Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Najpre da vam kažem, čak nije bila tačna informacija ni za nauku. Svake godine je povećavana za nauku od 11,4 do 11,5 i 11,7 milijardi. I to čak nije bila istinita informacija. Sad sam dobio informaciju iz Vlade Republike Srbije oko budžeta i trezora.
Što se tiče koalicionih vlada, ja na to nemam šta da vam odgovorim. I ovo je koaliciona Vlada, ali to mi je objašnjenje onako bilo dovoljno za sebe.
Što se tiče Kosova i Metohije, nije to kod mene bio lapsus, jer vi govorite o tome kako su tobože svi drugi napravili nezavisno Kosovo, iako mi ne govorimo o tome. Vi stalno pričate o tome, a ja sam vas samo podsetio na to da se to dogodilo u vaše vreme, a da vas mi ni tada ni sada nismo optuživali da ste za to krivi. Ne daj bože da se to dogodilo u naše vreme. Pa, mi bi visili po Terazijama. Dogodilo se u vaše vreme, i nikom ništa. Od sve borbe i zaštite srpskih nacionalnih interesa izdali ste dva, možda i tri saopštenja u sedam dana. Četvrto već bi bilo suvišno.
Što se tiče cinizma, u pravu ste. Ali, ne baš cinizma, ja sam bio nešto drugo. Neretko sam grešio i meni, za razliku od vas, to nije teško da priznam. Ja sam bio borac i time se ponosim. Borio sam se za ono za šta sam se zalagao. Ali, nije mi teško da priznam ni kada pogrešim. Nije mi teško ni da priznam da sam preterao u napadu na nekoga. Nije mi teško da priznam mnoge stvari. Možda se čovek godinama promeni, ja sam verovatno stariji od vas, ali ja ne mislim da je to loše, naprotiv. Samo, pre nego što krenem nekoga da kritikujem za to, ja kažem da sam ja tako nešto napravio kao grešku, da mu ne bih držao moralne pridike, nego mu ukazujem da neko slično nešto ne učini. U tome je razlika. Ne mislim da je strašno pogrešiti, strašno je ne uvideti da si pogrešio. Kao što ne mislim da je strašno pasti, svako od nas pada, ali je veoma važno da ustanete posle toga i da nastavite da se borite.
Što se Srbije tiče, mislim da je, imajući u vidu saradnike koje sam predložio, ali i saradnike koje sam imao, u dobrim rukama. Mislim da smo dobro brinuli o interesima našeg naroda. Kao što ste videli, svi pokazatelji i svi trendovi su pozitivni. Da li je sve idealno? Pa, neće biti ni za 30 godina. Nije ni u Nemačkoj. Samo vas molim, da biste razumeli moje reči, razmislite šta bi se dogodilo da je naš avion pun putnika, našeg operatera sa 200 putnika, negde pao kao što se dogodilo Angeli Merkel. Da li bih ja to preživeo? Ne politički. Angeli Merkel niko ništa nije ni rekao. Šta bi bilo da imamo toliki broj helikoptera koji su pali u nesrećnim slučajevima, ne oboreni, kao što ih imaju Rusi i Amerikanci? Šta bi bilo da imamo toliko stradalih u poplavama kao što ih imaju Nemci i Francuzi?
Ja vam to govorim da vidite samo kakva je naša priroda i koliko smo nefer prema ljudima koje smo izabrali, što sam ponekad i ja bio, ali mi zato danas nije teško, bez obzira na najgore stvari koje sam čuo od Tadića, da za nešto kažem da je bilo u redu, a čuo sam strašne gluposti. Oko „Oluje“ da ne govorim. Je li to znači da je sve loše? Pa ne znači. Zato je samo potrebno, i to je ono o čemu sam govorio sa gospodinom Jovanovićem, nije u pitanju podeljenost, u pitanju je samo ostrašćenost.
Nadam se da sam cinizam izgubio, iako sam i dalje borac, možda ponekad preteram, možda sam ponekad preoštar, a i gde ga ima i kad ga ima, svaki put me upozorite, gledaću da ga kod sebe isečem, jer džangrizavost je zdrava, a cinizam je nešto što baš nije dobro i najmanje prija onome ko je takav. Hvala još jedanput.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je veoma važno da ljudi u Srbiji čuju gde bismo završili da su neki drugi dobili poverenje građana.
Gospodine Martinoviću, vi ste preterali. Ta zemlja bi nestala, bukvalno bi nestala u roku od 10 sati, ne 24 sata.
To je tako i toliko skandalozno neozbiljno. To je na nivou deteta od deset godina. Ja nemam reči šta sam slušao. Ja sam mislio da je to nemoguće čuti u modernoj Srbiji. Samo sam sa jednom stvari saglasan, ko god da je iz grada Beograda, bilo kojih struktura, napravio je najveću grešku što je gubio vreme slušajući to 20 minuta ovde. To je katastrofalna greška.
Počeli smo od toga šta kaže neki dramski umetnik. Dobro, kaže dramski umetnik, kaže i drugi dramski umetnik još gore i treći još gore. To kad imaju o nekom nešto da kažu. O vama nema ni dramskog, ni bilo kojeg drugog umetnika koji bi trošio reči.
Da odgovorim na sve neistine i gluposti koje ste izgovarali. Pričate o ličnoj moći i apsolutnoj moći. Pa, vi ne poznajete ni Ustav ni zakone. Predsednik Vlade u tehničkom mandatu ima mnogo manje moći i mnogo manje vlasti nego u punom mandatu. Pojma nemate. Mi mnoge odluke ne možemo danas da donosimo koje ćemo moći od sutra ili od prekosutra. Šta to vas briga. Ništa ne znate, ništa niste pročitali, a važno je da čitate i da govorite što je moguće brže i što je moguće glasnije.
Snaga argumenata ne meri se snagom decibela koju proizvodite, već nečijim znanjem i obrazovanjem, već nečijim poznavanjem stvari.
Kažete – mogli ste rekonstrukciju Vlade. Mogli smo. Mogli smo da nemamo ni rekonstrukciju Vlade, ali smo smatrali da je najbolje da imamo izbore, da pokažemo ljudima da vi koji ste bez koalicije imali 10% gotovo ste pali na manje od pet ili na pet posto, svi zajedno. Još ćemo da pričamo o tome šta se dešavalo one izborne noći itd, i to ćemo dugo da govorimo o tome, o raznim pritiscima i spolja i iznutra i ko je koga tamo jurio da tuče, da udara žene i ne znam šta sve, da pokazuje svoje junaštvo tako što će ženama da zavrće ruku. Veliki junak.
Bela kuga o kojoj govorite, tačno je, je ozbiljan problem, veoma ozbiljan problem i nemamo rešenje, nemamo gotovo rešenje. Sva rešenja koja sam do sada čitao nisu dovoljno uverljiva i mnogo bogatije nacije od nas nemaju rešenje i ne znaju kako da reše taj problem. Zato smo se dogovorili da se jedan član Vlade bavi tim problemom, da nam donese ono što se pokazalo do sada u svetu kao najbolje moguće rešenje, da pokažemo, da vidimo šta je to što je moguće da uradimo kao država. Šta ste nam vi ponudili kao rešenje? Ministarstvo za brigu o porodici, da trošimo još malo narodnih para. Bolje da damo nekoj majci pare i za neko dete da izdvojimo pare, nego da imamo još službenika koji će da rade u nekom novom ministarstvu. To je vaše rešenje – dajte ministarstvo za brigu o porodici, samo da trošimo pare, pa daj još jedno ministarstvo za Srbe van Srbije, pa da imamo 50 ministarstava. Nećemo. Ne treba nam ministarstvo, nego nam trebaju rešenja. Trebaju nam rešenja, a ne ministarstva.
Kažete – ministarstvo za Srbe van Srbije. Kažete da se ne sastajem sa srpskom dijasporom. Gde se to nisam sastao sa srpskom dijasporom? Nedavno sam imao sastanak gde smo doveli sve najuglednije Srbije iz celog sveta i prvi premijer koji je to uradio sam bio ja. Prvi premijer. Nedavno sam to uradio. Gde se to nisam sastao u regionu. Nikada nisam otišao u Crnu Goru od kada sam premijer. Kako vas nije stid i sramota. Znači, i to ste slagali i svaku stvar koju ste izgovorili izmislili ste. Naravno da ću da se sastanem sa Srbima u Crnoj Gori kada odem u Crnu Goru. Bio sam u Albaniji i sastao sam se sa Srbima iz Albanije kojih je malo. Bio sam u Makedoniji i sastao se sa Srbima. Sa Miloradom Dodikom sam imao više sastanaka nego što su vaši lideri telefonskih poziva ikada imali sa Republikom Srpskom i sa Željkom Cvijanović.
Uspeli smo da uradimo to kao Vlada da su Srbi konačno složni, da nikakvih problema nemamo, da ne govorimo ništa protiv bilo koga drugog, ono što nikada Srbi nisu imali. Ne znate šta ćete od svojih praznih i izmišljenih priča u koje ste se uživali i na kraju sami u to poverovali. Nešto izmislite i sami verujte u to, ma kako nemalo veze sa istinom.
Koja je to zemlja u kojoj se nisam sastao sa Srbima? Nema je, zato što ste izmislili i zato što to možete tako da ponavljate i mislite to što ćete da vičete po stotinu puta i mislite to što ste glasniji da ste time uverljiviji. Nema te zemlje. U Americi sam se sastao sa Srbima, verovali ili ne, i to dva puta sam se sastajao sa Srbima. Pored svih obaveza koje sam imao sastajući se sa američkim zvaničnicima. Dva puta sam se sa njima sastajao. O Srbima u Hrvatskoj da ne govorim, na različitim nivoima, sa različitim ljudima. Sa Srbima u Rumuniji, takođe. Svuda gde god ima Srba sa njima sam razgovarao.
Govorite o neoliberalnoj politici. Lično ne bih imao ništa protiv liberalne politike, ali nažalost to je nesprovodivo u savremenom svetu. U Srbiji nikada neće biti sprovodivo zato što mi Srbi volimo uplitanje države u sve i volimo da nam država rešava sve problem, tako da ovo… sve samo ne liberalna država i ne liči na nju, ali ne bih da razgovaramo o teorijskim modelima.
Što se tiče lobista, nisam nikakav lobista za GMO, ni protiv toga, osim što sam vam juče rekao istinu. Inače je to mutacija ribe list. Mislio sam jedne druge ribe i zato nisam hteo da govorim. Mutacija ribe list i paradajza i to se pojavilo 1994. godine prvi put na američkom tržištu i prvi put priznato na takav način. Nikakav lapsus nisam napravio, niti sam bilo kakvu glupost izgovorio. Čak ni to ne znate koji se time toliko tobož bavite.
Govorite o bankama. Šta biste vi da uradite? Da zatvorimo sve banke? Da nam odu sve banke? Znate li koliko smo se borili u trenutku kada je Frenklin Templton počeo da povlači svoj novac početkom godine, da nam ne utiče na devizni kurs, da nemamo probleme? Za jedan dan biste uništili Srbiju. Za jedan dan biste imali desetostruko uvećanje kursa. Nestala bi Srbija za jedan dan takvim ponašanjem, kako vi državu zamišljate. To je toliko neodgovorno i toliko neozbiljno da jednostavno nemam reči. To je na dečijem nivou. Sa bankama morate da radite najpažljivije. Ne sme da se ugrozi pravna sigurnost. Morate da vodite računa o ulozima za koje država garantuje. Morate da vodite računa o ulozima u privredi. Morate, bukvalno, kao po jajima da gazite kada o tome pričate.
Ne zaboravite, vi nam govorite o kamatama. Kamate smo spustili za tri puta. Tri puta su niže nego pre četiri godine. Tri puta niže, i to smo uspeli ne zahvaljujući samo politici kamatnih stopa, već smo uspeli zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, pre svega, zahvaljujući fiskalnim rezultatima. To biste za jedan dan da porušite. To biste za jedan dan da uništite, jer to tako lepo zvuči – odem ja negde, pa kažem – ej, mi i Rusi, mi kada to rešimo, mi ćemo sa ovima, a mi i Rusi smo tako da ni jednog Rusa nije video nikada, pogotovo ne nekog važno. Mislite da ih je primio nekad Putin? Mislite da ih je primio Medvedev? Njih nije, ali mene jeste već devet puta. To je samo mala razlika, znate. Možda će Angela Merkel da ih primi.
Kažu nismo uveli lični stečaj. Znate li šta misle pod ličnim stečajem? Da se zadužiš koliko hoćeš. To je njihova ideja. Pokušao sam da im objasnim da tako kako zamišljaju je nemoguće. Lični stečaj je dobra ideja. O tome smo mi pričali, ali ako hoćete da to uvedemo, ja znam da to Srbi neće, a reći ću vam i zašto neće. Zato što Srbin neće da odgovara svojom imovinom. Oni bi hteli lični stečaj, ali da Srbin ne odgovara svojom imovinom, nego da odgovara nečijom tuđom imovinom, državnom imovinom, da se zaduži, da potroši pare, ali da odgovara mojom imovinom, a ne svojom. Tako bi oni hteli i tako su zamislili lični stečaj, verovali ili ne. Lični stečaj kakav postoji u Sjedinjenim državama, u svakoj ozbiljnoj zemlji, takav stečaj Srbi neće, posebno ne ovi velikosrbi, tobož.
Kažu - zadužuju se prema MMF. Nismo uzeli ni dinara, nego vi to ne pratite. Ima to i u vestima, ponekad jave. Nismo ni dinara uzeli. Šta ćete, to je…
Rekli ste jednu stvar koju neću da vam oćutim, koja je bila notorna laž i u našim medijima. Govorite da u Srbiji naši radnici nose pelene na radnom mestu. Opet neke žalopojke, opet nešto plačete, kukate za ljudima koji bi trebalo da rade. Nigde se to nije dogodilo. Izmislili ste na licu mesta, kao i jedna novina koja je to objavila. I sindikati iz te kompanije znaju da je laž, ali šta vas briga, lepo vam zvuči.
Šta je smisao toga što ste vi rekli? Hajde da vidimo smisao toga što ste vi rekli. Smisao toga što ste vi rekli, prvo, hajde nemojte da radite, drugo, ja sam tu da vas zaštiti, jer mi kada dođemo na vlast padaće pare sa nema, pošto nećemo imati strane investitore, nećemo imati nikoga, ali će s neba da dolazi nešto, pa će da nam doda i Jasmina Vujić nešto. Do sada je, doduše, uzimala, nije davala, ali sada će da daje ubuduće, nikakav problem nije, a onda ćemo tako mi svi lepo i bogato da živimo. Gde to ima? Kako to ima?
Kažete – kažite mi jednu zemlju koja je uspešna zahvaljujući stranim investicijama. Ne postoji ni jedna koja je uspešna, a da nije zasnovana na stranim investicijama.
