Dame i gospodo narodni poslanici, rekli ste redak dan dočekasmo, a sa vama ga nikada nismo dočekali da bude smenjen bilo koji ministar. Sa vama to jednostavno nije išlo. Ni za mnogo teže stvari, za mnogo teže izjave, mnogo teže uvrede, niste se setili.
To je ona vrsta licemerja o kojoj sam malopre pričao ili je Šekspir rekao „Bog ti je dao jedno lice, ti činiš drugo“. To je ono kako kod drugih vidite sve ono što kod sebe ne opažate i kako kod drugih ne vidite one dobre stvari koje kod sebe prenaglašeno vidite.
Vi ste ovde rekli da je mogao da podnese ostavku, pa to je najstrašnije licemerje. Najmanje pet vaših funkcionera je govorilo – ne sme da se dozvoli da podnese ostavku. Svi na koje ste se pozivali, govorili ste javnosti, ne sme da se dozvoli, to celokupna javnost zna, da podnese ostavku jer nije on taj koji posle ovoga može da ode tako što će da podnese ostavku. Pošto nije podneo ostavku, pošto smo došli hrabro pred vas da nam kažete šta je sve to što imate, šta je to što sve možete da nam izgovorite, onda ste rekli – nije trebalo da dolazite ovde, nego je trebalo da podnese ostavku. Da li je sada trebalo da podnese ostavku ili je trebalo da ga smenjujemo ovde? Ne znate ni sami. Šta god da se dogodilo, vi biste rekli suprotno. I to mi je tužno, nije mi smešno iako se osmehujem jer to govori kakva vam je politika. Više tužna nego smešna.
Kažete – to je sistem koji je napravljen, to nije samo Bata Gašić, izvinjavam se Bratislave, svi ga zovemo Bata Gašić, ne zamera on a i sada vidim ta vrsta nepristojnosti vam ne smeta, kao što vam je malopre smetala.
Dakle, kažete – strašno šta je rekao za novinare, strašno šta je rekao za ženu. Saglasan sam, zato će Bratislav Gašić ako budemo imali danas većinu biti smenjen. To je strašno što je uradio i nema nikakvog opravdanja, on je to sam rekao. Da li je rekao ujutru ili uveče svejedno, ali je rekao i to smo dočekali da on to kaže. Od vas nikada nismo dočekali i ni od koga od vas, ni od onih koji su deset puta gori u takvom javnom diskusu od Bratislava Gašića, što ću vam sada pokazati i dokazati.
Izgleda da vam se sviđaju ta iskustva, pa bi ste da saznate nešto više o tim uvredama, na račun žena, na račun novinarki i na račun svih ostalih. Pročitaću vam uvažene dame i gospodo, Goran Ješić je mislim član DS, potpredsednik je DS. Znači ima istu funkciju kao Bratislav Gašić kod nas, on je potpredsednik DS.
Evo šta kaže potpredsednik stranke koja je govorila da se zalaže za evropske vrednosti, odavno ih je zaboravila, stranke koja govori da se zalaže za rodnu ravnopravnost, odavno su je zaboravili, evo da čujete.
Novinarka „Alo“ novina uputila je pitanje potpredsedniku DS – oprostite, koja kola vozite? Odgovor potpredsednika DS, citiram – šta vas briga šta sam ja kupio, šta te, sada su dve reči strašno ružne, možete da zamislite koje su dve reči, nepojmljive su da ih pročitam i neću ih pročitati – šta te… šta sam ja kupio.
Dakle, da strašnije ne može da bude – nisam dužan ništa da prijavljujem ljudima. Molim vas nemojte da mi dobacujete. Nikakvog smisla nema to što radite. Pošto vidim da vam nije stalo, smešno vam je, sada vam je smešno, a malopre su vam puna usta bila ženski prava dok je trebalo narodu da to pokažete, a sada vam je smešno kada se o ovom govori.
Vidite, razlika je u tome što meni nije smešno ni kada to kaže Bata Gašić, ni kada to u mnogo gorem obliku kaže potpredsednik DS Goran Ješić. U tome je velika razlika između mene i vas.
Ima tu i nastavak – gde još to u svetu ima da nekoga možete da ispitujete šta ima od imovine. Onda, kaže mu jedan čovek – nije fer, od tebe očekujem bolje. On mu odgovara – kakva novinarka i novine, takav i odgovor. Toliko o poštovanju novinarske profesije, toliko o poštovanju žena. Na to kaže, ljudi drugi mu govore – problem je u načinu ophođenja prema novinarki. On na to kaže – pa nepristojno je pitanje. Ljudi mu kažu – odgovor je nepristojan, a pitanje je možda vama neprijatno. Mada ne bi trebalo ako je sve legalno i zakonito. Ovaj mu odgovara – jok, ukrao. To jok je valjda vrhunac rekao bih filozofskog pristupa predstavnika DS na evropskom putu. Onda saopštava – pa ona uopšte nije novinarka, jer to što oni prave nisu novine, drugo ko si ti da me pitaš sa kim radi vaša firma, ko su vam partneri i koliko zarađujete? Za DS to su zabranjena pitanja, kao što su i bila iako su im puna usta priče o cenzurama i diktaturi i svemu drugom.
Dalje, posle koktela koji sam organizovao gde sam poslužio novinare, odgovarajući im uvek na svako pitanje i nije uvek prijatno, ali to je vaš posao da odgovorite javnosti na svako, nekada neprijatno, nekada i neprofesionalno pitanje, ali to je vaš posao, vaša obaveza i moja.
Onda je rekao – polusvet novinarski. Jel to neka nova evropska praksa ili tradicija ili nešto što ne znam šta je? Plašim se da baš nema mnogo veze sa Evropom i sa naprednijom, pristojnijom i boljom Srbijom. Na to ide i dodatak, kada je jedan drugi politički lider iz opozicije rekao da je Zvezdan Jovanović Gavrilo Princip, a onda se kaže glupača je novinarka. To glupača novinarka nije izgovorio potpredsednik SNS, potpredsednik Demokratske stranke, nije odgovarao i ni sa jedne funkcije nije smenjen. Nikada nije rekao ni izvini, jednu tešku stranu srpsku reč izvini. Ne razumem se u te strane službe, ali se plašim da je kod vas jedna strana reč mnogo izraženija, odnosno nedostatak te strane reči, a to je izvini.
Zatim ste jednog novinara koji je govorio o svom izvoru rekli, šef valjda nekog vašeg štaba, ne to je isti taj rekao za šefa vašeg štaba – vaš izvor je magarac sa velikim M. Onda ste rekli – isti novinar, iste novine, ista novinarka, isti tekst, novinarka me sinoć ubi u DM, rekoh joj da je ona novinar koliko ja Omar Abubakar. Jel znate ko je Omar Abubakar? To je neki fudbaler, a on baš i ne liči na tog Omara Abubakara, verujte mi. Ovaj je visok i crn, a Ješić ne liči na njega.
Dakle, hoću da vam kažem samo kako je želeo da uvredi tu novinarku i tu ženu. Dalje, dolazimo do primera drugih vaših kolega, takođe potpredsednika. To je izgleda postala moda i veoma popularno u vašoj stranci, napadi na žene, posebno na one koje drugačije misle, naročito na one koje misle, koje smeju da vam se suprotstave i koje smeju da kažu neki drugačiji stav.
Onda se podržava tvit na tviteru kojim se vređa Marija Jovičić, zaposlena kao mlađi savetnik poslanike grupe SNS u Skupštini Srbije, u kojem se kaže – da li klečiš na SNS sastancima. Pa, kako vam ne pada na pamet da sa tim izađete sada u javnost i da budete zgranuti, da se izvinite, makar onako kako sam se ja izvinio javnosti, makar onako kako sam vas se izvinio posle glupe Babićeve izjave o petoj koloni, bilo šta da učinite. Smešno vam je, a meni nije smešno, meni je tužno što nikada niste u stanju da se izvinite. U redu je reći za jednu izjavu da je glupa, svako je od nas napravio takve izjave, samo ih vi izgleda niste napravili, dok ne počnemo da ih čitamo, a kad počnemo da ih čitamo, onda imamo celi dan do podne da ih čitamo, ne možemo da stanemo. I na to imate samo osmeh, podsmeh, a drugog odgovornog odgovora nema.
Razlika je u tome i suština je u sledećem - da stvari postavimo na pravo mesto. Suština je u tome da je neko odgovoran, a neko jednostavno nije odgovoran. Vi ste malopre pričali o tučama žandarmerije i policije. Pitajte svoje kolege iz stranke koje ste do nekada pripadali, trebalo bi vi to da znate. Imate najmanje devet incidenata između žandarmerije i policije, zato što čuvam državu neću da vam govorim zašto i koji su razlozi bili za te incidente? Dođite, ja ću vam reći, može da vam kaže pretpostavljam i neko od ovde prisutnih ljudi. Koga su štitili i zašto i u kojim situacijama su ga štitili? Ovo nije bilo nalik na to. Tek toliko da imate u vidu. Slučajno i po prirodi posla koji sam obavljao svo ovo vreme takve detalje poznajem i nikada se nigde nisu pojavili ni u javnosti, niti bi bilo normalno da se pojavi u javnosti. Zato vas samo molim da kad o nekom sudite, prvo sudite o sebi. Prvo gledajte kako i na koji način ste vi to napravili, pa tek onda sudite o drugima.
