duha zakona, da komplikuje proceduru, da uz zakon koji se bavi planiranjem i izgradnjom stavlja i elemente odbrane zemlje koji su potpuno na pogrešnom mestu, da se tu čak daje arbitrarnost nenadležnom Ministarstvu odbrane da ocenjuje da li će nešto biti sastavni deo plana ili neće biti sastavni deo plana. Mislim da je to jedno loše rešenje.
Siguran sam da ovo rešenje nije proisteklo od onoga ko je hteo da popravi zakon, nego je to, kao što je bilo nekad ranije, pod pritiskom vojnih struktura se svašta stavljalo po zakonima.
Hteo bih da na ovaj način damo šansu Ministarstvu koje je spremilo zakon i predložilo ga Vladi, da očisti zakon od ovog suvišnog dela. Naravno da je odbrana zemlje jako važna, naravno da je bezbednost države najviši prioritet, ali to nema apsolutno nikakve veze sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Mislim da će biti dobro za ceo duh zakona, koji inače treba promeniti jednim novim, ali o tome ćemo kasnije, da usvajanje ovog amandmana gospodina Pavićevića i mene treba da unapredi zakon, te vam preporučujem da ga usvojite. Hvala.

Ovo je dobar primer kako jedan dobar amandman može da naiđe na pozitivan odgovor i Odbora i nadležnog ministarstva i ja cenim i jednu i drugu odluku.
Upravo je cilj ovog amandmana bio da se rastereti zakon od nečega što nije neophodno da postoji u njemu, niti svojim prisustvom u tom zakonu donosi neku korist.
To je upravo odgovor i prethodnom govorniku, nije poenta da nešto ne smeta u zakonu, kao što je ovaj stav 2. ili 3. u članu 10, nego je poenta da nešto pomaže da zakon bude bolji i da građani Srbije imaju manje problema u sprovođenju zakona, odnosno u korišćenju onoga što zakon pruža. Prema tome, ako nam je osnovni cilj da izmenama zakona poboljšamo zakon, onda ne može logika da nam bude da nešto što ne kvari zakon ne treba izbaciti iz samog zakona.
To je jedan loš primer i bilo bi loše da takvi loši primeri pokvare ove dobre primere, kao što je prihvatanje amandmana poslanika Nove stranke na ovaj zakon.
Pošto imam još 20, 30 sekundi, koristim priliku da se zahvalim Marinu Krešiću, predsedniku resornog Odbora za urbanizam Nove stranke, koji je i pravi tvorac ovih naših amandmana. Hvala.

I ovo je dobar primer. Naime, predlagač zakona, odnosno predstavnik Vlade je prihvatio naš amandman kojim se iz ovog člana izbacuje reč: „svot“, koja je poznata kao jedan način analiziranja uspešnosti i potencijala nekog projekta, ali nije to jedina metoda koja može da se koristi. Tako da je, kao što piše u obrazloženju, ovim amandmanom proširena mogućnost stručnog i analitičkog delovanja i mislim da još jednom trebamo da akcentiramo da je ovo dobar primer i nadam se da ih biti još. Hvala.

