Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se što mi dajete priliku da određene stvari ponovim i objasnim onima koji žele to da čuju zato što to nije uvek lako ni sve povezati.

Učešće javnog duga u BDP na kraju septembra 2016. godine iznosio je 70,8%. Danas je, kako mi procenjujemo, posle uzimanja ove dve stotine, 198 miliona plus 40 miliona negde na nivou 71,4%. Nikada nam se neće popeti preko 75%, a već i Svetska banka i svi ostali znaju da smo promenili trend, promenili putanju, promeni trajektoriju i niko nam po tom pitanju više i ne pravi problem.

Danas naš javni dug, stanje našeg javnog duga nije idealno, ali verujem da ćemo ga mnogo brže nego što smo mislili spustiti na podnošljivih ispod 60%, ako se ne varam, Dušane, što je mastritski nivo koji je za nas važan.

Takođe želim da objasnim ljudima šta to znači i zašto uzimate novac. Mi recimo da smo uzeli 2011. godine milijardu dolara po ceni od 2% mi bismo u odnosu na onih 7,55, koliko smo uzeli tada, imali bismo uštede od čak u zavisnosti od ročnosti i od nekih drugih stvari između 300 i 800 miliona dolara je razlika za našu zemlju. Toliko o domaćinskom ponašanju i poslovanju.

Sa druge strane hoću da vam kažem da mi ne uzimamo milijardu. Mi smo potpisali ugovor i mi ćemo da uzimamo po 200 miliona kada nam zatreba. Da bi sada ljudi razumeli – a zašto uzimate 200 miliona – kada mi kažemo da imamo rast od 2,8%, 2,8% vam je negde oko jedne milijarde nove vrednosti, rasta BDP, to znači da smo u državi Srbiji u toj godini napravili jednu milijardu robe, usluga, vrednosti više nego prethodne godine.

Dakle, pošto nam se javni dug uvek meri u odnosu na BDP, kada uzmete 200 miliona to koristite za dodatni rast, čak i 400 i 600 miliona. Sve što je ispod toga vama se javni dug u odnosu na BDP ne povećava. To koristite za dalje, pre svega za infrastrukturne radove i za dalji podsticaj rasta i razvoja. Zato ono o čemu mi razgovaramo i što će biti glavna tema razgovara i sa nekim od naših evropskih prijatelja koji dolaze uskoro u našu zemlju, tek u ponedeljak mogu da najavim to, jedne od najvećih zemalja u Evropi, jeste politika rasta, politika štednje.

Imamo još godinu dana. Moramo da vodimo računa o tome. I to je u redu. Mi smo tim završili svoj postupak, svoj proces.

Ono što je za nas važno to je politika rasta. Što nam je veći privredni rast, to nam je lakše da uzimamo pare i podstičemo novi rast. To ljudi moraju da razumeju. Pošto sam gledao ljude koji nas kritikuju – zašto uzimate pare, važno je da uzmemo manje para od procenta rast – 2,8% je milijarda. Molim samo ljude sve i narodne poslanike da to razumeju. Računajte 3% vam je milijarda. Kada imamo rast od milijardu možemo da uzmemo milijardu – nismo uvećali javni dug.

Kada uzmemo 200 miliona mi to uzmemo i uložimo i podstičemo rast. Uložimo u puteve, pruge i sve drugo. To je stvar koju radimo i to uzmemo pod najpovoljnijim kamatnim stopama i to da ne budu kratkoročni krediti, već dugoročni krediti.

Istovremeno taj novac koristimo kada ga uzmemo u dolarima. Dubravka, istovremeno koristimo za još jednu stvar – služi nam kao „heč fond“. Šta to znači?

Ne moramo da menjamo dolare u evre, već ono što su nam pristigle kamate, anuiteti u dolarima. Možemo da isplaćujemo u tim dolarima koje sada imamo a da ne gubimo u kursnim razlikama između evra i dolara. Ponašamo se apsolutno na domaćinski način.

Nisam imao vremena da pratim skupštinsku raspravu, nećete se naljutiti, pa ne znam je li vam prof. Vujović objasni sledeću stvar – mi sada razgovaramo sa Svetskom bankom da zamolimo i spustimo sve naše kamatne stope na prosečnih, koliko, 3,2 ili 3,3 sa onoga što smo imali i što je danas 4,8 ili 4,9. Čak ćemo probati da to spustimo i na 3, možda i ispod toga, da nemamo problema u budućnosti, da onima koji dolaze posle nas ostavimo neuporedivo bolju situaciju od one koju smo mi nasledili.

Svi parametri su nam dobri. Zato nam je bilo važno strpljenje ljudi, strpljenje naroda i zato sam zahvalan i ljudima koji su to razumeli. Zato sve svetske institucije govore sve najbolje.

Kada pričaju o siromaštvu, kad pričaju i ovo mi pokazuju, i zato sam vam zahvalan, dobro je da se vidi i da ljudi u Vladi rade zajedno, bez obzira na partijsku pripadnost, i zato sam zahvalan i ljudima iz SPS i drugih partija kada podržavaju i kada dobro razumeju ono što Vlada radi, i zato neću da imamo tu stranačku unisonost u kojoj jedna ili dve partije moraju sve. Ne, nego svi da razumeju šta je to što stvarno radimo.

Znate šta oni nama govore? Kažu- ej, vi ste najbliže zemlja sa najvećim rizikom od siromaštva. Znate čiji je to zaključak, znate čiji je to zaključak, dame i gospodo, dragi prijatelji? Grupe nevladinih organizacija iz Srbije koje su se time bavile. Grupa nevladinih organizacija iz Srbije je došla do tog zaključka, ne Svetska banka, ne EBRD, ne IAB, ne MMF. A, Svetska banka je saopštila da je u Srbiji prošle godine za 0,5%, što nije dovoljno, ove godine će za 1% biti smanjen broj siromašnih, dogodine idemo na to da za 2% smanjimo broj siromašni, e, to govori Svetska banka, to govore precizni i tačni podaci, to govore oni koji ne nastupaju ostrašćeno, to govore oni koji ne mrze nikoga, već oni koji čitaju brojeve, i po Svetskoj banci je 62 hiljade ljudi je manje siromašno i, pre svega, krajnje siromašno nego što je bilo.

Ali, šta vredi, ako nekome činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice. Ako se nekome ne sviđaju argumenti, tim gore po argumente. I, džabe vam je šta god vi da govorite, kako god da govorite, uvek će neko da tera na suprotnu stranu. I, to naravno jeste naš problem. Ali, mi moramo da radimo, da radimo još više, moramo da radimo još vrednije, da bi ljudi mogli to da osete, jer ljudi ne vide te brojeve odmah i neće ih videti odmah, ali će polako i sigurno da ih vide. I, ne zaboravite, jesu li nam do pre koji dan govorili da šleperi ne mogu da prođu kroz tunele na putu Ljig-Čačak. Evo, čim se vratim iz Rige, šleperom, obećavam im, šeleperom prolazim kroz sve tunele i celu trasu, da vidi narod i kako i koliko novca smo uložili, na šta je taj novac otišao i da se narod vozi tim autoputem. Imaćemo i mnogo glava sačuvanih, jer je to jedan od najtežih delova Ibarske magistrale bio do danas.

Uradićemo ono što su neki obećavali 70 godina, pa nikako da urade, a uskoro ćemo, već sledeće godine moći da idemo do Sofije, bar što se srpskog dela tiče, biće čist autoput do Skoplja, Soluna, što se srpskog dela tiče, biće pun profil autoputa. Grdeličku klisuru, od Bizmarka, koji je o tome pričao, mi ćemo da budemo ti koji ćemo da napravimo autoput posle toliko godina i preteći ćemo Hrvatsku u broju kilometara autoputa punog profila.

Mislim da su to stvari koje su činjenice. Možda se to nekome sviđa, možda se to nekome ne sviđa, a onaj koji kaže da to nije istina, ja ga zovem da ide samnom u šleper, pa da vidi da li je to istina ili je to fatamorgana, da li je to baš tako ili nije.

(Poslanik dobacuje s mesta.)
Draga Majo, vi ste iz ugledne advokatske porodice. Niste naučili na kafanski primitivizam, ali vremenom nije loše da i to savladate, zato što onda vidite da oni koji vreče, viču, oni koji mašu rukama i prete, obično nikada ništa od toga ne ostvare. Tako da, nemojte da sekirate uopšte. Što glasniji budu bili, to ste bezbedniji i sigurniji. Tako da se ne sekirate ni najmanje, a meni samo popravljaju raspoloženje.

Imao sam veoma težak dan, veoma, veoma, težak, posle Bramerca, Mogerini i svih ostalih, tako da mi odgovori vama i politička pobeda nad vama dođu pomalo i kao razbibriga. Uzgred, naravno i da narodu i drugim narodnim poslanicima ukažem na određene stvari koje smo napravili. Oduševljen sam vašim aplauzom, ali vas molim da traje duže. Uvek je prekratak i nije dovoljno snažan. Hvala vam najlepše.
Najpre, pokušaću da budem veoma kratka i konkretan. Mi smo, kao što znate u Bojniku i Beloj Palanci izgradili nove hale, rekao bih lepe i velelepne hale, vi uvek smanjite malo iznos sredstava dragi Milija, kad uzimate od Vlade Srbije uvek je to nešto manje kad tražite od nas, a malo više kada uzimate. Tako da nije 500 nego je 600 hiljada evra, 76 miliona da ljudi izračunaju i da ljudi znaju dobro, to je ono što je za školu, a Milija da se reši fiskulturna sala.

Opet, dragi Milija koji je mnogo uradio za Svrljig i svrljiški kraj da ljudi treba da znaju u Srbiji kako je zamislio fiskulturnu salu Milija i samo još zato nismo doneli odluku da li da uložimo i razmatramo i narednih dana biće doneta odluka. To je zato što Milijina fiskulturna sala ima 1000 gledalaca, da imate u vidu, dakle, to je fiskulturna sala kod Milije. Da, nije 1000 ali je 760, dobro Milija. E, tako mu izgledaju fiskulturne sale.

