Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Najpre obojici da kažem nekoliko reči.
Znao sam ja da će, u stvari, najveći problem da bude taj što govorim i što odgovaram, jer valjda je trebalo da budem meta u koju će svi da pucaju, a koja će da ćuti, a da onda kažete kako ste u debati rasturili Vučića.
Kažete da ste tražili debatu godinama, iako smo prošle godine imali debatu o Kosovu u ovoj Narodnoj skupštini, pa zaboravite da je to bilo prošle godine pa to pretvorite u tri godine. Šta vas briga, a onda kada vam odgovorim, pošto vi bili mnogo slatki i sve hvalili državnu politiku i tako divne reči danas izgovarali o meni i o mojoj porodici i o svemu, a onda se iznenadite kada vas ni jednom rečju ne uvredim, ali govorim o suštini vaše politike. E, pa to je strašno, ti nas vređaš. Čime? Što sam pokazao šta je neodgovornost, šta je neozbiljnost, što sam ukazao na činjenice?
Vi kažete meni – zabrinuti u Vranju. Znamo i vi i ja da vi niste zabrinuti i dobro se znamo. Lepo je to kao trik da prođe onako. Da ste me slušali pažljivo, čuli ste - da ja sam mislio da je to najbolje rešenje i ne stidim se toga, ali ste me vi ubedili, pojeli ste me živog svi zajedno, veliki rodoljubi, objasnivši da je sve naše i da će uvek da bude naše. Ja od tada vodim vašu politiku i onda nema potrebe da brinete za bilo čim i za bilo šta, a ja vam kažem videćemo jednog dana ko je bio u pravu i čije će se reči citirati zato što, kao što znate, a mnogo godina se poznajemo, veoma sam uporan, ovakav i onakav, prilično marljiv, ali umem i da sagledavam činjenice i da sabiram i znam sa kakvim se problemima suočavamo. Zato nije dozvoljena svaka doza neozbiljnosti i neodgovornosti.
Kažete da ne poštujem ljude koji su glasali. Poštujem sve. Svakome sam odgovorio, bukvalno svakome. To što vam se ne sviđa moj odgovor ne znači da nekoga ne poštujem. Šta očekujete od mene kada mi treći put u dva dana ponovite da smo mi krivi zbog pasoša, a ja vam tri puta za redom ponavljam ko je kriv i kada se to desilo? I šta vas briga za činjenice? Šta vas briga i za lične karte i za sve drugo kada može da se izmisli šta hoće i ko kako hoće, jer je tako najlakše.
Piše na društvenim mrežama? Piše i na tarabi, pa se niko nije zaleteo. Bukvalno je sve na tom nivou, nažalost. Bukvalno je sve na tom nivou. Bukvalno je sve na tom nivou, samo šta je to što možemo da kažemo loše, šta je to što možemo da kažemo negativno? Da, mi bismo glasali, ali ima neki razlog zašto nećemo. Zašto nećete? Pa ne zna se zašto. Da je osuđeno nasilje, pa evo osudili smo nasilje. Piše. Trebalo je samo pročitati, ali nećemo da glasamo.
Konkretno u proteklom razdoblju zabeleženo je ukupno 158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba i SPC u pokrajini, što gledano u odnosu na istovetne vremenske periode pre dolaska na vlast Aljbina Kurtija predstavlja prosečno povećanje od gotovo 50%. Pri tome je posebno zabrinjavajuće što su žrtve tog, po pravilu nekažnjenog delovanja, sve učestalije, socijalno i starosno najranjivije grupe stanovništva i tako još deset redova.
Nije bilo dovoljno ili je trebalo da se napiše nekim drugim jezikom? Nečitko je, nepismeno je ili je to samo onako usput kao izgovor, pa ako prođe, da se Vlasi ne dosete šta je stvarno trebalo da piše? Nije to problem. Ja sam ovo morao da uradim i reći ću vam zašto. Morao sam ovo da uradim zato što znam koliko nam težak period dolazi i po pitanju Kosova i Metohije i po drugim pitanjima ne lakšim.
Morao sam ovo da uradim zato što srpski narod i građani Srbije moraju da znaju šta je prava istina. Ovako u moru laži po društvenim mrežama, u moru laži u javnosti, u kojoj svako izmišlja šta mu padne na pamet, a niko neće da sučeli argumente i da čuje odgovor, ovo je bio jedini način da ljudi čuju odgovore i da znaju šta je stvarno istina i da znaju šta je prava istina, da znaju šta je bar istina.
Samo postoji jedna stvar zbog koje sam zadovoljan ova dva dana i sada je to već jedanaest i po i deset i po, 22 sata koliko sam ovde, a to je da su ljudi mogli da čuju šta je to što svi imate da ponudite, a ja sam vam prihvatio sve predloge.