Evo, navešću vam ja primer kako vi odgovarate. Nemačka, nastala na maršalovom planu i američkim parama posle Drugog svetskog rata. Nemačka, najmoćnija evropska zemlja, sva zasnovana na stranim investicijama, ali vi to ne znate, a što biste i da znate. To piše u knjigama, a knjige su višak ponekad. Pustite to, ili recimo Singapur da nije nastao od ne znam koga. Makedonija koja se uspešno, relativno se uspešno razvija. Razvija se zahvaljujući stranim investicijama, a to što se krstite, krstite se u crkvi nemojte u Skupštini svako ima svoje mesto gde treba da se krsti i neće vam pomoći da pročitate neku knjigu to što se krstite, tako da ne brinete. Nemojte mene, ne brinite više sam crkava pomogao u životu nego vi. Mnogo više crkava sam pomogao nego vi samo što o tome nisam pričao. Od Raniluga do Gračanice, Dečana do svih drugih. Ne, njima to da se krste služi u Skupštini, a ne u crkvi. Oni idu u onu sektašku, onu što se odvojila od Srpske crkve. Da, tu stižu pare, valjda.
Dalje, nisam vas razumeo oko evro fanatika. Ja nisam nikakav evro fanatik i uopšte ne bih imao ništa protiv, da jesam branio bih tu poziciju. Nisam. Samo sam čini mi se vrlo racionalan, vrlo realan i ozbiljan i odgovoran prema našoj zemlji i našem narodu. Znam gde izvozimo najviše, znam ko proizvodi najviše, znam gde možemo da uradimo i šta najviše možemo da uradimo za svoj narod.
Onog sekunda kada počnu da rade protiv naših nacionalnih interesa, prvi se isprsim i kažem ovo ne može i ovo nije tako i nikakav problem nemam sa tim. To je ozbiljna politika, a to da delim ljude evrofanatike, ovakve i onakve zato što sam ja to zamislio u svojoj glavi, jer ne bih mogao drugačije da predstavim neku svoju politiku, pa, to mi ne pada na pamet.
Kažete da nam EU nije dala pare nego nas je opljačkala. Nije nas opljačkala. Ja danas nisam odgovorio Draganu Markoviću, a trebalo je. Samo za poplave dobili smo na različite načine 120 miliona evra. Naravno, da to nije sve. Ja govorim o direktnom, ono što sam ja video kroz račun, a verovatno i više i to bespovratnog novca.
Sto dvadeset miliona evra pokažite mi šta su to uzeli u Srbiji, šta su to opljačkali? A, gde mi to zarađujemo 120 miliona evra? Ko je to napravio 120 miliona evra u Srbiji, pa smo mogli da uzmemo? Mi imamo obavezu bar da kažemo – hvala, da budemo pristojni domaćini da kažemo – hvala na tome što ste nam pomogli. Da li to znači da ću da im kažem sve je izvanredno što ste nam predložili u Briselu. Pa, nije. Naprotiv. Odbio sam im bezbroj ideja, bezbroj planova, to ću da činim i ubuduće. Uvek ću da se ponašam u skladu sa interesima naroda, u skladu sa interesima građana. Kažete nema srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Pa, vi govorite isto kao što govori Edita Tahiri, citirali ste Editu Tahiri, ni u čemu se ne razlikujete od Edite Tahiri, to i ona govori. Kakve mi to kliničke centre, bolnice, domove zdravlja i kakve škole plaćamo na Kosovu i Metohiji? Pa, mi damo 500 miliona evra godišnje za naš narod na Kosovu i Metohiji. Vi ne govorite nema institucija, 500 miliona evra izdvajamo za naš narod na Kosovu i Metohiji. Pa, kako to radimo? Preko čega i preko koga? I govorite mi vi koji ste u koaliciji sa onima u čije vreme je došlo do proglašenja protiv pravnog nezavisnosti Kosova i Metohije.
Mesečno imamo 40.000 davanja za naše ljude na Kosovu i Metohiji, mesečno, pa vi gledajte. Još nisam video da nam se negde dogodilo da je neko odustao od toga ili da su nam se smanjili zahtevi. Govorite o podsticajima, izjednačeni su podsticaji za domaće kompanije i za strane kompanije. Bio sam nedavno u dve kompanije, mislio sam da gledate vesti, domaće kompanije kojima smo dali podsticaj veći nego stranim kompanijama. Svaka kompanija koja ispuni uslove i koja nam da određene garancije u smislu zapošljavanja ljudi, dobiće novac. Samo moramo da vidimo da taj kompanija postoji, a ne da dajemo fantomskim kompanijama, izmišljenim kompanijama, koje uzmu novac i nikad ga ne vrati. Kompanijama koje nemaju ni tržište ni robu, jel se tako ozbiljna država ponaša i vodi računa o svom novcu?
Kažete – hajde kada si jak, ja nisam jak, ja sam samo predsednik Vlade. To vi volite da govorite i nemojte da cokćete vi što kradete, dakle… Oni kad kradu to rade sa osmehom i tako i cokću sa osmehom. Što se vas tiče, ne udaram ja na bilo koga, ali se nisam plašio vaših najvećih saveznika i onih koji su izdržavali vaše koalicione partnere godinama, nisam se plašio da se suprotstavim najvećim tajkunima u ovoj zemlji i danas plaćam tu cenu i kroz različite medije i kroz sve drugo što oni finansiraju.
Kao što ste primetili neke presude su i stigle. Nije istina da nema presuda. I za te presude ste rekli da su političke, ja sam ćutao. Zato što kada ih nema krivi smo, kada ih ima krivi smo. Kako god okrenete krivi smo. To neću da vam dozvolim. Možemo da budemo za jednu stvar krivi, ali za sve krivi, to je apsolutno nemoguće. Nikoga se od njih nisam uplašio, ni tajkuna, ni banaka i nikada ih se neću uplašiti. I tajkuni za razliku od perioda vladavine vaših partnera, danas Srbijom ne vladaju. I to je velika promena. Danas vladaju građani Srbije kroz svoje legalno i legitimno izabrane predstavnike.
Takođe, govorite o ćirilici, na svakom mestu zato što je to moje opredeljenje, ne znam zašto ste baš to meni rekli. Prvo, uvek koristim ćiriličko pismo. Na svakom mestu govorim o potrebi zaštite ćiriličkog pisma, ali mi imamo dva ravnopravna pisma, ćiriličko i latiničko. Da neko ne misli da sam pogrešio, kaže se ćiriličko, a ne ćirilično. Dakle, imamo dva ravnopravna pisma, hoćete da rušimo table, cepamo platna sa latiničkim natpisima? Nećemo da radimo ono što rade neki drugi.
Ponosan sam na to što štitim oba pisma, što su oba pisma naša i što nikakvih problema nemamo sa tim. Hoćete da uništimo 25.000 kompanija koje su svoje firmarine istakle na latiničkom pismu? Da? Ja neću. Ja ću sebi da pišem ćirilicu sve vreme. Gledao sam u Vladi, negde 70% ljudi koristi ćiriličko pismo, 30% latiničko, svako ima pravo da radi šta hoće. Moj je posao da radim, da naučim svoje potomke da pišu ćirilicu i to ću da uradim. A da teram sve druge, ne pada mi napamet.
Mislim da je toliko lepo pisati i koristiti ćiriličko pismo da nema potrebe da nema potrebe da bilo koga teramo da to radi. Mislim da je to toliko lepo, toliko dobro pismo da mi ne pada na pamet, kao što nikoga neću da teram da pripada ni mom rodu niti bilo kome drugom zato što se dobro i odlično osećam u svojoj koži. Što bih bilo koga terao, on ima pravo da se bolje ili jednako dobro oseća na drugačiji način.
Na kraju, pomenuli ste muzej žrtava genocida, koliko nije fer sve što ste govorili, u ovome se najviše oslikavalo. Vidite, za razliku od svih ostalih prethodnih Vlada i stranaka onih Vlada sa kojima sarađujete, zbog kojih ste ušli u ovaj parlament, koje ne samo da nisu napravile muzej žrtava genocida, nisu ni spomenike pravili. Mi smo tek sada pokrenuli inicijativu za spomenik Stefanu Nemanji, ovde u Beogradu. Neću da vam govorim da smo mi podigli spomenik Gavrilu Principu. Neću da vam govorim da smo mi počeli da obeležavamo „Oluju“ kao jedan od najtežih zločina i najveće etičko čišćenje posle Drugog svetskog rata i da to sve zajedno radimo sa Republikom Srpskom. Želim da vas obavestim da upravo radimo i pripremamo i projektujemo muzej žrtava genocida i zločina koji se radi na Starom sajmištu i to Skupština Grada Beograda već uveliko radi, zajedno sa našim jevrejskim prijateljima po uzoru na „Jad Vašem“ i Ministarstvom, Aleksandrom Vulinom… Tako da nikoga ne vređajući, samo da svakoga možemo da posetimo šta je to kroz šta je prošao i naš narod.
Hvala na pažnji. Izvinite što sam ovoliko odgovarao, ali je bilo zaista nekih neverovatnih tvrdnji.
Izvinjavam se ako sam u dužini odgovora preterao.
Hvala najlepše.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)
Dame i gospodo narodni poslanici, veoma sam zadovoljan što ću imati priliku da na ovo odgovorim i mislim, potrudiću se da iznesem snažnije argumente od onih koje je izneo gospodin Šešelj. Zahvalan sam još jedanput na tome što je juče slušao, nije tačno da nije dobacivao, nije ni važno. To je bilo sportski, fer i nemam nikakav problem sa tim. To je u duhu parlamentarizma i parlamentarne debate.
Naime, pre svega da pođemo od programa i politike Vlade o kojoj ste govorili i o tome da se nismo odredili za bilo koji od tri poznata pravca, dakle, apsolutnog državnog intervencionizma, neoliberalnog koncepta ili socijalne države odnosno tzv. „the welfare states“ država blagostanja.
Tačno je, odredili smo se za tržišnu privredu i naša politika u ekonomiji je politika pragmatizma i eklekticizma. Šta to znači? I to je ono što se danas primenjuje u modernoj ekonomiji i u savremenom svetu. Nijedna od ovih tri, ima i četvrta klasična ekonomska teorija u svom čistom smislu.
Šta znači eklekticizam? To je inače filozofski pravac koji ne drži ni do jedne rigidne paradigme i upravo toga se drži i Republika Srbija i to je jedino moguće u današnjim uslovima.
Danas se inače ekonomije dele u savremenoj Evropi i savremenom svetu na otvorene ekonomije i ekonomije koje žele zatvaranje kako političko, tako i u jednom delu ekonomsko i tu vidite podelu Evrope i na zemlje s jedne strane Nemačke i njenih najbližih saveznika i sa druge strane imate Mađarsku, uglavnom zemlje višegradske grupe koje imaju svoje različite drugačije političke interese.
Tačno je jedna stvar gde je tržište to koje određuje vrednost, mislim da smo na to navikli. Sada odmah da odgovorim na vaše drugo pitanje oko zaštite srpskog tržišta, jer ja poštujem vašu brigu i to dobro zvuči kada građani slušaju, ali mi učestvujemo u jednom širem tržištu, u regionalnom tržištu za koje bi smo voleli da je još otvorenije, jer ako govorite o deficitu ili suficitu koji imamo u trgovinskoj razmeni, najveći suficit imamo upravo u regionu, najviše izvozimo, odnosno najveća je disproporcija u odnosu našeg izvoza i uvoza upravo u našem odnosu sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Imamo suficit i u razmeni sa pojedinim zemljama EU, i to pre svega zato što njihove fabrike, njihove kompanije rade u Srbiji i tu robu izvoze u te zemlje.
Mi ne možemo da zaštitimo svoje tržište ne samo zbog onoga, kako ste vi rekli, što je neki prethodni režim preduzeo određene obaveze, izašli bi smo iz svih pravila, zatvorili bi smo svoju privredu, pretvorili bi smo je u utarhičnu i ne može da bude samodovoljna.
Kažete, svuda gde imamo preveliku razliku, preveliki deficit, mi smo uspeli da smanjimo deficit pre tri godine, 2013. godini, mi smo uvoz izvozom pokrivali sa 58,9% sa zemljama EU. Danas na nivou EU 28, pokrivamo ga sa 77,8. Dakle, dramatično smo uvećali naš izvoz i to pre svega zahvaljujući dolasku kompanija iz tih zemalja.
Danas smo u neuporedivo boljoj, smanjili dakle i trgovinski debalans, trgovinski deficit, smanjili i platni deficit, sve manje problema po tom pitanju imamo u odnosima sa EU zato što smo se negde uklopili u privrede EU. Upravo zato imamo, izvozimo 85% naših roba na tržište regiona i EU.
Naravno da tu je bilo mnogo neopreznosti i posebno loše pregovaran SSP u delu oko poljoprivrede, ali šta da radite, kao država vi morate da poštujete sporazume koje su vaši prethodnici potpisali i parafirali.
Malo pre nisam znao pošto ste mi rekli da su to neki drugi uradili, to je druga Koštuničina Vlada parafirala. Dakle, tu je bilo svađe oko potpisa ko će da stavi, ali su oni parafirali, da vam i to kažem.
Dakle, mi smo na to morali da odgovorimo, čini mi se, jedino mogućom ekonomskom politikom. Ja sam zahvalan što ste videli trud, ali ovo što smo izneli, mi smo se borili da pronađemo neke druge mehanizme i neke druge načine, nema ih. Da nađete čistu političko-ekonomsku konzistentnost, odnosno jedan pristup, nemoguće je. To je prošlo vreme. To je prošlo vreme već 35-40 godina, nećete ga naći, posebno za male privrede i male zemlje kao što je naša.
Jedini mogući pristup jeste pragmatizam i eklekticizam i to je naše. Nemamo rigidnih teorija kojih se držimo, koje bi mogle u pravno, ekonomsko, teorijskom smislu da budu potpuno konzistentne i koherentne.
Dakle, ovo je ono što zaista jeste jedini mogući pristup i to tvrdim. Vi ste u pravu za neke stvari o kojima govorite. Ja bih o nekim stvarima mogao oštrije od vas da govorim jer sam bolje pročitao te ugovore i znam koliko para moramo da izdvojimo i ćutim kao zaliven, jer neću da nanesem štetu Srbiji, jer neću da nanesem štetu zaposlenim radnicima na pojedinim mestima, zato što hoću da se borim da te fabrike ostanu u Srbiji.
Suštinski jeste, ali niste u pravu kada govorite o brojevima. Nije problem tu poreza i doprinosa. Možemo mi da damo tax holiday na deset godina. Ne bi nam bio problem ukoliko bi oni držali toliki broj zaposlenih ljudi ukoliko bi povećavali investicije, itd. Drugi su tu problemi. Naša ulaganja su tu mnogo, mnogo veća od toga, mnogo veća od toga, mnogo veća od poreza, doprinosa, mnogo veća od 10.000 evra.