U planu za 2017. godinu rekonstrukcija puta Svljig-Kalna koji znamo da jeste veoma važan za vas i kada govorimo o školskim objektima kada govorimo inače o zdravstvenim objektima, o svim drugim objektima, mislim da je veoma važno da kažem ljudima da u ovom trenutku su nabavke za 234 objekta u Srbiji, 172 školska objekta, ne, pardon, 72 školska objekta, proveriću tačno, 56 za socijalne ustanove, a mislim da je za zdravstvo 72, a sto i nešto je za prosvetu, ako se ne varam Šarčeviću. Dakle, daću vam precizan podatak do kraja. U svakom slučaju gledaćemo i uvek ulažemo i u Svrljig i u druge nerazvijene opštine iz tzv. četvrte kategorije ili onih 19 najsiromašnijih opština, ali takođe moramo da radimo na razvoju. Što se Niškog aerodroma tiče on danas ima 75 hiljada putnika, ne zaboravite da je imao manje od deset hiljada, pre samo dve godine.

Takođe, ne zaboravite, mi smo doneli odluku da nastavimo ulaganja u niški aerodrom, ali o tome moramo da vodimo računa kako ćemo da radimo a da ne oštetimo nacionalnog avio prevoznika. I da obradujem Nišlije, od ponedeljka ide avio linija Niš-Bratislava. Mislim da je 20 ili 30 evra karta, tako da, to će biti avio let od Niša do Bratislave sa jednom od low cost kompanija.

Naravno da ćemo da ulažemo, rekao sam da ćemo te autoputeve da završimo i to jeste conditio sine qua non napretka celog juga i jugoistoka Srbije, kao i što je Niš, Priština, Drač za nas od izuzetnog značaja, da se svi koridori, rekao bih, sjedine u Nišu i da Niš postane najveća raskrsnica puteva na celom Balkanu, ako bih to smeo da kažem, značajnija čak i od samog Beograda. Hvala vam najlepše. Nego, nemojte da nam smanjujete cifre koje dajemo.
Zahvalan na prilici da odgovorim na sva vaša pitanja. Verujem da ste metaforično govorili da deca ginu, pošto mi nemamo podatak da je dete poginulo u Irigu. Pretpostavljam da je to bila izmišljotina za TV kamere.

(Olena Papuga, s mesta: Nije tačno.)

Nije? Imate, znači, da su deca poginula. Kada?

(Olena Papuga, s mesta: Tih godina. Ja sam pitala vas.)

Vi ste pitali mene. Pa mi nemamo podatak. Upravo smo proverili u policijskoj upravi. Nemamo podatak da deca ginu ili su možda u vaše vreme deca ginula. U naše vreme nisu. Niko nije poginuo, bar smo to tako videli.

Dakle, samo hoću da vam kažem kako to izgleda kada se sipaju optužbe bez reda i kada se ne vodi računa o onome šta se izgovara. Pokušaću da vam odgovorim na svako pitanje uz puno poštovanje, razume se.

Dakle, potpuno ste u pravu, priča se o tome i ne iz '82, nego iz '72. godine o Fruškogorskom koridoru i za sve to vreme nije urađeno ništa. Hoću da građani Srbije znaju, dakle, od '72. ili od '82. godine, mi nemamo ni idejni projekat urađen za Fruškogorski koridor. Kako koja izborna kampanja, tako su oni počeli o tome da govore. Pričali bi naveliki i na kraju nismo stigli ni do idejnog projekta.

Danas želim građanima da kažem i građanima Novog Sada i građanima Iriga i Rume, dakle, čitavog Srema ako hoćete, da smo izdvojili novac i da radimo sve projekte, da ćemo u prvoj polovini sledeće godine završiti sve projekte i da ćemo konačno krenuti u izgradnju Fruškogorskog koridora. To je naš posao koji nije lak i nije ga jednostavno izvesti zato što svaka takva investicija nam zahteva uzimanje para od onog rasta o kojem sam vam govorio.

Dakle, da imate u vidu da ti radovi svakako neće biti manji na tih 27,5 kilometara bez ikakve sumnje, upravo zbog tunela i teškog terena na kojem se radi ispod 300 i 350 miliona evra. To je, dakle, nešto što je velika investicija za nas, zajedno sa svim projektima i drugim stvarima koje moramo da radimo.

Dakle, da, mi ćemo to da uradimo, ali to neće biti urađeno za pola godine ili za godinu, ali verujem da u naredne tri godine ceo projekat možemo da završimo do pre kraja mandata ove Vlade. Dakle, posle '72. i posle '82. godine, mislim da je to što možemo da napravimo.

Pošto ste onako usput rekli, kada ćete vratiti, nemam šta da vraćam, pošto ste vi davali ono što nismo imali, pošto ste davali ono što nismo zaradili i time uzimali od naše dece. Uzimali od naše budućnosti, davali nešto zbog čega nam je deficit bio i pet i šest i sedam posto. To vam govorim o stvarnom, a ne prijavljenom deficitu. Zato što ste uvek ispod linije imali sva javna preduzeća i sve ono što nisu javna preduzeća, već akcionarska društva itd, od RTB-a, Železare i svega drugog.

Dakle, nemam šta da vratim, jer smo mi uradili nešto da ljudi imaju. Da bi ljudi razumeli niste nam vi ostavili u Penzionom fondu dovoljno para da mi plaćamo penzije. Ostavili ste nam dragi prijatelji za 51, ma kakvi za 42% ste nam ostavili, 58% smo plaćali iz budžeta, od onoga što mi danas zarađujemo. Mi danas uspevamo da zaradimo više pa isplaćujemo 38, 39% iz budžeta, a 61% isplaćujemo iz Penzionog fonda, zato što danas pravimo pravi Penzioni fond koji nam nije ostavljen. Danas Penzioni fond ponovo počinje da postoji, za razliku od perioda kada smo došli na vlast i kada smo ušli u Vladu.

To je ljudi, to je za one koji znaju kako sistem funkcioniše, kako država funkcioniše, kako budžet funkcioniše, a ovde ima narodnih poslanika koji to znaju, to znate i vi. Znate odlično da govorim istinu, zato što ne bismo mogli da isplatimo nijednu penziju da smo to nastavili, nijednu nebismo isplatili, nijednu platu više ne bismo isplatili zato što bismo ušli u potpuno bankrotstvo. Zato što je išlo geometrijskom progresijom, ne može više.

Šta mislite zašto MMF i Svetska banka i svi ostali danas hvale sve mere Vlade Srbije? Zato što smo sve negativne tokove uspeli da promenimo i danas su svi veoma pozitivni. Zato možemo da razmišljamo ne samo o Fruškogorskom koridoru. Zato razmišljamo o „šnel štrase“, brzi put ne znam kako je prevod kod nas, dve plus dve trake, a da nemate između onu razdelnicu, o tome između Novog Sada i Zrenjanina.

Takođe razmišljam i razgovaraću sa premijerom Ćološom kako i na koji način da provučemo auto-put kroz južni Banat. Pričali smo i o tome, i od ′72. i od ′82, i o od ′92. i od 2002. godine pa nikada ništa od toga nismo uradili. O svemu smo pričali od 1972, 1982, a sada hajde Vučiću, hajde Vlado Srbije uradite sve što smo mi pričali od ′45. i ′72. Nemam problem sa tim, uradićemo.

Što se tiče priče o broju siromašnih, naravno, Srbija nije bogata zemlja. Danas je plata 376 evra prosečna, ja verujem da će već u januaru, februaru ili martu biti oko 420, kao što sam rekao i sa onim što ćemo mi da učinimo i sa povećanjem minimalne zarade, zato što imamo 360.000 ljudi koji imaju minimalnu zaradu. Njima direktno ide 8% povećanje, računajte da će najmanje ići 10%. To je uglavnom privatni sektor, ali imamo ga nešto malo i u javnom sektoru. Reč je obično o čistačicama, ljudima sa najnižom stručnom spremom koji vredno i marljivo obavljaju svoj posao.

Takođe ćemo u javnom sektoru dalje da povećavamo plate i neki će imati veće plate nego što su ih imali pre smanjenja, ali to nema veze sa tim da li ste nekome nešto uzeli ili niste, već ima veze sa tim da li je država to zaradila ili nije. Da li smo mi to u javnom sektoru zaradili ili nismo. Nije to ćup iz kojeg imate da vadite koliko hoćete. Zato što je neko tako državu posmatrao zato nam je država uništena.

Ljudi govorimo o tome da smo 2009. godine imali rast od -3,6%, rast se kaže, to je pad od 3,6%. Ove godine uprkos merama fiskalne konsolidacije idemo na +2,8, dogodine idemo na +3,6. Sada hoćete da me ubedite da je -3,6 bolje od +3,6? Teško da ćete da me u to ubedite.

Šta to znači? Da bi običan narod razumeo, da bi običani ljudi razumeli šta to znači, -3,6 znači da smo pravili milijardu i 200 miliona evra, manje vrednosti smo stvorili u jednoj godini nego prethodne godine, a +3,6 znači da smo milijardu i 200 miliona evra veću vrednost stvorili u toj godini. To je dve milijarde i 400 miliona evra razlike, pri ovakvim brojevima na 36, 37 milijardi BDP-a. Dakle, govorim o ogromnim razlikama.

Znam da sve to znate, razumem da opozicija ili bivša vlast ne mora da kaže ništa dobro o Vladi, ali postoje neke činjenice koje se ne diraju, koje su prosto činjenice. To su brojevi. Mislim da je to veoma važno da ljudi znaju. Hvala vam na tome što ste mi omogućili da to kažem.

Za narodne kuhinje da iskoristi 3.000 ljudi znam da ih je bilo i više nadam se da će ih biti mnogo manje, ali niti smo ugrozili narodne kuhinje, pošto ću da podsetim neke koji su govorili kako ukidamo narodne kuhinje i od toga pravili afere, kao što su izmišljali afere o mojim lažnim izjavama o porodiljama i to neki odavde, sada su izašli, do malopre prisutni govorili su, doduše neki su se izvinili i bili korektni, a neki su potpuno premetnuli moje izjave iz jednog dela mog govora u drugi i na takav način se ponašali.

Tako se politika ne vodi. Ako imate nešto da kritikujete kažite šta je to, a ne ovakvi ste, onakvi ste, rekli ste to i to, a da to nigde nismo rekli. Hvala vam na pitanju, da uradićemo Fruškogorski koridor i posle 1972. i posle 1982. godine i od vas očekujemo podršku po tom pitanju.

