Ne ne pričamo o medijima, jer mislim da vi nemate koncentraciju danas …

Ako vi želite da ja danas ne govorim, kažite mi.

Teško da vam ja ličim na kalimera.

Imate celu farmu pilića tu blizu sebe.

Još jedan primer da jedna loša vlast i jedna loša Vlada može da uništi nešto što je po samoj svojoj suštini dobra stvar i dobra namera, a to je u ovom slučaju situacija sa javnim beležnicima.
Od toga da li postoji ustavni osnov za formiranje jedne ovakve javne funkcije, jer kažu neki koji pravo znaju mnogo bolje od mene, da član 67. stav 2 ne daje tu ustavnu mogućnost, do toga da je ceo proces utemeljenja ove funkcije kompromitovan, demonizovan, kriminalizovan, i to sve sa pozicije vlasti.
Početak svih tih loših stvari je u prethodnoj vlasti, onoj pre 2012. godine, ali najgore stvari oko toga su učinili upravo ovi koji danas drže vlast, tj. aktuelna Vlada u ostavci, kojoj pripada i prisutni ministar.
Šta se desilo? Desilo se, između ostalog, da u zadnjih 30 i nešto dana od istog ministra iz istog Ministarstva iz iste Vlade dobijamo dve verzije istog zakona. Pre 30 i nešto dana Zakon o prometu nekretnina je predstavljen kao genijalština, kao najviši nivo pravne srpske teorije i prakse, a danas imamo još bolje rešenje, navodno.
U ovoj situaciji, Nova Stranka se neće postaviti kao sudija između ambicioznog Ministarstva, ministra i Vlade, advokata i notara, nego je naš posao to da se brinemo o interesima građana. Za interese građana Srbije je da jedna važna funkcija, koja se ovim zakonima prenosi na notare, da se prenese u atmosferi koja će garantovati pravnu sigurnost građana Srbije. To danas nije slučaj. Naprotiv, nikad nije bila više ugrožena pravna sigurnost građana nego danas.
Pričaju se veličanstvene priče o tome da će notari da reše sve probleme, da će promet nekretnina biti savršen, da će zapis javnog beležnika da otkloni sve potencijalne probleme nekoga ko prodaje ili kupuje neku nekretninu, što je potpuna neistina.
Nikakav notarski zapis ne može da da bilo kakvu garanciju. To što su se u skoroj i daljoj prošlosti dešavale situacije da ljudi kupe stan, pa ne mogu da uđu u njega, to je isto pitanje za državu, to nije pitanje ni za advokate ni za opoziciju. Trideset posto od honorara notara, ekskluzivnih, najposebnijih ljudi u Srbiji, kojih ima samo 94, 95, ovim predlogom 30% toga ide u budžet, odnosno u pravosudni budžet. A šta je do sada bilo? Gde je sad išao taj novac? Javna je tajna da notari u zadnjih mesec dana od kad mogu da rade svoj posao u Beogradu zarađuju po podacima iz beogradske poreske uprave između 50 do ekstremnih 180.000 evra u jednom slučaju i da je podela takva da njima ostane 20%, a da 80% ide onima koji su ih postavili na te funkcije. Sada se ti koji su ih postavili na te funkcije, kroz kriminalni pristup njihovog izbora, ispita i svega onoga što je prethodilo njihovom postavljanju, da se sada odriču 30% velikodušno.
Time se baca ljaga i na poštene notare, kojih naravno ima. I tamo ima časnih ljudi. Ako je to stvarno najvažniji posao u državi, kako nam se predstavlja, pa što to ne nastavi da radi država, kao što je radila u ovih 30, 40 godina?
Predlog Nove stranke je da se stavi van funkcije, odnosno da se ukine Zakon o notarima, da se u narednih šest meseci pristupi stvaranju novog zakona, naravno, sa novom Vladom, pošto je ova podnela ostavku i da u toj situaciji dobijemo jedan zdrav početak za jednu važnu funkciju.
Konačno, ministar je malopre pominjao izvesnog Sandulovića, kao čoveka koji je najavljivao ubistvo Zorana Đinđića. Ubistvo Zorana Đinđića su najavljivali Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i… (Isključen mikrofon.)