Što se tiče 10.000 evra samo u tri fabrike je dato 10.000 evra subvencije po radnom mestu. Mi smo dali ni u jednom ili u jednom. U svim ostalim slučajevima je to bilo ranije. Ali, sada vam kažem, analizirao sam taj slučaj „Jure“, to je tzv. labor intensive, oni uzimaju, niske su plate, veliki broj radnika, itd. Mi smo do sada već tri puta više naplatili od njih od onoga koliko smo im dali. Isplatilo se. Hvala im što su došli u Srbiju. Molim ih da ostanu u Srbiji. Čiste brojke ću vam dostaviti lično, dakle, isplatilo se. Jesmo li imali alternativu? Nismo imali ni ponudu od domaćih biznismena za to isto. Oni imaju tržište za svoju robu, sigurno tržište i oni hoće da zapošljavaju još ljudi ovde, kao što hoće i „Leoni“, nove dve fabrike hoće sad, jednu u Nišu, jednu opet da li u Doljevcu, Merošini ili Prokuplju, videćemo.
Jesu li plate niske? Jesu. Ali su nama kao državi i kroz poreze i doprinose i kroz sve drugo što su uradili već uveliko vratili ono što im je država dala. To sada razgovaramo i sa „Kromber Šubertom“, koji će da zaposli inicijalno 2.500 ljudi u Kruševcu, zatim ide u Jagodinu, Kraljevo ili Leskovac da zaposli još 1.500 ljudi. To nam se uvek vraća. To je za nas pozitivno i daćemo vam sve elaborate da možete da vidite da je to za nas čisti dobitak.
Zašto ne možemo bez toga? Da bi to ljudi razumeli, koji rade u malim i srednjim preduzećima, u privatnim kompanijama. Ne možemo bez toga, konkurencija će sve da nam otme. Oteće nam Bugarska, Makedonija i Rumunija. „Kontinental“ je 12.000 ljudi, kao jedna od dve, tri najmoćnije komponentaške firme iz Nemačke, ponos nemačke industrije, zaposlio 12.000 ljudi u Rumuniji. Klečim na kolenima svake nedelje, moleći ih da povećaju broj. Sada sam bio najsrećniji kada su mi javili da će za novih 400 ljudi da povećaju broj zaposlenih. Isti je slučaj i sa drugima. Svi oni nude mnogo više, Makedonci.
Mi se tome ne radujemo, ali mi smo privukli sada veći broj od kada postoji neka vrsta vakuma političkog, nesigurnosti itd. investitora, jer je njihov ministar imao ovlašćenje i pravo da se dogovori kako hoće i šta hoće sa stranim investitorima. Mi to ne možemo. Mi se držimo zakona i uredbi. Mi ne možemo da se takmičimo sa njima. On kada vidi da je investitor došao u Srbiju, da je zatim otišao u Rumuniju, pa je zatim došao u Makedoniju, on mu ponudi uvek 10% više od onoga što smo mi ponudili, a mi ga gubimo i gubimo ga i u zapošljavanju radne snage i u porezu i doprinosima koje država pravi posle toga i ništa od toga nemamo i jačamo direktno našu konkurenciju, jer auto-komponentaši prate auto-komponentaše. „Teklas“ kada dođe, sada dolazi ovaj „Džosur“, „Džesur“, kako se zove, ide u Žitorađu sa 160 do 180 zaposlenih. Ne bi bio kod nas da je „Teklas“ završio u Makedoniji. Mi smo ga oteli Makedoniji. Zato Vladičin Han može da živi. Vladičin Han, gospodine Šešelj, ne bi mogao da živi, kao što znate, jer su sve uništili. Pet fabrika su u nizu zaredali koje su uništili, razorili i zatvorili, pet jedna za drugom, kao groblje fabrika.
(Boško Obradović, s mesta: Ko?)
Oni sa kojima ste vi izašli na izbore, i još neki.
Dakle, što se tiče „Fijata“ i Rusije, odobriće nam, dolazi Medvedev ovde u oktobru i dobićemo odobrenje za izvoz „Fijata“ u Rusiju. Nije to njima razlog, drugi su razlozi. Tu ima i politike i svega drugog, da ne govorim o tome. Mi još nismo uspeli da obezbedimo iz naših razloga izvoz mleka i pojedinih vrsta sira. Verujem da ćemo i to pre dolaska predsednika ruske vlade uspeti da završimo.
Imamo još proizvoda za „Fijat“ koji se proizvodi ovde. Imamo dizače za stakla u Sremskoj Mitrovici. Imamo oko 3.000 ljudi koji rade kao dobavljači za „Fijat“. To je vrlo pozitivna stvar.
Borio sam se nedavno kada sam išao u Italiju, borio sam se i molio sam „Alta vilu“ da radimo i dalje. Ima nekih i pozitivnih stvari o kojima ne smem javno da govorim zato što oni ljudi neće da se o tome javno govori. Ja moram da se držim reči koju sam im dao. Ali, ja verujem da ćemo to uspeti da izguramo, jer je to važno za Kragujevac, jer je to važno za radnike u Kragujevcu, ali je to važno i za sve nas.
Tačno je da nam razlika nije velika, da nam neto izvoz nije veliki. Zato ja ne razumem kada nam prave tabele na našim televizijama, kada nam govore o bruto izvozu, a nikada nam ne naprave tabelu neto izvoza. Šta je to što dobijamo od opreme i komponenti iz Srbije, a šta je to što dobijamo iz inostranstva? To bi bila prava tabela. Šta ćete kada to niko u Srbiji i ne zna i nikoga to i ne zanima.
Što se tiče suficita i javnog duga, ja ću to da vam kažem. Naime, pošto sam slušao tu svakojake priče i svakojake neistine raznih ljudi, mi smo imali u avgustu, kada je Dinkić morao da uzme 2012. godine, morao da uzme, zato što je bilo sve potpuno prazno, ne bi bile penzije i plate isplaćene već u septembru, sve u čistoj nuli, likvidnost nepostojeća, keš flou ne postoji, morao je da uzme tri milijarde. To je bilo na 56% javnog duga. Danas je na 71,9, odnosno posle ovih kreditnih aranžamana koje smo morali da pokrijemo našim garancijama, 72,4%.
Mi smo planirali da u ovom trenutku to bude negde na 77%, do kraja godine na 79%. Bolje je nego što smo očekivali. O tome govorim već dve godine. Bolje je upravo zbog suficita koji danas imamo u budžetu.
Šta znači suficit u budžetu Republike Srbije? Najprostojim jezikom, naša prihodna strana u budžetu, i zbog građana, veća je od rashodne strane. Više smo stekli nego što smo potrošili, i na plate i na penzije. Najviše odlazi na penzije, ubedljivo, zatim na plate u javnom sektoru, zatim na robe i usluge i, naravno, na kamate.
Mi smo već ove godine i sa tim što smo platili za kamate i anuitete, oko 780 miliona evra smo do sada platili, i sa tim što smo platili ove godine, mi smo u plusu. Prihodna strana nam je veća. Prihodi su nam bolji, i naplata PDV-a i naplata akciza i naplata od javnih preduzeća, dividendi, naplata svih vrsta poreza i poreza na dobit nam je veća za razliku od prošle godine. Dakle, svi ti brojevi nam idu dobro. Rashodi su takođe nešto niži za 3,1%, Vujoviću, ako se ne varam, od onoga što je planirano. Za 3,1% su rashodi niži. Zato imamo suficit. Za to je potrebna ogromna disciplina, ogromna odgovornost, zaista ogromna disciplina i odgovornost.
Podsetiću vas i na vreme kada smo bili deo Vlade 1998-1999. godine. Sećate se da su svi morali, što je bio slučaj i sa ovima do 2010. godine, 2011. godine, dakle, morali smo da znamo nekoga u Trezoru. Moji nalozi po tri, četiri meseca stoje u Trezoru, ne mogu da budu isplaćeni zato što nema likvidnosti, zato što nema keš floa. Danas takvih problema nema. Keš flou je perfektan. Sve imamo. Jedan dan stigne nalog, istog dana se iz Trezora pare isplaćuju.
Zašto su to dobre stvari? Šta to govori o javnom dugu? To znači da ukoliko nam BDP, a BDP raste u prvih šest meseci 2,6%, ako nastavi tako da raste, mi imamo slobodu da se, pošto je naš BDP oko 35 milijardi, a BDP znači ukupna vrednost imovine koju stvorimo na godišnjem nivou. Kada rastemo za 2,6%, kada to podelite, to je nekih 800 miliona, 750-800 miliona, možemo da uzmemo, da se zadužimo na finansijskom tržištu 750, 800 miliona, javni dug u odnosu na BDP nam neće rasti.
Dakle, zato je važno da imamo rast BDP, rast privrede, a da istovremeno nemamo značajan deficit, jer time zaustavljamo rast javnog duga kao što smo već učinili i on počinje da pada. Naš je cilj da on bude spušten u naredne dve ili tri godine, da bude ispod 70% do 2023. godine, da ga držimo na nivou ako sam u pravu, ispravi me, Vujoviću, ispod 60%, jer ispod 60% je Mastriht, više nikakvih problema nemamo i možemo da razmišljamo samo o tome kako da dalje unapređujemo našu privredu. Mi to radimo zajedno za MMF i sa Svetskom bankom. Mi ćemo vam dostaviti svake godine završni račun i svaki naš rebalans će biti de fakto račun do tog dela godine kada ga budemo imali zato što svaki dinar nama kontroliše MMF, mi ne možemo dinar da potrošimo bez MMF-a. Tačno se zna gde je i šta je.
Znači, da vam sad ja govorim da mi kada hoćemo da Poštanska štedionica finansira deo naše namenske industrije. Mi koliko lomimo koplja? Tri meseca lomimo koplja oko toga, zato što hoćemo da damo dodatnu finansijsku injekciju u našu namensku, u našu vojnu industriju. Znamo da ćemo to da pokrijemo, posebno što SDPR ima novca za to. Siguran je plasman iz Poštanske štedionice. Banka poslovna to ne može da uradi, ukoliko to MMF ne odobri.
Dakle, naše su finansije pod apsolutnom kontrolom. Nema bojazni za to, ali nam to ne dozvoljava slobodu da možemo da trošimo novac više. Ja sam srećan što je to tako danas i srećan sam što će to tako traje još otprilike oko godinu dana. Posle toga mi smo slobodni da radimo šta hoćemo, ali bih voleo da i neko ko dođe posle mene bude jednako disciplinovan i da na ovakav način vodi računa o tome.
Inače, od kada sam predsednik Vlade tada je javni dug bio 71% BDP-a, danas je 72,4 uz preuzimanje ovih garancija. Naravno, neko će da kaže datum, nemojte gledati datum po datum, nego godinu po godinu. Kriv je onaj ko je pravio budžet unapred. Ja sutra da ne budem predsednik Vlade, da me pregazi automobil ispred, bilo šta da mi se desi, niste vi krivi ili neko odavde ko će prekosutra morati da se zadužuje zato što nema likvidnosti u budžetu.
Kad idete geometrijskom progresijom vam se povećava javni dug, kada imate obaveze koje kao država ne možete da ispunite. Oni su povećavali plate i penzije bez ikakvog ekonomskog rasta. Mi, ljudi, imamo minus 3,6 rast BDP-a, a povećavamo plate i penzije. To ljudi u Srbiji treba da znaju, to se nikada nije dogodilo. Minus 3,6. To je istorijski minus. Mi na to povećavamo plate i penzije i šta onda očekujete, šta onda očekujete, nego potpunu propast. Potpunu propast sistema, potpunu propast sistema, potpunu propast svega zato što su obećali nekome da mora da se vidi da koalicije koje prave donose rezultat. To je skandalozno, i to je neko morao da ispravi i zato nisam u kampanji govorio povećaćemo ovo, povećaćemo ono.
Danas možemo da povećamo nećemo da osetimo. Ja ne dam. Ne dam zato što hoću da se hvalim disciplinom i hoću da napravimo da to bude trajno. Nama MMF priznaje povećanje prihoda u PDV kao trajno. Ne priznaje nam one of payment, priznaje nam povećanje PDV-a i priznaje nam akcize najvećim delom. Da li je tako, Vujoviću? To nam priznaju kao trajno povećanje na prihodnoj strani. Još nam ne priznaju u potpunosti trajno smanjenje rashoda. Još treba da se borimo da to dokazujemo, ali to znači da smo dobar deo toga uspeli da ozdravimo.
Oko 24 privatizacije. Lično sam se time bavio i ponosan sam na rezultat onoga čime smo se tu bavili. Naravno naš deo kao izvršne vlasti je veoma ograničen, kao što znate. Vi možete u skladu sa PO koje dobije, to je zahtev za prikupljanje obaveštenja, policija od tužilaštva da vidite šta je policija kao deo izvršne vlasti radila. Policija je uradila sve na 24 predmeta. Taj čovek, kojeg smo smenili, je veoma dobro radio po tom pitanju, i Milović, i Pušić. Ja bih lagao ako bih rekao da nisu dobro radili, i Veljović i mnogi drugi. Zaista je policija obavila sve što je trebalo po tom pitanju.
Mislim da su za tih osam predmeta, od ta 24, stigla utuženja, odnosno optužnice i optužni predlozi. Za nekih šest je rečeno da nema bića krivičnog dela. Dakle, kada je tužilaštvo tražilo PO, oni su im na takav način odgovorili. Za ove druge još nema odluke tužilaštva. Dakle, to je što se policije tiče, a što se istražnog smisla tiče, bukvalno je sve urađeno, bez zaštite bilo koga. Tu imate jedan Miškovićev predmet. To je „Del Real“ gde je policija rekla da nema bića krivičnog dela. To je čak i tužilaštvo reklo.
Dakle, prosto postoje stvari. Ne možete nekoga da terate na silu, jer se borimo za to da pravosuđe bude nezavisno, tužilaštvo samostalno, ali smo se tome posvetili i radili vredno i marljivo, verujte mi, danonoćno smo radili.
Koliko god i šta god mislili o meni, znate da nisam ni lenj, nego znate da kada kažem da smo nešto danonoćno radili da to jesmo tako radili. Želeo sam da pokažem narodu da ne mogu oni, koji su stekli ogromno bogatstvo i samo zato što su stekli to bogatstvo, da upravljaju Srbijom i da određuju šta je pravo i šta je pravda. Pravo i pravda su jednaki za sve u ovoj zemlji i tako ćemo da se ponašamo uvek.
Još nešto. Vidite, oni su mene ubeđivali dve godine. dve godine sam ćutao i slušao sve sa strane kako mi govore – jel vidiš, ako Perčević ne stigne da isplati platu, kaži nekoj banci da da 10-20 miliona, ako ne stigne Mišković ovde da isplati tu i tu platu, kaži nekoj banci. To su radili i ovi pre toga. Oni su tako sve završavali, malo njima, malo ovamo, malo onamo, što imate iz „Agrobanke“, što možete da pogledate i da vidite. Ja sam ćutao, ćutao, ćutao, slušao, govorio pričate ljudi gluposti, ne, ne, propašće nam ekonomija, to su veliki sistemi. Evo kako smo se toga oslobodili, naša ekonomija je počela da raste. Kako oni više ne određuju ništa u svemu tome i kako nam ništa ne zavisi od toga koliko će banaka da reketiraju, a koliko će političara da potplate, naša ekonomija je počela da raste zato što postajemo normalna zemlja.