Što se tiče ruševina za jednu stvar ste potpuno u pravu, grozim se kada prođem kroz Irig, one tri zgrade koje su bukvalno u ruševnom stanju i lično ću se postarati i pobrinuti da vidim o čemu se radi, kome pripadaju, da li je to javna svojina ili privatno vlasništvo i da pokušamo da to promenimo. Hvala vam na to što ste ukazali. Ne mogu da stignem svuda sve, ali onoliko koliko mogu stizaću i boriću se. To mi je posao da se borim zajedno sa svim ovim ljudima i zajedno sa svima, sa svima vama da ruševina bude što manje, a da lepih hala i lepih objekata bude što više.
Dakle, samo jednu stvar. Ustanovili smo da ni jedno dete nije poginulo od ruševina, sada i zvanično. Dakle, niste, što se tiče toga govorili istinu. To je važno da ljudi znaju. Imali smo jednu tešku saobraćajnu nesreću 1992. godište, izvinjavam se, poginulo je jedno lice, udarilo je putničkim vozilom u autobus, ali nije bilo smrti dece, ili bilo čega drugog od ruševina. Dakle, to je bila vrlo loša metafora.

Što se tiče novca za Pokrajinu Vojvodinu - od čega 7%, od rashoda? Čekajte, čekajte, znam ja šta piše u svim našim ustavnim aktima i Ustavu i Ustanom zakonu. Pa 7% od rashoda. Pa toliko i dajemo 56,5 milijardi u odnosu na 798 miliona, ne vidim gde je tu problem.

Problem je u nečemu drugom, što mi danas da postavimo pitanje mnogim ljudima u Srbiji – šta to finansira Pokrajina Vojvodina, ljudi ne znaju da to kažu, zašto mi to dajemo? Na koji to način dajemo? Koliko? Zašto?

Evo, mi smo obećali, nećemo da smanjujemo prerogative vlasti i kompetencije pokrajinske vlasti ni za jotu, ali ljudi treba da znaju da to služi za razvojne projekte, da mi dajemo tih 7% naših rashoda za razvojne projekte u Vojvodini.

Pokrajina Vojvodina, dakle nema svojih ili vrlo malo originarnih prihoda. Nema nikakvih obaveza, sem prema svojim institucijama, nikakvih obaveza. Dakle, nema obaveza prema penzionerima, nema obaveza prema platama u javnom sektoru, nema obaveze nikakve za putevi i ono što je uzela kao obavezu za puteve, to nije radila i ponovo je molila Republičku Vladu da to preuzme, kao i prema prugama, kao prema kompletnoj infrastrukturi, ne računajući ono što lokal ima. Nikakvih obaveza prema socijali, nikakvih obaveza ni prema čemu.

Nego je to - koliko uzmemo od Srbije, pa koliko ćemo mi malo ovamo, malo onamo da damo. Pa, do sada je bila praksa - pola pije pola Šarcu daje i to ljudi treba da znaju. Zato smo imali sednicu Vlade da se dogovorimo da se taj novac racionalno nosi i da se troši na najbolji mogući način.

Od toga koliko se pričalo o pravima Pokrajine, došli smo dotle da imamo veliki broj opština u Vojvodini koje spadaju u treću i četvrtu kategoriju po siromaštvu. To hoćemo da promenimo. To hoćemo da promenimo. Hoćemo da se u Vojvodini živi mnogo bolje i zato danas imamo 118 objekata u koje ulažemo. Milijardu i 790 miliona ulažemo u objekte u Vojvodini. To ne može pokrajina da uloži, ulaže Vlada Srbije.

Zar je važno ko će da ulaže? Zar je važno ko će da ulaže? Mi smo otvoreni za razgovor sa vama da vidimo kako da donesemo Zakon o finansiranju Pokrajine. Nikakav problem nemam samo hoću da izađemo sa ozbiljnim argumentima. Samo hoćemo da dobijemo ozbiljne argumente. Da znamo zašto nešto finansiramo. Da vidimo gde dajemo te pare. Zato što svi građani Srbije i oni sa teritorije Vojvodine teško zarađuju taj novac i hoćemo da vidimo kako se taj novac troši. Hoćemo da vidimo kako i zašto, na koji način?

Imali smo ga toliko nismo ulagali u „Maticu Srpsku“, evo sada imamo pa ulažemo i u „Maticu Srpsku“. Imamo da uložimo i sve manjinske zajednice i u njihova glasila. Ali, to su pare koje vam na kraju dođu sa republičkog nivoa, od prihoda koje Republika Srbija generiše i pri tome ne želim ništa da srušim, ne želim ništa nikome da oduzimam, samo hoću da vam kažem da nam je potrebna ozbiljna i racionalna rasprava po tom pitanju, a ne samo da finansiramo birokratsku strukturu, nego da vidimo šta je to što stvarno treba da finansiramo u Pokrajini, šta je to na šta stvarno treba da izdvajamo novac. Mislim da je to ključno pitanje.

Za ove ruševine, ne kažem da sve možemo da rešimo, ali bar ćemo neke da rešimo i da se postaramo da to što ste vi rekli da se dešavalo, a nije, da se nikada u Irigu ni ne dogodi.
Prvo, nisam razumeo sve oko istraživanja. Imam istraživanja. Inače, manji je procenat onih koji govore o bedi i siromaštvu, i to za 7% nego što je bio slučaj ranije, a o nezaposlenosti čak 9% je manji broj.

Što se tiče ukupnog broja nezaposlenosti, značajno je manji, ne samo o utisku kada govorite, nego i u stvarnim brojevima. Dakle, da podsetim građane, 2012. godine imali smo 26,5% nezaposlenih, danas 15,2% nezaposlenih po apsolutnoj istoj metodologiji koju prihvata i priznaje EU. Dakle, da li vam se to sviđa ili vam se ne sviđa, nema mesta u Srbiji u kome nemamo, možda ima po neko, ali od velikih gradova, pa čak i od manjih gradova, nema mesta u kome imamo veći broj nezaposlenih nego što smo imali. To je jedna dobra stvar.

Čudi me da ne gledate i da ne pratite i gde i koliko fabrika otvaramo. Da li je teško i da li imamo veliku stopu nezaposlenosti? Imamo, 15,2% je ogromna stopa nezaposlenosti, i 12% kada budemo imali, ogromna je stopa nezaposlenosti, ali će biti mnogo bolje nego 26,5%, koliko je bilo u vaše vreme. To su činjenice.

Što se tiče Svetske banke, Svetska banka je saopštila da za 0,5% imamo manje siromašnih nego što smo imali. Inače, određene svetske agencije preuzimaju izveštaje domaćih nevladinih agencija. Nemam ništa protiv, ne znam kako se to zove, Romska nevladina agencija „Sunce“ iz Kragujevca ili neka druga, svaka im čast, nikada nisam rekao da su zli. Samo kažem da je to zasnovano na stavovima pojedinih nevladinih organizacija, a ne na brojkama i ne na činjenicama, i apsolutno ništa više.

Takođe, vi odlično znate da sam u pravu za to što vam govorim, kao i za mnoge druge stvari. Rekao sam vam, ne jedanput, uvek ste dobrodošli da radimo zajedno, uvek da radimo zajedno na tome, da pokažemo da možemo da imamo još bolje rezultate. Ako imate neke ideje, ali da nije ideja – povećajte socijalna davanja, mi nismo smanjili socijalna davanja ni za jedan jedini dinar, uprkos teškoj krizi u kojoj smo ostavljeni, ni za jedan jedini dinar nismo smanjili socijalna davanja. Da povećamo socijalna davanja, osim u pojedinim oblastima, baš kada govorimo o trudnicama i porodiljama, gde hoćemo da učinimo, to je za nas nemoguće. To neka priča onaj ko je neozbiljan.

Moj je posao da govorim istinu, a istina inače nema mnogo prijatelja i nema mnogo obožavalaca, a onaj ko voli da ide u narod i da govori – kada mi dođemo na vlast, sve ćemo da povećamo, to su neozbiljni i neodgovorni ljudi. Povećaćemo kada nam rast bude dovoljno veliki da nam to dozvoli, ali ćemo pre nego što povećamo druga socijalna davanja, prvo ćemo da uložimo u infrastrukturu i da povećamo dalji ekonomski rast, da na takav način mobilišemo snage, da bi nam socijalna davanja bila mnogo veća.

Znate li šta znači, kolika je razlika kada mi danas kažemo da nam je potrebno svega, to je ogroman novac, svega 37, 38% da finansiramo iz budžeta za penzije? A trebalo je 61%. Koliki je to napredak u odnosu na ono što smo imali ranije? Da običan čovek može da razume, kada ljudi pričaju i potcenjuju hiljadu dinara za penzionere, na 1.770.000, 1.780.000 penzionera, dakle, hiljadu dinara samo da date penzionerima, to vam je milijarda i 780 miliona. Dakle, samo hiljadu da dobije svaki penzioner, to je milijarda i 780 miliona. Država to isplaćuje na vreme, bez dana kašnjenja. Da li je to ljudima dovoljno? Nije. Biće bolje i dobijaće više. Sada planiramo da im narednih dana donesemo jednokratno plaćanje, da mogu ljudi lakše i bolje da provedu i slavu, ko slavi, i Arhanđel Mihaila i Svetog Nikolu, i Novu godinu i Božić i sve druge praznike, mislimo takođe onoliko malo koliko možemo da povećamo stalno penzije, mislimo da povećamo plate u javnom sektoru. Povećali smo minimalnu zaradu za 8%, samo što to ljudi nisu razumeli kada govorimo od 21.200 i 22.800, dakle, za 8% smo to povećali. Nije mnogo, ali je to – kamen po kamen palača. To jesu ozbiljni rezultati.

Kada bismo svake godine imali takvu vrstu rasta, mi ne bismo imali problema. Za pet godina ne bi bilo velikih problema, o nekim drugim temama bismo danas ovde razgovarala i čini mi se da bi tema o kojoj je govorila Slavica i Zlatibor, da bi to bila apsolutno najvažnija tema, za koju mislim da je ekonomski najvažnija tema za nas. Da imamo rešenja, nemamo.

Kada je neko pomenuo da li je Elvira Island, nije to zbog najvišeg standarda. Oni se osećaju ugroženim i takođe znaju da mogu da napreduju samo ukoliko budu imali više stanovnika. Imate neke druge Skandinavske zemlje koje su mnogo godina imali najnižu stopu prirodnog priraštaja. Moramo da pronađemo iz različitih oblasti različite mere. Zato je Slavicin posao tu najkomplikovaniji. Zato sam i rekao radi šest meseci na tome, Makedonci su nešto po tom pitanju uradili, nađite svoje stručnjake, uradite sve što možete, da vidimo, jer nam nije žao. Izdvojićemo, videćete, u novom budžetu i određena finansijska sredstva da pomognemo, samo moramo da znamo šta radimo. Pričali smo godinama – pomozite treće dete, ali nije nama problem u trećem detetu, nama je problem u prvom detetu, nama je pre svega problem u prvom detetu, u prvom i drugom detetu, a ne u trećem detetu. Mi imamo 1,45 dece, a potrebno nam je 2,35 da bismo imali normalnu reprodukciju. Ovako svake godine gubimo po 30.000 do 40.000 stanovnika.