Samo da potrošim još malo svog vremena i vremena nesretnih građana Srbije pod ovakvom vlašću i da demantujem ono što je svima jasno, a to je da je „to“ ponovo iznelo neistinu. To je bio koncert, ako se dobro sećam…

… da je to koncert koji je održan 2002. godine u organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za građane Kule. Nema nikakve veze sa Jedinicom za specijalne operacije, koja tada jeste bila deo MUP Srbije, ali to povezivanje je samo jedan nastavak nečega što bi…
Kako da vam kažem, ako bih objašnjavao šta je prethodnik izrekao, morao bih da upotrebim mnoge gadne, odvratne izraze koji bi sigurno poremetili miran san građana Srbije, što nije moj cilj. Dovoljno je građanima Srbije što imaju ovakvu Vladu, u ostavci.

Ova diskusija jeste jasan dokaz da je bilo neophodno staviti u proceduru ovakav amandman, jer je izazvala očigledno veliku paniku u redovima onih koji su predložili i očiglednu nameru šta da se radi sa ocenjivanjem tužilačkih pripravnika.
Naravno da je dobro da ljudi koji su pametni, koji znaju, koji su bili dobri studenti, koji su se pokazali dobro na tom, uslovno rečeno, probnom radu, dobiju posao, ali je isto tako dobro da prođu još jednu proveru i da se da šansa i nekim drugima koji nisu dobili tako visoku ocenu, iz možda nekih razloga koji su objektivne prirode.
Taj automatizam davanja ocene od, ne zna se koga, ili čitaj zna se koga, je loš presedan i ne postoji nigde. Hajde da zaposlimo tako lekare isto, pa da onaj ko je najbolji neurohirurg da, ako ne dao Bog, nekom treba takva operacija, da ide kod najboljeg studenta ili da bira dobrog lekara.
Mislim da nema nikakvog razloga da se ne prihvati ovaj amandman ako su namere predlagača zakona časne, ako nemaju u svojoj nameri tu skrivenu želju da na neki falsifikovani način, da li je to plagijat ili je to prepisivanje ili neko izgubi tužilačku legitimaciju, pa mu falsifikuju, pa naprave neko novo tužilaštvo, ali sigurno je važno da u državi Srbiji, koja je, nažalost, ne samo krivicom ove vlasti, ali pre svega krivicom, u ovom trenutku, ove vlasti, još uvek primer države u koju niko nema poverenja.
U ovu državu nemaju poverenja ni njeni građani, nemaju poverenja ni investitori domaći i strani. U ovu državu, odnosno državnu upravu, kada kažem državu, mislim na državnu upravu, u ovu državnu upravu nemaju poverenja, naravno, ljudi iz opozicije, u ovu državu nemaju poverenja ljudi koji se ozbiljno bave novinarstvom. U ovu državu nemaju poverenja ni predstavnici vlasti koji stalno optužuju neke državne organe da rade ovako ili onako. Zato je vlast sebe dovela na ivicu ostavke i treba da učini taj jedan korak napred, kada je već na toj ivici. Neophodno je da se stvore novi mehanizmi, odnosno dodatni mehanizmi za to da nam se ne dešavaju falsifikati ove ili one vrste, plagirani ili izgubljeni, u jednoj važnoj instituciji kao što je tužilaštvo.
Siguran sam da postoji puno dobrih pravnika koji su počeli svoju karijeru u nekom od tužilaštva kao pripravnici. To isto važi i za pripravnike u sudovima. To isto važi za neke ljude koji su počeli svoju pripravničku karijeru u nekim drugim državnim organima, da oni žele da budu dobri činovnici, da žele da znanjem, poštenjem, primenom zakona, efikasnim radom, napreduju u svojoj službi i siguran sam da u ovo vreme kada je, nažalost, jedini posao koji može da se nađe u ovoj državi, posao u nekoj državnoj firmi, javnom preduzeću ili u nekom delu administracije, da će konkurencija biti velika i da će to biti dobro za poslodavca, da izabere najbolje od tih dobrih.
Imali smo i do sada tužilaštva i tužilačke pripravnike i saradnike i tužioce, te su oni birani na način koji je bio uobičajen do sada. Siguran sam da u ovoj sali većina nas deli poverenje bar u taj deo državnog sistema, a to su tužilaštva.
Naprosto, glasali smo zajedno za neke od njih u ovom sazivu, birali i tužioce i njihove zamenike i to smo verovatno radili ne tako što su oni odmah iz pripravničkog staža postajali nosioci te važne i odgovorne funkcije, nego zato što ih je neko procenio, neko pratio njihov rad koji ne mora uvek da bude zasnovan samo na savršenom utisku nekoga ko je, recimo, kao što je ministar Selaković kažnjen ili već predložen za smenu pre ovog pada Vlade od strane nadležne institucije koja se zove Agencija za borbu protiv korupcije.
Znači, ako imate veći dokaz da ima korupcije u srpskoj Vladi od toga da je Agencija za borbu protiv korupcije tražila razrešenje ministra, onda mislim da imamo veliki problem.