Što se politike tiče, ja razumem vaše napade na Tomislava Nikolića. Vi se pripremate za predsedničke izbore. Ja mislim da je Tomislav Nikolić svoj posao kao predsednik Republike dobro radio, a što se tiče politike u kojoj treba da napustimo u potpunosti evropski put i da odemo u zagrljaj samo jednoj sili, ja razumem da je to vaša politika, na tome i dobijate glasove. Ja ne mislim da Rusiju volim manje od vas, ali mislim, niti sebi dajem za pravo da je volim više, da je politika koju vodimo jedina moguća, jedina racionalna, jedina realna. Kada bismo to uradili, samo mi recite – šta da radimo sa „Bošom“ sutradan, šta da radimo sa „Kontinentalom“ i „Simensom“, a šta da radimo sa „Štadom“ u Vršcu, šta da radimo sa svim tim kompanijama?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Oni će čekati i raditi za Rusiju.)
Oni će svi da čekaju da rade za Rusiju. Neće ni jedan, verujte mi zato što oni imaju danas međusobne sankcije i vrlo loše odnose, a mi danas imamo priliku upravo zbog ovakve politike. Ono što proizvede „Kontinental“ u Srbiji, ono što „Simens“ proizvede, vetro generator u Srbiji, to je srpski vetro generator, piše „Simens“ made in Srbija. I to proizvedu radnici u Srbiji i ovde plaćaju plate radnicima u Srbiji.
Još nešto, mi na ovaj način možemo bez carina da izvezemo našu robu na tržište od gotovo milijardu, od gotovo 500 miliona EU plus region, plus Rusija i još pet zemalja koje su sa njom u evroazijskoj uniji. Mi imamo najveći benefit od politike kojom se bavimo. Zašto mi sebi da isečemo noge na kojima stojimo? Zašto sebi da skraćujemo tržište? Zašto da ne možemo da izvozimo svoje proizvode negde gde to možemo da činimo? Zašto da sebi uskraćujemo uvoz koji nam je danas neuporedivo jeftiniji.
Drugo, što se tiče svinjskog mesa i svake druge vrste mesa, pa stiže iz EU, ali stiže i iz drugih delova. U ostalom, imamo veći disbalans sa Rusijom, nego sa Nemačkom, posebno prošle i pretprošle godine kada su imali problema sa rubljom, kada nismo mogli skoro ništa da izvezemo. Nije svaki uvoz štetan, a odakle da uvezemo gas nego iz Rusije. Jedino iz Rusije možemo da ga uvezemo. Sve ostalo što smo slušao su prazne priče. Pričali su mi – uvezi ga iz Azerbejdžana, uvezi ga odavde…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Po kojoj ćemo ga ceni plaćati? Kada se integrišemo sa Rusijom plaćaćemo po ceni…)
Ja volim da diskutujem sa vama i ne smeta mi. Ne smeta mi kada dobacujete i drago mi je …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja sam hendikepiran. Vi 25 minuta odgovarate na mojih 20 minuta.)
Niste vi hendikepirani. Mi danas imamo gospodine Šešelj, najbolju moguću cenu sa Ruskom federacijom, 118 dolara preuzimamo na Berigovu gas, 118 dolara nam omoguće da radi MSK i Azotara. Nama je negde „brejk iven“ na 210, 220 dolara. Danas preuzimamo 118 na Berigovu.
Ono što je naš problem i što mi pokušavamo sa predsednikom ruske Vlade da potpišemo su dugoročni ugovori sa cenom gasa. Oni se naravno nadaju povećanju cene gasa na svetskom tržištu, razumljivo je da neće da prave desetogodišnji ugovor. Mi bismo danas potpisali ne na 110, ne na 118, danas bismo potpisali na 180 na desetogodišnjem nivou, samo da možemo da računamo kolika je cena gasa. Imamo dobru cenu gasa. Danas imamo dobru, nikada bolju, a imali smo ne zaboravite, pre tri, četiri godine 420 dolara na 1000 kubnih metara.
Ovo sam rekao zato što nam i drugi govore pravite interkonektore, pravićemo interkonektore, ali nema gasa. Zato morate da uvozite i zato je nama bilo uvek najlakše sa ruskim gasom. Zato mislim da sve o čemu smo govorili je na ozbiljan način napravljeno i da nije bio spisak lepih želja, nego da su ponuđeni odgovori. Neće biti sve idealno, biće problema, biće iskakanja, biće muka, nikada nigde ne teče mled i mleko. Ne teče mled i mleko ni u Nemačkoj, ni u SAD, ni u mnogo razvijenim zemljama nego što je naša.
Da li stvari idu na bolje? Da, siguran sam da idu na bolje i siguran sam da će biti i da ćemo imati snage da stvari idu u još boljem smeru nego što su danas. Hvala.
Samo da vam nešto kažem, nema potrebe da vičete. Zna gospodin…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kako nema potrebe, kada mi je struju isključio.)
Zna gospodin Šešelj da nema pravo.
Drugo, vi dobro znate da vas se ja nimalo ne plašim. Možda vas se neko negde plaši, ja vas se nimalo ne plašim. I to i te kako dobro znate. Petnaest godina smo zajedno proveli. Nemojte ni da vičete, nemojte ni da mi pretite. Za razliku od nekih na Tviteru i ovamo i onamo, vi znate da se ne plašim ničega.
Što se tiče pravila, poslovnička pravila postoje, a kao što vidite nemam nikakav problem, meni ova diskusija veoma prija, posebno što je argumentovana i ozbiljna. Nikakav problem nemam.
Opet ste u nečemu u pravu, gospodine Šešelj, u nečemu niste. U pravu ste kada govorite za javna preduzeća. To je dramatično smanjeno. Desetostruko su smanjena ta davanja. Ono što nam ostaje kao problem, i nisu sva javna preduzeća, jer „Telekom“ vam nije javno preduzeće, ali svejedno, razumeo sam na šta mislite, ono gde država ima većinski kapital, makar bilo i akcionarsko društvo ili bilo šta drugo.
Dakle, tačno je, mi dajemo novac odatle kao država pre svega sportskim klubovima i našoj reprezentaciji. Davali smo za košarkašku reprezentaciju i jednu i drugu. Davali smo za gotovo sve naše nacionalne timove, davali smo za Crvenu Zvezdu i Partizan. I ako me pitate da li je greška? Ja sam kriv za to. Greška je što smo davali za Crvenu Zvezdu i Partizan. Nemam snage da to odbijem, zato što će svako da mi kaže – postoje 70 godina, mnogo su uspešni, evo, pojavili ste se vi koji ste ih ugasili. Vi dobro znate da to ne radim zato što se bilo kome od njih ulagujem, jer me baš briga šta će da mi viču. Uopšte me ne dotiču ti koji takve stvari govore. Ne sekiram se ni najmanje. Ali, jednostavno nemam snage. I za to ste u pravu.
Za ovo drugo niste u pravu. Što se tiče civilnog društva, manjim delom jeste, osim što se ja ne slažem sa pomenutim izrazima. Ali mislim da je neverovatno da se projekti dobijaju i da su komisije određivane tako da to budu politički komesari u pravom smislu reči, koji pre svega prave programe protiv države. A ako slučajno ne dobiju pare od te iste države onda im je država kriva za sve. A i ako dobiju pare država je kriva za sve. I to jeste naš problem. I to je radio više Grad Beograd nego država Srbija, ali je radila i država Srbija.
Da li treba da ostane naša saradnja sa civilnim društvom? Da, treba. Mi smo zahvaljujući saradnji sa civilnim društvom, neke važne stvari i u pristupnim pregovorima i u skrininzima uradili, obavili, napravili i zbog toga nikome neću da se pravdam, na to sam ponosan i od tih ljudi smo mnogo toga naučili.
Mi smo sarađivali i sa nevladinim sektorom kojem je pripadala i Ana Brnabić i ja sam od nje bezbroj stvari naučio. Ana je danas član Vlade Srbije i ja sam ponosan što je član Vlade Srbije. I nije mi žao što smo njihov rad pomagali na različite načine. Zaista smo mnogo od njih naučili i uspeli smo zemlju da pomerimo sa 91. na 59. mesto. I čuvali smo zemlju sve to vreme, zato neću da dozvolim nikome da bude ni veći Srbin, ni veći rodoljub, ni da više voli Rusiju, ni da više voli bilo koga drugog u svetu. Zato što smo je čuvali i štitili na najbolji mogući način. Zato što smo čuvali našu tradiciju, brinuli o našem narodu na svakom mestu, dali sve od sebe da sačuvamo njegov identitet, gde god naš narod živi i sve to radili u veoma teškim uslovima i okolnostima. I znam da to takođe znate, i znam da to takođe poštujete. Ja znam šta je politika, nije problem. Ali nije rešenje da sebi isečemo jednu nogu ili obe noge i da kažemo – tako ćemo napred. Tako ne možemo da trčimo mnogo brže nego što to danas radimo.
Znam da je ovakva politika jedina moguća u ovom trenutku, jedina koja donosi prosperitet Srbiji, a ako ljudi misle u Srbiji da su jednostavna rešenja ili rešenja koja su potpuno konzistentna, a koja ne idu ka eklekticizmu, koji je jedini moguć za našu malu zemlju i ne samo u ekonomskom, već i u pravno-filozofskom smislu, političkom smislu, onda neka vlada neko drugi. Neka vlada neko drugi. To je bliže srcu ljudima što vi pričate. Ovo što ja govorim je jedino razumno. Ja to dobro znam zašto je bliže srcu. Odlično znam. Možda i najbolje i nije sporno, ali odlično znam šta je država i odlično znam šta je država i kada dođe da se isplate penzije, plate i znam kada dođe da se izmeri koliki vam je rast BDP, koliki vam je suficit, koliki vam je deficit. O tome ja brinem. O tome ja moram da brinem. Svako jutro mi to dođe na sto preko nego bilo šta. Tako se država čuva, štiti i brani i znate koliko volim državu i znate da državu stavljam ispred svega i znate da takođe dobro znam i poštujem vaš stav prema državi, makar se ne slagao sa tom politikom, što kod nekih ne poštujem.
Zato sam pokazivao tu vrstu poštovanja, a ne govorio na način gde bih nekoga želeo da porazim ili nekoga da ismejem ili da napravim bilo kakav ciničan ili sarkastičan komentar.
Srbija jeste na dobrom putu. Pred njom je mnogo izazova, mnogo teških izazova, mnogo teških političkih izazova. Oni mogu da nam poremete našu ekonomsku putanju. Naše je da budemo što je moguće jedinstveniji, da guramo napred stvari i da vidimo da možemo da se pohvalimo da smo jedna od prvih tri ili četiri zemalja po ekonomskom rastu u Evropi, ove godine ćemo biti u prve tri, četiri ili pet, a dogodine ćemo pokušati da budemo prvi, ali nama treba takvih 10, 15, ili 20 godina da bismo mogli da pristižemo ozbiljne zemlje.
Verujem u ovu generaciju Srba i građana Srbije da će biti u stanju da to urade. Hvala vam.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika.)
Pre svega oko fondacije gospođe Nikolić. Ona je uglavnom finansirana donacijama različitih kompanija, finansirana ponekada od naših prijatelja spolja i taj novac je trošen na porodilišta, trošen je na bolnice i na mnoge druge stvari.
Ja nisam blagajnik i ne mogu da vam pokažem svaki dinar, ali ako imate bilo kakvu sumnju recite nam da je potrošen drugačije. Video sam samo mnogo majki, mnogo dece da se raduju onome što je ona uradila iako je najlakše to potcenjivati i kritikovati i to je najlakša tema, a nemam ništa protiv pa ćemo bez problema da proverimo svaki dinar gde je i kako otišao i siguran sam da je, uveren sam da je na potpuno čist način sve urađeno.
Što se tiče predsedničkih izbora, kandidovaćete se vi gospodine Šešelj baš onako kako ja neću i to obojica znamo. Tako da znam ja vas dobro kao što i vi mene znate. Gospodine Šešelj, znate, za razliku od drugih ja sam svaki dan, ne da budete slučajno u rukovodstvu, svaki dan sam 15 godina proveo sa gospodinom Šešeljem i dobro ga znam i znam kada je ozbiljan, a kada nije. Tako da to što je rekao da neće da se kandiduje, to mačku o rep obesite. Kandidovaće se i te kako.
Kao što sam rekao, ja se neću kandidovati. Hvala vam najlepše i srećan vam rad.
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)
Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da danas postoji neki problem pa svako misli kada viče i što brže govori da time pojačava snagu svojih argumenata. Sada ćete videti da je svaka reč koju je izgovorio, ja ne bih to da kažem, ali u svakom slučaju notorna neistina, ali svaka reč koju je izgovorio.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Postavio je ženu za direktora, a sada priča o nepotizmu.)
To što je postavio ženu za direktora, to je druga stvar i to nećemo sad. To ćemo na pokrajinskom nivou i da govorimo o svemu što se dešavalo. Sada ćemo da govorimo o onome šta je bilo u državi.
Odlično poznajem principe podele vlasti, koje vi ne poznajete, gospodine Pajtiću, i nikada ih niste upoznali. Nikada niste ni želeli da ih upoznate. Ne znam gde ste našli petu godinu vlasti, pošto još nije ni četiri isteklo, ali to sad, šta vas briga, valjda time nešto dobijate psihološki, da kažete da je nešto loše. Ne ponosim se svakom godinom jer za svaki dan proveden na vlasti nisam ukrao nijedan jedini dinar, nisam oštetio svoju zemlju ni na koji način, već sam se za nju borio danonoćno i radio za nju najbolje što sam znao i umeo, svidelo se to vama ili ne. Ali, to je daleko od 16 godina vaše vladavine, potpuno suverene šesnaestogodišnje vladavine iza koje ste ostavili pustoš i u Zrenjaninu, o kojem smo pričali, i u Novom Sadu, u koji nijednu fabriku niste doveli, nijednu jedinu fabriku u 16 godina niste doveli, ni u Somboru, ni u Pančevu. Što onda niste, gospodine Pajtiću, nam rešili problem Azotare, da nam niste rešili problem „Petrohemije“, da nam niste rešili problem MSK?
Rešili ste ga tako što ste zatvorili fabriku, tako što nas je sačekao dug od 216 miliona evra. U ovoj drugoj fabrici od 186 miliona evra, tako ste ga rešili. Gde ste nam to nešto dobro ostavili? U Heterlendu, gde ste potrošili milion evra od hendikepirane dece i ovo ste nam ostavili. Ovo je rezultat vašeg rada, gospodine Pajtiću. To je rezultat milion evra građana Srbije za ovo potrošeno i na ovo potrošeno. Milion evra građana Vojvodine. Pogledajte za ovu ruševinu, gde su trebala da budu smeštena hendikepirana deca, a držite nam moralne pridike ovde.