Kažete da je Dušan Vujović rekao da lekari treba da se isele. Nikada to nije izgovorio, već izmislite jedanput i to kroz tu tabloidnu štampu izmislite, koja vam strašno odgovara kada treba da kaže da sam davao 120 maraka nekom koga nikad u životu nisam video, nekom narkomanu, nekom ludaku, ko zna kome i tad je to u redu , to je tad u redu? E, takvi objave da je Vujović to rekao i onda ceo slučaj imamo sa tim šta je Vujović rekao, a da to čovek nikada nije rekao. Malopre je hteo da napusti salu zbog onoga što ste izgovorili. Ne, nije trebalo. Nije trebalo da napusti salu zato što istinu ovde ne pišu oni koji jedno oko imaju, a na drugo oko žmure kad zatreba, a drugo oko otvore samo kad treba nešto da traže ili kada treba licemerno da izađu sa onim idejama ili onim stavovima, pošto nema tu mnogo ideja, koji bi njima odgovarali.
Kažete da neko želi da kaže – mi nismo fini. Mi hoćemo da kažemo da jesmo fini i za razliku od vas koji niste preduzeli mere ni prema jednom od svojih potpredsednika, mi jesmo preduzeli mere prema ministru. Zato danas ovde razgovaramo o razrešenju ministra Gašića, zato se razlikujemo od vas, zato što taj dan kod vas nikada nećemo dočekati, a kod nas smo te dane i te kako dočekali.
Pričali ste o prvim aferama. Ne znam koje su prve afere, da li to o tabloidnom novinarstvu govorite? Pričali ste opet o helikopteru – bili su civili. To je vojni helikopter, a vojska služi da pomogne civilima i da pomogne svom narodu, ništa čudno, ništa loše. Inače, o tome mogu vrlo stručno da razgovaram ovde, da vidite kakva su naređenja u vaše vreme izdavana za poletanje helikoptera. Sve i naredbe imam ovde i način kako se izlazi i kome sve, kada ko traži od relacije Foča – Beograd, kada treba da se prebace na VMA. Mislite da ću nešto da vam zamerim zbog toga? Mislite da mislim nešto loše po tom pitanju? Ne, naprotiv, pa vojska je tu da služi svom narodu, vojska je tu da pomogne svom narodu uvek i u svakom trenutku.
Nekako ste zaboravili sve ove udese, nesreće.
(Marko Đurišić, s mesta: Nisam zaboravio ni jedan, ni jedan.)
Zaboravili svi te udese i nesreće i niste ih se sećali, samo ste se sećali onih za koje ste mislili da vam odgovaraju.
Ne morate da vičete uopšte, ni jednog sekunda, zato što, ponoviću, visina decibela koju koristite ne pojačavaju vašu argumentaciju ni najmanje.
Govorili ste zašto nismo izabrali anketni odbor, pričali o jeftinim političkim poenima, pa sve vreme samo to radite, sve vreme samo tražite jeftine političke poene. Vi sve vreme znate da je sve oko helikoptera čisto, kao što znate da nije bilo ni jednog novinara na aerodromu, kao što znate da su to izmislili na RTS, kao što znate da su to onda izmišljali i svi drugi. Džabe i što su se izvinjavali, zato što je svima to na takav način odgovaralo.
Pitam vas sada ko je bio na aerodromu?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dobacuje.)
Pa, nije bio, ni on niti bilo ko od novinara i nemojte da dobacujete. Bilo bi odlično da je bio, posebno da je bio bez novinara, jer bi time svu vašu priču bacio u ambis, a novinara nije bilo nigde.
Pošto vidim da vidim nema odgovora ni na to kako ste me i zašto prisluškivali. Jednu četvrtinu Đukanoviću su me zbog tebe prisluškivali. Nisu to zbog tebe, nego im je to bio taj razlog. Kako se zvala ta akcija u kojoj ste me prisluškivali? „Đumbir“, jeste. Ta akcija je „Đumbir“ u kojoj oni prisluškuju Đukanovića da bi slušali mene i onda sve one koji razgovaraju sa Đukanovićem, a Đukanović je bio poznati ekstremista, verovali ili ne, zato što je radio na „Fokus“ radiju. To je bio razlog za prisluškivanje, da se nasmejete. U takvoj smo državi živeli i oni mi govore o vladavini prava i o evropskim vrednostima.
Što se tiče seksističkih izjava, saglasan sam sa vama i uveren da ćete osuditi brutalne seksističke i mačističke izjave koje dolaze od vaših kolega, baš kao što sam ih ja osudio i baš kao što sam osudio one koje su došle od Bratislava Gašića i u tome se razlikujemo, što ih ja osudim sve, a vi samo one ko vam politički odgovaraju, a one koje vam politički ne odgovaraju nikada ne osuđujete. Čak i da ih osudite, odgovornosti nema nikakve.
Takođe, rekli ste da mi izigravamo ne znam kakve velike žrtve. Ne, to vi radite sve vreme. Sve vreme govorite koliko smo nasilje imali na lokalnim izborima. Samo na opštini Voždovac u 2011. godini prijavljeno je dvostruko više napada na aktiviste SNS nego svih incidenata što je bilo u prethodne tri i po godine na svim lokalnim izborima zajedno. Samo na jednim izborima u 2011. godini, lokalnim, na Voždovcu, samo na jednim. Ali, šta ćete, i ovim što sam izgovorio valjda gore po argumente, gore po činjenice. Kada ne možete da razumete narodnu volju i kada vam ne prija narodna volja, onda najbolje da tražite izgovore i da uvek imate tzv. izvinjavajući razlog.
Razlika je i u tome, da vam kažem, suštinska gde vidite odgovornost i u tome što u trenutku kada smatramo da je važno da napravimo velike korake ka EU, da zadržimo odličnu saradnju sa Rusijom, sa svima, kada mislimo da do 2020. godine možemo da uradimo velike korake, korake od sedam milja ka našem članstvu u Evropi, da taj reformski put ne bude prekinut ma ko da ga ostvaruje, mi to uradimo u trenutku kada imamo jasnu ne podeljenu većinu u ovom parlamentu i rekao bih da nismo bili u manjini u narodu. Neću da kažem da smo imali većinu, svakako čini mi se da smo imali nedvosmislen legalitet i prilično jasan legitimitet.
U čemu je razlika? U tome što vas ne zanima činjenica da legitimitet uopšte nemate tamo gde vladate, već samo toliko dugo na toj vlasti na tako nelegitiman način možemo da ostanemo i opstanemo. Razlika je u tome, i ponosan sam na tu činjenicu, što nikada ne bih želeo da budem na vlasti da imam šest i sedam posto podrške ili 10% podrške, a vi se držite kao pijan plota, sa obe ruke za fotelju, samo da je posle 16 godina ne napustite. Naviklo, priraslo, nije za srce, priraslo za telo, ne možemo da se odvojimo od fotelje, 16 godina smo u toj fotelji – ne dam fotelju po svaku cenu, ako mogu izbori poslednjeg mogućeg dana da budu. U tome je razlika.
Mi vama kažemo – nema problema, izražavate sumnju u našu legitimnost, izvolite, evo vam izbori, pobedite na izborima, pokažite da je narodna volja na vašoj strani i biće drugačije. Nemojte da mi postavljate pitanja kao što se u javnosti postavljaju – hoće li neko da se skloni ili ne. Neko će da se skloni i kada bude imao četiri puta više nego što vi imate danas, a ne ako ne bude imao jasnu narodnu volju, zato što se mi rukovodimo time što ćemo da uradimo, šta je to što možemo da uradimo napravimo za naše ljude, a ne koliko dugo da sedimo u vlasti, koliko privilegija da prigrabimo, a o drugim stvarima koje su uz te privilegije išle neću ovog puta ni da govorim.
Na kraju, što se žena tiče i obraćanja ženama, meni je bilo čudno i danas kada sam čuo izraz, koji vidim da naše dame u parlamentu sve koriste, to je vojnikinja. Mislim da nikada nisam izgovorio reč vojnikinja. Očigledno ću morati sebe da menjam i da učim i nemam problem sa tim, nemam problem sa tim.
Ali, takođe sam uvek bio protiv onih kao iz nekada vremena gotovo konfederalne Jugoslavije kada je sve išlo po ključu. Ja bih voleo da nekada žena bude 60%, nekada 40%, u zavisnosti od sposobnosti i marljivosti, a ne da idemo po našim ključevima. Siguran sam da sam u svakom trenutku pokazao poštovanje prema ženama, pokazao poštovanje prema njihovom radu, ukazao ga i prema vama i prema svima drugima. Mislim utoliko više da je ono što je uradio Bratislav Gašić bilo ne samo loše, ne samo pogrešno, već sam stvarno bio u prvom trenutku i užasnut i taj utisak se nije promenio ni do danas. Ali, utisak mi se nije promenio ni za sve ove druge koji su bili mnogo gori, mnogo odvratniji od Bratislava Gašića, a koje ste zaboravili i koje ne pominjete. Zašto? Zato što vam to politički ne odgovara. E, u tome je razlika. Razlika je u odgovornosti i pristojnosti. Hvala vam najlepše.

Gospodo dragi prijatelji, ja mislim da ste sada čuli sve. Sada ste sve čuli. Samo ću pokušati da vam ukažem na to šta smo čuli.
Dakle, gospođa Vučković je rekla – jeste li vi spremni da smenite Batu Gašića, ako mi smenimo Gorana Ješića? Oni bi ljudi neku trgovinu da prave na principima. Pa, mi nećemo trgovinu, mi hoćemo politiku i zato smenjujemo Batu Gašića i baš nas briga za Ješića. Mi vam ukazujemo da su principi važni, da su ideje važne, da je ideja moderne i pristojne Srbije važna, a ne tante za tante ili tante za kukuriku. To je ono što biste vi hteli, to je za vas politika i u tome se razlikujemo.