U svakom slučaju, što se tiče onoga oko Vojvodine, da li se nešto vraća ili ne vraća, ljudi, mi hoćemo da ulažemo u Vojvodinu, mi hoćemo da nam Vojvodina bude bogatija, ali mi tako uzimamo i od svih drugih građana Srbije, kao što uzimamo i od građana Vojvodine. Kako država da se finansira, nego iz poreza. Zašto ja onoliko jurim i molim ljude da uzimaju fiskalne račune, jer onaj ko ne uzme fiskalni račun sebi je oduzeo put, sebi je oduzeo školu, sebi je oduzeo bolnicu, sebi je oduzeo vrtić. Što je tu razlika između čoveka iz Novog Sada i čoveka iz Niša? Ako hoćete, bliža mi je Vojvodina, ako ni zbog čega, majka mi je iz Vojvodine. Ne razumem stvarno šta je tu razlika. Od sve te silne brige za Vojvodinu doveli smo dotle da u Vojvodini imamo veći broj siromašnih opština nego na jugoistoku Srbije, od sve te silne i strašno velike brige za Vojvodinu. Ja hoću i mi hoćemo da Vojvodina ne bude siromašna, već da Vojvodina bude industrijski poljoprivredno bogata, da bude baš onako kako su pojedine sremske opštine danas bogate, koje su imale minus od po 500, 600 miliona, milijardu u svojim budžetima, a danas na računu imaju 200, 300, 400 i 500 miliona.

Koliko Ruma, Martinoviću, danas ima na račun, a imala je preko 100 miliona, imali su minus od 500 i 600 miliona. To su stvari koje mi hoćemo da menjamo i to su stvarni rezultati kojima možemo da se ponosimo.
Odmah ću da pokušam da vam odgovorim.

Nema potrebe da se žestite, ja prihvatam razgovor po pitanju zakona. Nego, niste nešto dobro pročitali. Niste dobro pročitali zato što niste vodili računa o rastu, ja ću vam reći svaku godinu – 2009. godine minus 3,6, sledeća vam je plus 1,4, sledeća vam je opet minus koma jedan, mi se od 2008. godine još nismo oporavili tek ove godine smo se oporavili. Tek ove godine smo se oporavili, imaćemo veći BDP, nego 2008. godine. Tek ove godine.

Vi možete da gledate šta hoćete, inače sve to što me ispravljate trebate da kažete građanima, nije minus 3,6 nego minus 3,1. Pa i da je minus 3,1 kako možete da govorite da je minus 3,1 dobro u odnosu na plus 2,8? Samo mi to objasnite tu matematiku.

Nemojte ljudi nisu ljudi iz Svetske banke i MMF ni glupi ni ludi. Tačno je tek ove godine ćemo da pređemo 2008. godinu, upravo zahvaljujući užasnoj krizi. U 2014. godini smo imali minus 1,8 i zahvaljujući užasnim poplavama, samo ste to zaboravili da kažete, ali smo 2013. godine imali plus 2,3 što vi niste imali ni u jednoj godini od 2008. godine do 2012. godine. Ni u jednoj godini. Govorim o 2013. godini.

Ja vam sad pričam o 2015. godini gde smo imali plus 0,8 da svi ljudi znaju precizne podatke u Srbiji, jer ja ništa ne krijem, imali smo plus 0,8 ne zaboravite da su to bile godina najtežih mera fiskalne konsolidacije da bi ljudi shvatili mi zasnovali svoj rast ekonomski, što znam da vi znate na investicijama i na izvozu. Na investicijama i na izvozu, što su dve ključne komponente. Šta je to što mi danas hoćemo? I ovim povećavanjem i plata i različitih primanja za penzionere itd. hoćemo da povećamo rast i kroz potrošnju.

Ono što je Češka uradila prethodne godine, to je ono što hoćemo, to je ono što radimo. Da imamo tri stuba na kojima nam počiva rast, a to su investicije, izvoz i potrošnja. To su tri stvari o kojima radimo. Zato sam takođe rekao, zato sam Marko rekao jednu važnu stvar, hoćemo da imamo narednih godina svake godine rast od preko tri posto i imaćemo, imaćemo. To smo mogli tek posle teških reformi, posle teškog Zakona o radu za koji znam da ste i vi lično bili, a druga je stvar bila šta se govorilo i mnogi drugi ljudi u Srbiji. Danas je to nešto što nas je dovelo između ostalog do ovako dobrih rezultata. Kada sledeće godine budemo imali 3,5% moći ćemo milijardu da uzmemo da potrošimo na neke druge stvari i da idemo na još veće povećavanje plata i penzija i da ljudi mogu da žive bolje, ali su nam za to potrebne godine permanentnog stabilnog rasta od preko 3%, a ne od pada od 2%, pada od 3%, kao što smo ga imali ranije. Danas imamo kompletno sve što se tiče rekao bih naših ekonomskih performansi pod kontrolom, baš kao što kažu i sve svetske organizacije. Na nama je da vidimo kako ćemo to da uradimo i kako ćemo to da izvedemo u budućnosti. Mislim da imamo dobru šansu.

Što se tiče vašeg nacrta zakona, nemam nikakav problem da ga vidim, samo vas odmah pitam da mi kažete koliko više para treba da izdvojimo. Ako je samo preraspodela i te kako sam spreman da saslušam vaš predlog, samo nemojte da nam se to svede na to da moramo da izdvojimo nove desetine milijardi novca, jer tog novca nemamo. I, nećemo da trošimo ono što nismo zaradili. Ako mislite da možemo bolju preraspodelu da izvršimo, dobrodošli ste svaki dan i Kabinet ministra i kod mene, lično ću da vas primim, jer smatram da je to veoma važno pitanje. Mi hoćemo da siromašni dobiju pravu zaštitu i da ne bude bilo kakvih zloupotreba i uvek i u svakom trenutku ste dobrodošli i nikakav problem sa tim nemam, samo da ne dođete, onaj poslednji član je strašno važan, a to je finansijski efekat, samo nemojte da finansijski efekat bude takav da opet moramo da brinemo od deficitu, da bismo zadovoljavali političke potrebe naše ili bilo čije druge. Hvala najlepše.
Zahvaljujem se gospodinu Markoviću. Pokušaću da odgovorim na sve, da bismo i drugima ostavili, bar još nekoliko opozicionih poslaničkih grupa da postave pitanja.

Najpre hoću vama, narodni poslanici, koji uvek želite da čujete, da kažem jednu stvar. Malopre su rekli kako smo imali više investicija prosečno. Jesmo. A znate li šta su uračunali u to? Kada je „Delta“ prodata „Delezu“ za milijardu i trista miliona, pa vam se to računa kako ste milijardu i trista. Možete li da mislite tu nesrećnu godinu u kojoj smo u stvari imali, a porez kiparski?

Dakle, samo hoću da vam kažem kako su brojevi, ukoliko se time ne bavite, ponekad varljivi. U to vam ulazi i prodaja NIS-a, jer sve je rasprodato, od cementara 2001, 2002. i 2003. godine, do svih mreža naše telefonije, do NIS, do apsolutno svega, a nama su ostavili i hajde ti Vučiću prodaj Resavicu nekome. Samo što bi rekao Palma, nadam se da se neće naljutiti što ću da kažem moj drug Palma – ostalo ti, Vučiću, samo uzmeš konopče da se obesiš posle Dnevnika i ništa drugo da ne uradiš. E, to sam od njega naučio, i to, nažalost, nije daleko od istine, bilo. E, danas je daleko od istine, zato što smo uspeli da napravimo normalniju i zdravu državu, da u uslovima smanjenih investicija u Evropi dođemo do gotovo dve milijarde, bez ijedne velike privatizacije.

Neću da vam se hvalim prilivom stranih investicija i ne bih se hvalio da smo uspeli da privatizujemo „Telekom“, kao što su neki to radili, nego bih rekao – to ostavite po strani, računajte posebno, iako mislim da sam ja napravio grešku što to nismo uradili.

Neću da vam kažem - zajedno sa aerodromom imamo toliko i toliko. Ne, to što nam dođe „ap front“ za aerodrom, to ću da odvojim da kažem - to smo zavredeli toliko, iako je to vredelo 50 miliona, danas smo dobili 354 miliona sa, ne znam, „konsešn fi“. Ako budemo išli na taj model, biće i 600 i 700. Ostaviću to po strani, stranih direktnih investitora koje dolaze u grinfild ili braunfild investiciju imamo ovoliko, što je mnogo više od svih drugih u regionu.

Tačno je, Dragane, da svakog drugog, trećeg dana idemo da otvaramo fabrike ili potpisujemo ugovore i polako se to razvija i sve manje ćemo problema da imamo, ali i dalje mnogo problema. Samo vas molim, ja taj posao radim od ranog jutra do kasno uveče, svaki dan. Znam svaki broj. Tačno znam zašto je bolje i zašto mi je danas optimizam veći.

Treća tema koju ste pokrenuli mi unosi pesimizam i rekao bih neke crne slutnje, a ekonomija ne. Sa tim ćemo polako, ali sigurno da se izborimo i polako, ali sigurno na stabilnim nogama stvari idu bolje.

Naša „Železnica“ neće skoro biti na nivou evropskih železnica. Već danas imate po privi put neke deonice za one koji ne znaju. Molim ljude da uđu u Štadlerove vozove, da odu od Novog Sada do Beograda. Jeste to i dalje sat i po vremena, možda je nekome kraće kolima, ali idite, uživaćete u najlepšim vozovima u ovom delu Evrope. Idite Beograd – Vršac, stići ćete brže nego što stižete automobilom. Idite, po prvi put ćete deonicu Beograd – Vršac brže preći vozom, nego što ćete preći automobilom. Da li je to idealno ili je to sve? Nije. Sada moramo da radimo na Koridoru 10, Beograd – Niš, pre svega što vas, naravno, Dragane najviše zanima, i to jeste za nas najvažnije i za teretni saobraćaj i za putnički saobraćaj. Moramo da radimo na pruzi za Crnu Goru. Sa Kinezima ćemo da potpisujemo. Svađa je da li je 344 ili je 327 ili je 313 miliona evra deonica Beograd – Stara Pazova, pošto Stara Pazova – Novi Sad radimo sa Rusima itd, gde smo iz različitih razloga potrošili svakako nešto više para.