Pričate, napali ste jednog novinara ovde, kažete izmislio vam je hotel na Brionima, a možda vam je hotel izmislio, možda nije sa šest ili sedam zvezdica nego sa pet ili šest zvezdica, samo nije izmislio da ste bili na Brionima u vreme oluje, pa ste prikrili to pričom da ste bili u hotelu na Brionima, kada ja moram da branim novinare, pošto valjda niste znali da je bila oluja pre 20 godina i da će da bude najveća proslava oluje, pa baš tamo otišli da slavite. Pa, vam sada smeta da li ste bili u hotelu sa šest zvezdica ili u hotelu sa pet zvezdica, svejedno mi je, mogli ste da idete i u hotel sa devet zvezdica. Ne znam da li takav postoji. Ne vidim nikakvu razliku, samo ne razumem za šta ste ga tužili, što je pogrešio broj zvezdica u hotelu u kojem ste bili? Da li zbog toga? Alal vam vera.
Tako biste vi da upravljate štampom i medijima da svakoga tužite i da svakoga uništite ako možete i vi pričate o slobodi štampe. Vi u čije vreme niko nigde nije mogao da se pojavi, vi koji ste najprljavije spotove emitovali. Vi koji ste najprljaviju kampanju vodili svakoga dana protiv svih nas, gde niko ništa nije mogao da kaže ni na koji način.
Vi kažete, pošto se služili stručnim izrazima, valjda to lepše zvuči, pa vi ste iz ohlokratije, vladavine rulje i vladavine mase kada ste spaljivali ovu Skupštinu, došli do kakistokratije, za one koji ne znaju to je vladavina najgorih.
Samnom imate jedan problem, kad hoćete da pričate stručno biću uspešniji od vas, kad hoćete da pretite nikad vas se neću uplašiti, nikada. Svih vas zajedno koliko vas ima i svakome od vas ću ovde da odgovorim. Ja sam danas obavezan sam da vam odgovaram svima. Koliko god da vas ima sam moram svima da odgovaram i nikakav problem nemam kao u simultanki svima ću da vam odgovorim i svakog da postavim na mesto gde pripada, a vaše je tamo negde daleko, tamo negde daleko zbog svega lošeg što ste učinili za Republiku Srbiju i za Pokrajinu Vojvodinu u prethodnih 16 godina.
Kažete, Ustav je nedvosmislen, pa valjda Ustav tumači i nadležan za to je Ustavni sud, a ne Bojan Pajtić, ili to na Pravnom fakultetu u Novom Sadu učite studente da ste vi nadležni za tumačenje Ustava, a ne Ustavni sud? A, Ustavni sud rekao nešto drugačije od vas. Ustavni sud kaže – da, penzija je zagarantovano pravo ali ne visina. A mi ne bismo imali penzije da smo samo nastavili da isplaćujemo ono što ste nam vi ostavili, zato što ste razorili zemlju.
Kažete mi – bio se 2014. godine. Pa, jesam već 2013. godine smo imali rast od 2,6% za razliku od vašeg rasta od minus 3,6%. Samo ste to zaboravili da kažete građanima. Pričate o poljoprivredi ovde. Sve ste izmislili. Neću da kažem težu reč. Sve ste izmislili. Imamo uvećan broj svinja. Uvećan broj svinja imamo za 3%, za 3%. Evo, dobićete precizne i tačne podatke zato što vi uzimate i mešate brojeve sa klanice…
(Bojan Pajtić, s mesta: Meso je poskupelo.)
Što je poskupelo? E, nemojte vi da mi dobacujete kada vas molim, sada ćete da čujete šta je poskupelo. E, baš dobro da ste mi rekli. E, sad građani Srbije da čujete zašto je poskupelo.
Imate jednu opštinu u Srbiji. Jednu malu opštinu u Srbiji čiji je ukupan godišnji budžet 950.000.000 dinara, još bolje milijardu. Zamislite, a ostavili su obaveze u iznosu od četiri milijarde dinara zbog blokade svih opštinskih institucija. Transferi su rađeni preko fudbalskog kluba, nećete verovati, ovo je jedinstven slučaj u svetu. Fudbalski klub je pretvoren u javno komunalno preduzeće. Jeste čuli za javno komunalno preduzeće fudbalski klub? Sada ćete videti i papire.
Ostao je dug od preko dve godine za plate u lokalnom vodovodu, izašli ljudi da štrajkuju pre neki dan, ne znaju šta će, ostao dug, dve godine plate nisu plaćene, šta ćete, ali, nije to mnogo. Pogledajte tamo imate i mesne zajednice. Svi imaju svoje račune i pogledajte, čitam vam čisto s papira, ne možete ovo da izmislite. Pogledajte da vidite koliki je nivo blokada.
Mesna zajednica Azanja milion i 596 hiljada, MZ Vodice, dva miliona i 800, to vam je iznos blokade, nisu ovo sve obaveze. Vodice, dva miliona i 842 hiljade, MZ Kusada, 13 miliona i 503, ljudi, Selevac, milion i 532 hiljade, Golobok, četiri miliona 147, Mala Plana, milion 627, Pridvorice, milion 182, Kolonija, dva miliona 56, Stara Čaršija, milion i 13 i sve to tako ide.
To vam je na dan 27. jul 2016. godine, oni koji su blokirani. Osnovna škola jedna, dva miliona 375 hiljada, OŠ „Vuk Karadžić“, sedam miliona 928 i sad tako redom sve. Javno preduzeće „Palanka razvoj“, 87 miliona 998 hiljada, javno preduzeće „Palanka“, 17 miliona 346 hiljada, „Čika Jova Zmaj“, 40 miliona 474 hiljade, Oto, pet miliona 681 hiljada, sport 709 hiljada. Dom zdravlja 11 miliona 591, javno komunalno preduzeće „Vodovod“ 286 miliona 971 hiljada, JKP „Mikulja“ 60 miliona 537 hiljada i pogledajte, a to nije ništa. Ovo su vam dame i gospodo, kopije kafanskih računa koje plaća skupština opštine. I, onda se pitate zašto nije bilo para za jednu, drugu ili treću stvar. I, u tim kafanskim računima plaćan je, da vidim, ne razumem se u pivo, jeste pivo „Tuborg“ 135 komada, pivo „Heineken“ 143 komada. Pa, koja je to delegacija koju vodite u istu kafanu i popije 250 piva? Pivo „Lav“ 65 komada, 139 hiljada 850. Imate vi uzgred da vam pokažem, imate razliku između računa gde vidite da je nekome, da je to fiktivno rađeno, nisu oni stvarno pili toliko pivo, nego tri hiljade ovamo, a ostalo njemu u džep. E, tako je to funkcionisalo. Ali, mislim da ovo što ste videli sami, oko javnih preduzeća dovoljno govori narodu kako se time upravlja.
A, pogledajte kako to izgleda u izbornim kampanjama i kako je Bojan Pajtić brinuo u novcu građana. Kaže, deli za javne radove nevladinim organizacijama. A na kraju ću da završim šta je bio njegovo komentar koji je vrhunski cinizam. Kaže, studentska organizacija Debeljače, zastupnik Zolatn Čaki, član DS, bio kandidat DS na izborima. Centar za podršku ženama, Marija Srdić, istaknuti član DS, član resornog odbora, milion i pedeset hiljada. Ovaj prvi 350 hiljada, ovaj milion pedeset hiljada. Ekološki pokret opštine, kandidat DS za odbornika, isto neka nevladina organizacija 229 hiljada. Zatim, Građanska mreža za održivi razvoj, član DS, donirali DS ranije pare 30 hiljada, a sada dobili 704 hiljade, da se vrati sa kamatom. Zatim, DMO, član DS, Damir Taljaji, donirao DS bio 45 hiljada, sada je sa kamatom dobio dva miliona i 400 hiljada vaših para, narodnih para. Romano Anglunipe, Pećinci, Ivan Jovanović, član DS, bio kandidat za odbornika, milion i 80 hiljada. Suncokret Pećinci, član DS, bio načelnik, bila načelnik za društvene delatnosti u skupštini opštini Pećinci, Dragica Petković, 733 hiljade. Centar za razvoj opštine Plandište, milion 250 hiljada, odborniku SO Plandište. To kad vidite da je ispod milion taj je nešto zgrešio. Omladinski klub opštine Ruma, milion 373, kandidat za narodnog poslanika, Lazar Tabandželić.
Somborska piše DS svem Marijeta Štanfer, član DS-a, predsednik omladine DS-a, Sombor, 1.300.000. Ima jedna član LSV-a, Edita Beneti Racić, ona je samo 310.000, izvinjavam se. Ima Udruženje žena „Gakovčanka“ 1.400.000, Katica Jokić, član Saveta MZ Gakovo, ispred DS-a.
Ima tu dalje, važno je da ovo ljudi čuju, slušajte ima i Federacija omladinskih nevladinih organizacija za razvoj ruralnih sredina. Oni su dobili, ljudi, šest miliona dinara, 50.000 evra im je isplaćeno nedavno. Za šta? Ni za šta. Isplaćeno je samo zato što su članovi Demokratske stranke.
Inače, novac je primio Dijana Salak, sestra nekadašnjeg poslanika DS-a Igora Salaka i predsednika OO DS Žitišta. Kreativno socijalni pokret, Svetlana Arambašić, član DS – 1.100.000; a ima i neki Infocentar Žitište – 1.300.000, Bojan Marčeta, takođe DS.
E, tako ste vi delili narodne pare. Tako ste delili narodne pare i vama je to smešno i umirete od smeha. Tužno je to gospodine Pajtiću, a vama znam da je smešno, samo čoveku kome je smešno može to da napravi. Samo čoveku kome je smešno, to nije sporno.
E, vidite kada govorite o javnom dugu ponoviću vam to – javni dug se smanjuje, smanjenjem deficita, rastao je geometrijskom progresijom da bi pokrivao deficit sve ono što ste nam ostavili. Nije bio 15,4, već 19,2, jer je istog dana u Vladi Dinkić morao da uzme pare da bi isplatio plate i penzije kojih nije bilo, jer je likvidnost bila na nuli, keš flou nepostojeći, što bi trebalo da znate kao pokrajinski premijer, ali izgleda da za 16 godina to niste naučili.
Šta vas briga, vi ste samo trošili pare, nikada niste ni brinuli o tome gde ćete da ih dobijete, u pravu ste. Zato i ne treba da znate. Zato i možete takve stvari da govorite.
E, mi smo deficit uspeli da spustimo i to bi trebalo da poštujete. Trebalo je da čestitate na tome. Trebalo je da kažete - da, nešto ste napravili što je dobro. Ne možete da kažete nešto da ste napravili što je dobro zato što za 16 godina ne možete da se setite ničega dobrog što ste mogli da napravite. E, to je vaš problem.
Vaš je problem u tome što ste misli da kao što ste neke ranije rušili od Koštunice do mnogih drugih, da kada počnete da vičete i kada preko vaših medija i preko ko zna koga i nekih iz nekih drugih sektora vodite kampanju, ti se obično uplaše. Vaš je problem što nimalo nisam impresioniran. Nimalo nisam impresioniran ni tom vrstom kampanje, ni tom vrstom pritisaka, ni tom vrstom, ako hoćete svakoga dana od medijskih pretnji do najtežih mogućih reči, napada na koga stignete, na šta stignete, uopšte se ne sekiram.
Vi svoj posao radite, ja ću svoj posao da radim, a ne brinite spremio sam za drugu repliku sve da pročitam šta ste radili i kroz „Metalas banku“, Razvojnu banku, Fond za razvoj i kako ste temeljno učestvovali ne u razvoju, nego u pljački AP Vojvodine.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Poslovnik.)
(Bojan Pajtić, s mesta: Replika.)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik.)
Ja sam srećan i zaista nemam više šta da dodam. Imam ovde doneli su mi i 145 hiljada evra od Vojske, Srbija je 2011. godine platila prvu od 60 rata a onda dali Miškoviću i više ni jednu ratu niste platili za Maksi, nema veze, sitnice.
Ali da vam kažem nešto, na svemu vam hvala što ste rekli i samo nemoj više da tražite repliku, bolje za vas. Hvala vam najlepše.
(Bojan Pajtić, s mesta: Replika.)
Poštovani gospodine Pajtiću, ja nemam ništa protiv, da nisam ovo što jesam nešto bih drugo uradio za to što ste mi dete napali, a napao mi je Bojan Pajtić dete, da čujete zbog čega. Napao mi je dete, malopre je pomenuo mog sina. Znate li zašto ga je napao? Zato što je išao u školu gde je ne znam šta gospodin Šarčević. Nikada nisam video gospodina Šarčevića pre toga. Moj sin je bio vrlodobar đak, čak nije ni odličan da možete da kažete da sam nešto plaćao ili da mi je bilo potrebno.
Napali ste dete koje je išlo pošteno u školu, završilo pošteno bez ijedne poklonjene ocene. Nije vas stid i sramota. Vi ste opasni ljudi, tačno kako je Dučić rekao, samo za neke gde je možda i pogrešio. Vi ste opasni ljudi samo zato što nikakvog stida nemate, nikakvog ni stida ni obraza nemate.
Vi nam govorite – ne, nije fudbalski klub javno preduzeće, nego je javna ustanova. To pivo smo potrošili onako. Nisam ja popio, popili su drugi. Kupali se fudbaleri u pivu.
Kažete niste znali za ovo koliko su para dobili. Znali ste, gospodine Pajtiću, vi ste odredili svakoga lično. To ste davali pare za kampanju članovima DS. Nemojte da obmanjujete javnost. Mislili ste da ću da pobegnem od vaših priča. O reketiranju i izmišljenim razgovorima kada ste pozvani na poligraf ne smete da se pojavite. Bežite noge, pobeći ću vam, pobeći ću svuda, zato što znate da nikada ništa istinito u životu niste rekli. Da li je to u pitanju? Pa vam je moje dete krivo. Sram te bilo. I o tome mi govorite na takav način.
(Bojan Pajtić, s mesta: Kako to razgovarate?)
Kako ja razgovaram što vam kažem da vas sram bilo, vi koji mi vređate dete. Kako vas nije sramota?
(Bojan Pajtić, s mesta: Sram vas bilo!)