Da vas podsetim, vi ste za Zoranu Mihajlović, taj isti Ješić je rekao da je ona, da li smem da kažem, da je ona milf. Znate li šta znači? To je jeziva stvar. Umesto da izađete i da kažete – to je sramno, vi kažete – hajde malo da trgujemo, vi smenite ovog, a mi ćemo da smenimo onog. Evo, mi smenjujemo našeg zato što mi mislimo da ne može da bude ministar posle takve izjave, a neka vam ga Ješić takav kakav je, neka vam i ovaj drugi takav kakav je, jer takve zaslužujete. Baš takve, ne bolje od takvih.
Ova priča o izborima u Vojvodini, to je jedna tužna priča i neću ništa na to da dodam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponavljanje istih stvari, kako je rekao Frenklin Delano Ruzvelt, ne pretvara laž u istinu. To što ubrzavate svoje izlaganje, što povisite ton, takođe ga ne čini istinitijim i tačnijim.
Pokušaću da analiziram sve što ste izgovorili. Krenuli ste od formalnih primedbi. Bratislav Gašić ne obavlja dužnost ministra odbrane pre kraja januara, baš kada sam i rekao. Skupštinsko razrešenje je traženo, a pre toga njegovu dužnost obavlja ministar finansija, Vujović. To je urađeno u januaru.
Možda bi ovo moglo da bude i u martu i u aprilu, možda bih zakasnio mesec, dva ili tri, ali sa takvim odlukama nikada ne kasnite. Nikada sličnih odluka nije bilo. Slučajevi koje ste pominjali, ne da nemaju veze sa ovim, i ne da nemaju veze sa izjavama, već imaju veze sa nečim što je neko govorio o pokušaju silovanja, a ne o izjavama.
Dakle, nije bila reč o izjavi, već je bilo reč o tome kako je ko i koga zaskakivao, jurio i ne znam šta još radio. I oko toga je bila politička afera šta će kako i na koji način da se reaguje.
Dakle, ako vam je najviše smetalo to što je neko ko je kucao tekst napisao ćiriličkim pismom, da ne bude da je koristio neki drugi jezik „obrana“ umesto „odbrana“, prihvatam, veoma vam se izvinjavam zbog toga, to je jedna užasna greška koju smo napravili.
Kažete – Bratislav Gašić nije našao akumulator. Bratislav Gašić je našao akumulatore, ali nisu ti akumulatori od juče, nego od mnogo ranije, ali mu niko drugi nije rekao da ti akumulatori postoje i nisu bili na brojnom stanju i te akumulatore su neki drugi iz vašeg vremena i sa vaše liste izgubili pa su nestali.
Toliko o akumulatorima.
Što se tiče pominjanja gospođe Bećković i Vučinić, ne znam kakve bih veze sa timi imao, a što se tiče gospođe Vučinić moram takođe da vam kažem da veoma cenim njen rad. Ne znam gde ste našli mene u vezi sa gospođom Vučinić, izuzetno cenim njen rad, ne mislim ni slično kao gospođa Bećković, ali neću sebi niti mi pada na pamet da se bilo kome pravdam za nešto gde, o čemu sam već bezbroj puta govorio i što sam već moramo da progutam bezbroj puta kao sekiru po glavi. Što se tiče Danice Vučinić, apsolutno mislim da je vredno i dobro radila svoj posao.
Helikopter. Kažete – Gašić je poslao helikopter iako je moglo kolima da se preveze. Nije moglo kolima da se preveze. Poslao je helikopter ne u turizam nego da spašava jedno dete tek rođeno, da pokuša da mu se život spasi, sa najboljom mogućom namerom i zato što je to naša obaveza, zato što je to obaveza države.
Nije taj helikopter pošao u turizam niti da troši pare, već da spasava jedno dete, nateran da sleće na aerodrom na koji se ne sleće, rečeno je da sleće tamo gde je bilo moguće da sleti i tamo gde su nadležni iz kontrole govorili da može ili ne može da se sleti.
Govorite o poređenjima da su katastrofa. Ja mislim da jesu. Svaka priča koju ste proizvodili je katastrofa. Svaka priča koju ste vi pokretali je katastrofa. Katastrofa je po uši pristojne Srbije, po uši moderne Srbije. Ako hoćete, po uši normalne Srbije.
Vi koji govorite meni, pričate mi o novinama i to pričate u novinama, kažete – Vučić treba da obilazi toalete, a ja se gospodine ponosim time što obilazim i tek ću da krenem da obilazim toalete po školama, bolnicama i domovima zdravlja u Srbiji. One koje ste nam ostavili u tako užasnom stanju i koji 30 godina nisu renovirani.
Da, mi ćemo da ih renoviramo, ali moram da vam kažem još nešto. To govorite vi i to u novinama koje ste ovako cepali, ovako brutalno ste ih cepali jer je to pristojna Srbija. Dođete na konferenciju za novinare i onda te novine uzmete i pocepate pred novinarima i kažete za te novine da je đubre.
Da vas citiram – Srbija bi morala ako želi da opstane da ovo đubre više ne čita; a onda odete pa kako vi kažete, ja to ne kažem i to ne mislim i za to đubre kažete da Vučić treba da obilazi toalete. U tome je razlika između mene i vas. Ja ću sa ponosom da obilazim toalete, a ni danas neću reći da je to đubre, a to je bitna razlika. To je ta razlika koju vide građani Srbije. To je ta razlika u pristojnosti, uvaženi gospodine, ogromna razlika.
Kažete u nečemu što se prodaje na kioscima nije novina, u nečemu što se pravi od recikliranog upotrebljenog toalet papira, a onda unutra kaže – Tražićemo zaštitu od Živkovićevog poziva na linč; a onda brže bolje valjda zaborave, preči su toaleti koje će Vučić da renovira i rekonstruiše.
Govorite o zakonitom prisluškivanju ili nezakonitom. Ja to nikada ne bih pomenuo da mi nije pomenuto u raspravi. Inače, ne volim takvim stvarima da se kitim. Da, urađeno je u skladu sa zakonom iako mislim da je to izigravanje zakona. Urađeno je formalno u skladu sa zakonom. Imate pravo, u to vreme je postojalo pravo da nadležni državni organi ukoliko smatraju da postoje različite ekstremističke grupe, imaju pravo i obavezu da prate rad tih ekstremističkih grupa.
Oni su onda u te ekstremiste stavljali ljude koji sasvim sigurno nisu bili ekstremisti samo zato što su bili u kontaktu sa mnom ili sa gospodinom Nikolićem, da bi imali zakonito na zakonu zasnovano pravo da nas prisluškuju i to su radili svakodnevno.
Dakle, sada neka građani procene da li je zakon i zaštita zakona bio razlog za to ili su političke potrebe vaših koalicionih partnera bile te koje su to proizvodile.
Vi ste, gospodine, sebi inače dozvoljavali najstrašnije reči i dozvoljavate ih i uvek valjda mislite da se bahatost isplati i da na bahatost ne postoji dovoljno dobar odgovor. A ja mislim da je dovoljno dobar i najbolji odgovor na bahatost pristojnost i odgovornost. I što budete bahatiji, mi ćemo biti pristojniji i više ćemo želeti da imamo tu normalnu Srbiju. Pa, vi ste svoje političke protivnice Zoranu Mihajlović i Stanislavu Pak nazvali političkim plavušama. Kada je to neko od nas sebi dozvolio? Kada je to neko od nas sebi dozvolio? Pa, nikada niko.
Ne postoji reč koju ćete da birate i koju ćete na pristojan način da izgovorite. Vi ste sušta suprotnost svemu onome za šta se borimo. Vi ste upravo ti koji su politiku Srbije, sve je tačno što sam rekao, koji biste politiku Srbije da držite u prošlosti, u prošlosti bahatosti, u prošlosti nepristojnosti, u prošlosti bez ikakvih argumenata, u prošlosti neznanja, nedovoljnog obrazovanja, u prošlosti koja bi trebalo sve zajedno da nas udavi i vrati u taj mulj. E, to je stvar koju šta god vi pokušavali, mi nećemo da dozvolimo.
Imamo pravo da se borimo za budućnost Srbije. Budućnost Srbije je naš cilj, da bude drugačija od onoga zašta se vi zalažete, jer to nisu čak nikakve ni ideje od onoga što vi pledirate i kako bi Srbija trebalo da izgleda. Ja mislim da Srbija jeste normalna zemlja i biće i modernija i pristojnija.
Što se tiče suficita, pa mi smo vam ovde ukazivali na to da ćemo da imamo tih 100 miliona, u Narodnoj skupštini sam vam govorio, narodni poslanici, svi se sećate da sam vam rekao za 13 milijardi, da ih ne računamo u budžetu, a da će doći zato što smo dali digitalni spektar za „Telekom“, „Telenor“ i „VIP“. Svi se sećate, to sam šest puta ovde ponovio u raspravi o budžetu i rekao - to držimo kao dodatnu rezervu. Kažete - da isplatimo plate. Kome? Radnicima MSK-a, koji ste zatvorili. Pa, evo, isplaćuju se plate radnicima MSK-a. MSK-a ponovo radi, a vi ste ga zatvorili. Da, isplaćuju se plate i u „Železari“ koju ste zatvorili. Da, isplaćuju se plate po mnogo fabrika u Srbiji koje ste zatvorili, u mnogo fabrika u Srbiji koje ste zatvorili.