Dakle, hoću da vam kažem, stvari se tu polako menjaju, ali se menjaju i, kao boga vas molim, vi idite, ako ne mogu da zamolim ljude, ako ne mogu narod da zamolim, idite da vidite kako izgleda vožnja u Štadlerovom vozu od Beograda do Novog Sada i obrnuto, iznenadićete se i sami. Videćete da imamo nešto što nismo imali. Samo što je ljudima teško da priznaju. Vama hvala što ste o tome govorili.

Ono što ja vidim, dualno obrazovanje, radimo sa kompanijama po prvi put, domaćim i stranim. U Vlasotincu, bio sam ponosan, dve nemačke kompanije i tri srpske kompanije su se dogovorile da ulažu u klince koji su majstori, koji imaju svoju radionicu, mehaničari. Ambrođo mi je rekao, državni sekretar u Švajcarskoj, imam sina koji je doktor nauka, ali imam i dvojicu sinova koji su zanatlije. Iz dualnog obrazovanja su izašli, zarađuju više od doktora nauka. To je tržište. To je Švajcerska. Na tržištu se traži automehaničar više, vodinstalater više, nego taj doktor nauka. Šta ćete? To je tržište. Što bi Maja rekla, Tito je umro, moramo na tržištu da se snađemo i moramo to da razumemo.

To polako guramo. Nećemo mi ni za 10 godina biti uspešni u dualnom obrazovanju, ali svaka firma, svaka fabrika koja u taj procesu uđe, svaka škola koja u to uđe je veliki pomak napred. Ovo je i dalje za nas neka vrsta pilot projekta, ali je veliki pomak napred i ljudi konačno to razumeju.

Ono što je najveći problem, čestitam vam na polaganju kamena temeljca i sutra ću to da uradim i u Jagodini.

Što se tiče Albanaca, tu je situacija komplikovana. Imao sam dobar razgovor sa Federikom Mogerini. Mi ćemo da nastavimo razgovore, da pokušamo da implementiramo ono što smo se dogovorili, iako ima mnogo problema. Vi morate da razumete da naš ekonomski napredak, između ostalog, zavisi i od slike kakvu šaljemo u svet, koja ne mora uvek da bude saobražena ili istovetna onome što mi želimo. Upravo zato je neophodno da nekada donesete kompromisne i teške odluke, ali sve to ima svoje granice. Zato ćemo, ja verujem, oko budžeta, pre ili posle budžeta, da otvorimo jednu raspravu po tom pitanju u Narodnoj skupštini. Danas sam na Vladi otvorio, jer neke stvari, sada vam kažem otvoreno, ne razumem. Uvek sam poziciju, ne mogu da kažem ni neprijatelj, ne mogu ni čak protivnika, druge strane u pregovorima razumeo. Ja ne razumem zašto su oni ovo uradili oko Trepče. Ja se sve vreme trudim da razumem zašto su to napravili i nikako ne mogu da shvatim. Mora da postoji nešto što neko od vas vidi, a mi ne možemo da vidimo. Danas smo imali dugu raspravu…

Znam da vi vidite, nisam ni sumnjao. Oni koji lako sve vide i sve lako prepoznaju, ti najmanje vide i od drveta šumu ne mogu da sagledaju. Svejedno, mi ćemo biti spremni da čujemo i da to vidimo. Vama hvala još jedanput i čestitam vam na još jednoj fabrici. Želim mnogo uspeha i želim Jagodincima još više posla. Znam da ima, čini mi se, pet ili šest hiljada nezaposlenih ljudi u Jagodini i moramo zajedno da radimo da taj problem rešimo u budućnosti. Hvala najlepše.
Pokušaću veoma kratko uz zahvalnost za određene ideje. Inače, ti koji govore da socijalna pomoć treba da se odvoji striktno od rada, zaboravljaju da kažu da su neke od najprogresivnijih zemalja sveta upravo to povezale. Između ostalog mislim i na Vladu Dejvida Kamerona koja je to predložila, i na mnoge druge zato što je besmisleno da ako neko može da zaradi svoj novac, da mu vi dajete socijalnu pomoć da on u stvari ne bi radio.

Nemamo mi problem da bežimo od toga, izvinjavam se što Srbima i građanima Srbije govorim istinu. Mnogo mi je žao što neko drugi voli da govori kako para ima i kako će da padaju sa neba. Pare mogu da se dobiju samo kada ih mi zaradimo i zato sam zahvalan ljudima u Srbiji, jer baš zato možemo da razmišljamo o boljitku i o nečemu drugačijem u budućnosti, baš zato što su verovali u to i zato što su znali da je to ozbiljan i odgovoran program.

U pravu ste gospodine Markoviću. Imamo više firmi i fabrika u onome što mi zovemo pajp-lajn, dakle u toj liniji koja dolazi u Srbiju, nego što smo ih imali ikada. Zato ćemo u narednom periodu iz dana u dan negde da otvaramo fabrike, negde da potpisujemo ugovore. Imaćemo i nove konferencije u Hamburgu. Odatle očekujem, kao što sam rekao, veoma povoljne vesti za Nišlije, nadam se i za neke druge opštine.

Verujem da ćemo i u Jagodinu dovesti još neku fabriku i da taj broj nezaposlenih smanjimo. U Jagodini je bilo mnogo problema, kao što znate. Od pivare do danas kablova i svega drugog i nije to lako da se reši. Jer, znate, stručnjaci to nisu prodali pošto to nisu bile cementare i nije bila naftna industrija i nije bilo mnogo para da se uzme u jednom trenutku, nego je trebalo da se brine na drugačiji način. E, za to nikad rešenja nije bilo, pa su slali svoje ljude da budu konsultanti u pojedinim pivarama.

Danas nam sole pamet ovde, pa su od tih pivara uzimali po milione dinara na sebe i na svoje supružnike i nisu se mnogo uzbudili zbog toga. Ali bi zato danas da nam drže pridike i da nam drže predavanja i da nam objašnjavaju kako, šta i na koji način treba da funkcioniše.

Dakle, što se tiče prihoda, a ja ću da vam kažem. Otišli smo iz Niša, i sada zovu iz grada Niša svaki dan – gde su pare za fasade. Ali ne traže oni pare za fasade, kao što ih uređujemo u Beogradu sada. Videli ste gotovo čitavu Karađorđevu u 19 objekata, rekao bih, najružnijih, prelepih objekata, ali sa oronulim, propalim fasadama koje će da zasijaju u punom sjaju i sve ćemo da uradimo dekorativno i u svetlu.

Bukvalno će biti prelep Beograd. Tako i Novi Sad, tako i Niš, tako i mnoga druga mesta gde smo bili i prošli. Daćemo i za Prokuplje i za mnoga druga mesta.

Ali je problem u tome što nam oni traže te pare zato što imaju problema sa keš-floom. Rekao sam – dostavite prvi projekat, evo vam pare. Samo to molim predstavnike lokalnih samouprava. Nemojte da dajemo novac i da nam to nestane u ćupu. Dajte projekat, mi ćemo da nadziremo da vidimo da li je to urađeno, novac ćete da dobijete. I to je ono što će Vlada Srbije da traži. Zato moramo da budemo strogi, zato moramo da insistiramo na tome jer bez toga, plašim se da ćemo samo da uđemo u još veće probleme. Vama još jednom hvala i na pažnji i na tome što podržavate to što radimo.
Ja sam vas odlično razumeo i zato ćemo na inicijativu Vlade da uvodimo raspravu o tome u narednoj Skupštini Republike Srbije, zato što to jesu ozbiljna pitanja.

Za jednu stvar ste apsolutno u pravu, da bez uspešne politike nema uspešne ekonomije. Samo uspešna politika može da vas dovede do dobre, stabilne i naprednije ekonomije. Zato što jesmo imali uspešniju politiku u prethodne dve godine, a danas imamo stabilniju i bolju ekonomsku situaciju. Zato danas nismo pred bankrotom kao što smo bili.

Vi ste u pravu da su teški izazovi pred nama. Za jednu stvar niste ni tehnički, ni suštinski, ali to nije suštinsko pitanje. Bio bih nefer ako bih rekao, da se uhvatim za tu rečenicu, a to je da poglavlja nisu otvorena zbog toga što nismo uslove iz Poglavlja 31, a to je usaglašavanje sa preporukama, odlukama i rešenjima EU. Nije to razlog.

Razlog zašto poglavlja nisu otvorena u oktobru, ne znamo da li će biti do kraja godine, je dijalog sa Prištinom. Dakle, da niko nema iluzija u Narodnoj skupštini Republike Srbije da je neki drugi razlog - nije. Ja vam otvoreno kažem šta je. Dakle, razlog je implementacija sporazuma sa Prištinom.

Sa naše strane postoji jedan suštinski problem, za koji bih voleo da čujem i vaš stav i u ovom drugom vašem javljanju, i stav LDP kao što ćemo da čujemo posle toga i stav DSS i kao što smo čuli i DS, i SDS, itd.

Dakle, samo hoću da mi kažete – a šta je to što mislite da je najbolje za Srbiju da uradimo, jer ja mislim da radimo najbolje za Srbiju? Mislim da mi izvlačimo maksimum za Srbiju. Reći ću vam i zašto. Zato što gledamo da se ne junačimo, da ne dajemo izjave kakve daje prištinska strana, ali kao što znate mi smo tu u veoma teškoj poziciji, 22 od 27 ili 23 od 28 zemalja EU, u zavisnosti od toga da li računate Britaniju ili ne, su priznale nezavisnost Kosova. One u tim razgovorima, ma koliko da govore da su statusno neutralni, zna se u kom smeru stvari idu.

Ja pitam – a šta nam je alternativa? Mi sa jedne strane smo pritisnuti onima koji kažu – napustite taj put, što je vrlo neodgovorno. Srbija jeste na evropskom putu i ostaće na evropskom putu.

(Boško Obradović dobacuje.)

Ima vas mnogo neodgovornih. Niste jedini neodgovorni. Nemojte da uzimate…

(Boško Obradović, s mesta: …Pedeset posto naroda. To je većina naroda.)

Pošto dobacuju nešto o većini naroda, što se većine naroda tiče, pitali smo narod i narod je većinski dramatično drugačiji od onoga što vi mislite rekao.

(Poslanici Dveri dobacuju.)