Hvala.
Tri izraza su bila dominantna u pokušaju da se odbrani neodbranjivo, ogledalo, rukoljub i Agencija za korupciju.
Gospođa Čomić je vrlo precizno objasnila sve situacije koje bi bile problematične ako se usvoji zakon onako kao što je predložen, ali očigledno da to ne dolazi do uha i pameti ljudi koji bi trebalo da se izjašnjavaju o tome i to je potpuno legitimno, isto imate pravo na svoje zablude.
Izrečena činjenica da je samo pet pripravnika prošle godine ocenjeno tom najvišom ocenom je razlog više za amandman, jer ako ih je samo petoro, petorica ili pet, pa neće biti nikakvih problema da oni budu zaposleni čak i ako ostane rešenje koje imamo sada.
Napadi na Agenciju za korupciju, merenjem kvadrature zgrade u kojoj se oni nalaze, posle nekoliko godina od kada su tamo ušli i da je to prepreka za njihovu preporuku, a i konačno rešenje da se razreši aktuelni ministar pravde zbog zloupotrebe položaja, mislim da je potpuno besmisleno i konačno, rukoljub i ogledalo.
Ne znam šta je morao da ljubi kolega poslanik koji je govorio o rukoljubu da bi došao tu gde jeste i ne bih da ulazim u te mračne stvari, ali sigurno je njegova ponuda da mi da svoje ogledale inspirisana time što on misli da je njegovo ogledalo krivo, da ne prikazuje realnu njegovu sliku. Siguran sam da je njegovo ogledalo ispravno i da to što on vidi u ogledalu da on to i jeste.
Gospodo poslanici vladajuće većine, ne očekujem da glasate za amandman i bio bih strašno iznenađen kada bi se to desilo. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Oba predloga zakona će biti podržana od poslanika Nove stranke. U to nema nikakve sumnje. I jedan i drugi međunarodni ugovor je potreban Srbiji, dobar je za Srbiju i tu nema nikakve sumnje.
Ne bih ulazio u detalje ugovora. Siguran sam da poslanici znaju o čemu se radi, a da će građani Srbiji dobiti informacija koja će biti potpuna za ono što je neophodno za njihovo saznanje o ovim sporazumima.
Ono što je dobra prilika kada je ministar Odbrane Vlade u ostavci prisutan u parlamentu to je da malo popričamo o toj oblasti. Mislim da je jako važno da rešimo to pitanje dugova namenske industrije.
Naravno da ti dugovi nisu nastali u poslednje dve, dve i po godine i naravno da oni vuku korene u nekom ranijem periodu, ali mislim da je malo neobično da pričamo građanima da je namenska industrija naša razvojna šansa, da se priča o velikim ugovorima, o istorijskim sporazumima, o ne znam kojim sve šansama, a da praktično imamo jedini realni podatak o svemu tome da su preko 15 milijardi dinara poreski dugovi namenske industrije. Ako se dobro razumem, to je oko 120 miliona evra - „Zastava oružje“ sa sedam milijardi i nešto, „Krušik“ sa skoro dve i po milijarde, „Sloboda“ Čačak preko dve i po milijarde, „Prvi Partizan“ skoro dve milijarde i tako dalje. To mora nekako da se reši.
I za taj deo, kao i za sve drugo, u državi zakon mora da važi. Ako je neko poreski obveznik, bez obzira da li je to vojna industrija, bez obzira da li je neko izgubio ličnu kartu ili na neki drugi način došao u status poreskog duga, on mora da bude čist.
Naravno da znam da bi naplata tih dugova bila nemoguća jer te kompanije nemaju dovoljno para, ali je moguće da se na neki način otpišu i da se stavi tačka na taj problem i da to više ne bude tema. Te fabrike su inače državne. Mogu još jednom da postanu državne, da im se otpišu dugovi i da se stvori mehanizmi da ne dođe do gomilanja novih dugova.
Decenijama slušam o razvojnim šansama ove ili one industrije i mahom su to velike priče sa malim efektom. Ne želim da umanjujem značaj namenske industrije, ali ona duboko zavisi od politike i uvek je zavisila i u svakoj državi zavisi od politike i zato politika mora da ima ozbiljan odnos prema toj industriji.
Ovi međunarodni sporazumi su dobri za Srbiju, ali postoji jedan međunarodni sporazum koji Srbija uporno ne potpisuje, iako je praktično inicijator tog sporazuma, a to je konvencija o zabrani kasetne municije.
Građani Srbije, posebno grada Niša, ali i mnogi drugi su bili žrtve i najveće žrtve u Evropi kasetne municije. Ne postoji nijedno opravdanje, pa neka dođe i iz vrha naše vojske, da bismo time smanjili svoju borbenu gotovost. Kasetna municija je par ekselans agresivna municija, znači, ne služi za odbranu zemlje, nego služi za ofanzivne akcije. Prema tome, to je razlog više, a i iz pijeteta mnogim žrtvama koje su žrtve kasetne municije, da se što pre potpiše ta konvencija.
Vi ste dali, ministre u ostavci, odgovor da ćemo da potpišemo to, ali ne tako brzo. Ne razumem tu formu zašto ne tako brzo, ako je to dobro.
Konačno, rekli ste da „vrabac“ i „pegaz“ nisu mogli da budu na paradi jer bi to bilo opasno za bezbednost parade. Molim vas da više ne plašite narod sa takvim izjavama, jer ta izjava može da se stavi u red one fotografije iz sela Grgure, opština Blace, gde se vrhovni komandant Vojske Jugoslavije u pripitom stanju slikao sa pevaljkom muškom i sa nepoznatim ambasadorom neke nama prijateljske, ali daleke zemlje. Hvala vam.