Vi koji ste postavljali sve kriminalce moguće, od „Metals banke“, a da ne pričam o svemu drugom. Sada ćemo da pročitamo narodu, da ljudi to vide. Nema potrebe, nikakve potrebe da to što postavljate lica iz svoje porodice na direktorska mesta, jer moj sin nije direktor i neće da bude direktor, običan vrlodobar učenik i ništa više od toga. Dakle, pošto to radite, i kada pričate o „Heterlendu“, vi ste dali vojvođanske pare, srpske pare, narodne pare, vi, naše pare ste dali, koje ste uništili, a ti ljudi odgovaraju. To su naši novci. Milion evra ste našeg novca potrošili da biste dali ruševinu za hendikepiranu decu. Zato ste pominjali mog sina. Zato vam moje dete smeta, pošto ne znate šta drugo da iskoristite kao argument, onda vam je – jao, zamisli, rekao mi je sram vas bilo, zamisli. Pa, to je minimalno. Zaslužili ste mnogo, mnogo teže reči, mnogo gore reči bi bile primerene onome što ste vi uradili malopre. Sram vas bilo.
E, šta je radio Bojan Pajtić? Da bi ljudi čuli u Srbiji i da znaju šta se to zaista desilo. Dakle, prilikom rekonstrukcije i adaptacije objekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju opština Novi Bečej i dvorca „Heterlend“ u Bočaru, oni su lažno prikazivali obim i količinu izvedenih radova na objektu, trošili uplaćeni novac namenjen izgradnji objekta za isplatu svojih ranijih dugova i sopstvene potrebe, i to sve na štetu Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je u stvari bio glavna lopovska firma DS, uz „Razvojnu banku Vojvodine“, koja je njima kao stranci dodeljivala novac.
Problem je što je taj novac naš, što je taj novac - novac građana Srbije. Oni su pribavili protivpravnu imovinsku korist, a posle ćete da vidite gde su sve radile te iste firme, u privrednom društvu „Gardi“ u iznosu od 61.722.724 dinara, tačno po kursu 541.427 evra. Dakle, 550.000 evra, da ljudi razumeju tačno, pri čemu je opštini Novi Bečej naneta šteta oko milion evra, obzirom da objekat čija je vrednost 112.075.373 dinara ni do danas nije izgrađen. Onda su počeli da govore da smo mi krivi što to nije izgrađeno, da iko od nas ima bilo kakve veze sa svim ovim. Mislili su da što više izgovore takvih neistina, kao što je ona malopre, u kojoj je, primetićete, pokušao da nam proda jedan trik gospodin Pajtić. Bilo je to vrlo lukavo izvedeno. Ja sam tužio Vučićevića oko hotela na Brionima. Znači, samo je bilo pitanje zvezdica, a na Brionima je bio i na Brionima je slavio dvadesetogodišnjicu „Oluje“, ali je mislio da to niko neće da primeti, tu vrstu neistine i tu vrstu prevare.
To što vređate Anu Brnabić, takođe treba da se stidite. Vređate Anu Brnabić zato što niste mogli da imate takvog stručnjaka, zato što ste vi imali, kako sam rekao, vladavinu najgorih, onih koji su se rukovodili samo svojim, samo ličnim interesima i ničim više. Upravo zato niste mogli da dobijete Anu Brnabić, jer Ana Brnabić nije tražila da joj izdajemo „ppa“ i feed in tarife da zaradi pet puta više za godinu dana, kao što su neki drugi tražili. A, ćutao sam o tome, pustio da rade nadležni organi ceo svoj posao, a vi ste bežali ko muva bez glave, te ne sviđa vam se Stefanovićev poligraf. Kakav biste vi? Kakav biste vi, ako nećete policijski poligraf države Srbije? Hoćete neku drugu državu da ovde bude nadležna? Hoćete li nekog drugog? Ne verujete svojim institucijama kao predsednik Pokrajinske Vlade u to vreme. Kojoj vi to zemlji verujete, kojim to institucijama? Ne verujete vi nikome, zato što znate da ste govorili neistine, kao što uvek govorite neistine, zato što znate da sada svi građani vide da vam je politika propala, zato što znate. I sve to ste radili da biste dobili žestok odgovor, da biste mogli sutra da kažete kada bude potpuno jasno u kakvim ste svi kriminalnim radnjama učestvovali, da kažete – to je politički progon. U brojnim kriminalnim radnjama, vi, da, i to kada se bude videlo i kada bude isplivalo na videlo u narednim danima i nedeljama, onda ćete da kažete – ej, ljudi, ovo je političi progon, ovo je strašna stvar.
Zato je trebalo danas doći u Narodnu skupštinu i reći ljudima najstrašnije stvari da šta god posle toga da se desi da mogu da kažu da je to politički progon. Da vam nešto kažem, tim vašim pritiscima i tim vašim trikovima kako je sve politički progon nisam uopšte impresioniran, ni fasciniran. Ako ste u nečemu učestvovali, odgovaraćete. Ako niste, nećete odgovarati. Nisam ja nadležni organ. Ja sam rekao šta je vama namera. Video sam vam nečistu savest gospodine Pajtiću, kao što sam video ove pokvarene trikove koje izvodite oko hotela na Brionima, itd. Te trikove su prodavali kod nas kada smo imali šest godina, a koje vi pokušavate da prodate javnosti Srbije. kaže – nije Vučić u pravu, nije fudbalski klub javno-komunalno preduzeće nego je javna ustanova. Više javno tužilaštvo je preduzelo sve mere i za Heterlend i oni svoj posao rade.
Zahtevi za naknadu štete o kojima govori gospodin Pajtić, jer sve što kaže ne kaže istinu, da budem fin i relaksiran. Svi zahtevi za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode o kojima govori, koja su podnela lica, jer su hapšena u vreme vaše vlasti, držana u pritvoru u periodu koji je naveo, ta lica su pravosnažno oslobođena. To su svi oni ljudi iz „Sablje“ i ostalih akcija koje ste hapsili potpuno protivpravno i danas nam oni traže pare da im država Srbija da. Apsolutno svi, i to je informacija koju smo sada dobili i potpuno je precizna i dobićete sve u predmet.
Da li je moguće da sve što kažete promašite. Hajde barem jednu stvar kažite istinitu večeras. Hajde barem jednu. Što narodu ne kažete da ste se dogovorili sa tom kompanijom da uzmete pare za vašu stranku oko tih vetroparkova, da objasnimo narodu o čemu se radi?
Nemojte da mi psujete ništa, nemojte da pretite. Nemojte da psujete. Ja sam video da psujete…
Kamere vas snimaju. Samo vi psujte, nikakav problem nije.
Hteli ste da uzmete pare, a sada ću da objasnim narodu kako taj princip funkcioniše. Zašto mi nemamo još mnogo onih vetrenjača, kao što vidite, jer ne dam da pljačkaju narod. Nisam dao da pljačkaju narod sve ovo vreme. Sada ćete da čujete kako i zašto da prost narod može da razume, da običan čovek može da razume zašto. Moraćemo mi u budućnosti da imamo te vetroparkove, jer je kod nas veoma niska cena struje, da obični ljudi razumeju. Šta oni traže od nas? Takozvane fidin tarife. Oni traže da mi njima priznamo da šta god proizvedu da će naša država da im plati dvostruko veću cenu od tržišne cene. Oni traže da bi oni investirali u vetropark, a čim im mi damo saglasnost, imaju ugovor za vetropark, oni odu u banku, dobiju pare, posle četiri, pet godina investiciju izvuku, a od nas izvlače narednih 70 godina pare, dvostruko veće od onoga koliko mi plaćamo struju dobijenu iz uglja ili hidroelektrana čak, a koja je takođe skuplja od one koju dobijemo iz termoelektrana. Dakle, dvostruko skuplju.
Ja sam gledao da to zaustavljam. Računam, što više toga zaustavimo, pa kada nam se poveća cena struje za četiri, pet, šest godina, u tom trenutku ćemo morati da ispunjavamo i te evropske standarde zbog zelene energije, ali da zaštitim državu da ne plaćamo te pare.
Vidite ko je insistirao na tome. Koga god znam da je insistirao na tome znam da je hteo da ukrade pare, jer to je jedini smisao celog tog posla. Ništa mi time ne dobijamo, osim što moramo da platimo, umesto pet, devet evra centi po kilovat času, devet koma dva evro centa po kilovat času. Dakle, a danas vam je cena na tržištu nešto manje od pet evro centi. Mi bi njima bili dužni da se obavežemo ugovorom da platimo 9,2 evro centa, a vi narode, građani Srbije i poštovani poslanici zaključite ko je ovde bio lopov?
Još jedanput nekoliko reči oko težine pozicije u kojoj se nalazi Republika Srbija i o tome je govorio potpredsednik Dačić. Neće to biti lakše ni za tri meseca, ni za šest meseci i sve kako nam se odigrava ne bih rekao da nam ide na ruku iako smo do sada uspevali da izbegnemo te glavne udare u brod koji se zove Srbija i biće još mnogo problema u budućnosti i u okruženju. Rekao bih da nam ni svetske prilike ne idu na ruku, ali ne možete da ih birate. Živite u vremenu u kojem mi kao mali ih ne kreiramo, već pre svega gledamo kako da sebe sačuvamo, kako da sebe zaštitimo, kako da sebe odbranimo.
Mislim da je veoma važno i veoma bitno da ljudi u Srbiji shvate da ono što radimo po pitanju nacionalne politike i nacionalnih interesa jeste najviše što možemo da od praznog junačenja i od toga da smo najjači ne bismo imali ništa, osim što bismo imali mnogo novih žrtava i ponovo bi neko za 10 i 20 godina morao da obnavlja privredu i da razmišlja o tome kako da obnavljamo zemlju.
Ne zaboravite da time što smo ekonomski jači i naša vojna industrija je jača i vojno smo jači i možemo da utičemo na sprečavanje svakoga ko bi želeo da ugrozi teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i upravo zato smo donosili odluke i o posebnim ulaganjima u našu namensku industriju. Upravo zato mislim da je to jedan vitalni deo naše industrije i privrede zato što i u ova smutna vremena u kojima i kada pričate o blokovskim podelama, plašim se da više ne postoje jer nisam siguran gde biste danas smestili Tursku, nisam siguran gde biste smestili neke druge zemlje. Unutar same EU postoje brojne podele i brojne pukotine, drugačiji stavovi. Naravno da su svi u EU jer imaju vrhovni interes i ekonomsko blagostanje, a rekao bih i mir i stabilnost i znaju koliko je skupo da učestvuju ili da budu deo bilo kakve destabilizacije.
Tako da, mislim da je od suštinskog i ključnog značaja da mi gledamo šta je to što u budućnosti možemo da uradimo da zaštitimo našu zemlju, da je štitimo pre svega mudrom, pametnom i racionalnom politikom i da dobro poznajemo odnose snaga u svetu.
Kada ste govorili malopre o Miloševiću, o vašoj pre svega, a malim delom sam u tome i učestvovao od 1998. do 2000. godine, bila je jedna veoma ozbiljna greška. Neću da pričam o ostalim, bilo ih je više, naravno. Ta ozbiljna greška se sastoji u sledećem. Ona naravno nije emocionalnog karaktera, ona je duboko racionalna, veoma realna, a to je da nismo sagledavali odnos snaga u svetu, da nismo razumeli šta se zbiva oko nas i malo šta smo uspeli da izračunamo i da izbrojimo. Da ne ulazimo u meritum politike, da ne kažem da ni sve drugo nije bilo ispravno, ali ovo je ono što oni koji su na vlasti sebi ne smeju da dozvole. Na taj luksuz imate pravo kada ste u opoziciji. Kada ste u opoziciji možete da govorite i stvari koje ne stoje, možete da govorite stvari koje su ljudima dopadljive, možete da pričate ono što ljudi žele da čuju. Kada ste u Vladi, onda na takav način ne smete da se obraćate, onda morate da imate i drugačiji jezik, drugačiji rečnik i morate da vodite interes o svojoj zemlji i svojim građanima.
Ono što smo mi uradili u prethodnom periodu i što smo uspeli, videli ste možda po prvi put, iako nekako pokušavam da tu spustimo i smanjimo, ali smo se oštro suprotstavili nečemu gde nije bilo moguće da se ćuti. Ne može da se ćuti na povampirenje ustaštva, nacizma kao i ideologije, i to je naša obaveza da jasno i nedvosmisleno govorimo.
Ja sam ponosan na činjenicu što je Vlada Srbije i što su njeni resorni ministri imali dovoljno smelosti da reaguju na takve vrste provokacija, zato što će jednoga dana i neki u Evropi da se pitaju zašto na takve stvari nisu reagovali. Ne možete nikome da objasnite da Miro Barešić nije terorista. Ne možete nikome da objasnite da Alojzije Stepinac, ustaški vikar, nije bio zločinac, iako su oni njega dali i žrtvovali, jer su znali da ne može da dobije smrtnu kaznu u vreme komunističke vlasti, da ni na koji način ne bi odgovarao Ante Pavelić, kog su i britanske i američke službe pacovskim kanalima i mnoge druge, moguće čak i istočne službe, provodile preko više zemalja do Paragvaja. Čovek umro u Španiji kao slobodan građanin, bez ikakvih problema. Dakle, najveći nacistički zlikovac, nikada mu nije suđeno. Nikada mu komunistička Jugoslavija, nikada mu komunistička Hrvatska nije sudila. Oni su našli rešenje – sudite Stepincu. Sudili su Stepincu kojem je i te kako trebalo da se sudi, ali su znali da pošto nije lično učestvovao u klanju i izvršenju zločina, znali su da ne može da dobije smrtnu kaznu. Ali, to njegovu odgovornost ne umanjuje ni na koji način.
Ne zaboravite, ja sam naveo jedan primer, a sličnih je primera bilo i u mestu moga oca, ali ovo mesto Kamensko je poseban primer. To je gornji karlovački deo, Gornjokarlovačka mitropolija. Hrvati su ih u januaru mesecu 1942. godine naterali da dođu u katoličku crkvu, sve ih pokrstili i time se pohvalili u njihovim novinama „Hrvatska nova“. I danas postoje štampani primerci. Mislim da je i gospodin Jovan Pejin objavio to u svojoj knjizi o Alojziju Stepincu.
Kada o tome govorimo, oni su napravili sledeću stvar. Kažu – jedino je tada Stepinac progovorio na suđenju, pošto se tobože branio ćutanjem i pošto je on sebe uverio da je bio nevin. Uzgred, jedini put kada je govorio protiv nacističkog okupatora, govorio je kada su mu brata ubili. Ne zaboravite da su Nemci neretko streljali najčešće ustaške zlikovce. Recimo, u Prijedoru su streljali grupu od šestoricu ustaša, jer nikada takve krvnike i zlikovce nisu videli, koji su ubijali srpsku nejač i srpske starce. Zato su ih streljali. E, onda je Stepinac reagujući na smrt njegovog brata, i tu mu izjavu vade i dan danas da bi rekli kako se on u stvari izjašnjavao protiv nacističkog poretka, a 1944. godine je primio, dakle posle toga, najviše odlikovanje ustaške države direktno od Ante Pavelića. Godine 1945, u februaru mesecu, kako im danas njihovi pevači Tompson i ostali tepaju, Maks i njegovi mesari šetali su Jasenovcom. Beograd je oslobođen u oktobru 1944. godine. Svi su već sve videli i znali. Oni su u februaru 1945. godine šetali Jasenovcem i dalje klali i ubijali Srbe, i dalje mislili da oni pobeđuju, da je samo pitanje trenutka kada će da se oporavi nacistička armija i kada će moći ponovo.