E, sada, nemojte da vičete i da dobacujete, zato što snaga argumenata vaših ne meri se snagom decibela koju proizvodite, već snagom znanja, vaspitanja i ponešto i da naučite.

Vama, gospodine Miliću, da odgovorim, pošto ste na ozbiljan način pitanje postavili i ozbiljno ću da vam i odgovorim. Da, zabrinut sam. Ako zbog nečega brinem već nedeljama i mesecima, samo zbog toga brinem. Stvari se, tačno je i u pravu ste, usložnjavaju, nisu lakše. Naprotiv, protekom vremena su komplikovanije.

Nije kriv ministar spoljnih poslova, ja sam kriv, da budemo pošteni. Ja sam rekao da dok sam predsednik Vlade Srbija će se nalaziti na evropskom putu i Srbija će činiti sve ono što može da bude čvrsto na evropskom putu zbog sebe, ne zbog 27 ili 28 drugih zemalja, već zato što želimo da pripadamo tom tipu društva, zato što želimo sebe da menjamo.

Ja sam dodao, gospodine Miliću, da dok sam predsednik Vlade nećemo voditi sankcije Ruskoj Federaciji, što ne znači da neka druga Vlada neće doneti drugačiju odluku. Mislim da ne bi bilo fer da u ovoj situaciji i u ovakvim trenucima uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji. Mislim da mi kao zemlja nemamo ni razloga za to, nemamo ni naš interes da tako nešto uradimo. Da budem iskren, ne bi bilo fer ni prema prijateljskom ruskom narodu, jer ne znam da su nam neko veliko zlo učinili. Ne znam kako bismo i čime bismo to mogli da opravdamo.

Sa jedne strane, to nije pozicija balansiranja. Mi ne idemo u evroazijski savez, mi idemo u EU. Naša politika je po tom pitanju jasna.

Sa druge strane, molimo naše evropske partnere i molimo sve druge da razumeju i naš odnos i prema Ruskoj Federaciji i prema ruskom narodu, to su naši tradicionalni prijatelji, i do sada smo to uspevali. Da li ćemo to uspevati i u buduće? Nenade, nikakav problem, doći će neko ko će to bolje da definiše nego ova Vlada i ja sa tim nemam nikakav problem. Do sada smo uspevali i mislim da je to veoma važno.

(Saša Radulović aplaudira.)

Vi što se tako nepristojno smejete, dobacujete i mislite da besmislenim aplauzima u nekom trenutku nekoga prekidate na bilo koji način…

(Saša Radulović, s mesta: Lako je junačiti se kad se isključi mikrofon. Junak samo takav, ugasi sve ostale.)

Nemojte da vičete. Nepristojnost.
…Neučtivost nije problem što vam je karakteristika.

(Saša Radulović, s mesta: Što ne izađete negde na duel?)

Samo da vam kažem da biste znali kakav je to junak, to je čovek koji sada na čudan način aplaudira, a ja nisam Slavica Đukić Dejanović. Sa vama na duel treba Slavica Đukić Dejanović da izađe. To je jedino rešenje za vas, da vam iskreno kažem.

Tema nije demografija, verujte mi.

Želim da kažem i drugim opozicionim kolegama da namerno ovaj čovek odugovlači i namerno ovo pravi da recimo radikali ne bi mogli da dobiju pravo na reč i neki drugi i to sve vreme namerno radi.

Da vam ispričam dragi prijatelji, biće vam zanimljivo da znate i još neki detalj, sem svega što znate o različitim marifetlucima, pljačkama koje su sprovodili od BIP-a do „Kalifornije“. Ima jedna druga stvar. Znate li šta je uradio sa svojim vozačima, koje je za šest meseci petoricu promenio? Znate li kako je sa njima razgovarao? Sa njima je razgovarao na sledeći način – tako što kada mu kaže vozač „dobar dan“, on uključi telefon i kaže njegovoj sekretarici – „kažite ovome dobar dan pored mene“. Sada vi dragi građani razmislite sa kim mi imamo posla i o čemu se ovde radi. Ovo što sam vam ispričao svaki njegov vozač će da vam potvrdi.

Izvinjavam se gospodinu Miliću zbog nepristojnog ponašanja pojedinih poslanika, ali šta da radite, to vaspitanje valjda se stiče u osnovnoj školi, kod kuće, neki su te časove preskočili.

Dakle, gospodine Miliću, mislim da ćemo morati da o tome razgovaramo, ako imate bolji predlog, molio bih vas da mi kažete. Jedva čekam da to čujem zato što svaki bolji predlog u odnosu na politiku koju smo vodili oberučke bismo prihvatili. Samo vas molim da mi taj predlog ne bude taj da se odreknemo interesa koje smo već ostvarivali, koje smo mogli da ostvarujemo i od kojeg građani Srbije zarađuju novac i od kojih mi isplaćujemo i plate u javnom sektoru i penzije.

Molim vas da to imate u vidu, hvala vam na, rekao bih, postavljanju pitanja u dobroj veri i želji da nešto uradimo zajedno i zajednički što bi bilo dobro i korisno za našu zemlju. Hvala još jednom.
Želeo sam da ne odgovorim sada, da bi bio bar još jedan poslanik, pa ću onda u odgovoru njemu odgovoriti i vama, gospodine Miliću, na ovo drugo što ste govorili, ako vam to ne smeta. Hvala.
Naravno, poslednja dva govornika su iz različitih uglova o tome govorili i to, čini mi se, na najbolji način govori o ozbiljnosti i odgovornosti pozicije u kojoj se nalazi Vlada Srbije.

Što se tiče Fonda za zapadni Balkan, o kojem ste toliko govorili, potpisan je Sporazum sa sve zvezdicom i fus notom. Čekajte, vi govorite o Fondu za zapadni Balkan, meni govorite, za koga znate da znam bar nešto šta se zbivalo u ovoj zemlji koji odlično pamti.

Pa, vi ste potpisali CEFT-u, koja je deset puta značajniji sporazum. Ma ne deset, hiljadu puta značajni sporazum od Fonda za zapadnim Balkan, CEFT-a je potpisana sa Kosovom. Ja sam to kritikovao u Parlamentu i sad da vam kažem, koristimo to što ste vi uradili sa CEFT-om da budemo najjači u CEFT-i.

Danas bih, da sam bio na vašem mestu potpisao taj sporazum. Vi danas kritikujete nešto što je 100 puta manje od CEFT-e i nešto što je urađeno sa zvezdicom i fusnotom, u skladu sa svim pravilima koje smo sami doneli. O čemu govorite? Pa, kakvo je to licemerje? To je vrsta najgoreg političkog licemerja. Evo, meni nije teško da vam kažem, podržavam to što ste potpisali CEFT-u. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što, u Prištini kako mi kažemo, ili kako Nenad Milić kaže na Kosovu, mi plasiramo 700 miliona evra naše robe i to ne pričamo o Srbima na severu, već pričam južno od Ibra. Od toga žive mnoge fabrike.

Bio sam nedavno u Leskovcu. Kako se zove kompanija za proizvodnju crepa i građevinskog materijala? Mislim da nisam pogrešio „Mladost“. Zapošljava čovek nove ljude. Gde izvozi? Izvozi u Albaniju i Prištinu. Ja ga pitam, šta treba mi da uradimo za tebe, kao država? On kaže, ništa samo nastavite da vodite takvu politiku, ja ću sada da uzmem još više tržišta u Albaniji i da zarađujem još više para i da zapošljavam više Srba u Leskovcu.

Isto mi je to rekao i Aleksić, kada sam bio u Vranju, u „Alfa plamu“, „Metal feran matura“ takođe isto su mi to rekli. Ja sam taj koji podržavam izvoz naših proizvoda svuda, ja sam taj koji podržavam trgovinu i boriću se za slobodan protok ljudi, roba i usluga. Miliću ovo i vama govorimo, zato što ste tu upravu, potreban nam je slobodan protok ljudi, roba i usluga. Pa, vi ste za ovo govorili da smo priznali nezavisno Kosova. Pa, kako možete to da izgovarate, a vi ste potpisali CEFT-u godinama unazad, koji je 100 puta važniji sporazum od Fonda za zapadni Balkan. Sa Kosovom. Ne, nego sa UNMIK administracijom. Ma, nije šija, nego vrat, a mi smo potpisali sa zvezdicom i fusnotom onako kako je Skupština Srbije odredila da treba da se potpisuje. I, još vam piše, bez prejudiciranja konačnog rešenja, u skladu sa rezolucijom UN. E, to je velika razlika nije to moja interpretacija, nego uzmite pa pročitajte šta piše, uzmite pa pročitajte šta piše.

Je li vam to sa onim, još da me obavestite – gde je moj brat, u međuvremenu kupio neku novu kafanu. Pošto ste prošli put izašli sa tim da se raspitam gde je i šta. Samo da vam kažem nije, niti će ikada da kupi, ni to, ni bilo šta drugo.

Samo tek toliko da vam kažem, i to ću svaki put da vam govorim, zato što se tako ne razgovara. Mi ovde treba da razgovaramo na ozbiljan način. Ako hoćete da razgovaramo na ozbiljan način i da vidimo šta nam je politika i šta nam je činiti, a ne da razgovaramo – ej, vi ste izdajnici, ej, vi ste mnogo velike patriote. Ne dam vam da budete veći rodoljubi od bilo koga u ovoj sali. Kao, što neću da kažem da smo mi veći rodoljubi, jer mislim da smo odgovorni i ozbiljni, ne dam vama da kažete da više volite Kosovo, nego što ga volim ja.

Na Kosovu znam svako srpsko selo i u svakom srpskom selu sam boravio. U svakom srpskom selu i nikome neću da dozvoli više, nego što ga volim ja. I, za Srbe na KiM se borim svakoga dana, u svakom razgovoru, na svaki mogući način i cela Vlada Srbije, ali to ne znači da ne treba da imamo sa Albancima dobre odnose. Zato što mi moramo pored njih da živimo. Mi moramo da živimo pored njih, onaj ko to ne razume, poješće ga vreme, političko vreme. Ništa loše ne mislim. Mi moramo da zarađujemo novac.

Zašto sam ja pričao o Nišu? U Nišu će, kako bi to naš narod rekao, da se sjate svi putevi, kao što je bilo nekada – svi putevi vode u Rim, sada će da bude – svi putevi vode u Niš. Bukvalno. Ja mislim da je to, ja to nisam lagao naš narod u Nišu. Kada kroz Niš, samo me saslušajte, kada kroz Niš bude prolazio istočni krak Koridora 10, ka Bugarskoj.