Ne možemo sve preko noći da uradimo, ali ono što možemo, možemo da se borimo svakoga dana za svaku od tih fabrika koju ste uništili, za svaku od tih fabrika koje ste preprodavali, koje ste privatizovali i od kojih su se samo tajkuni bogatili. Možemo, borimo se i borićemo se i hvalimo se suficitom, hvalimo se stabilnošću javnih finansija, hvalimo se time da imamo 9% nižu nezaposlenost nego što je bila pre samo četiri godine.
Ja mislim da je to nedovoljno. Ja mislim da ljudi teško žive, ali mislim da ljudi dobro vide i ko se bori za njih i ko se bori za Srbiju i ko se bori za svaku fabriku. Da, upravo isplaćujemo i krenule su isplate za sve poljoprivrednike, sve ono što je zaostalo. Krenule su i za vojne penzionere, za ono što ste nam uradili 2007. godine, već je sve isplaćeno.
Dakle, krenuli smo, takođe, i da vraćamo tri stotine miliona evra duga koji nam je „Srbijagas“ ostavio, koji ste nam ostavili u „Srbijagasu“ starih dugova prema „NIS-u“ i „Gaspromu“ i to isplaćujemo, već smo isplatili 50 miliona evra, ovo smo ostalo preuzeli u javni dug i to vraćamo. Sve to što nismo mi uradili i nismo zaslužili, danas vraćamo i danas popravljamo. To ćemo nastaviti da popravljamo.
Ali, kako bih vam rekao, ponavljanje neistina, ne može ih pretvoriti u istinu i koliko god puta to da izgovorite, postoje neki drugi u svetu koji mere nečije rezultate. Nikada naši ljudi neće biti zadovoljni, nikada nisu bili zadovoljni i to razumem. Imaju razloga. Mnogo dugo se teško živi i veoma malo poverenja imaju u bilo koga.
Ali, samo vas molim da poštujete i ono što kaže MMF i ono što kaže Svetka banka, i ono što kaže IBRD, i ono što kažu svi drugi koji brojkama izražavaju ono što je Vlada radila, a te brojke govore da je nešto bolje i da će biti još bolje ukoliko mi budemo nastavili sa teškim, ozbiljnim i odgovornim reformama, a bez odgovornosti i pristojnosti neće biti ni normalne, ni moderne Srbije. Hvala vam.

Samo dve reči koje govore o tome kakvu to Srbiju želimo.
Samo ste donekle u pravu gospodine Rističeviću, iz mog ugla naravno, ne mislim da ste sasvim u pravu kada govorite o pritiscima koji dolaze iz različitih medija i o tome ko je političar, ko je novinar, itd.
Naime, novinari imaju pravo da imaju svoj politički stav. I nije problem da se neki raduju i onome kada neko izgovara „Vučiću pederu“ ili „Gašiću ološu“, sve je to uredu. Ne mislim da to treba da naiđe na neku posebnu osudu. Samo što mislim da to treba da dobije, da to ljudi treba da vide, tek da onda bude jasno da nije reč o želji da se neko objektivno informiše, već da se izrazi taj politički sud i to je u redu. To imate pravo svuda u svetu, u Engleskoj imate dan posle izbora - polovina novina su bele, veoma su srećni što je pobedio Kameron, polovina izađe sa crnom naslovnom stranom. Nije sporno, ali tamo svi znaju za koga piše „Gardian“, za koga piše „Tajms“, za koga piše „Dejli Miror“, za koga pišu svi drugi. Dakle, tamo čak i ne pokušavaju da kažu da nemaju svoj politički stav, kao što je to kod nas neretko slučaj, a imaju ga jasnije izraženo nego što je u tim zapadnim demokratijama.
Mislim da mi treba da pokazujemo, i tu i sebe neretko uhvatim, uvek mnogo više poštovanja prema novinarima, prema tim ljudima, bez obzira na to da li nam to nekad prija ili ne. Tako da, znam i sam da nisam jedanput pogrešio, zato što sam polazio od toga, Marijane, da znam kakve su političke namere i kakve su političke želje nekog od tih ljudi i onda sam ulazio nepotrebno u tu vrstu političkih rasprava. Čovek je, svako od nas je običan i ima svoje emocije, ali ono što ne sme da se dogodi, to je da to pređe granice pristojnosti i mi ne smemo da odgovorimo istim rečnikom kada nam kažu – Vučiću ološu, pederu, Gašiću ološu, kako god već da kažu, nije ni važno. Dakle, ne smemo da izgovaramo iste reči i mi moramo da pokažemo da smo drugačiji. Bez obzira što smo bezbroj puta pravili greške, današnja sednica Vlade je upravo prilika da pokažemo šta je to i kako to drugačiju i pristojnu Srbiju u budućnosti želimo.
Danas već nekoliko puta pojedini poslanici govore – pitajte premijera da li neko da dobije reč ili ne. Nisam se nijedanput okrenuo prema Maji Gojković. Ona jeste moja stranačka koleginica koju izuzetno poštujem, vrlo snalažljiva. Ona je dobar, ozbiljan pravnik, ona je žena koja dobro obavlja svoj posao i ona ima svoje zadatke i svoje dužnosti, kao što ja imam svoje zadatke i svoje dužnosti.
(Zoran Živković: Dobacuje.)
Izvinite što sam vas prekinuo. Hvala vam što ste mi dozvolili da nastavim.

Toliko o pristojnosti.

Ali, da u pravu je… Dobro je da ovo ljudi u Srbiji čuju. Zamolio sam ih da prekinu sa razgovorom i dobacivanjem. Čuli ste na koji način, a onda je čovek koji je malopre tražio reč rekao kako mu ja dobacujem. Svi ste uostalom videli šta sam izgovorio.
U pravu ste, kada onaj koji govori i koji koristi mikrofon, verovatno je to dobacivanje, zato što ste vi centar sveta pa to niko ne sme da prekine. Još jedanput se izvinjavam što sam vaš veoma značajan razgovor prekinuo na sekund i hvala vam što ste mi dozvolili da nastavim.
Nastavićemo mi, gospodine Živkoviću, upravo zbog takvog vašeg ponašanja i posle tih izbora i posle mnogo čega drugog, a nisam siguran da će građani ikada poželeti takvu politiku prošlosti, a politika prošlosti je ta da vi meni govorite ko treba da bude uhapšen ili ne. To je posao za tužioca. To je posao za policiju. Ne treba ja da dajem bilo kakve iskaze po tom pitanju i zato nisam u stanju da vam odgovorim ni pozitivno ni negativno na vaše pitanje – da li ima nešto ili nema. To da li ima nešto ili nema, na to odgovor uvek daju nadležni državni organi. Tako će i u tom, i u svakom drugom slučaju tužilaštvo, policija, sudovi dati svoj odgovor. Tako funkcioniše pravna država. Moralo bi, i siguran sam da će, u budućnosti da funkcioniše još bolje, ali u prošlo se vraćati nećemo. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem se, uvaženi potpredsedniče.
Ovo je sada pomalo neprijatna situacija, ali mislim da je bilo logično da se dobije makar izvinjenje za takve reči, ali pošto ga nije bilo, šta da radimo.
U svakom slučaju, samo želim da kažem građanima Srbije, a i svima u sali da kao predsednik Vlade, kao predlagač, moram da ostanem u ovoj sali, dakle, da bih rado izašao iz sale sa svojim prijateljima, ali da to prosto ne mogu ni u skladu sa zakonom, ni u skladu sa odgovornostima koje imam, te je moj posao da ostanem u ovoj sali da koliko je to obavezno učestvujem u raspravi.
Samo se nadam da ljudi u Srbiji su danas i te kako imali priliku da vide kako bi trebalo ili kako ne bi trebalo da izgleda Srbija u budućnosti. U svakom slučaju, molim samo sve narodne poslanike, kao što to i zahtev upućujem i sebi i uvek svim ministrima, da nam se nešto slično u daljem radu ne ponovi, a u… Nadam se da ni Maja, a ni bilo ko drugi neće morati kroz ovakve izjave i kroz ovakve reči da prolazi u budućnosti. Hvala vam još jedanput. Tako da, samo sam želeo da objasnim razloge mog ostanka u sali, ništa više. Hvala. Izvinjavam se vama, gospodine.

Samo bih želeo da govorim, pošto da neko ne pomisli ako sam danas ili u ovom trenutku jedini koji sme vama koliko vas je 16 ili 17 ukupno da odgovori, ostaću jedini i nemam nikakav problem da pokažem da su argumenti na ovoj strani.
Dakle, ne znam koliko ste i šta ste čekali. Ponoviću vam još jedanput, mi smo vas čekali više od deceniju da jedan takav slučaj uradite i da na jednom slučaju pokažete da možete da krenete drugačije i krupnim koracima napred. Više od deceniju ga niste učinili, pa je onda narod rekao svoje.
Što se tiče uvreda i što se tiče farse, licemerja i svega drugog, o tome govori svaki put vaše ponašanje. Kada jednom ne dobijete reč za povredu Poslovnika, izađete napolje pa održite konferenciju za novinare.
Danas su ljudi izašli napolje zato što je neko rekao „Ko o čemu, Maja o poštenju“.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nije tačno.)
Dakle, to su zastrašujuće stvari, a da ne govorim da niste reagovali ni na mnoge druge zastrašujuće stvari koje su ovde izgovorene onako kako mi jesmo reagovali. Šta god da smo ih pitali, nikada nisu umeli da kažu ni izvinite ni krivi smo ili biće odgovornosti kod nas.
Što se nas tiče, mi smo došli da ovo izvedemo. Na glasanje će se vratiti svi poslanici. Imaju pravo da iskažu svoj stav. Ovo je čisto legitimno i legalno. Uradio bih i ja, ali ja nemam prava da to radim. Ja nemam pravo, moja je obaveza da zastupam predlog koji sam sam potpisao i zato sam ovde u obavezi da ostanem i da odgovaram.