Tri su zakona. Prvi zakon se tiče sudija i zakonska izmena je da sudije sa napunjenih 65 godina idu u penziju. Poslanici Nove stranke podržavaju taj predlog izmene zakona i glasaće za njega, ako glasanje bude u neko primereno doba dana. Znači, podržavamo sigurno.
Drugi zakon je zakon o izmenama Zakona o javnim tužiocima, gde postoje dve izmene. Jedna je da i tužioci sa 65 godina idu u penziju, po sili zakona. To je isto nešto što ima našu podršku, osim ako se ne radi samo o jednom tužilaštvu, jednom specifičnom tužilaštvu. Ako važi za sva tužilaštva, kao što je u predlogu, onda će imati našu podršku. U tom zakonu i jedna druga izmena, da se tužilački pripravnici koji budu ocenjeni najvišom ocenom automatski zapošljavaju kao tužilački saradnici, protiv čega ćemo biti, jer mislimo da se time uvodi arbitrarnost i jedan lični uticaj na to ko će napredovati po tužilaštvima. Mislimo da je to jedno loše rešenje. Treba da ostane da imaju prednost u zapošljavanju, kao što i danas piše u zakonu.
Bile su još neke primedbe izrečene na tu temu i mislim da su sve to razlozi da ova druga izmena u tom zakonu ne treba da bude prihvaćena. Imamo tu jako loše primere, da kad te komisije nešto rade, neko koga postavlja ministar nešto radi, da to izađe na nešto što je protivzakonito, tako da imamo i ovo rešenje Agencije za borbu protiv korupcije, gde se nalaže smena ministra pravde Selakovića, tako da bi bilo loše da ulazimo u jednu takvu naviku.
Treći zakon koji je u ovom setu zakona, koji nema nikakve veze sa ova prva dva, ali neka bude, zbog efikasnog rada, se tiče legalizacije bespravno podignutih objekata u Srbiji, gde se rok od godinu dana za legalizaciju, koji je dat prošle godine, kroz jedan zakon koji, slažem se, jeste bio rigidan i teško ostvariv, teško da je mogao da dovede do legalizacije, da se taj rok produži za šest meseci. Mi ćemo glasati za taj predlog zato što bi drugačije glasanje stavilo građane u jedan težak položaj, ali se nadamo da će tih šest meseci neka buduća vlada da iskoristi za to da da jedan ozbiljan predlog zakona, koji će stvarno konačno i trajno rešiti problem nelegalnih objekata u našoj državi.
Način na koji je to rađeno u poslednjih desetak godina, očigledno razni zakoni koji su donošeni sa tom temom, razna rešenja nisu praktično rešila ništa. Mislim da onaj ko bude pisao taj novi zakon, ta nova vlada, treba da posegne sa jednim rešenjem koje je korišćeno u našoj praksi negde početkom pedesetih godina prošlog veka, a to se zasniva na reambulaciji. To bi praktično značilo da država zakonom legalizuje sve bespravno podignute objekte, osim onih objekata koji su napravljeni u zabranjenim zonama, tamo na saobraćajnim koridorima, zaštićenim vodotokovima, sve ono što inače nije građevinsko zemljište.
Znači, taj zakon bi legalizovao sve objekte koji su nezakoniti, osim onih koji su napravljeni u tim zonama i osim objekata koji su delo „investitora“ koji nisu poštovali propise, znači, svi koji su izgrađeni za lične potrebe da dobiju legalizaciju.
Onda se postavlja pitanje – šta ćemo sa ljudima koji su poštovali zakone? Mislim da postoji i za to rešenje, da ljudi koji su gradili u proteklom periodu po zakonu sa građevinskim dozvolama, sa plaćenim komunalijama, sa svim onim što je neophodno, da oni kao satisfakciju dobiju smanjenje poreza na nepokretnosti. Znači, svima legalizovano, što će doneti veliki, novi prihod u budžete, koliko se sećam, to je prihod lokalnih samouprava, a da oni koji su gradili po zakonu u narednih 10, 20 godina dobiju manji porez na nepokretnosti, koji bi bio adekvatna mera satisfakcije za to što su poštovali zakone. Mislim da je to rešenje koje konačno stavlja tačku na ovaj veliki problem, jer se tu meri milionima broj nelegalnih objekata. Hvala.