Da li imate neki predlog za Vranje? Imate za investitore? Hvala vam na tome. U Vranje smo, podsetiću vas, doveli „Teklas“ kada je „Geoks“ otišao. Doveli smo nemačku kompaniju „Haiks“. U Vranjsku banju smo doveli investitore, kao što znate, u banju iz koje je kralj Petar otišao na Solunski front, koja je bila rasturena i uništena. Nekad smo se zajedno borili da se dovedu investitori i da se to obnovi. Doveli smo „Teklas“ u Vladičin Han, koji je danas ubedljivo najmoćnija i najvažnija fabrika koja drži i Han i Surdulicu. Mnogi su bili protiv, pa su tražili da se tom investitoru ne dozvoli dolazak tamo i to smo uradili. Koliko god smo mogli, brinuli smo. Nemoj da vam govorim o „Jumku“ za koji znate koliko ulažemo i svaki posao tražimo da dobije „Jumko“ da bi radnici u „Jumku“ mogli da budu zaposleni i ti ljudi su zahvalni.
Ti ljudi znaju šta je država uradila. Uradili smo auto-put, Dragane, o kojem smo nas dvojica nekada sanjali, a koji su svi drugi obećavali. Da, mi smo ga uradili. Nije ga neko drugi uradio. Jeste i hvala što to priznajete.
Ja nemam problem sa tim, ali dajte, ljudi, da razgovaramo na realnim osnovama. Suviše je ozbiljna tema da bismo se bavili dnevno-političkim stvarima, a sve vreme se samo time bavimo.
Ne razumete šta će biti? Ja znam šta će biti. Evo, sada da vam otkrijem i jednu tajnu. Papir koji mi je nuđen, pošto sam znao šta piše u njemu, odbio sam da prihvatim. Moraću u nekom trenutku da ga prihvatim. Formalno, na čitanje. Odbio sam da ga prihvatim jer znam šta nas čeka. Ali, ne, nije to dovoljno upozorenje da mi možemo da pokažemo jedinstvo, nego je važno da se pokaže u svim albanskim medijima ovako – Vučić je zabrinut i uznemiren, nema većinu za usvajanje kosovskog izveštaja. To im je glavna poruka. Super smo im poruku poslali.
Ja veoma poštujem ljude koji su glasali za vas. Ne mislim ništa loše o bilo kome od vas ovde lično. Govorite o fotografijama. Čuvao sam svačiju privatnost, čuvao sam svačiju porodicu. Čuvao sam svakog od vas lično. A valjda ne sumnjate da znam više nego što običan čovek može da zna o bilo kome drugom zbog milion ljudi koji mogu da mi pošalju različite informacije i ništa od toga nisam iskoristio.
Fotografije o kojima govorite nisu fotografije koje smo tajno slikali ili snimali, nego one koje su javno pokazivali oni koji su se sa tim fotografijama hvalili i ništa više od toga. Nikada ne bih pokazao nijednu fotografiju, kao što sam zamerio Martinoviću, iako je imao izvanredan govor, što je citirao prisluškivane razgovore, jer kao što znate, nekada kada smo i o tome pričali, Dragane, bili smo uvek protiv toga, jer smo hteli da gradimo normalnu državu. Samo je to razlika. Ništa više.
Nemojte da mi zamerate što hoću da se borim za ove ljude koje su neki nazvali neradnicima. Vidite ova žena, rekao sam joj da ide kući, ima sina, neće da ide. Neka tamo Bojana koja je samo jedanput ustala na minut. Neki tamo Petar je sedeo ceo dan i neki mladići. Ivica ceo dan nije ustao. Oni nisu ručali, niti bilo šta drugo. Mi smo naučili na to. Mi smo u Briselu imali jedanput 19 sati bez prekida i znamo kako to izgleda, ali vi ne znate kakve nas muke čekaju i zato mi je žao što to niste osetili, ali vam hvala na korektnosti.
Želim vam uspeh!
Poštovani građani Srbije, u prva dva minuta ste mogli da čujete otprilike kao mi smo reaktivni, mi smo proaktivni, a onda sam shvatio šta treba da bude naša aktivnost. Saopštili su nam da smo mi krivi za diplome, jer ne priznajemo njihove diplome i morali bismo da uradimo nešto više po tom pitanju. Mi smo to uradili sa 36 njihovih diploma, oni našu nijednu. Tek toliko da imate u vidu.
Ceo problem oko diploma, da vam objasnim, pošto nažalost vidim da o tome ne znate dovoljno, ceo problem oko diploma se krije u Univerzitetskom centru Priština sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Naime, Albanci ne žele da priznaju… Dakle, znaju neki, naravno, ali neki ne znaju, pa moram da objasnim. Šta da radim? Šta ću ja tu? Albanci ne žele da priznaju da postoji srpski univerzitet u Kosovskoj Mitrovici koji radi po pravilima Republike Srbije i neće da prizna naše diplome. To je cela suština.
Vi ste opet našli način da nas optužite za nešto, iako nismo mi krivi, već oni, ali to je ta mantra da mi moramo da budemo krivi, šta da radite.