Inače, da vam iskreno kažem, takve rečenice i takvo ponašanje koje izaziva razbibrigu i zabavu kod poslanika, a ne brigu i loše raspoloženje, čini mi se da to mnogo više govori o onima ko ih izgovara, nego o onima protiv kojih su takve i reči izrečene.
Tako da, nikakav problem nemam i zato i jesmo ovde. Vi nastavite, govorite sve što ste zamislili. Mislim da je dobro da ljudi čuju sve to što ste zamislili, jer ćete na sve to da dobijete i odgovor, doduše od samo jednog čoveka, ne od stotina i ne znam koliko ljudi koji su bili spremni da danas učestvuju u raspravi, ali i od tog jednog je nešto dobro.
Vi imate vaša prava, demokratija je oblik političkog režima koji svi podržavamo zdušno i uvek ćemo se boriti za pravo da vi iskažete sve što u skladu sa Poslovnikom koji ste sami doneli, iznesete ovde u Narodnoj skupštini.
Dakle, samo napred, a mi ćemo da nastavimo da odgovaramo. Nemojte da se ljutite na one koji bi da pokažu da su ljudi i koji bi da pokažu svoj mali protest, ništa više od toga. Neće zbog toga oni koji su takve reči izgovarali završiti ni na medijskoj lomači niti na sudu niti na bilo čemu drugom, ali nije loše da ljudi imaju pravo da iskažu svoje mišljenje i to na legitiman i legalan način, pa i napuštanjem zgrade Narodne skupštine Republike Srbije.
Ništa normalnije, ništa razumnije, ništa pristojnije od toga nema. Kao što to vama niko nikada nije branio, nemojte to pravo vi da branite bilo kome drugom. Hvala.

Drago mi je što ste bar tiho pokušali da iznesete najgore moguće i uvrede i neistine, ali analiziraćemo svaku.
To oko režisera i predstava, režiser je uvek bio vaš predsednik stranke, podsetiću vas, onaj koji nije dozvolio da ijedan medij sme da objavi da je podneo ostavku nego je stiglo naređenje da skraćuje mandat. To je onaj isti zbog kojeg kad mi pominjete brata, prebijenog, a ne da je nekog pretukao, zaboravljate da kažete da ste devet puta imali prebijanje žandarma i vojske zbog čudnih odnosa koje je vaš predsednik pravio na različitim mestima. Samo devet puta su se tukli, sa sve zvaničnim službenim beleškama. Ali, znate, negde stid i sramota ne stanuju. Ja tu ne mogu da pomognem ni vama, niti bilo kome drugom.
Govorite o režijama. Sigurno je režija ta da ja uvredim Maju Gojković, odnosno neko drugi. Umesto da pokažete neku vrstu razlike i da pokažete da ste razumeli i tu vrstu političke lekcije koju smo svi valjda naučili šta može a šta ne može, ne, sve ono što je vama dozvoljeno, drugome nije i sve što drugome nije dozvoljeno, vama jeste.
Pričate o sažaljenju i žalopojkama, nikakvog sažaljenja i žalopojki ovde danas nije bilo. Bilo je konstatacija da je Bata Gašić dobar ministar, da je dobro radio i da mora da ide sa tog mesta. Nikoga ni na koji način nije žalio, jer mu se ništa nije ni dogodilo. Čovek je živ i zdrav. Nikakvih problema nema od njegovog rada. Od toga šta je iz ovog naučio zavisiće i njegova budućnost. Bez obzira na to bio u našoj stranci, ne bio, radio neki drugi posao, bilo šta, uvek to zavisi od njega, od njegove marljivosti, ni od koga drugog.
Kažete – jedini karakter za izbor ministra je da je moj prijatelj, pošto su svi kumovi smešteni. Kako vas nije stid i sramota? Pa, vi ste kuma postavili za ministra odbrane. Bata Gašić nije moj kum. Vaš predsednik je kuma postavio za ministra odbrane. Evo ga ovde kum. Samo što zaboravljate ko su vam kumovi. Valjda sami počnete da verujete u sopstvene laži i u izmišljotine tabloidne štampe i onda ne znate šta ćete, nego ćete lično da vređate, ali onako usput, au al sam mu rekao, pa neću da dobijem odgovor. Dobićete svaki odgovor. Znate li zašto ćete da dobijete odgovor? Zato što vas se uopšte ne bojim. Ničega se ne bojim što možete da izgovorite, jer mi je savest čista. Pošteno radim od jutra do mraka, svakog dana. Nisam ukrao ni dinar. Nemam nikakve kumove ni u biznisu, ni tajkune u biznisu, niti me bilo šta zanima, apsolutno ništa. Živim normalno i ništa bolje od onoga kako sam živeo, za razliku od vas, ali to ćemo drugom prilikom.
Ono što se primedbe dva meseca za smenu, pa, u pravu ste, bilo mi je potrebno, nije dva, nešto malo manje. Ali, uvek volite da dodate, kao što pričate o četiri godine itd, kao što sebi smanjujete tih 16 godina na vlasti, tako ovde uvek volite da dodate. Dakle, tačno je, bilo mi je potrebno mnogo vremena, zato što nisam planirao ono što je Bata Gašić uradio, zato što kod nas nema režije kao kod vas, zato što kod nas nema scenarija kao kod vas, zato što kod nas je život taj koji kreira okolnosti, a ne ono što vam donosi jedan ili dva poena manje ili više.
Još jedna stvar, kao što vidite, nisam imao rezervnu varijantu, iako su pisali mnogi kako se smenjuje Bata Gašić, vidite da nisam imao rezervnu varijantu. Sada pišu po novinama – biće predstavnik Srbije u NATO. Neće. Kažu – biće direktor „Mtela“ u Srpskoj. Neće. Samo neka prekinu da izmišljaju svi ti koji svakoga dana izmišljaju. Prekinite da se bavite čapraz-divanima, bavite se ozbiljnim poslom i ozbiljnom politikom. Prekinite da se bavite režijama i scenarijima koje ste umislili u svojoj glavi, umesto da se bavite činjenicama.
Kažete - postupio u skladu sa karakterom i vaspitanjem, a sa kakvim karakterom i vaspitanjem ste vi istupali kada govorite o žandarmima i Kobrama, a znate i sami zbog čega i na koji način su se tukli žandarmi i Kobre u vaše vreme, ne zbog toga što je neko napadnut… Koje vaše vreme? U pravu ste. Tada ste bili predsednik odbora ovde, predsednik vam je isti, ako se ne varam, i tada i sada, Boris Tadić, u njegovo vreme. Da, u njegovo vreme su se tukli žandarmi i Kobre devet puta, devet službenih beležaka o tome imamo.
(Aleksandar Senić, s mesta: Nisam video.)
Niste videli, pa dobro je. Ovde ste videli da je moj brat prebijen. Da nije prebijen, verovatno bi bio ubica ili ne znam ni ja šta već, srećom pa smo to mogli da vidimo. O razlozima zašto su se tukli, sramota me je da vam govorim. Verujte, sramota me je da vam govorim. Sramota me, građana Srbije. Nikada se nigde neće pojaviti. Sramota me da vam pričam zašto su se tukli pripadnici naših bezbednosnih snaga. Užasno je me sramota. Bolje gledajte…
(Aleksandar Senić, s mesta: Šta?)
Ne morate da mi dobacujete, završiću svoje reči, kako i na koji način da izgradimo pristojnu Srbiju, nego da drugima prebacujete ono što biste prvo sebi u stotinu puta većem i težem obimu mogli da prebacite.
Koje su to reference da li je lepio pločice u garnizonu? Nisam znao da je lepio pločice u garnizonu, ali nije loše. Vi nikakve pločice niste lepili, ni u garnizonu, niti bilo gde drugo. Lepo ako je lepio, ali Bata Gašić je u međuvremenu uspeo da zalepi pločice u mnogo garnizona, da vrati vojsku u mnogo gradova. Bata Gašić je uspeo da zalepi te pločice i u Krušiku, uskoro će i poslednju pločicu da zalepi u Uzićima, ili neko drugi da nastavi to što je on počeo, i na mnogo drugih mesta u Srbiji. To je velika razlika. Ne znam šta je loše u tome kada neko lepi pločice, dobro i časno zanimanje. Neko pošteno obavlja svoj posao.
Ne vidim kakve su reference ima li neki drugi koji su postajali ministri odbrane. U čemu su bili bolji? U čemu? U godinama završavanja škole? Po čemu? Po kom kriterijumu? Ili, ono što je nama dozvoljeno, drugima nije. Pokazalo se da su reference i razlozi zbog kojih je gospodin Gašić bio izabran bili ispravni.
Ono što nije bilo dobro, to je bila njegova reakcija zbog koje danas plaća visoku cenu. Cenu koju niko od vas nije bio spreman da plati nikada. Cenu koju ni danas, sa jednim malim izvini, niste bili spremni da platite. Da ne pričam o ostavkama. Cenu kojom ste se otprilike zgražavali nad onim što je izgovorio Bata Gašić, a smejali ste se lakejski nad svim onim što je mnogo gore i mnogo strašnije od onoga što je izgovorio Bata Gašić, a izgovorili su potpredsednici vaše sadašnje, ili dojučerašnje stranke i nikakav problem sa tim niste imali.