Tačno je da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneo dobru odluku, jer se potkrala jedna tehnička greška u ovom amandmanu i u sledećem amandmanu koji dolazi iz naše grupe, a to je da smo u ovom delu razdela propustili da promenimo iznos koji definiše ukupan nivo sredstava na tom razdelu, ali je suština u tome da je naša ideja sa ovim amandmanom bila da se blizu pet milijardi dinara sa subvencija u privredi, ta cifra je bila predviđena za te subvencije, 17 milijardi i 708 miliona, itd. hiljada, da se to smanji na 12 milijardi 738 miliona, a da se taj novac prebaci u Fond za penziono i invalidsko osiguranje, gde bi se došlo do onog iznosa koji je predviđen budžetom za ovu godinu, a to je 256 milijardi i 100 miliona dinara.
Time bi se stvorili uslovi da se ne smanjuju penzije u ovoj godini, odnosno da se ukupna masa penzija, odnosno subvencija iz budžeta za Fond PIO zadrži na onom nivou koji je predviđen budžetom i da se time penzioneri, ovih 600 hiljada koji nisu milošću Božijom i bivšeg predsednika Vlade Srbije, Aleksandra Vučića, zaštićeni od smanjivanja penzija.
Ova tehnička greška je nažalost takva da diskvalifikuje naš amandman, ali ja još uvek i u ovom trenutku gajim nadu da će ministar možda shvatiti suštinu amandmana i da u nekim daljim izmenama se dođe do rešenja koje će biti dobro.
Smanjivanje penzija na uštrb subvencija propaloj privredi, je postavljanje penzionera na stub srama, na optuženičku klupu, na mesto onih koji su krivi za sve ono što ne valja u ovoj državi.
Višegodišnja obećanja raznih vlasti, pa i ove poslednje da će privreda biti rešena, da će preduzeća u restrukturiranju biti sanirana, da će početi da rade, da „Sartid“ samo što nije počeo da radi sutra, pa su puštani dimovi da se kao tamo nešto dešava, kao da postoji proizvodnja, predizborni dimovi da bi se podigla nada, mislim da to, i ne samo „Sartid“ nego i kod mnogih drugih preduzeća, je jedno ponašanje koje mora da bide prekinuto.
Građani Srbije, pa i radnici koji rade u tim preduzećima, imaju jasno saznanje da iz mnogih razloga koji se pre svega kriju u jednoj katastrofalnoj politici koja je vođena 90-tih godina, da su mnogi od nekadašnjih giganata sada postali praktično staro gvožđe, da se svet promenio, da se svetsko tržište promenilo. Mnogi proizvođači koji su mogli da plasiraju svoju robu u 90-tim godinama, odnosno pre 90-tih godina, to više ne mogu zato što su izgubljena tradicionalna tržišta, zato što su neke države postale tehnološki superiorne u odnosu na nas.
Mi smo do 1990. godine prodavali Kini šta god smo hteli. Sovjetskom Savezu smo prodavali cipele i taj izvor se merio tonama. Znači, njima nije bilo važno šta kupuju, nego samo da postoje bilo kakve cipele. U međuvremenu se to promenilo. U međuvremenu su to države koje su sada tehnološki daleko ispred nas i mnogi naši proizvodi koji su tamo imali tržište, ne mogu da ponovo nađu tržište. Zato te fabrike, zato ta preduzeća, kompanije više ne mogu da nađu svoje mesto. Naravno da je za to kriva politika iz 90-tih, koja je Srbiju stavila van sveta i bilo kakvog tehnološkog razvoja. Mi smo, zahvaljujući toj politici, ostali zadržani u drugoj polovini 20. veka, a sada smo već duboko u drugoj deceniji 21. veka. To su objektivni razlozi i građani Srbije to apsolutno dobro znaju.
Ne može se pitanje tih preduzeća rešiti tako što će oni ostati beskonačno na subvencijama, a da to bude na štetu penzionera i ljudi koji ozbiljno rade svoj posao i čije plate će biti ovim zakonom smanjene, nego moraju da se nađu ta teška ali konačna rešenja posle kojih može da se počne jedan novi ciklus i industrijalizacije i razvoja privrede. Ovakvim merama palijativnim, gde su penzioneri krivi za sve, ništa ne može da bude rešeno. Hvala.