Kažete – ne funkcioniše to sa ličnim kartama. Funkcioniše zato što je to ulazno–izlazni dogovor vezan za prištinsku i beogradsku stranu, pošto ne priznajemo kosovsku stranu. To nema veze sa trećim državama zato što je to deo međunarodnih ugovora koje imamo sa trećim državama i mi, a sa nekima od njih koje su priznale nezavisno Kosovo i oni. Kakve to veze ima sa ovom pričom?
Pitate zašto smo čekali? Ponoviću vam ono što sam malopre rekao – zato što nismo mogli da dobijemo garantije da bi takav dogovor uz naš disklejmer značio istovremeno da naši ljudi mogu da koriste dokumenta Republike Srbije na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Kada smo to dobili ja sam bio veoma zadovoljan da tako nešto prihvatim.
U pravu ste, to je veoma dobra stvar. Time smo olakšali kretanje, pomogli ljudima, skratili čekanja. Ne gubimo ni papire toliko. Siguran sam da je to vama važno i zbog životne sredine, manje će drveća da strada, manje papira potrošimo. Verujem da vam je to bilo značajno takođe u tome. Tako da smo i taj posao obavili.
Ono zbog čega sam se javio da vam odgovorim, jer nažalost ovo ponavljam već deseti put, čini mi se, oko ovih stvari ova dva dana, to je ponovna kriminalizacija Srba na Kosovu i Metohije. Ponovili ste od A do Š sve ono što govori Aljbin Kurti svakog dana. Svakog dana nemaju drugu temu.
Iako po zvaničnim podacima kosovske policije pet puta proporcionalno i procentualno je veći kriminal južno od Ibra nego severno od Ibra, vi ćete uvek naći da govorite o kriminalcima na severu Kosova. Ne zato što vi znate nešto o tome, ne zato što vi tamo imate predstavnike, jer ste dobili 20 glasova ukupno. Sad baš ako svih svojih 20 glasača znate, pa su vam oni predstavnici, onda sam se i ja prevario, dakle. Ali, ne verujem da baš sve svoje glasače poznajete sa severa Kosova i Metohije.
Dakle, pošto znam da niste upoznati sa svim tim, onda moram da vam kažem da je to deo opšteg hibridnog rata protiv i Srbije i Srba. Potrebno je da se sklone sa Kosova i Metohije borci za slobodu srpskog naroda kojih se oni plaše i za koje misle da drže deo našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da kada njih sklone to bude signal svima ostalima da moraju da se povuku i da moraju da beže sa Kosova i Metohije.
Vrlo je prosta ta priča, vrlo je jednostavna, bezbroj puta ponovljena u svim hibridnim sukobima širom sveta. To je ono što oni pokušavaju već pet, šest, sedam i osam godina. Bukvalno isto – kriminal, tenderi, ko dobija. Tendere ne dobija niko, jer mi ne možemo da radimo ni put koji smo obećali narodu od Jarinja do Kosovske Mitrovice zato što nam ne daju. Ne daju nam dozvolu i ne možemo da izaberemo nikoga, zato što oni kažu – to je u nadležnosti Prištine. Iako mi hoćemo da platimo, mi hoćemo da uradimo, da napravimo tu magistralu, da proširimo za još jednu traku, da ceo put presvučemo, da to bude poklon našem narodu na Kosovu i Metohiji, oni nam ne daju. Toliko o tim nameštenim tenderima. Koji je to tender namešten, pošto slušam to ceo dan? Neki kriminalci nameštaju, pa me upoznajte sa kim sam to nameštao i ko mi je to dao pare? Jednog mi čoveka nađite koji mi je dao neki novac. Jednog čoveka koji me je kupio bilo gde i bilo kada. Ne, nego prazne priče. Šta nam padne na pamet ispričaćemo. Bilo gde, bilo kada, baš nas briga. Jel to kao za „doktor smrt“, čoveka koji je spasio desetine i stotine života? Još se smejete, nije vas sramota.
Nije ni važno. Tako to ide. Ne daj Bože da je vama nešto neko slično rekao, jaukali biste, do plafona biste skakali ovde. Žalili biste se Savetu Evrope. Žalili biste Savetu Evrope, pričali o svojoj ugroženosti i tražili da nas obese usred Brisela zbog takvih stvari, ali sve što ste sebi oprostili drugome niste. Sve što je vama dozvoljeno, drugome nije. To valjda tako funkcioniše u demokratiji.
Želim samo da vas uverim da se ne sekirate za kriminal na severu Kosova. Molim vas da se malko nasekirate zbog kriminala na jugu Kosova, posebno u Prištini i da se nasekirate malo zbog kriminala, organizovanog i organizovanih napada i terora koji se provode protiv vašeg i našeg srpskog naroda. Hvala vam najlepše.