Pričate o helikopterima. Upravo je nedavno spašavajući dete oboren helikopter sa pet mrtvih u Slovačkoj. Dete su spašavali. Niko im nije tražio ostavku ministra. Slovačka ili Kazahstan. Proveriću ja, pa ću vam reći do kraja sednice. Pet mrtvih zajedno sa bebom, pa nije bilo skandala.
Pravili ste skandal na silu. Ne znate šta biste drugo, zato što živite od te režije i tih izmišljenih scenarija. Ne znate šta drugo da kažete, a i šta biste rekli. Tamo su hteli da se slikaju, novinari su ih čekali na aerodromu. Koji novinari? Nema novinara. Imate li ime novinara? Pa, nemate ga, naravno, jer ni jedan novinar nije čekao na aerodromu. Sve izmišljotina izmišljotinu stiže, kao i za displej na vaterpolo utakmici, kao i za to što sam bio u Dubajiu, kako ste rekli. Jesam bio pre dve godine na pola dana, kada sam predstavljao „Beograd na vodi“, ni toliko, tri sata, ali ne ove godine i ne za Novu Godinu. Laž stiže laž, jedna drugu sustižu i koga briga, nastavićemo sa tim.
Ovo što smo uradili oko Bate Gašića, ma koliko meni bilo teško, a jeste mi teško, jer jeste i moj prijatelj, i ne stidim se toga, i zato i danas ovde moramo da radimo i da nam ne bude prijatno i da nam ne bude lako. Nadam se da će da ostane. Napravio je strašnu stvar, neoprostivu stvar, i zato plaća tu cenu. Ta neoprostiva stvar je neoprostiva samo za nas i samo za Batu Gašića, za mene i za Vladu koju vodi, a za vas je ona vrlo oprostiva kada su vaši ljudi u pitanju. Samo je neoprostiva kad su naši. To govori o političkoj arbitrarnosti i ne govori ni o kakvoj političkoj principijelnosti. To je ona stvar koju ljudi u Srbiji sasvim sigurno vide.
Na kraju, ja volim tu politiku „mrzimo Vučića“. To je najbolja politika…
(Aleksandar Senić, s mesta: Nisam to rekao.)
Ja nisam rekao da ste vi to rekli. Ne, mislim da se ta politika ne očitava u tome što će to neko da vikne. To svaki čovek ume da oseti, da vidi i da prepozna. Mislim da je to idealna politika, jer ta politika na najbolji mogući način ostavlja prostor nama da pokažemo koliko volimo Srbiju, koliko nikoga ne mrzimo i koliko smo u stanju sebe pre svega da menjamo, a onda da pokušamo i na druge da utičemo da se menjaju da bi naša zemlja izgledala drugačije. Tolstoj je davno rekao da stid i sramota ostaju.
Ja se osećam ponosnim što sam predsednik Vlade koji odgovorno obavlja svoju dužnost, što je Vlada u teško vreme, u jednom od najtežih vremena, mnogo teških i nepopularnih mera i odluka donela, ali što je polako i sigurno zemlju počela da izvlači iz krize. U tom poslu svako od vas, da ne misli neko da pričam o nekakvim koalicijama, naprotiv, ni slučajno to ne bih radio, u budućnosti može da doprinese, neko manje, neko više. Možda ćete vi više, a mi manje, ali sam sasvim siguran da ono što smo mi grešili pre pet, šest i sedam godina ne bismo ponavljali u budućnosti, što želim i vama.
Želim vas da živite politički život za život i budućnost Srbije, a ne zarad mržnje i uklanjanja nekoga koga do sada niste mogli ili niste uspeli da pobedite. Mislim da je to jedan mnogo ozbiljniji, jedan mnogo odgovorniji cilj, a da imamo mnogo dobrih ministara na lageru, lakše bih se odlučio, ali ih nemamo, nema ih uopšte u Srbiji, iako svako od naših građana misli da bi bio najbolji fudbalski selektor, kao i najbolji ministar u bilo kojoj sferi, u bilo kojoj oblasti. Upravo zato je i trajalo, ali je bilo negde oko 50-100 puta kraće od onoga koliko je nekome od vas trebalo da se te teme uopšte seti, a da nešto slično uradite još niste nikada. Da li ćete u budućnosti, nadam se da ćete iz ovoga izvući pouke, pa možda tako nešto i uradite. Hvala najlepše.

Upravo mi je Miloradović rekao da niste govorili istinu. Pošto ste pitali Miloradovića, rekli ste Miloradović, Miloradović je došao do mene, pa mi pokazao papire i ja ću da vam ih pročitam. Pa ćemo da se vratimo na sve drugo.
Dakle, što se dozvola tiče, ukupno je za 815 miliona 397 hiljada, mislim da je reč o dolarima, a što se tiče izvoza, reč je o tri stotine i četiri miliona i 940 hiljada, to je ono što je realizovan izvoz, prodat u 2015. godini…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koje godine? Toga nema.)

Dakle, to su zvanični podaci koje vam ja iznosim odavde. Mogu da idem fabriku po fabriku, firmu po firmu da vam čitam, ali ću pokušati da se vratim na sve ono o čemu ste vi govorili.
Vi ste ovde najstrašnije stvari izgovorili i pokazali šta znači, ne politička već ljudska nepristojnost. Vi ste gospodine Šutanovac otpustili, vi lično 10078 ljudi, 10078 ljudi ste otpustili. Koliko od njih se ubilo zbog vas? Koliko njih je umrlo zbog vas? Kako vas nije stid i sramota da takve stvari govorite? To pristojnim ljudima nikada na pamet ne bi palo. To časni ljudi nikada ne bi izgovorili, sram vas bilo.
Došli ste ovde da govorite neko se ubio zato što mu je smanjena plata 10%. Sram vas bilo, za to ste vi krivo zato što ste nam zemlju do bankrotstva doveli. I treba da nam držite ovde pridike i predavanja. Deset hiljada sedamdeset osam ljudi je ostalo bez posla. Koliko njih i njihovih porodica nije imalo šta da jede zbog toga što ste vi uradili, a mi smo nezaposlenost sa 26,7% smanjili na 17,6% i držite nam pridike ovde.
Nikada vas nisam optužio da ste krivi za smrt bilo kojeg od ovih vojnika, samo sam vam pokazao kakvi ste licemeri. Kakvi ste licemeri kada to radite nekome drugom, a za sebe zaboravljate i za svoje vreme šta ste radili i kako ste radili. Nikada od mene ni jednu lošu reč niste čuli, nikada od mene niste čuli lošu reč ni o vojsci, ni o ministarstvu, niste ni danas to čuli.
Hoćete da vam čitam koga ste sve otpustili. Ne da ste smanjili 10% , nego otpustili po različitim kategorijama. Na lični zahtev sporazuma bez prava na penziju 2142 lica, sila zakona bez prava na penziju 1927, evo da vam čitam …
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koje godine?)

Ne mora, neka dobacuje. Pustite ga gospodine Bečiću. Ja najviše volim kada oni svoju pristojnost prikazuju, kada pokazuju da im je i jedan protivnik mnogo, kada se vidi da je na njih 20 suviše da imaju jednog protivnika. Voleli bi da nema ni jednog. Da niko ne sme da misli drugačije.
Dakle, čitaću vam godinu po godinu, profesionalni vojnici 1049 plus 791, 2011. godina 287 plus 151, 2010. godina 196 plus 146, 2009. godina 85, 141 plus 113 2008. godine, 2007. godine 340 plus 381. Svaki broj postoji gospodine Šutanovac. Sve ste vi te ljude ostavili bez hleba. Bez hleba ste ih ostavili, a ovde nam držite predavanje što smo morali da lečimo Srbiju, što smo morali da dajemo najteže moguće injekcije da bi zemlja preživela, da bi narod preživeo, jer ste do bankrotstva zemlju doveli.
Kako vas nije stid da takve stvari govorite? I za to je kriv Bata Gašić? Izvinjavam se, za 188 od tih 10078 niste vi krivi, osim ako ne bih govorio da je to razlog smrt, kao što ste vi o tome govorili, što me prosto sramota i da pomislim da takve reči govorim.
Niste govorili istinu ni oko tvitova vaših gospodine Šutanovac, kao i obično. Vaši tvitovi glase, citiram – Vučić o pristojnosti, Maja o poštenju, Marijan o kulturi, rijaliti Skupština. Nije bilo baš onako kako ste vi rekli. I svakome je jasno, neka tumači kako hoće. Onda dodajete – Vučić o pristojnosti ko vojnik o skraćenju i neko o poštenju. Jel i to nije bilo dovoljno jasno gospodine Šutanovac? Ni to nije bilo dovoljno jasno. Jel možda to ni vama gospođo Vučković nije jasno? Ili bi vam bilo jasno da je to neko od na izgovorio. Ili to bezobrazluk ima jednu strana sveta i nepristojnost, a drugu nema?
Da li to nije bilo dovoljno jasno, gospodine Šutanovac? Ni to nije bilo dovoljno jasno? Da li to možda ni vama, gospođo Vučković, nije jasno? Ili bi vam bilo jasno da je to neko od nas izgovorio? Ili to bezobrazluk i ima jednu stranu sveta i ne pristojnost, a drugu nema? Vaš je problem što postoje konačno ljudi u Srbiji koji se ne plaše ni naslovnih strana na kojima će da objavljuju šta hoće, koji se ne plaše svih mogućih napada i koji smeju da se bore protiv vas i da vam se suprotstave na demokratski način, dozvoljenim političkim sredstvima, a ne time – krvi ste što se neko ubio. Kako vas nije stid?