Izmena u ovom članu je izvršena zbog „Beograda na vodi“, po našem mišljenju.
Tu se u ovom članu koji je jako dug, ima 6,3,7 tačaka, postavlja i opcija da republička Vlada može svojom ocenom da proglasi nešto objektom od značaja za državu, što naravno nije nemoguće.
Ovde je problem što to nije definisano kao neki objekat koji je vezan za pitanja odbrane, ili za pitanje saobraćaja, zdravstva, ili nešto slično tome, nego se dopušta da Vlada bilo šta proglasi za objekat od posebnog značaja ili plan od posebnog značaja za celu državu, što podrazumeva da i kockarnice, hoteli, restorani, akva-parkovi i takve stvari postanu deo nacionalnog interesa, što je neozbiljno za jednu ozbiljnu zemlju.
Mi smo već u načelnoj raspravi govorili o tome da je bolja varijanta da se donese novi zakon, ovo će biti deveta verzija postojećeg zakona od 2007. godine, ako se ne varam, na ovamo, da je postao jedan dobar zakon oko koga smo se složili i sa ministarkom da je bio dobar, ali da je njegova mana bila u tome da nije sprovođen i jednim abditovanim, jednom malom popravkom tog zakona iz 2003. godine i njegovom primenom bi se stvorio jedan dobar osnov za dalji razvoj i planiranja i izgradnje u našoj državi.
Naravno da nisu jedini problemi u izgradnji i malih investicija samo u lošem zakonu. Naravno da postoje i razlozi koji su bar isto toliko važni, a to je ekonomska kriza i ova globalna, i ova regionalna, ali i ovaj najstarija naša srpska. Sigurno je da bi jedan dobar zakon, ne dobar nego odličan zakon, mogao da otkloni mnoge prepreke koje su i to nešto malo investicija sprečavale da dođu do naše države.
Zato ja mogu da obećam da ćemo poslanik Pavićević i ja do kraja marta sledeće godine, ako to već ne uradi nadležno ministarstvo, napisati predlog zakona o planiranju i izgradnji. Mi smo već počeli da na tome radimo. Mislimo da je rok od tri meseca sasvim dovoljan da se to završi i nećemo probiti taj rok sigurno.
Ja se nadam da ćemo i tada imati blagonaklonost koju smo imali u nekoliko slučajeva vezanih za ovaj zakon od strane ministarke. Mislim da je ovo jedna oblast života i rada u Srbiji gde ne bi trebalo da ima puno prostora za stranačka nadmetanja, na prepucavanja šta je bilo i kako je bilo. Svi znamo, ovo je oblast koja je stručna i ovo je oblast gde investitori prepoznaju koliko je to dobro ili loše.Prema tome, tu nema mesta demagogiji,bilo socijalnoj, bilo ideološkoj.
Znamo da je zakon od 2007. godine do danas koji je menjan, evo deveti put, bio loš. Složićemo se da, ako imamo usvojenih 50 i nešto amandmana na 100 i nešto članova ovog zakona, da i ova izmena nije bila dovoljno dobra. Ja ne prebacujem tu odgovornost ministarki zato što ona nije neko ko je u svojoj karijeri radio nešto ovako slično, tako da mislim da je tu najmanja krivica. Ovo je posledica jednog olako datog obećanja od strane predsednika Vlade pre izvesnog vremena, koje je naravno prekršeno u tajmingu, ali to je manje važno. Nije važna brzina, nije ovo trka na 100 metara, nego je važnije to da ne dobijemo kvalitetan predlog zakona.
Da ponovim još jednom šta su naše primedbe bile, generalno. Pre svega, to što je zadržana stroga hijerarhija planova. Time se generiše komplikovana procedura donošenja svih dozvola koje su neophodne za početak gradnje.
To je naravno isto tako loše zato što je zadužen prostor i plan Srbije, jedno konzervativno rešenje koje ne doprinosi ni decentralizaciji, ni regionalnom razvoju, ni bilo čemu što bi moglo da donese to da…

… se da sloboda u planiranju i izgradnji, a naravno u okviru drugih zakona koji definišu tu oblast.
Konačno, mislim da su ove izmene uz amandmane koje smo dali možda prelazno rešenje, ali da…

Nema nikakvog razloga da se bavimo hvatanjem štoperice, to je daleko ispod nivoa ovog doma.
To što ste me prekinuli, to naravno da nije pristojno, ali ja neću tražiti nikakvo zadovoljstvo zbog toga.
Inače sam kažnjen sa vaše strane zbog mnogo manjih prekršaja pa sam to prihvatio i ako to ide za lečenje dece, molim vas da me kaznite kad god vam to padne na pamet.
Dakle, treba doneti novi zakon, poslanik Pavićević i ja ćemo dati predlog tog zakona do kraja marta sledeće godine. Za taj zakon očekujemo i konsultacije i podršku svih poslanika, nadležnog ministarstva, stručnih krugova, inženjerske komore i svih onih koji misle da Srbija treba da bude uređena zemlja u kojoj će investitori domaći i strani imati priliku da ulože svoj novac na dobro građana Srbije. Hvala.

Samo kratko.
Dobar primer. Ovim je izvršena mala deregulacija u oblasti pravila uređenja. Generalno, celu ovu oblast je dobro regulisati, ali je loše preregulisati. Hiperregulacija nikad nije bila dobra, tako da će ovom izmenom biti stvoreni lakši uslovi za pravila uređenja i za rad u ovoj oblasti. Hvala.