Vidite, poštovani građani, na kraju se sve svede na to za šta sam ovde govorio. Ne morate da vičete, povišeni decibeli ne znače da ste u pravu kada vičete. Samo ste mi pokazali nešto da vas je neko revnosno obaveštavao o oneme što sam ja govorio, pošto ovde niste bili i pojma nemate šta sam govorio. Tokom celog dana niste proveli ni sat vremena, ja sam evo dvanaesti sat ovde. Vi niste ni sat vremena ovde proveli, ja sam 12 sati ovde, nisam ustao sa stolice.
Ja sam, ne ljutite se, ipak predsednik Srbije, a vi ste samo običan poslanik, jedan sat niste proveli na svom radnom mestu. Ja sam na vašem radnom mestu proveo 12 sati ovde bez prekida. Toliko o tome ko je šta radio danas.
Govorite o planovima i programima, pričate o raspuštenim opštinama, vi čak i ne znate da postoje naše opštine na Kosovu i Metohiji, vi niste ni upoznati sa tim. Tu su vam predsednici naših opština na Kosovu i Metohiji. Ništa nismo raspustili…
(Boško Obradović: Po kom Ustavu i zakonu?)
I po jednom i po drugom, i po srpskom Ustavu, i nismo je raspustili za razliku od vas koji ste podržavali one i bili na vlasti zajedno sa onima koji su bili…
(Boško Obradović: To su četiri opštine na severu i svi to znaju.)
A, koga će da bije? Koga će da bije? Hajte, molim vas.
Dakle, pogledajte, a onda su došli da mi drže političku tiradu, pošto ih Kosovo ne interesuje, da se žale o tome prema kome kakav odnos imam.
Poštovani građani, ovo što sam odgovarao malopre gospođi iz Ekološke grupe, valjda nisam bio dovoljno oštar, ne sviđa im se što sam njima po prvi put odgovarao. Hoće da me ubede da manje volim njih, nego one koji mi govore da će Danilo da završi kao Gadafi i valjda ulaze u moj emocionalni korteks, pa će da shvate šta je to što ja mislim i šta je to što ja želim. Ja samo ne podnosim neodgovornu politiku. Da li ste čuli ovu viku nešto o Kosovu? Niste. Čuli ste da su oni treći put i da su nam izložili nekakve programe, a šta smo čuli od tih programa? Ništa. Pod milim Bogom, ništa, čak ni praznu priču. Od sve priče čuli smo - a što si Vučiću tu da govoriš?
Sada vidite, on mene optužuje da sam hteo da prigrlim nekoga i da ću da radim sa nekim, valjda ovde skroz levo, pošto ni on nije desno, nego je ovde levo. Vidite to on mene optužuje, ovo je njegova slika sa svima njima, njegova slika sa svima njima od pre neki dan, nedelju, mesec, njegova slika. Samo malo, ima nešto važnije od toga, a i to što kažete - šta ima veze. Danas jedno, sutra drugo, šta vas briga. Nije to važno.
On je sa njima potpisao, poštovani građani Srbije, ovaj čovek ovde je potpisao sporazum sa narodom. Oni su napravili sporazum sa narodom, valjda su mislili to kada su onomad sa Zapada dobijali podršku da ruše Miloševića da će po istom sistemu da sruše velikog diktatora Vučića, pa su napravili isti tekst. U ovom sporazumu sa narodom toliko je brinuo o Kosovu i Metohiji, i svi oni, da se Kosovo i Metohija uopšte ne pominju.
Zamislite, pravite sporazum sa narodom o svim najvažnijim pitanjima za državu Srbiju, a najvažnije pitanje za narod i državu uopšte ne pomenete. Pogledajte koliki sporazum, svi njihovi potpisi, Kosovo i Metohija ne postoje. Ne postoje.
Da vam kažem nešto, možda sam ja glumac, ali nisam budala da takvi primitivni trikovi kod mene prolaze i ne potcenjujte naš narod.
Kad govorite o konkurenciji i o tome kako to ide, evo kakva je konkurencija na Kosovu i Metohiji. Aleksandar Vučić – 82,67, a gospodin Obradović 2,14%, Veoma ozbiljna konkurencija i toliko o tome šta misli naš narod na Kosovu i Metohiji, ali je verovatno, narode, to pokrali ovi kriminalci sa severa i organizovane kriminalne grupe, uz podršku OEBS ili ne znam koga. Sad nije bilo, to je bilo na našoj teritoriji, pa su njihovi posmatrači morali da kradu zajedno sa našima.
(Milovan Jakovljević: Gde su bili izbori, jel na Kosovu?)
Da vam kažem nešto, to što volite da dobacujete, što ste nepristojni, činjenice neće da promeni i ovih 2% ne može da pretvori u 86. Ne dešava se to ni u crtanom filmu.