Dalje ste nam govorili o uspesima ili neuspesima. Mislim da danas naša namenska industrija stoji nešto bolje, po prvi put naša namenska industrija plaća, bolje nego u moje vreme, prvi put namenska industrija plaća poreze i doprinose, ranije nisu plaćali. Nama je najveći dužnik „Zastava oružje“ u celoj Srbiji. Neće se promeniti još dve ili tri godine, sasvim sigurno, ali po prvi put su počeli da plaćaju, svi ostali plaćaju poreze, i to je velika stvar za nas. To je velika promena u odnosu na ono što smo imali ranije. Imamo čak i rast plata u OIS-u, što vi znate šta je Odbrambena industrija Srbije. Dakle, nisam siguran da smo to mogli da ispratimo, imamo novih 2115 zaposlenih. Imaćemo ih sad čak i 3000 više. To je dobro i tome treba da se radujete. To su stvari koje treba da pohvalite. Trebalo je da vas pozovu i na otvaranje kapislane.
Što se tiče NOR-e, nama serijska proizvodnja, pošto znate ceo postupak, sva dokumentacija je dostavljena OTC-u, nama je serijska proizvodnja ili 31. marta ili 1, 2, 3. aprila kreće oko NOR-e. Što se Lazara tiče, već smo radili, ja sam nemojte da se ljutite kolege, možda sam ja malo umoran i potrebna mi je koncentracija i mir, dakle, što se tiče Lazara, kada Bato, mislim da bi isto trebalo, već negde krajem aprila, početkom maja najkasnije da krenemo u serijsku proizvodnju, iako znam da se o tome pričalo 15 godina. nadam se da ćemo zajedno, deset, koliko? Dobro. Koliko Miloradoviću? Osam godina. Tako da verujem da ćemo konačno da krenemo i da ćemo konačno da napravimo sve ono što nismo napravili u prethodnom periodu, baš kao što smo uspeli sa NSK-a i sa mnogim drugim stvarima.
Što se „Laste“ tiče, 15 lasti sada stiže, za 10-15 dana, možete da dođete da ih vidite, pokazaćemo ih celom našem narodu. Naša „Utva“ je to radila i mislim da je dobro urađeno. Dakle, to je što se tiče dobrih stvari.
Spremio sam i da vam odgovaram na drugačiji način. Sebi oduzimam pravo da se ponašam neozbiljno i neodgovorno i sebi oduzimam pravo da vam lično odgovaram. Oduzimam sebi to pravo zato što mislim da ste onim što ste danas izgovorili i napisali mnogo bolje i mnogo više o sebi rekli, i o političkoj partiji kojoj pripadate ili poslaničkoj grupi, nego što bih ja svim argumentima i svim podacima o vama mogao da izgovorim. Hvala vam najlepše.

Da vam nešto iskreno kažem, od mene niste čuli ove optužbe, čak ni za ovih 10.000 ljudi, to sam vam danas rekao posle vaših monstruoznih priča ovde, za to kako je neko kriv što se neko ubio. To je toliko monstruozno da ne znam šta bih vam drugo rekao na to.
Znate, juče ste kritikovali Nebojšu Stefanovića zbog 1.500 ljudi, zbog toga što sistem mora da bude zdraviji, mora da postoji sistem. Tada je to bio strašan problem, a kod vas je 10.000 u redu i sve normalno i sve u redu. Čekajte, gde je tu logika, gde je tu smisao svega? Pričate o tome koliko, ne znam, prodali smo devet, dobićemo kompletan izveštaj za neki minut i koliko je otišlo u Keniju, koliko je otišlo u Bangladeš, koliko na svako drugo mesto, ali ćete biti pozvani, pa se odazovite molim vas, a ne kao vaš predsednik kada ga pozivamo da dođe na antiterorističku vežbu i to kao premijera Vojvodine, pa on neće da dođe, kao da to nije njegova država. Lično sam ga ja zvao, dobio sam ga na vezu, lično sam ga pozvao. Čak mi je potvrdio da će da dođe, pa se nije pojavio.
Dakle, bićete pozvani, pa da se obradujemo zajedno, jer tako trebaju da se ponašaju odgovorni ljudi, kada budete videli kako ide serijska proizvodnja i koliko je napredovala fabrika u Velikoj Plani. To ne lični na ono što sam ja otvorio pre dve godine, to je sada mnogo, mnogo bolje i zapošljava mnogo više ljudi. Uostalom, 2.115 ljudi je više zaposleno, ne novozaposlenih, već više zaposleno u sektoru namenske industrije nego što je bilo, ipak nešto znači.
Tako da, pošto je Miloradović ovde, ja imam veliko poverenje u Miloradovića, koji je verovatno naš najveći stručnjak, mislim da i ugovore koje je zaključio u poslednje vreme, ovaj jedan je od 95 miliona, ako se ne varam, itd, da oni govore o dobroj i svetloj budućnosti naše namenske, ukoliko mi naše bolesti, naše neodgovornosti budemo umeli da prevaziđemo u tim fabrikama, za koje znate da su u bremenitim problemima i mukama nasleđenim iz prošlosti i u kojima nije lako i jednostavno rešavati stvari.
Neću da govorim o „Srpskoj banci“ koja je dovedena do bankrotstva, a koja je trebala da finansira namensku industriju, upravo zato što je služila tajkunima i političarima da naplaćuju svoje profite iz nje, a ne da zaista služi svojoj svrsi i svojoj nameni.
Ono što me je zaprepastilo to je da vi govorite o tome kako sada niko nikome ne dobacuje. Ja vam nisam dobacivao ni ranije. Možemo nekad da razmenimo neku reč, ali to je – ne kada vi govorite, ne kada ja govorim. Ali, vi ste optužili poslanike SNS za to. Šta biste hteli, još vas 20 da vičete sve vreme u glas kada sam ja jedan jedini ovde koji imam pravo da govorim? Zarad javnosti, olakšali bi mi sve kada bi ministri imali pravo da govore. Niko od ministara po ovom pitanju nema pravo da govori, sem mene. Šta još treba da uradite da bi bilo kako ste mnogo fini što vas 20 nije skočilo s motkama, pa da me izbaci odavde. Hvala vam na toj finoći.
Nije za ovo danas bio kriv SNS, za ovo danas ste krivi vi. Za ovo danas ste krivi vi, sramota je da to ne priznajete i sramota je da niko od vas to neće da prizna. To je vaša krivica stoprocentno. To je bilo kao i one priče kada smo imali sa Hrvatskom u politici, pa kao dve strane da se smire. Kakve dve strane? Vi nama uveli sankcije, ne date da naši kamioni idu u Hrvatsku, pa kao dve strane da se smire. Kao, atmosfera je takva, svi su takvi. Ovde nisu svi takvi, ovde ste samo vi takvi.
Vi ste rekli – Vučić o pristojnosti, Maja o poštenju, Marijan o kulturi i Vučić o pristojnosti kao vojnik o skraćenju i neko o poštenju. To su vaše reči. Pa, to je sramota, to je sramota za nekoga ko želi da se bavi javnim poslom i to je sramota za nekoga ko bi želeo da govori o pristojnoj, modernoj i naprednoj Srbiji. Hvala vam najlepše.

Meni je drago da su mnogi pomislili da se do izbornog cenzusa stiže tako što ćete da pokažete da možete još više uvreda da uputite od svojih prethodnika, pošto je to valjda jedini način. Pokušaću da odgovorim na sve što ste rekli.
O režijama. Pa, vi ste jedini, samo se režijom i bavite, cela vaša grupa, grupacija. Govorite ovde o saveznicima. Pa, vi nemate ni jednog, ne saveznika, nego čoveka, ni u Skupštini, niti bilo gde drugo koji bi vam takav bio. Za vas nema ko ni da uđe u ovu salu ni da izađe, niti će ko to da poželi, jer ste jedino sebi važni i svom odsjaju u ogledalu, samo je to bitno.
Ima još nekih stvari o kojima ne bih da govorim u ovom trenutku, jer ste vi onaj kome je teško pešice da ode odavde do Pravnog fakulteta, pa slupate državni auto. Jeste vi onaj što imate skuplje cipele nego dve prosečne plate u Srbiji? Jeste vi ti da mi držite predavanje danas, vi ti koji treba da mi govorite kako i na koji način se režira i scenario pravi? Vi ste ti koji ste sebi dozvolili da nam govorite – javnost se pita hoće li da smene Batu Gašića. Smeniće ga, zato što naša reč nešto znači, a vaša ne znači ništa. Zato što naša reč nas obavezuje, a vas ne obavezuje ama baš ništa.
Što se tiče komandi, ja ne komandujem nikome, pogotovo ne poslanicima i na pamet mi nije palo da izađu. Čak sam i sam bio iznenađen. Sad sam tek dobio poruku da su držali konferenciju za novinare. Ali, izvinjavam vam se i u njihovo ime i svoje što su ti ljudi ljudi, što imaju svoje emocije
Što se te javnosti tiče, nije to javnost, to ste vi i ostali malobrojni mrzitelji koji imaju samo jednu politiku, a to je – mrzimo koliko možemo više i to je naš izborni slogan, to je naš slogan ne samo za izbore, već za svaki dan. E, to naš slogan neće da bude nikada. To naš slogan nikada neće da bude. Sprdate se sa tim – vi radite, ne spavate. Da, radim. Radim mnogo više od vas. Želim i vama da radite bar polovinu tog vremena. Onda biste imali i nekog saveznika i nekog da uđe za vama u ovu salu i iz nje da izađe, ali morate da radite. Morate da radite od ranih jutarnjih sati do kasno uveče. Svidelo vam se ili ne, to je tačno.