Na te stvari nismo mogli da ćutimo i na te stvari nećemo da ćutimo. Neću da prihvatim tu lažnu podelu krivice – krivi su tu jedni i drugi, igraju ping pong. Ovde nema nikakvog ping ponga, on tebe maljem u glavu, a ti kažeš – izvinite, videli smo taj malj. Onda kažete – to je ping pong. To nije nikakav ping pong. Zato neću da prihvatam izjave ni bivšeg predsednika danas, koji je mene osudio zbog toga što sam rekao da smo dovoljno jaki i da više nikada nikome nećemo dozvoliti neku novu „Oluju“. Je li to zločin? Je li to neko priželjkuje neku novu „Oluju“? Je li to nekakva nacionalistička, šovinistička ili bilo kakva izjava? Ja mislim da je to normalna, razumna i nacionalna. To sam rekao nikome ne preteći. To sam rekao imajući u vidu i dobro zbrajajući brojeve, i naše i svih ostalih, i razumevajući da smo to u ovom trenutku u stanju da učinimo, dakle, da zaštitimo naš narod.
E sada, ti ljudi koji su mislili da je moguće Srbiju da lako slome zato što su članica EU i članica NATO pakta, zaboravili su da danas Srbija ima mnogo veći ugled. Srbija je i svojom raspravom u parlamentu to uspela da pokažete. Mi sa Hrvatskom želimo da imamo što bolje odnose i radićemo na tome, kao i sa pripadnicima njihove manjine ovde u našoj zemlji, ali Srbija nije ničiji džak za udaranje i neće to biti. Nikome ne pretimo i ni od koga ništa ne tražimo. Mislim da je i demokratski kapacitet rasprave doprineo ugledu Republike Srbije.
Ja sam kriv što me je valjda posle jučerašnjeg teškog i napornog dana, i od jutros sam od sedam na poslu, u devet sam već bio u Skupštini, ja jedini ne mogu da napustim ovu salu, videli ste da većina onih koji dođu da nešto teško kažu malo, malo, pa izađu napolje, pa prošetaju, ja ne mogu da napustim salu pošto sam jedini ovlašćen da odgovaram i moram da odgovorim svakome, žao mi je što me je pogodilo to kada mi je neko dete napao, ali šta da radim. Valjda sam živ čovek i izvinjavam se ako sam sintagmom „sram te bilo“ ili „sram vas bilo“ nešto prekršio ili pogazio. Ja mislim da suštinski nisam, ali meni nije problem, trebalo je da naučim, a valjda je to jedino što nisam naučio.
Sve mogu da istrpim, mogu da istrpim i sve moguće neistine i laži. Videli ste malopre kada sam do kraja raščlanio, i vama i građanima Srbije, šta se krilo iza priče o vetroparkovima i svemu drugom, da znate šta su bili pravi planovi i zašto se to radilo, kada onda to možete da raščlanite, onda vidite šta sve predsednik Vlade mora da radi i šta sve predsednik Vlade mora da vidi. Ali, sve je to normalno i to morate da izdržite kada ste na tom mestu. Ono na šta nisam navikao, to je da vam neko napada decu, ali apsolutno ni krivu ni dužnu, sa najglupljim i najtupljim mogućim obrazloženjem koje je neko dao.
Izvinjavam se još jedanput vama, narodni poslanici, ako ste u mojim rečima „sram te bilo“ ili „sram vas bilo“ osetili neku vrstu trenutnog nepoštovanja prema bilo kome. Ja sam u stanju da prihvatim tu vrstu krivice, ali mislim da se nije događalo u ovom parlamentu da neko napada nečiju decu i mislim da to u političkom životu Srbije skoro nije bio slučaj. Ali, šta da radite, izgleda da ću morati i na to da se naviknem. Obećavam vam da im ni to neće biti dovoljno, da me ni time neće uplašiti i da im neću ustuknuti ni za pedalj ma šta da govore, ma kako da govore i ma kakvim lažima i izmišljotinama da se bave. Hvala vam.
Ako smem samo da kažem. Dakle, tada je bio izbor za predsednika Republike. Mi smo imali dva potpuno nova ciklusa parlamentarnih izbora. Ali ja gospodina Koštunicu, za razliku od vas koji niste otišli sa njim, poštujem. Ne slažem se sa njim u svemu i mislim da je reč o časnom čoveku i nisam rekao da je on to krao. Imali ste vi ministre koji su i uhapšeni i protiv kojih se vode postupci, koji su simboli, ali nemojte da mi zabranjujete da govorim i da iznosim političke zaključke. Gospodin Bubalo nije bio član ne znam koje stranke, nego vaše. Neki drugi su bili članovi nekih drugih političkih stranaka i ne vidim da je tu neki problem.
Prvo, vašu stranku sam, dok vam se neki ljudi nisu pridružili, veoma poštovao. Danas je manje poštujem, ali to je moje pravo. Lično ću uvek da vas poštujem. Nema tu velike filozofije. Niste slušali o gospodinu Koštunici mnogo toga lošeg iz mojih usta i nećete da slušate. Ono što mislim to je da je on gledao da vodi računa o Srbiji koliko je mogao, iako nisam saglasan sa svim što je činio. Zato što ja mislim da se on trudio da bude nacionalno odgovoran i da brine o zemlji, ali to nema veze sa lopovlukom, to nema veze sa Hamovićem, Lazarevićem i sa svima ostalima, to nema veze sa svim privatizacijama koje su provedene od 2004. godine pa nadalje, kao što nema veze sa svim privatizacijama koje su provedene od 2001. do 2004. godine.
Mi juče pričamo o banjama, a mi imamo 50 banja u Srbiji koje su uzete samo da bi neko mogao to da proda kao imovinu i ništa više. Kao što nam govorite – prodat je „Hestil“ kao imovina, a vi ste nam ga dali praznog, samo što treba da plaćamo i da trošimo na mesečnom nivou 12 miliona evra da bismo isplatili plate, a da se ne proizvodi ništa. U time i jeste razlika. Samo što ja, nažalost, ne mogu da stignem od, rekao bih, navala, izmišljotina i besmislica svakoga dana da odgovorim na sve. Ovo se nije odnosilo na ovo što ste malopre rekli.
Što se tiče SSP-a, tačno sam rekao i ko je kada parafirao i ništa nisam slagao.
Ja ne mogu da govorim više?
Nisam znao, ali okej. Izvinjavam se, neću duže. Oprostite. Hvala najlepše.
Ja mislim da su građani Srbije mogli sada da se uvere kako izgleda ta politika o kojoj su pričali i neko me je pitao danas zašto je dobro da su bili izbori. Ja mislim da je ovo jedan od razloga zašto je veoma važno da smo izbore održali. Zato što bi neko svojim svakodnevnim, nekad besmislenim, nekad manje besmislenim kritikama sticao poverenje ljudi, a ljudi bi mislili da je neko stručan i da negde nešto neko može da napravi.
U ekspozeu naravno nismo čuli ništa, zato što ga nije ni pročitao. Čuli smo u ekspozeu da o nečemu nisam govorio o čemu sam govorio, pošto nije slušao u to vreme je tvitovao ili nešto drugo radio ili je, da ne ulazim u druge detalje.
Sa druge strane, juče sam ja čitao tekst na 270 strana. Sam ga pisao, dobio mišljenje ministarstva, sam pisao uvodni zaključak, sam ispravljao sve i sam radio sve i nikada mi niko ne piše tekstove, ja ih pišem, kao što ste znali i ranije. Ne znam šta vam je to značilo i šta vam je to trebalo, za razliku od vas kojima su drugi pisali govore i dostavljali kada je trebalo da govorite dok ste bili u Vladi Srbije. Ostavićemo i to po strani i to je u redu. Ne može čovek da stigne sve.
Govorite o povredama procedura i ceo dan vas slušam sve. Nijednu proceduru, nijedan postupak, ni jedan član, ni jednu regulu nismo pogazili, ni jednu, ni poslovničku, bilo koju, dakle, podzakonsku, zakonsku, ustavnu. Govorili ste da sam išao negde po nekim drugim zemljama da se sa Srbima nisam sastajao, kada sam pitao koja je to zemlja, svi ćute niko ne odgovara.
Vi ste danas govorili ovde o nečemu šta je posao predsednika Vlade, a šta posao predsednika Vlade nije. Prvo, kad već govorite o detaljima u Feketiću nisam bio predsednik, već potpredsednik Vlade. Radio sam nešto što bih činio kao običan čovek. Uzgred, tamo sam slučajno otišao, a ovde prisutni Saša Antić je trebalo da ide, čak sam se naljutio što ja moram da odem tamo tog dana. Toliko o vašim besmislenim pričama, izmišljotinama o tome kako je negde nešto planirano i ne znam šta organizovano. Tamo je bilo jezivo vreme, da ljudi koji su se nalazili u automobilima, mnogi od njih mogu manje da trpe od mene, mnogi. Mogu mnogo više da trpim nego što možete da mislite, te sam lakše podnosio tu vrstu strahovite hladnoće i posebno onog vetra. Pojavio se neki autobus, trebalo je tu dečicu prebaciti negde. Malo nas je bilo. Samo sam uradio što bi svako drugi normalan uradio. Vi ste zbog toga vodili godišnju kampanju. Ničim drugim se niste bavili. Zašto? Pa, zato što vam je bilo lepo da sedite u toploj sobi i da odatle kritikujete nekog ko nije bio u toj toploj sobi.
Smeta vam što sam nosio ćebad ljudima koje smo izvlačili iz poplavljenih područja, da, i to je posao premijera, jer posao premijera je da bude sa svojim narodom, da pomogne svom narodu u svakoj situaciji, na svakom mestu.
Smetaju vam klozeti. Znam da nije politika i dok nije bila politika, dakle, dok nije bila politika, upravo nam se to i dešavalo. Imali smo slučaj da smo imali prljave klozete i da nigde niko ni na koji način u stvari nije ni brinuo o tome. I onda sam rekao – ništa, pravimo ovu akciju preko Kancelarije za javna ulaganja i danas, u ovom trenutku da vas obavestimo, 309 objekata obnavljamo, mislim da ćemo do kraja godine već uspeti taj broj da uvećamo na šest stotina i naredne godine, ja sam pogrešio, mislio sam da možemo 1.000, ali sami znate da po procedurama nije lako i da je to mnogo komplikovanije nego što izgleda, ali ćemo zajedno sa sledećom godinom imati preko 1.500 objekata, dakle, i domova zdravlja i ambulanti, i škola, bolnica i svega drugog što radimo, i to ne govorim o ovim velikim sistemima kakav je Klinički centar.
Dalje, rekli ste da ja govorim da su građani lenji. To mi pokazuje da nisu slušali, jer sam ja juče ovde nedvosmisleno rekao da nas je sistem 60-ih i 70-ih, socijalističko samoupravljanje, dovelo do toga da izgubimo preduzetnički duh, a sve što nam se dešavalo 90-e i dvehiljaditih da smo izgubili radne navike. Bio sam vrlo precizan. Upravo sam govorio o sistemu, a Srbi nikako nisu lošiji ljudi od bilo koga drugog. Ja nemam rasističke teorije da bih rekao i da smo bolji od nekog drugog, ali svakako nismo lošiji.
To što sam otvoren, pa mogu da kažem šta mislim o mnogim stvarima, pa jesam. Zato mi smeta kada se hvalimo neradom i kada vi možete da izađete 500 puta napolje, a ja ne mogu da izađem i pri tom ćete da mi govorite kako možete vrednije i marljivije da radite. Ne možete. To znam i kada ste radili u Vladi. Slučajno to znam. Možda ste najpametniji na svetu. Po ovome što govori Dojče vele i Amerikanci vidim da jeste, ali ja to nikada ne bih mogao da smislim te modele.
Ali, vidite, znam tačno ko koliko radi u Vladi, za svakog ministra. Znam tačno koliko ste radili. Nikada ni o tome, ni o drugim stvarima nisam govorio i po tome se ljudi prepoznaju. Zato sa vama niko nikada neće da sarađuje, niko, nikada. Nema tog kog možete da nađete ko hoće sa vama stvarno da sarađuje, i svi to znaju i svi u ovoj sali to znaju. Smejali su vam se čak i oni koji vas tapšu po ramenu. Smejali su vam se dok ste govorili o stranim investicijama.
Pričali ste besmislice. Pričali ste bukvalno gluposti. Pričali ste nešto što je nemoguće da bilo ko razume. Ja se ne žalim na ometanje bilo vizuelno, bilo audio. Meni ne smeta ništa, samo da vidim hoćete li moći da izdržite da držite tu ruku dok ja ne završim, a da je ne spuštate da vidim, da li ste bar toliko vredni.
Dakle, ja sam saglasan sa tim da postoje. Izgleda niste mogli da izdržite ni 30 sekundi.
Dragi prijatelji, svi ste videli, oni gledaju u kameru kada ih kamere snimaju i onda dignu, a teško im je da drže knjigu od 50 grama u svojoj ruci.
Dakle, ja nisam ovde zbog prenosa, već zbog istorije, ali oni jesu zbog kamere i prenosa.
Kažete da je problem partokratija ili partitokratija, kako god hoćete. Samo ima jedan problem, pa, vi ste najbolji mogući primer kako to ne treba da funkcioniše i kako se zloupotrebljava partijska moć. Vi ste ovde, nećete verovati, udruženje Dosta je bilo iz Beograda, obratilo se sa zahtevom u dodelu u zakup sledećih poslovnih prostorija: poslovnog prostora u Beogradu u ulici Bogdana Žerajića broj 24a, poslovnog prostora u Beogradu ulica Radnička broj 54, druga zona, i poslovnog prostora u Beogradu ulica Dimitrija Tucovića broj 49, prva zona. U zahtevu se navodi da je udruženje Dosta je bilo dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje, nisam znao, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva, ne znam ni ja kakvih, u svim oblastima u kojima nešto može da se uradi itd.
Ali, suština je zašto su oni to tražili. Jer, kada traže kao politička partija, oni na to nemaju popust, a pošto oni nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, pošto nisu politička partija, onda mogu da imaju 80% popusta i tako su hteli da na samo ta tri poslovna prostora ukradu 80% para građanima Beograda i građanima Srbije. Srećom, to im nije dozvoljeno.
Da niste slušali šta sam govorio u Ekspozeu i da vas to uopšte nije zanimalo video sam i po tome šta ste govorili o Zakonu o poreklu imovine. Trebalo je da pročitate i moj prethodni Ekspoze. Videli biste da u tom Ekspozeu nema ni jedne jedine reči o Zakonu o poreklu imovine, i to sam vam više puta govorio.