Da vam kažem još nešto. Slušam vam ja te patriotske pridike. Vi da budete veće patriote od nas, koji ne možete da sedite jedan dan u Narodnoj skupštini, pa se to svede na jedan sat, na najvažniju temu? A kad rešavate kako ćete da menjate vlast i šta ćete da uradite za Srbiju, Kosovo i Metohiju i ne pomenete u tome, što čak i potpisujete, da nam držite patriotske pridike? Da mi govorite o odnosu prema Rusiji, o odnosu prema Kini, o odnosu prema ne znam kome? Ja sam sa njima napravio najbolje odnose, ne vi. Predsednik Vladimir Putin, na kojeg se pozivate, nije odlikovao nikoga od vas. Nikog od vas nikada nije ni video, ni za koga od vas nikad nije ni čuo, toliko ste mu važni. Ni na razglednici vas nije video, ni na razglednici.
Možete da mislite, krstili se ili ne krstili se, to vam jedino ostane da se krstite pošto ste nam divno svoj program izneli. E taj Vladimir Putin na koga se pozivate, a ja se ne pozivam nikada, ja se pozivam na srpski narod i na građane Srbije, e taj Vladimir Putin je meni dao najviše odlikovanje posle Nikole Pašića, a ne vama.
Da vam kažem, znate kako se to desilo Putinu? Taj orden su mu organizovanom kriminalnom akcijom dostavili Srbi sa severa, pa mi je onda on tako i iz tog razloga to uručio.
Dame i gospodo, država je mnogo ozbiljnija stvar od vike i dreke, mnogo ozbiljnija stvar od programa koji ne postoje, mnogo ozbiljnija stvar od vaše brige koja ne postoji. Mnogo važnije je od toga što ćete da se busate u prsa i što ste sebe, ali sami prozvali patriotama, nije vas narod prozvao patriotama. Vi ste se nazvali patriotama.
Znate, ja sam to radio kada sam bio mali. Nikada nisam umeo da crtam, pa bih nacrtao konja ali ne liči na konja i ispod napišem „ovo je konj“, jer sam umeo lepo da pišem, ali da crtam nisam. E tako i vi morate da napišete i za sebe da kažete da ste velike patriote, pošto vam malo ko u to veruje.
Patriotizam se ogleda u delima i u programima, a ne u tome što ćete sebe time da hvalite. Ja mislim samo da sam normalan Srbin čiji je posao da brine o interesima Srbije i ništa više i ništa manje od toga. I nemojte da se sekirate za Kosovo i Metohiju, kakve god genijalne ideje budete imali ovde u Skupštini Srbije, od svih vaših genijalnih ideja uspećemo da sačuvamo i zaštitimo naš narod na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, teško je, mnogo je teško na ovakve stvari i odgovoriti. Danas sam vam objašnjavao šta je 11.000, žao mi je što niste bili u sali, pomešali ste tih 11.000 novčane naknade za ljude koji su izgubili posao u fabrikama, koje ste vi ugasili i uništili, a mi im danas dajemo podršku i pomoć od 11.000 dinara, a u centralnoj Srbiji koji su ostali bez fabrika, opet zahvaljujući vašoj nesposobnosti, 8.000 dinara, to je naša pomoć, novčana naknada, a ne minimalac, kao što su neki drugi rekli.
Inače, gerontodomaćice, zaposlili smo ih 90 u Zvečanu, da bismo ženama dali da imaju ljudi drugu platu u porodici, da bi mogli lakše da žive. Oni primaju 37.000 dinara, a ne 11.000 dinara. Ali šta vas briga šta je istina, sve može da se kaže, jer vam je to neko javio sa Kosova i Metohije, samo nijedno ime i prezime ne čusmo ko je taj sa Kosova i Metohije ko vam je javio. Ali oni umesto da se žale policiji, umesto da se žale bilo kome, oni se žale vama izgleda.
Kažete da sam ja došao pa sam rekao – ja sam Bog. Ja to nikada nisam ni rekao, niti sam pomislio, ali ja vidim da ste vi i tužioci i sudije i bogovi. Vama je sve dozvoljeno, baš vama. Vi možete da uradite šta god hoćete, možete žive ljude da sahranjujete po šahtovima, možete da određujete ko je kriminalac, možete da određujete ko je ubica, a ko nije, i to sve sa tako punom sigurnošću, pošto vam je to izgleda sami Bog dao nalog ili vi ste i božji izaslanik, pa imate mogućnost da takve zaključke donosite. Ko li vam je dao to pravo? Jeste li to naučili 2009. godine, kada ste onakvu reformu u pravosuđu provodili, da ste bogovi i da možete da radite šta hoćete po stranačkoj liniji? Vi ovde niste u stanju da govorite o državi, vi sve vreme o partijama govorite. Vi još ne razumete šta je Skupština, a šta je predsednik, vi i dalje govorite o političkim partijama, zato što drugo ne umete.
Kažete – nebezbedno je Srbima na Kosovu jer se plaše Kurtija. Je l` to onog istog Kurtija za kog ste govorili i članovi vaše stranke da je vrhunski intelektualac, da je mnogo pametan, mnogo dobar i da je u stvari čovek sa kojim ćemo lako da vodimo dijalog? Od tog vašeg Kurtija odjednom se plaše ti Srbi, pa se osećaju nebezbedno.