Ako imate da mi kažete da je to laž, kažite mi – nije istina, nisi radio tu i tu subotu, nisi radio tu i tu nedelju, nisi radio taj i taj dan. U ko zna koje doba sam jutros došao iz Londona da bih imao sastanke i da bih došao ovde. Ja sam jedini ovde od svih vas koliko vas ima, 15 ili 16 u ovom trenutku, koji nije napustio ovu salu. Svi ste izlazili da se šetkate, neko do restorana, neko do poslaničke sobe, neko ovamo, neko onamo. Vi koliko hoćete vremena, a ja nijednog sekunda, zato što poštujem i narodne poslanike, poštujem Narodnu skupštinu i zato što poštujem građane Srbije. Nijednog sekunda nisam napustio ovu salu. Možda ni to nije normalno, složiću se, ali eto, tako je. To pokazuje respekt koji pružam i koji dajem prema onima koji nas plaćaju, koji nas biraju.
Pričali ste o platama i dnevnicama, pošto je to valjda najlakša tema. Vi ste uništili ne samo plate i dnevnice, već ste razorili celu zemlju i do bankrotstva je doveli. O uniformama pričate. Oni nisu imali uniforme u vaše vreme. Mi smo kupili 35.600 uniformi i 34.445 pari čizama. To smo mi kupili, a ne vi. Novih uniformi i novih čizama. Mi smo obezbedili da ti ljudi mogu da nastave da rade. Da, privremeno smo, onoliko koliko smo morali zbog vaše bahatosti, neznanja i činjenice da ste zemlju doveli u bankrotstvo, smanjili primanja. Polako povećavamo. Povećali smo za 2%, povećavaćemo i dalje, ali to zavisi od rezultata. To zavisi od toga koliko ćemo da radimo i koliko ćemo da zaradimo, a ne koliko ćemo cinizma da prospemo. U tome jeste šampioni sveta, ali u tome u čemu ste vi šampioni sveta, to vam ne donosi ni saveznike, ni one koji će za vama da uđu ili iz ove sale da izađu.
Na kraju, ono što mislim da je veoma važno, a to je taj rečnik koji koristimo i stalno pričate da vam neko govori da ste izdajnici ili ne znam šta. Nemojte da izmišljate. To svaki dan koristite. To koristite kao neku vrstu potke, kao neku vrstu rime u svemu svome što izgovarate. Ni sami ne znate ni kada vam je to, ni kako vam je ko izgovorio. Kada je to izgovorio Zoran Babić, lično sam ga opomenuo. Lično sam pozvao tadašnjeg šefa vaše partije, pošto ste u međuvremenu promenili četiri šefa partije u nekoliko meseci, i izvinio mu se zbog toga i uvek bih to uradio. Mislim da je to lice pristojne Srbije i mislim da tako neko treba da se ponaša. Kada sam to i javno rekao, onda je svima postalo jasno da to ne sme da bude jezik i rečnik, ali šta vas briga, vi ćete to da ponavljate još stotinama puta, zato što je to jedino moguće. Zato što ne znate kako biste da izradite svoju budućnost, nego - ja sam taj koji ga najviše mrzi, jeste videli šta sam vam rekao. E, strašno ste mi rekli. Toliko sam se uplašio da ne znam gde ću odavde da izađem. Može da vas bude još 20. Niti ćete da me uplašite, niti ću da se sklanjam odavde. I kada god se budete sprdali sa tim koliko radim, ja ću da vam kažem – da, radim bar duplo više od vas, a nije duplo nego je mnogo više od tog duplo.
Rad, marljivost je najvažnije nešto u životu. Na tome možete da izgradite novi svet, a ne na cinizmu, a ne na mržnji. Ali, ja vama želim mnogo uspeha, želim vam da sa manje ozlojeđenosti, sa manje gorčine i sa manje cinizma govorite, potpuno uveren da ćete imati odličnu političku budućnost, samo ćete za to morati malo više da radite i još jednu sitnicu - da dobijete narodno poverenje, a narodno poverenje nije lako dobiti. Ja mislim da su građani Srbije na kraju krajeva sve ovo dobro sad čuli.
Prošli put ste mi rekli da živim za to da mi neko aplaudira u Skupštini. Kao što vidite, izgleda smo se dogovorili pa sam ih naterao da izađu da ne bih slušao te aplauze.
(Narodni poslanik Borislav Stefanović aplaudira.)
To je već, kako bih rekao, pametan politički potez. To je već pametan politički potez i ozbiljan napredak i ja vam na tome čestitam, gospodine Stefanoviću.

U pravu ste, moguće je da ja nisam sve najbolje razumeo, ali nijednog sekunda nikoga ne potcenjujem. Naprotiv, ja mislim da ste vi veoma snažni i ja mislim da ljudi koji su toliko neodgovorni, kao što ste vi u svojim izjavama, da oni uvek najlakše stiču i dolaze do najveće snage. Pa to nije prvi put u našoj zemlji i to je najlakše na takav način obavljati posao.
Što se tiče ogledala, bolje da o tome ne govorim, ali u tom ogledalu, kad ga pogledate, vidite li ponekad te koje ste danas pominjali – i Rasima Ljajića i Ivicu Dačića i Palmu i mnoge druge? Sa njima ste sedeli u istoj Vladi, sedeli u istoj Skupštini. Tada su vam bili dobri i bili su vam najbolji na svetu, a danas su vam loši i najgori su vam na svetu i sa njima danas tobož nećete, iako ste juče hteli. Juče su vam bili divni i dobri, danas vam ne valjaju ni malo. Čudan neki princip, ili je to možda zbog izbora koji tek treba da se održe. Govorite o uvredama, a svaka vaša reč je uvreda ne samo za zdrav razum, već uvreda za svakog drugog čoveka.
Što se ironije i cinizma tiče, i kada ih imam i kada ih koristim, uvek se pokajem i trudim se da to izbacujem iz sebe, a čini mi se da to nekima postaje osnovna vrlina.
Što se rada tiče, još jednom bih vam preporučio da se tome posvetite. Mnogo vam bolje ide od cinizma, ironije i od svega drugog jer kada radite, kada imate svete ciljeve, kada imate važne ciljeve, kada želite drugačiju Srbiju, kada se za nju borite, onda rezultate i postižete. Kada to ne vidite, onda od rezultata nema ništa. Samo nemojte da nam govorite o poštenju i nemojte da nam govorite o tome ko je odgovoran za ekonomsko stanje u našoj zemlji, za otpuštanje ljudi, privatizacije fabrika, privatizacije kompanija u našoj zemlji, jer ste ih sve razorili, razrušili, uništili, opljačkali i naš narod ostavili go i bos, da gledamo kako svaku fabriku možemo da pokrenemo i šta je to što možemo da uradimo.
Mi ćemo da se borimo, nastavićemo da radimo. Podsetiću vas na ono što je izgovorio veliki Tolstoj, a to je - svaki nerad ima mnogo pomoćnika. Na to bih da dodam Ruzveltove reči koje se meni najviše dopadaju, a to je da nagrada pripada onima koji su u areni, koji se bore, koji su i prljavi i znojavi i krvavi, a ne onima koji stoje sa strane, kibicuju i dobacuju i uvek bi nešto bolje uradili od onih koji se u areni nalaze. Na kraju sva slava po pravdi bi trebalo da pripadne onima koji jesu takvi borci.
Malo bi bilo bolje da pogledate u kakvom stanju nam je zemlja ostavljena, koliko toga smo uspeli da izlečimo, šta je to što smo uspeli da popravimo i da vidimo šta je to što nismo uspeli da popravimo, a što bi moralo da bude bolje. Po tom pitanju, i vaša i svačija druga pomoć bi nam i te kako dobrodošla. A do tada, nemojte da se ljutite što ću za sebe da zadržim pravo, pošto vi o meni govorite svakoga dana, i uvek govorite najružnije moguće stvari, i uvek isključivo jezikom uvreda, ja vama govorim, gospodine, samo jedanput u dva meseca kada dođem u Narodnu skupštinu i kada mogu u lice to da vam saopštim. Mislim da je to fer, mislim da je to džentlmenski.
Mislim da je to odraz jedne demokratske kulture i samo vas molim da mi ne zabranite i da mi ne ukidate pravo da vam odgovaram, da mislim drugačije i da smem da se borim za svoju politiku, za koju mislim da je odgovorna, ozbiljna, da vodi prosperitetu Srbije i da je mnogo, mnogo drugačija od onoga za šta se vi zalažete.
Moje, naše pravo, a što se Bate Gašića tiče tačno je, on je bio moj izbor, kao što je moja odluka da bude smenjen. Mi smo mogli da uradimo zajedno sve to što vi niste uradili nikada. Što niste uradili ni danas, nego ste nastavili sa uvredama i ženama, nastavili ste uvredama i kolegama, nastavili ste uvredama svima. Pošto su neki tapšači, a vi ste navodno mnogo pametni, neki su ovakvi, onakvi, a vi ste nekakva elita. Niste nikakva. Običan čovek kao i svi mi. Ja sam običan čovek. Nije valjda da ste uvređeni što ne mislim da pripadate eliti? Nego zbog čega? Ja sam običan čovek, običan čovek, potpuno običan, potpuno normalan, ne terajte me da vam kažem još u čemu je razlika. Želim vam mnogo uspeha, želim vam mnogo sreće i nadam se da ćemo se ovde videti ponovo, uskoro. Pretpostavljam da ćemo da imamo joj neku raspravu i do samih izbora, a verujem i posle izbora. Mnogo vam sreće želim. Meni su vaši aplauzi i vaše izlaganje u Skupštini uvek bili zanimljivi i nadam se da će takvi biti i ubuduće. Hvala vam još jedanput.