Za pametnog je dovoljno i dva minuta.
Dakle, mi ćemo dati ispravku ovog amandmana i promeniti te međuzbirove koji su sada propušteni, tako da će on biti tehnički ispravan, pa ćete imati prilike da glasate za amandman i da se opredelite za to, a to pre svega očekujem od kolega iz PUPS, pošto oni nisu sami uspeli to da urade, da našu ponudu, naš predlog rešenja, gde ćemo da zaštitimo 600 hiljada njihovih kolega od protivustavnog smanjivanja penzija, da će glasati za taj amandman.
Naravno da ne očekujem baš uvek od skupštinske većine da podrži ono što mi predlažemo, jer tako je odlučeno negde i tu nema više priče.
Ono što sam hteo da kažem, a vezano je za „Sartid“, moguće je da bi ovim smanjenjem i subvencije za „Sartid“ bile manje nego što su predviđene ovim rebalansom i za mnoge druge kolektive koji su samo politička mera za potkusurivanje aktuelne vlasti. Ako hoćete da rešite „Sartid“, onda se to rešava kao što je to rešeno 2003. godine.
Pitajte bilo koga iz Smedereva i ovde prisutne poslanike koji su to već jednom rekli, kako je rešen „Sartid“, kako su ljudi koji su tamo radili, radili od 2003. do 2005-2006. godine, da li su bili zadovoljni uslovima rada, da li su bili zadovoljni platama, da li se sećaju ekonomisti koji danas sede u ovim stolicama ispred predsedavajuće ko je bio najveći izvoznik i najveći poreski kontributor budžeta u tim godinama? To je način na koji se rešavaju problemi, a ne tako što ćemo da puštamo dimove pred izbore i da obećavamo ljudima ono što je apsolutno nemoguće. Hvala.

