Dva zakona od kojih jedan raščišćava neke dileme, a drugi je potpuno novi zakon koji definiše jednu važnu oblast. Poslanici Nove stranke će glasati za oba zakona iz različitih razloga.
Prvo o ovom kraćem zakonu, o Zakonu o Fondu, gde se smanjuje broj članova Upravnog odbora i Nadzornog odbora Fonda, gde se obezbeđuje supremacija Vlade u tim upravnim odborima i mislim da je to dobro. To je praktično legalizacija onoga što je i sada postojalo. Teško da je bilo ko ozbiljno verovao da su predstavnici raznih drugih društvenih grupa bili stvarno predstavnici njihovi, više je to bila jedna farsa gde su predstavnici raznih vlasti postavljali svoje ljude koji su učestvovali zajedno u vođenju Fonda na jako loš način. Ovim se smanjuje broj članova ta dva tela i smanjuje se broj potencijalno odgovornih za loše vođenje Fonda, kao što je to bilo i do sada, i smanjuje se broj potencijalnih krivaca za kriminalno vođenje Fonda, što se dešavalo.
Mi, recimo, imamo najnovije podsećanje, to je da smo pre par meseci na genijalni zaključak nekoga iz Ministarstva ili iz Fonda doneli zaključak da je 300 miliona evra na godišnjem nivou višak u Fondu i da to treba da se prebaci u penzioni fond. Paralelno sa tim i dalje imamo decu koja umiru zato što ne mogu da budu lečena ako neko ne pošalje SMS poruku. To je nedopustivo. Dakle, za ovo glasamo „za“, da bi bilo jasnije ko je kriv.
Naravno da je ovaj drugi zakon neophodan, da uvodi sistem praćenja i vođenja te medicinske dokumentacije i to je apsolutno dobra stvar. Mislim da je jako loše što je, ako sam dobro čitao, primena zakona tek od 1. januara 2016. godine. Mislim da to mora da se uradi pre. Ovo je 21. vek, ovde ne treba otkrivati korisnost softvera i hardvera. Sve to već postoji, samo treba da se primeni. Ako je u pitanju novac, sigurno je da mogu da se nađu vrlo povoljni krediti za tu oblast, bilo od fondova, bilo od proizvođača tog softvera i hardvera, tako da mislim da taj rok treba skratiti, ali verovatno je taj rok procena mogućnosti i efikasnosti ove Vlade da uradi nešto afirmativno.
Mislim da treba ići dalje, da sa ovakvim sistemom zdravstvenog osiguranja nema leka, da mora da se pređe na nešto bolje, da se sa Bizmarkovog sistema pređe na Beveridžev. To znači da svi građani Srbije imaju primarnu zdravstvenu zaštitu besplatnu, bez obzira da li rade ili ne rade, da li su na birou, da li su penzioneri ili bilo šta, a da se afirmiše mesto i uloga privatnih fondova za onaj dalji nivo, sekundarni i tercijarni nivo, odnosno viši nivo zdravstvene zaštite. Takođe, da se integriše vojno zdravstvo u civilno zdravstvo, da se napravi jedinstveno zdravstvo, jedinstven fond, odnosno tad ne bi bilo fonda ako prelazimo na Beveridžev sistem, ali pod istom upravom jer imamo stotine hiljada metara kvadratnih prostora koji je pravljen za medicinske ustanove, koji sada stoji prazan u vojnom zdravstvu, a mi i dalje najveći deo novca u investicijama u civilnom zdravstvu dajemo za cigle, cement i provizije onih koji to rade, a zapostavljamo nabavku opreme, školovanje kadrova i sve ono što treba da podigne nivo zdravstvene zaštite.
Afirmacija privatnih osiguranja, to sam već rekao, i uvođenje vaučera, to znači da ljudi koji imaju zdravstvenu zaštitu mogu da biraju da li će se lečiti u privatnom zdravstvu ili u državnom zdravstvu, a da i jedni i drugi konkurišu kod države za pružanje tih usluga. Mi smo u zdravstvenom sistemu na početku 20. veka. Po svim sistemima organizacije, po odnosima, po troškovima, po neracionalnosti, mi smo na početku 20. veka. Srbija je pred Prvi svetski rat imala bolji zdravstveni sistem nego što ga ima sad. Tu govorim o sistemu, a ne o lekarima. Lekari koji su kažnjeni zato što su dobri, lekari kojima se smanjuju plate dva puta u zadnjih godinu dana zato što su dobri, primaju sada plate koje su manje nego plate čistačica u bilo kojoj ozbiljnoj državi Evrope. To je nedopustivo i to dovodi do mnogih problema i anomalija u našem zdravstvu, od toga da odlaze specijalisti do toga da se legalizuje niska korupcija, što nije dobro.