Meni nije problem, govorite o mojoj ostavci, kažete da podnesem ostavku. I šta biste onda, pošto vam se ceo život sveo na to da mrzite mene? Propao bi vam život, ne biste mogli ni jutarnju kafu da popijete, i nju popijete uz – mrzim Vučića. Vi večeras niste rekli – obraćam se predsedniku Vučiću ili predsedniku Republike, da poštujete instituciju, nego – Aleksandre Vučiću, obraćam se tebi. Okej, nisam znao ni da se poznajemo, ali večeras sam saznao. Večeras sam saznao da smo ovce zajedno čuvali. Sve je to u najboljem redu, nije moja sujeta takva, to govori o vašem odnosu prema institucijama.
Nego moje pitanje je – šta ste to vi uradili za Kosovo, pošto pričate o vladi sa Aljbinom Kurtijem? To mi pričate vi koji ste ušli u Vladu sa Bajramom Redžepijem još 2002. godine, nego što mislite da se toga ja ne sećam i da ne mogu da podsetim naciju. To mi pričate vi pod kojima su se Srbi osećali bezbedno 17. marta 2004. godine. O bezbednosti mi pričate vi koji ste ćutali i bežali u Rumuniju na dan kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, pa mi još držite pridike. Hajde što slušam od ovih drugih koji su baš po onom mom principu, pošto slabo crtam i nikada nisam umeo da crtam, šta ćete, netalentovan, morao da napišem šta je to što sam nacrtao, pa sada i vi morate da nacrtate da ste patriote, ko što i oni moraju da crtaju da su patriote.
Sada ćemo da imamo dve patriotske opozicije, svi će da budu patriote u ovoj zemlji. Hajde ponovo vi u isti patriotski front i opet nemojte da stavite Kosovo i Metohiju u sporazum sa narodom, koliko ste velike patriote i koliko brinete o ovom narodu, i tako svaki dan.
Ali onda dolazimo do nečega što je mnogo važno. Kaže: „Srpska napredna stranka“, pošto valjda ne postoji institucija države, okej, a onda kaže: „i ćerka firma – Srpska lista“. Šta je u njihovoj prirodi? Samo firme. Samo ćerka firme. I tako oni zamišljaju politiku, tako oni zamišljaju političke odnose, tako zamišljaju sve. Sve im je biznis. Sve im je biznis, ćerka firme, biznisi. Nemam ćerka firme, ne bavim se biznisom, ne znam o kojim firmama govorite, a ponajmanje me interesuju ćerka firme.
I kad sam vas pitao gde sam šta ukrao, gde sam šta uzeo, a ovo je sada već 13 sati skoro koliko danas odgovaram i nisam ustao sa ove stolice, dakle 13 sati sedim ovde bez prekida, slušam da čujem sve te mudre optužbe i to kako me uništavate i kako raskrinkavate moju zločinačku i zlu prirodu itd, samo još ništa nisam čuo, sem ćerka firme, Srpska lista – ćerka firma. Je l` to maksimum do kojeg ste dosegli?
(Tatjana Manojlović: Mogu ja još.)
Čestitam, imamo još ćerka firmi? Imamo. I vaša stranka, s vremena na vreme, i mnoge druge su nam ćerka firme kad je potrebno, ne brinite. Javljaju se svi s vremena na vreme, što se toga tiče, tako da se ne sekirate.
Da ponovim, da, zaposlili smo 90 gerontodomaćica zato što je važno da žene zaposlimo, nema tamo fabrika, ne možemo mi da dovodimo investitore, zato što zapadni investitori misle da to pripada državi Kosovo i ne žele da razgovaraju sa nama po tom pitanju, zato su nam ruke vezane, ali sve što možemo da država Srbija uradi, to uradimo.
Ali kada govorite o izgradnji, mi ne možemo da završimo ni „Sunčanu dolinu“ zato što oni neće da nam daju neophodne dozvole ni za „Sunčanu dolinu“. Šta god da radimo, dakle, mi smo završili kompletnu projektnu dokumentaciju, obezbedili novac za Gračanicu, oni neće da nam daju ni lokacijske ni građevinsku dozvolu. Samo da i to imate u vidu, da vam unapred kažem u čemu je problem. Ali što biste to pitali, što bi vas to interesovalo, kad svi znamo da vas mnogo ne zanima? Ali evo, ja da vam kažem, a da bar nešto kažemo o Kosovu i Metohiji, da ljudi znaju šta su pravi razlozi za probleme sa kojima se suočavamo. Hvala vam najlepše.
(Tatjana Manojlović: Može li replika? Molim vas da mi omogućite, želeo je predsednik da čuje da mu kažem još nekoliko stvari. Zašto mi uskraćujete to pravo?)