U pravu ste, prolazio je i u vaše vreme, samo što je to bila poneka ćuprija i veoma loša kaldrma i loš put, a sad će pun profil auto-puta da prođe, sve ono o čemu ste i pričali i sve ono što nikada niste ispunili. Ali, ne brinite došao je neko umesto vas sve to da ispuni. Ka jugu imaćemo auto-put takođe južni krak Koridora 10. Imaćemo jugoistočni ka Prištini, ka Draču i to je sve nešto što je veoma, veoma važno za nas.

Onaj ko to ne vidi, ne znam kako bih to i šta bih mogao, niti želim niti mogu da vam kažem bilo šta loše, mislim da je to politika koja je neodgovarajuća i koju je već progutalo vreme.

Što se tiče zaštite naših nacionalnih interesa. Zaštita naših nacionalnih interesa je u tome, prvo, da sačuvamo bezbednost za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Drugo je, dobra i bolja ekonomija za naše ljude na Kosovu i Metohiji. Da li imamo problema? Imamo. Da li za nijansu ide bolje? Za nijansu ide bolje. Treća stvar koja je za nas važna, to je da to za nas, za dobar deo sveta neće, ali za nas je bila i uvek će biti Srbija. Četvrto, ono što je takođe veoma važno, to je da pokušamo da sa Albancima gradimo dobre odnose i da imamo dobru trgovinu, dobre ekonomske odnose, a zašto ne i političke, ako možemo. Ne ide nam najbolje, sa Albanijom ide relativno dobro, sa Prištinom ne ide dobro, zato što oni imaju neke svoje unutrašnje razloge.

Voleo bih da ide bolje i hvalio bih se ovde da ide bolje zato što bi nam to donelo više novca, jer bi oni mnogo više prolazili kroz centralnu Srbiju nego što prolaze danas, a danas tražimo, mi im tražimo posebne potvrde da im izdajemo, milion muka, i mi ponekad nepotrebnih napravili, upravo se plašeći ovakve vrste kritike u parlamentu i na drugim mestima. O njima da ne govorim, koji vole da stave svoj pečat i ne znam šta već, našta god stignu, na trotoaru će to da ispisuju još malo i na putevima i na auto-putevima i time zaustavljaju protok kapitala ljudi, roba i usluga, ja ću za to da se borim. Mislim da je to dobra politika za Srbe na Kosovu, jer Srbi na Kosovu hoće da žive lepo sa komšijama Albancima, posebno u centralnom Kosovu gde su nezaštićeni.

Nije gospodine Lapčeviću, nezavisno Kosovo proglašeno i podržano od strane velikih zapadnih sila ni juče ni prekjuče, nego u vreme kada ste vi vodili Vladu Srbije. Vaša reakcija je tada bila, skočićemo jedan dan da vidimo imamo li nesrbe naše sugrađane, što nikada neću da dozvolim da se u Srbiji dogodi, dok sam predsednik Vlade i dok se za bilo šta pitam. A šta je bilo sa Srbima na Kosovu? Šta je za njih učinjeno? Pa, ništa. To je bio sav rezultat. To je bila cela politika. Mislim da se u tome razlikujemo i mislim da su ovo mnogo bolji rezultati i da je ovo rezultat ozbiljnog i odgovornog pristupa kakav ćemo da imamo i u buduće. Hvala vam najlepše.
Pošto je ovo moje poslednje obraćanje danas, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste pitanja postavljali, koliko vidim, pet je opozicionih poslaničkih grupa postavljalo.

Nekoliko stvari. Upravo ste govorili suprotno od onoga što sam ja pričao. Ja nisam rekao da sam veći patriota, nego sam rekao da vi niste veći i da nikome drugom neću da dozvolim da bude veći rodoljub od nas i ništa više od toga. Naprotiv, pledirao sam na to da se odgovorno i ozbiljno ponašamo i da donosimo odgovorna i ozbiljna rešenja.

Voleo bih da odete sada i da objasnite za 5.800 radnika opštinskih kojima plaćamo plate, da oni ne postoje, i da su oni fikcija i da su izmišljeni.

(Marko Atlagić, s mesta: I meni je rekao da ne postojim.)

Da, i vama, gospodine Atlagiću, i vi ste nepostojeći profesor, pošto predajete u Kosovskoj Mitrovici, a i vama plaćamo platu, ali, šta ćete.

Tačno je, pokušaću da budem sasvim ozbiljan i da se ne igram političkih igara, tačno je da Srbija nema onoliko koliko bismo mi voleli na tom delu naše teritorije, nema. Mnogo je razloga, od Prizrenske lige do danas. Više bih imao ja vama da kažem nego vi meni. Mnogo bismo imali obojica da kažemo nekim drugima pre nas i nekim drugima mnogo pre nas. Ali, pre svega, nemojte da smetnete sa uma da nešto ne sme da nam bude mantra ni politička, niti bilo kakva drugačija, jer je mnogo licemerja i najlakše mi je da danas govorim – Kosovo je srce Srbije, živelo ne znam šta sve, ti Albanci, treba ih proterati, skloniti. To su gluposti.

Samo mislim da kada mi pokažete ko će od nas ovde da ode da živi u Glogovac ili Štimlje ili Suvu Reku, onda ćemo moći o nečemu ozbiljnijem da razgovaramo. Do tada možemo da govorimo o opstanku Srba u srpskim sredinama.

Nemojte da vas podsećam da su neki dobijali glasove u Prekazu i Uniku i da su imali više glasova nego u mnogim drugim mestima u centralnoj Srbiji, što je sve bilo nerealno i što je sve bilo neozbiljno.

Dakle, naš je posao da pomognemo našem narodu. Ja, pravo da vam kažem, bio sam i u Glogovcu, bio sam i u Orahovcu i u Mališevu i u Štimlju i u Suvoj Reci i u Zrzu između Prizrena i Đakovice, za razliku od 99,999% Srba. Ali, moram da vam kažem nešto, tamo ne bih živeo, a znam da ne biste ni vi i niko drugi u ovoj sali i ne pada nam na pamet da tamo živimo. Izabrali smo lepša mesta u kojima ćemo danas da živimo. Hajde da o tome govorimo istinito i iskreno.

Da li vi stvarno mislite da će neko u Glogovcu da kaže da to nije nezavisno Kosovo, u Glogovcu u kojem smo sa jedinicom žandarmerije i 1997. i 1998. godine uspevali da držimo opštinsku upravu sa četiri čoveka, kao što znate, gde su nam popreko i uzduž radili i Voja Živković i Miladin Ivanović Staljin itd, dobri ljudi, dobri političari bili za to vreme? Žestoko su se borili zato što su znali da ne možemo to sve da sačuvamo. Da li je tako, Steviću, bilo?

(Zvonimir Stević, s mesta: Da.)

Znali su koliko to nije bilo realno i utoliko su se snažnije i jače tukli. Ja vam pričam o jednom dalekom periodu koji mi nešto stariji u politici i dalje pamtimo i znamo ga dobro. Ljudi, da se pogledamo lepo i da kažemo da li ima i jedan od nas ovde koji hoće tamo da živi? Ima li i jedan od nas koji neće to da iskoristi i da kaže – evo me na Gazimestanu, da govorim nešto protiv ne znam koga? Protiv koga, protiv čega? Na Gazimestan odemo na Vidovdan 28. juna. Kad još odemo na Gazimestan?

Znamo li da u svim mestima oko Gazimestana žive Albanci? Imamo, hajde ovamo, da kažete, u Obiliću, u opštini imamo Plemetinu, ovamo Prilužje, koje već pripada Vučitrnu, Babin Most imamo još ovamo. Bresje smo izgubili, i to je sve i nemamo više ništa. Da li je tako? Pa, tako je. Što to ne kažemo našem narodu? Zato što 90% Srba misli da su to čista srpska mesta. Ne, nisu, na našu žalost nisu i ne vašom i ne mojom krivicom, kao što znate.

Hajde da sagledamo stvari realno. Šta je to što možemo da uradimo? Možemo da brinemo o našem narodu, da brinemo o bezbednosti, sigurnosti našeg naroda, da brinemo o njihovom ekonomskom prosperitetu, da kažemo – super što ste doneli takvu besmislenu odluku o Trepči, ne možete da je sprovedete, ali ćemo i mi da imamo problema, jer sad ne možemo da uvezemo eksploziv za Trepču, a treba nam eksploziv za rudnike, da ne misle ljudi da nam treba eksploziv za nešto drugo, treba nam eksploziv za rudnike.

Dakle, hoću da vam kažem, hajde da mi svoje ciljeve postavimo realnije. Hajde lepo, Srbi, da se zapitamo i da ne šaljemo tuđu decu negde, nego da kažemo šta je to šta je realno, šta je to što možemo da ostvarimo. Ne biste verovali koliko se žestoko borimo za to da te ciljeve koje možemo za tih stotinu i nešto hiljada ljudi naših koji danas žive na KiM da za njih nešto učinimo i od toga više njih žive južno od Ibra nego severno od Ibra, a severno od Ibra imamo kompaktnu teritoriju. A šta ćemo da kažemo našem domaćinu u Klokotu i Donjoj Budrigi koji je izložen na milost i nemilost albanskom komšiji? On traži da mi razgovaramo u Briselu. On traži da mi pregovaramo.

Rekli ste malopre nešto oko CEFTA. Samo pogledajte. Nemojte da smetnete s uma jednu stvar, ako je Milan, ako nisam pogrešio, izvinjavam se, nisam pogrešio, Milane, nemojte da smetnete s uma jednu stvar, mi smo prvi put, a danas bih potpisao to, tada ne bih, kada ste potpisivali CEFTA, tada smo prvi put kao posebno carinsko područje izdvojili teritoriju Kosova, od tada sve što naše robe uđe na Kosovo to je nama izvoz. Ja svaki put vodim računa kada o tome govorim i ne kažem izvoz na Kosovo, ako ste primetili, nego govorim izvoz u Prištinu, ako ste primetili. Iako bi bilo normalno da kažem izvoz na Kosovo, jer nam to od CEFTA, od tog sporazuma ide.