Hajde, ustanite malo, malo ste stajali, ustanite još malo. E, tako, poslušajte me ljudi.
Dobro je da su malo razonode i relaksacije uneli u Narodnu skupštinu. Ako ništa drugo, pričali su o velikoj ozbiljnosti i velikoj odgovornosti. Dobro je da malo razonode i relaksacije donesu.
Dakle, niste slušali šta sam govorio oko Zakona o poreklu imovine, jer Zakon o poreklu imovine nisam ni pomenuo u Ekspozeu. Juče sam ga pomenuo. I juče sam rekao da ga nisam pomenuo u prvom Ekspozeu, ali da sam o tome govorio kasnije i da sam veoma nesrećan što tako nešto nismo uradili.
Šta ćete, svako se češe tamo gde ga svrbi, i prvo čega se dočepao, to je Zakon o poreklu imovine.
Govorili ste o uređenim sistemima. Ja sam saglasan, SAD su jedan veoma uređen sistem, veoma uređen sistem. Kod njih ne postoji ništa važnije, ne postoji veća vrednost od toga da platite porez i ne postoji veći problem od toga.
Nešto ste se naljutili. Nešto ne cokćete više ko ceo dan što ste radili. Mislili ste valjda da će svi da se razbeže kad se pojavite. Jeste li to očekivali? Jaoj.
Dakle, nadam se da neću biti primoran da čitam, ali da vam kažem, materijal koji sam doneo, ljudi, veći je od Ekspozea pa bar dva ili tri puta.
Sad, nevezano za to, da se vratimo na ozbiljan deo zbog građana Srbije. Nisu oni naročito važni i nisu oni naročito bitni. Da razgovaramo o nečemu što je izuzetno bitno, jer vidim da to postaje mantra svima koji ne znaju ništa.
Neću da govorim o drugim stvarima, ali hoću o sledećem. O tome da treba da, kad govorite o „Železari“, treba da kažete građanima Srbije sledeću stvar da „Železaru“, nas bi koštalo 100 miliona evra. Što vi znate, ostali građani Srbije ne moraju da znaju, a vi morate to da znate i uveren sam da znate. Dakle, da nismo doveli Kineze, 100 miliona evra nas košta da dovedemo do skreča i mi to moramo da platimo. Dakle, prazna fabrika nije nula dinara za nas, to ljudi treba da znaju. I nije nula radnika, a imamo ih u ovom trenutku 5.050 koji primaju platu. Imamo još 5.000 ljudi koji rade sa njima kao kooperanti. Znam ja da je bilo vas baš briga za tih 10.000 ljudi. Imali smo i sreće, uz to što smo mnogo radili i borili se da se to dogodi. Mi bismo, dakle, platili dodatnih 100 miliona samo da uništimo naša postrojenja u „Železari“ a mi smo doveli nekoga ko nam je za to što je bilo ništa, ili minus 100 miliona od imovine, dobili 46 miliona i dobili 5.050 zaposlenih radnika, 5.050 plata i rast BDP i najmoćniju fabriku u Srbiji.
To ljudi u Srbiji treba da znaju. Zato što to pričate je najobičnija magla, kao i svi drugi koji pričaju o stranim investicijama. I to znaju i ovi ljudi ispred vas. To znaju svi. Nije slučajno da u Srbiji postoji tri ili četiri ozbiljne političke stranke. Ne stiče se to za jedan ili dva dana. Zato što to ozbiljnima ne može da se desi. Može da se desi na ličnom nivou ovako ili onako, ali ozbiljne političke stranke da govore na takav način nikada ne mogu da govore.
Vi govorite o tome da strani investitori dobijaju više. Ne dobijaju. Dobijaju potpuno isto kao domaći. Ko vam to kod nas proizvodi bojlere? Ko je to ko proizvodi bojlere kod nas tražio subvencije, a da ih nije dobio? Da je tražio bilo kakve podsticaje? Imate li slučaj? Nemate ga. Nema ga nigde. Evo „Bekament“ odlično radi. Firma izvozi u Albaniju, izvozi u Hrvatsku. Dobili su sve što su dobili i svi drugi. Kako se zove ova druga firma u Plani ili Palanci ili Smederevu, ne znam već, takođe su dobili sve isto. Još dve nove firme su danas u, mislim, Leskovcu i ne znam gde, privatne, takođe su dobile.
Svako će da dobije ko nam ponudi plan, ko nam ponudi program. I ne ode milijardu evra, nemojte da izmišljate. Nemojte da izmišljate, milijardu evra nije otišlo čak ni u vreme „Fiata“, jer su nam i tamo obaveze bile značajno manje. Ali to vama tako dođe, zato što je lepo. Znate narode 180, 200 miliona ovde to je sitnica, jer mi ovde ćemo da dobijemo milijardu. Nemojte da pričate svašta. I sa tim je dosta. To su najobičnije prevare i najobičnija magla, kao i sve drugo.
Vreme je da ustanete, niste dugo i biće zanimljivije ljudima ovde u sali. Svaki put kad ga nešto pogodi, oni dižu Poslovnik, kao da će Poslovnik da mi zapuši usta. Pa, ja se ničega ne plašim, a ne vas da se plašim. Nisam se plašio ni kada su mi pretili u Briselu kada su mi govorili da mi je gotovo sve i da treba da znam šta sam uradio kada sam odbio onaj prvi Briselski sporazum, ne vas ću da se plašim, vaših izmišljotina i neistina i svega što ste ispričali ovde.
Dakle, ja mislim da je veoma važno da građani Srbije znaju, pošto sam vam već odgovorio danas za ustavni sud i za penzije, sad ću da vam odgovorim i za sve investicije. Ne, to ću u replici.
Dakle, naravno da ne razume gospodin Radulović ugovor koji je mogao da pročita oko „Er Srbije“. Ne razume i ne može da razume, a možda i neće. Ima tu svega pomalo. Dakle, on ne zna da računa ni neto rezultate, ni prihode od prevoza roba i pošte, ni operativne prihode, ni šta je bez dotacije operativni prihod i ovaj drugi prihod, šta je naša ugovorna obaveza da kao većinski partner ulažemo u preduzeće, a šta je ugovorna obaveza „Etihada“ itd. Dakle, ni dinara nismo uplatili više od onoga što je naša ugovorna obaveza. Uspeli smo da dobijemo danas vrednost aerodroma…
Digni, bre, malo Poslovnik. Dakle, imali su, izvinjavam se što nisam persirao, ja sam kriv, oprostite.
Dakle, imali smo aerodrom koji je vredeo 50 miliona evra. Danas vredi u ap frontu da dobijemo na 25 godina odmah 350 miliona. Možemo li, Vujoviću, 350 miliona? Otprilike. Govorim o realnoj ceni, 350 plus concession fee između 10 i 15 miliona evra svake godine, pa vi izračunajte. Od nečega što je propalo, što nikakvu vrednost nije imalo napravili smo zlatnu koku Balkana, ne samo Srbije, ali ne vredi, ne možete to da priznate. Ne možete to da priznate zato što treba da se nađe neki model kalifornijski ili kanadski ili ne znam već kakav, da se to nešto čudno desi. Ovde nema nikakvih čuda. Ovde je sve potpuno normalno, sve potpuno vidljivo i apsolutno transparentno.
Da odgovaram na ono što su mi pričali šta će sa strane da govore, o tome ko su kriminalci, ko nisu kriminalci, pa jedva čekam, samo čekam, pa da vidim šta će da kažu, pa ćemo onda da vidimo i ko je kakav kriminalac i ko na šta ne odgovara i o svemu drugom.
Veoma je važno da ljudi u Srbiji znaju da nam bez stranih investicija nema oporavka. Naš preduzetnički duh nije na tom nivou i zato insistiramo na dualnom obrazovanju, a za tri, četiri, pet godina, ako možemo, da budemo nosioci tzv. pametne industrije, posebno nosioci u razvoju IT sektora. Nema problema, bolje da se oslobađamo tzv. labor intensive, radno intenzivnih industrija i da prilazimo tome. Danas ne možemo da biramo, ne možemo da se ponašamo drugačije. Ovo je jedino moguće i to je jedino što radimo.
Znaju oni to, ali nisu naročito zainteresovani da kažu ono što je istina, jer u našoj zemlji postoji nešto, a to je da vam mržnja donosi poene. Neke novine napisale sutra, kaže, „Plaćamo to da navijači ne viču Vučiću pederu“. Ja im kažem, danas im nacrtam ovde, oni samo viču Vučiću pederu bez prestanka. Ništa drugo ne viču. Šta da radite? Šta ćete? Kada nekim rukovodi mržnja, kad nekim rukovodi neistina i to je jedino moguće. Na sve da odgovorite ne možete, i to je ono što jeste vaš problem, i to ozbiljan problem.
Na to koliko mogu da odgovorim, odgovoriću. Ne mogu na sve da odgovaram, ali želim da se zahvalim na činjenici da ste bar danas ovde. Bilo bi dobro da ste bili juče, onda ne biste pogrešili oko Zakona o poreklu imovine, ne biste pogrešili oko nekih drugih stvari, a što se karo papira tiče, kad god ste zainteresovani, navratite, ja ću vam pokazati lično, ali ne mislim da je to za paradu ili za bilo koga drugog, pošto mislim da imam dovoljno pameti da sam pišem, mislim da sam dovoljno obrazovan da sam pišem.
Sa druge strane, kako bih vam rekao, hajde ko Boga vas molim kažite nam neku ozbiljnu ideju šta to treba da uradimo, recite o nečemu o čemu smo govorili u ekspozeu, bilo šta. Dvadeset minuta ste govorili da ekspoze niste pomenuli, da ga ni jednom rečju niste pomenuli, sem da vam je ekspoze kasnio. Kada ste vi birani za 24 sata, tada vam nije smetalo, tada je bilo sve u redu. Odoh trk do fotelje, tada je bilo super i tada procedure nisu pogažene, sa da procedure pogažene. Koja je procedura pogažena? Koji član Ustava? Koji član zakona je pogažen? Kog podzakonskog akta? Nema ništa. Eto tek tako da nešto kažemo, tek da nešto izmislimo. Uopšte se ne sekiramo što smo nešto izmislili.
Pričate o partijskim vezama. Pogledajte na šta vam liste liče. Pogledajte šta vaši partijski drugovi govore koji su bili partijski drugovi sedam dana. Ne šta ja govorim, nego vaše partijske kolege. Da nije „Dojče vele“ Vučićev tabloid? „Dojče vele“ svaki dan govori nešto protiv mene, kao što znate. Ne poznajem nikog iz „Dojče velea“. Da nisu nekredibilni, govore ne istine, lupaju Amerikanci gluposti oko poreza, ne znaju Amerikanci šta je porez. Vi znate, a oni ne znaju, pa su pogrešili nešto.
Meni nije problem da ulazim u takvu vrstu rasprave ali je uvek bolje da se vratite na ekspoze i da kažete šta je to što biste vi uradili. Bilo bi dobro da ste pohvalili nepostojanje deficita zato što znam da znate koliko je to važno i koliko je to dobro. Bilo bi dobro da ste o nekim stvarima pristojno govorili, kao što su drugi govorili ovde makar o deficitu iako su sve drugo kritikovali. Nemam problem, veoma sam srećan što ste danas govorili, nadam se da ćete imati tu priliku što češće i što više u budućnosti, a ja ću gledati da ne propustim tu priliku da vam se svakog meseca najmanje po jedanput odavde obratim i da mogu da ukažem na sve to što ste izgovorili u prethodnom periodu. Hvala vam najlepše.
Samo dve reči. Naravno da vas nisam uvredio, nikoga vam u porodici nisam pominjao, nisam pominjao ni drugima, a znate da bih mogao, ne radim to.
Vi ste to radili tamo gde nisam mogao da vam odgovorim, onako kako džentlmeni ne rade. A tamo gde sam da vam odgovorim ćutite kao zaliveni. U tome se razlikujemo nas dvojica, što ja ne bežim od duela a ne ogovaram vas i ne govorim strašne stvari kada niste prisutni da govorite.
Sada da vam pokažem šta je rekao, kada pričate o podacima. Malo pre je govorio o Fondu za razvoj i bačene dve milijarde evra, gospodin Radulović. Bilansna suma Fonda za razvoj je 140 milijardi dinara svega i kakve su to dve milijarde evra, o čemu priča, gde su te dve milijarde? Nema veze, onako usput smo rekli pa kako bilo. Nikakav problem nije da se ne kaže istina, ako prođe prođe.
Inače, ako je jedna milijarda evra mogla da se uštedi na zaposlenima, to znači da je trebalo otpustiti 120.000 ljudi. To znači da biste 24% zaposlenih u javnom sektoru otpustili. To je ozbiljna tema i o tome je trebalo da govorimo, samo što to niko nije umeo da prevede građanima Srbije. Da, gospodin Radulović bi otpustio 25% ljudi u javnom sektoru, 25% ljudi da bi mogao da ostvari ono što je rekao, uz ovo što je neistina.
Ako je uvreda gospodinu Raduloviću to što sam samo pomenuo, čak nisam ni pitao hoćete li da platite i kada ćete da platite, što sam samo pomenuo porez, što je tema celokupne javnosti u Srbiji, izvinite onda sam verovatno pogrešio. Ja računam da je pitanje plaćanja poreza …
Imao sam iskustva kada sam kasnio u plaćanju pre jedno 15 godina za infostan ili za tako nešto, skupo sam to platio, jel tako bilo, jel se sećate, to je kada ste vodili onu kampanju protiv mene.
(Radoslav Milojičić, s mesta: O tome ću posle.)
Dakle, skupo sam to platio. To je kod mene račun bio 80.000 dinara, tako nešto, kakav crni račun od milion i 69 hiljada dolara? Odakle ljudi milion i 69 hiljada dolara? I to samo za porez.
Ali, mnogo je važnije ovo drugo što smo danas raspravljali i oko stranih investitora i oko Fonda za razvoj, što nije bila moja ideja uvek sam se ježio banki, razvojnih i svega ostalog, jer je tačno da je to mesto za moguće zloupotrebe i to je jedina stvar koja nije neistinita.
Mislim da su građani danas mogli dobro da shvate i ko razume šta su stvari koje možemo i koje moramo da menjamo. Nemojte da imate nikakvu iluziju, šta god da kažete, a da je prihvatljivo za državu ja ću svaki put da kažem da je to prihvatljivo i da je to u redu. Neće mi smetati sva lična mržnja koju ste prosipali protiv mene i protiv moje porodice, jer se ja po tome razlikujem od vas. Onog sekunda kada to izgovorite niti dižem Poslovnik niti postajem nervozan kao vi. Vi ste me relaksirali i oraspoložili. Imao sam težak i naporan dan do ovog trenutka, gotovo 12, 11 sati sam ovde, svakome sam morao da odgovorim i jednog trenutka mi nije bilo tako zabavno kao u dijalogu i razgovoru sa vama. Hvala vam na tome i želim vam mnogo uspeha i u budućnosti.