Puno puta smo svedoci zloupotrebe vremena u parlamentu i puno ima nerazumevanja onoga što jeste i suština parlamentarizma, šta su prava, šta su obaveze poslanika, šta ko kada može da radi.
Ali, postoje neke tehničke stvari koje su vrlo merljive. Znači, rasprava danas traje skoro dva sata. Gospodin Pavićević i ja imamo zajedno na raspolaganju za ovu tačku dnevnog reda do sada, i to smo potrošili da nije bilo replika, 14 minuta. Četrnaest minuta je neka osmina, koliko se ja dobro služim računom od dva sata, tako da sve ostalo vreme su potrošili neki drugi poslanici, mahom oni koji misle da nešto znaju o budžetskom sistemu i mahom sa pozicije vlasti, kao i prethodni govornik.
Tako da to da mi vodimo opstrukciju, da se mi destruktivno ponašamo u parlamentu koristeći svoja prava je netačno iz dva razloga. Prvo, zato što ne možete svojim ustavnim zakonskim i poslaničkim pravom da budete destruktivni, i drugo, matematički očigledno nije tačno da mi trošimo vreme. Rekao sam, 14 minuta bi bilo maksimum vremena da se mnogi drugi nadri ekonomisti nisu umešali u ovu raspravu.
Što se nas tiče, mi ćemo nastaviti da predlažemo amandmane. Ako neki zakon nije dobar, na sve članove tog zakona ćemo podneti amandman u formulaciji – briše se, zato što je to jedini način da pokušamo da sprečimo glasanje za takav zakon, a naravno da ponekad nismo tu na glasanju zato što se glasanje ovde ponekad održava u potpuno neprimereno vreme i nema nikakvog razloga da mi budemo deo sramote za koju vi glasate. Hvala.

Dakle, da se podsetimo, kao što znamo, ovo je zakon kojim skupštinska većina na predlog Vlade želi da ograniči linearno plate u jednom delu javnog sektora, sa opravdanjem da je to potrebno zbog štednje. Naravno da je štednja potrebna i tu nema nikakve sumnje. Naravno da je prevelika javna potrošnja u svim korisnicima koji su navedeni u članu 2, ali naravno da je ovo najgori način kako se rešava taj problem.
Razumem ministra koji je od skoro ministar finansija i upalo mu je da rešava nešto što nije sam stvorio, tako da mu zbog brzine trebaju neke brze mere koje će naći efekta, ali mislim da je jasno i njemu i svima nama da od toga nema ništa, jer je problem nastao u jednom dugoročnom prezapošljavanju u javnom sektoru od raznih vlasti, a posebno od polovine 2012. do danas, do juče prepodne. O tome nam je podatke dao ministar Krstić, koji je bio prethodnik gospodina Vujovića, tačno koliko je ljudi zaposleno u ove dve godine, a to je 40 hiljada ljudi. Može da se desi da i to negde neko pokuša da skine iz memorije interneta, ali to je malo teži posao. To i ove fantomske firme, to teško može da se skine lako.
Ono što Ministarstvo i ministar Vujović zaslužuju kao pohvalu, to je obrazloženje zbog kojeg se odbija naš amandman. Pre svega zbog iscrpenosti i pre svega zbog toga što su tu navedene sve one mere ili bar dobar deo ovih mera koje je trebalo povući kao prve mere, a ne posegnuti za jednom bizarnom odlukom, a to je da svi koji nešto rade u ovoj državi, odnosno koji su zaposleni budu kažnjeni sa 10% plate u javnom sektoru. Pošto imamo još amandmana, ja ću sa eksplikacijom našeg objašnjenja da nastavim kod novog amandman kada počne rasprava o njemu. Hvala.