Želim samo građanima Srbije da kažemo samo jednu stvar zarad istine, samo da vidite kako obmanjuju javnost i koliko im je stalo do Kosova i Metohije.
Nisam izgovorio ni jednu reč nikome, čak ni svojim saradnicima. Nisam otvorio usta, slušao sam sve vreme šta govorite, doduše u čudu, ali sam slušao sve vreme. Ni jednu reč nisam izgovorio nikome od svojih saradnika, nikome za predsedničkim stolom. Čovek se obratio i rekao nemojte da dobacujete, znam da ste nervozni. Znam da ste umorni. Ja mogu da budem umoran. Meni je 13 sati, vama nije.
To što sam ja umoran ne znači da moram da trpim vaše laži, kao tada da sam vam nešto dobacivao, jer vam ceo dan nisam dobacio ništa, za razliku od vas koji ste mi sve vreme dobacivali i to svi odreda. Ne postoji ni jedan od vas koji je govorio danas, a da kada sam počeo da odgovaram da niste dobacivali, ni jedan od vas.
Samo mi objasniste, šta vam je trebalo to da lažete, sada da vam nešto govorim. Što ste to izmislili. To kao, ako prođe, prođe. Što ste to izmislili. Dakle, sada mi dobacuje, a nemate ništa da mi kažete o ovome. Imam. Hvala vam što ste priznali da ste lagali, a lagali ste i za sve drugo. Sada ću to da vam razjasnim.
Dakle, rekli ste mi da ste došli sa nekim konkretnim predlozima. Znate li narode šta su im konkretni predlozi – da pošaljem pismo predsedniku Siju i predsedniku Putinu, pošto oni imaju strašno dobre odnose s njima, a imali su ih i uvek, pa su im menjali rezoluciju u avionu kada su išli za Njujork, neobaveštavajući naše ruske saveznike u tom trenutku da će da promene rezoluciju i da će da izmeste pregovore iz UN u EU, pa će sada da mi drže pridike kako ću da držim odnose sa Rusima i Kinezima. To im je taj konkretni predlog kako da rešimo kosovski problem.
Ima i drugi problem kako da rešimo Zajednicu srpskih opština pošto, ovi ljudi su glupi, pa to ne znaju, dakle, i nama to na pamet nije palo, pa ste nas to danas obavestili, da sazna narod koje je to genijalno rešenje. Dakle, ako nam oni do Nove godine ne daju, a ovi ljudi javo rekli, ako im to ne daju do septembra ili oktobra da će sa tim da izađu, e onda da mi lepo napustimo pa sami da formiramo.
To je genijalno rešenje koje će sve naše probleme da reši. I, to je taj predlog sa kojim su oni izašli. Vi sad mislite da slušate nekakve ozbiljne predloge i nekakve ozbiljne planove i da je neko stvarno došao sa nečim spreman i to slušate od onih koji su najzaslužniji za našu najtežu poziciju koju danas imamo. Pri tome vam govore kako ste nešto predali, a oni ne znaju o tome ništa, čak i ne znaju ništa o elektro-energetici, da se tu još razgovara i još se svađamo i tako dalje. Ništa ne razumeju po tom pitanju, ali šta ih briga, to vam je kao ono što je malo pre rekao, znam da ste nervozni, zašto mi dobacujete. Pa, ja reč nisam rekao, ćutao kao zaliven. Slučajno se desilo da nisam ni sa svojim saradnicima pričao.
(Stefan Jovanović: Pogledajte kamere.)
Da pogledam ja kamere? Kako vas nije sramota. Pa, reč nisam izgovorio.
Dakle, da vam ja kažem nešto, znam ja šta vas boli.

(Stefan Jovanović: Mene ništa ne boli.)

Boli vas nešto, tako je, boli vas istina i boli vas to što ste prošli kao bosi po trnju. To vas boli sa svim svojim lažima i neistinama. To vas boli, kao bosi po trnju.

(Stefan Jovanović: To vas boli.)

To što je narod sve razumeo, ali to licemerje da vi nama kažete….ali, pazite kako su svi došli sa istom pričom, kao da su svi ljudi u Srbiji, ljudi bez mozga, pa ne razumeju, ali svi. Pogledajte, bukvalno kao papagaji, svi jedno te isto, a mogli smo ovde da postignemo jedinstvo, a samo da ste vi uradili nešto, sad ne znaju da kažu baš šta i ne znaju da se dogovore šta bi to bilo, ali da ste vi baš to uradili, e onda bismo mi to.

U stvari sve smo to uradili, prihvatio sam da pošaljem i pismo. Prihvatio sam i tu ideju oko Zajednice srpskih opština. Pristao sam da vas pitamo šta god hoćete oko Kosova i Metohije, sve te vaše genijalne predloge da implementiramo, jer sam siguran da će posle tih genijalnih predloga našem narodu da bude bolje, jer smo mi bili glupi i toga se nismo setili, pa ste vi geniji to smislili i doneli nam to rešenje. Sve sam to prihvatio. Prihvatio sam i da idem sa Ćutom negde po Srbiji gde hoće da me vodi da vidim kako je teško stanje. Prihvatio sam, idem i tamo.