Šta je bila vaša alternativa? Nije bilo. Šta je naša danas? Nema je. Da zaštitimo koliko možemo, tvrdo, da zaštitimo narod, ali ljudi mi tamo moramo da budemo prisutni na tržištu, moramo ekonomijom i našom robom da budemo prisutni, mi možemo da budemo zemlja koja ima najprisutniju robu i u Prištini, i u Prizrenu i u Peći. Ljudi, to moraju da budu naši novi ciljevi i naša nova politika. Ko to neće da razume, i ne govorim vama, taj ne misli dobro i ne ponaša se odgovorno i ozbiljno prema svojoj zemlji i svi znate da sam u pravu, samo što nikome ne odgovara da to kaže.

Ja sam hteo u Niš da pozovem i neke ministre iz privremenih institucija, tzv. kosovske vlade i onda su mi rekli – nemoj, navući ćeš samo džabe gnev. Hteo sam samo sve da ih dovedem u Niš i da pokažemo, da kažemo – ej, ljudi hoćemo od Niša da napravimo centar regiona, hoćemo da vidimo kako da ubrzamo trgovinu, prolaz preko administrativne linije, kako vi kažete, granice. Da li vi stvarno mislite malopre, kad Jadranki govorite, da će oni da priznaju da to nije nezavisno Kosovo? Pa priznala ih Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska i ne znam ko, pa neće nikada. Neće nikada, a mi im ne damo da uđu u UN. Mi im ne damo da uđu UNESKO. Mi štitimo to kao svoju teritoriju u skladu sa Ustavom na koji smo položili zakletvu i borimo se za taj Ustav koliko god možemo. Dajte da istini pogledamo u oči. Njih je realno, oni dodaju naravno, njih je realno dole oko milion i po. Nema ih više.

Hoćete ja da vam kažem u čemu su sada igre oko crnogorske demarkacije, kao i sa turskom viznom liberalizacijom? Suština je da ni jedni ni drugi ne dobiju viznu liberalizaciju jer u roku od godinu dana 300 hiljada Albanaca bi sa Kosova napustilo Kosovo i zato to neće, i to uslovljavaju demarkacijom sa Crnom Gorom za šta moraju da glasaju Srbi, a Srbi za to ne mogu nikad da glasaju zato što bi time de fakto priznali nezavisnost Kosova. I tu vam je igra svih, kao što Turcima sada neće da daju viznu liberalizaciju, iako bi to nama odgovaralo zbog neuporedivo većih prihoda itd, i naravno da se to sve uklopilo i u naš evropski put i u sve drugo.

To su mnogo ozbiljnije i mnogo veće teme o kojima mi moramo ovde da razgovaramo. I zato je to Milić pokrenuo malopre. I zato moramo otvoreno o tome da razgovaramo. I da vam kažemo šta još tu postoji. Ja sam spreman i za zatvorenu sednicu, da vam kažemo šta sve znamo o nekim drugim stvarima, da biste bili upoznati i da biste mogli da rasuđujete, a ne da se to pojavi sutradan u novinama.

(Goran Bogdanović, s mesta: Sve to znamo.)

Super. Ukoliko to sve znate, voleo bih da sam video ranije neka bolja rešenja i voleo bih da sam video nešto više racionalne politike, kao što bih voleo i danas na „Horizontu“ vidim… Možda smo videli ili možda nismo, ali vašu politiku su građani na Kosovu oceni tako što su vam dali jedan ili dva posto, a nama 62%, tako da mu to na isto dođe, kako god okrenete, i to govorim o Srbima na Kosovu i Metohiji.

(Nenad Milić, s mesta: Ovaj čovek nije glasao.)

Da, kao što ste govorili o tome da je glasao čovek koji je star 140 godina i ispostavilo se da je glasao čovek od 40 godina, pa mu niste dali da glasa samo zato što je glasao za SNS i čovek je iz Kosovskog Pomoravlja. Dobro, takav je vaš odnos. U pravu ste, neko drugi je kriv. Vi ste odlični, narod vas mnogo voli, samo se na glasačkom listiću nešto čudno desi, i to je neki problem ozbiljan i ja prihvatam da je to suština.

Još jedanput, želim da vam se zahvalim potpuno uveren da ćemo u budućnosti moći da otvorimo dijalog i po tim najvažnijim, ključnim političkim pitanjima koja će da znače i bolju ekonomiju za građane Srbije. Hvala svima na pažnji, poštovani narodni poslanici.
Pokušaću da u najkraćem odgovorim na sve što ste rekli. Sve što ste pročitali je dobar tekst i sa svim sam saglasan. Rekao bih da bar 80% onoga što ste pročitali smo baš tako i uradili. Mislim da to ljudi vide.
Rekli ste da sam rekao da ćemo da smanjimo javni sektor. Smanjili smo javni sektor dramatično. Za razliku od nekih koji su nam povećali javni sektor posebno samo na republičkom nivou sa 9.000 na 28.000 za tri godine od 2000. godine, mi smo uspeli da ga smanjimo. Smanjili smo za 14.500 u 2015. godini, a ove godine imamo i teže i veće zadatke. Nisam razumeo tu vrstu primedbe.
Posebno nisam razumeo vrstu primedbe oko prijema građana. Posao je svakog funkcionera da razgovara sa ljudima. Smejao sam se nepismenim ljudima koji su izgovarali svašta, kako je to posao pojedinih zaštitnika i ne znam koga. To je posao pre svega izabranih predstavnika vlasti, da razgovaraju sa građanima i da rešavaju njihove probleme. Ne govori samo ime šta ko radi. Ne postoji funkcija primalac građana. To je moj posao, da razgovaram sa narodom, da osetim puls ljudi, da vidim šta je to što ih boli, kakve probleme možemo da rešimo. Od 87 ljudi, za mene to nije malo, za 46 ljudi smo rešili problem. To je više od 50%. I bolje da smo rešili za 46 nego da je to bilo nula. Da li se to nekome dopada ili se ne dopada, ja tu ne mogu ništa da uradim. Mislim da je to nešto što je potpuno normalno i da to takođe pokazuje da se predsednik Vlade oseća kao i svi drugi građani i da nikakvu razliku ne pravi između sebe i njih.
Sa druge strane, čitali ste deo u kojem sam govorio da ćemo da pružimo podršku privredi. Pa, pružamo podršku privredi i zato imamo ovakav rast privrede. Za razliku od perioda vaše vlasti u kojem smo imali minus 3,6, danas imamo plus 2,6. Ako ćete da me ubedite da je minus 3,6 veće od plus 2,6, po kriterijumima koje vi priznajete, mi priznajemo, ceo svet priznaje, ja bih voleo da mi objasnite koja je to matematika. Koja je to aritmetika koja taj rezultat može da dovede do toga da je minus 3,6 veće od plus 2,6? U kojoj to zemlji, na kom to mestu i kako je to moguće?
Kažete nema smanjenja siromaštva. Ima ga, ali je malo. I Svetska banka ga konstatuje, ali nije dovoljno. Zato će to biti drugačije u narednim godina, zato što će brži rast BDP-a brže doprinositi smanjenju siromaštva. Mi bismo želeli da to ne bude 0,6 i 1,6, nego da to ide preko 2 i 2,5 posto na godišnjem nivou. Ako to budemo mogli da uradimo, to je dobar rezultat. Ali, ja sam se javio ne zbog toga da bih, razumem politiku, razumem šta mora da se kaže i to je sve u redu. Hvala na tome što ste barem rekli za ciljeve i za program da je dobar i u redu, i to je nešto.
Dakle, mi inače imamo u našoj zemlji neverovatan odnos prema svemu. Evo, približava se 1. septembar. Gledajte, na svim televizijama i svim novinama imaćete kako je strašno kako su nam knjige skupe. Ali, još više od toga kako je strašno kako su nam knjige skupe, iako ponovo imamo toliko i toliko besplatnih udžbenika i ne razumem zašto to imamo i na to pristajem zato što većina članova Vlade uvek na tome insistira, ali ni to neće da bude tema, tema će da bude obim tih knjiga, ili kako bi govorili stručnjaci – koliko su debele knjige. Kao da su svinje, a ne knjige. Kao da se knjige jedu, a ne čitaju. Onda je glavni problem – a kako će naša deca to da nose u teškim rančevima u školu? Što, da kičmu ne izlome? Što, da meniskus ne povrede? I sve nam je nešto teško i uvek nam je teško.
Kada se poveća cena žive vage, kilo žive vage svinje, onda puštaju samo potrošače koji se žale, a tad ne idu kod proizvođača. Kada se spusti cena svinje žive vage, onda idu kod proizvođača koji, kažu, ništa ne valja, ne idu kod potrošača. I da idu, i oni bi opet rekli da ništa ne valja. Nama nikad ništa ne valja. Šta god da se dogodi, kako god da se dogodi, ništa nam ne valja. Šta god da sam rekao, i vi to dobro znate, šta god da sam rekao, da sam govorio minut ovde, a ne što sam se trudio i borio se... Ne zaboravite, vi ste juče svi izlazili po 10 puta, a neki i po 10 sati bili napolju. Ja nisam napustio ovu stolicu juče 12 sati i odgovarao sam svakom.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I ja da sam na takvoj stolici ne bih napuštao.)
U pravu ste, vi ste napuštali zato što niste na toj stolici.
Samo hoću da vam kažem da sam i time želeo da pokažem poštovanje prema svima, da saslušamo sve, ali to nama nedostaju, rekli ste, vrednosti institucije. Nama nedostaje promena političkog sistema i to su razlozi. Pa, imamo u okviru političkog sistema sve ono što smo imali do pre neku godinu kada ste vladali. U najmanju ruku neke stvari su značajno unapređene, ali ništa lošije od toga. Ja sam spreman da razgovaramo i o izbornim zakonima i o svemu drugom, ali nismo ništa urušavali. Naprotiv, ostavili smo sve na najvišem demokratskom nivou, kako ste nam vi ostavili, kako ste o tome govorili, osim što nismo zloupotrebljavali ono za prljave spotove itd, kao što su neki drugi radili.
Samo ne razumem šta se to promenilo, te je od najboljeg odjednom postalo najgore. Kakve su te vrednosti institucije, jer se ja sećam tih nekih nezavisnih institucija, one su bile nezavisne od svega? Ćutali kao zaliveni sve vreme, nikad ništa nisu smeli da kažu. Bio je jedan ministar, sada više ne znam, nije u vašoj, u ovoj drugoj stranci. Više ne znam ni da li je u toj drugoj. On je protiv kandidat sad neki. Ove znate frakcije vaše. Taj kad vikne...
(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)
Pa, nije valjda tuborg od rane zore radio.
Dakle, on je ni manje ni više...
(Radoslav Milojičić, s mesta: Molim vas da ne vređate, nema smisla.)