Sve što ste tražili prihvatio sam i opet ne valja. Za sam Izveštaj niste ništa rekli i opet vam ne valja i nećete da glasate. Zašto nećete da glasate? Pa, zato što vam je jedina politika, baš me briga i za Srbiju i za Kosovo, mrzim Vučića i glasaću protiv svega što Vlada donese u Narodnoj skupštini. Baš me briga i za Kosovo i za Srbiju i za sve drugo. Pa, vi ne možete da živite bez mene. I, kad se probudite i pre nego što legnete, prva i poslednja reč vam je Vučić.

Ja to razumem, zato što vam je jasno da želim, ja da vam kažem, da sam Ivica Dačić i da imam iste želje, još 30 godina me ne biste pobedili, da mogu da živim toliko, samo Ivica voli toliko da bude na vlasti. A ja da vam kažem još 30 godina me ne biste pobedili. Smanjio sam malo, 32, 33, ali minimalno toliko. Nemojte da se sekirate, slobodno razmišljajte o nečemu drugom, počnite da imate neku drugu temu u životu, jer ja svakako neću biti još dugo na vlasti. Ne zato što ste vi pametni, dobri i uspešni, već zato što ja tako želim. Ja tako želim i zato što mi je jasno da ću u međuvremenu samo morati da obezbedim neke pametne ljude koji će da me naslede da tako neodgovorni ljudi ne bi preuzeli Srbiju i ne bi je vratili u prošlost, onu najgoru do koje ste nas vi doveli do pre deset i 12 godina. Hvala vam najlepše.

(Stefan Jovanović: Imam pravo na repliku, prozvan sam.)
Nekoliko važnih stvari na veoma ozbiljan način ću vam odgovoriti, kao juče.
Svako ko se potrudio da govori na ozbiljan način, ni na koji način niti smo odgovarali osim na samu inicijativu. Mogao bih da vam postavim bezbroj pitanja o rezultatima rada vaše vlasti, nema potrebe za tim.
Ali, kada kažete da ja nipodaštavam. Ne, ne, nipodaštavam, ja samo vidim ono što su videli svi građani Srbije, to je da stvarnih i ozbiljnih predloga nije bilo, a sve koje ste dali da ne bi bilo zabune i da ne biste sutra rekli da zbog pisma koje nisam uputio jednoj i drugoj strani, vi ste tražili da uputim zapadu, oni su tražili da uputim istoku. Uputiću i jednima i drugima. Poslušaću i jedne i druge, i to naravno neće promeniti ništa, pošto mi imamo vrlo čvrste i jasne odnose sa svima i oni znaju šta mislimo, mi znamo šta oni misle, ali evo da bih pokazao poštovanje i prema jednima i prema drugima, to ćemo da uradimo.
Kažete da formiramo komisiju, ja sam razumeo da treba da razgovaramo kroz parlament i zajedno sa svim ovim grupama o kojima smo pričali, crkva, nevladin sektor, itd. Iako smo to već pokušali.
Ako ćemo da formiramo komisiju, da parlamentarna komisija vodi pregovore, to vam neće prihvatiti niko, a sa druge strane nije problem to. Za mene lakše, evo vam to ljudi. Samo mi recite oko čega ćete vi da se dogovorite, oko čega će prvi patriotski blok protiv, sa drugim patriotskim blokom da se dogovori, ostavite nas po strani, ostavite većinu da ni o čemu ne odlučuje. Pošto je većina nepatriotska, kako će taj prvi i drugi patriotski blok da se dogovori oko bilo čega, kada o svemu mislite različito.
Sa kojom platformom da izađemo? Oko čega? Jedni traže da idemo u obnovu suvereniteta, što, kao što vi znate odlično šta to znači, to znači rat sutra, i to sa NATO-om. Samo, to treba jasno reći. Znam da znate, samo što to ne kažete narodu.
Dakle, da li to treba da bude u našoj platformi? Pa, nema problema. Recite, prihvatićemo. Ne vidim kako to da funkcioniše, ali, evo, ponavljam vam, biću spreman da vas saslušam, da vas pozovem u kabinet da mi kažete, da kažete i predsedniku Narodne skupštine kako da to izvedemo. Jedva čekam da preuzmete veći teret na sebe. Ali, stvarno nemam nikakav problem, radostan sam zbog toga. Nemam nikakvu sujetu, nemam ništa.
Da li sam povređen zbog toga što nipodaštavate naš rad sve vreme? Manje vi nego neki drugi. Da li mi to smeta? Da li mi je krivo? Pa, krivo mi je. Kad se neko bori, kada nešto radite i kada se trudite naravno da vam je krivo.
Onda mi još neko kaže kako mu nešto dobacujete i ne znam šta, iako ste vi odatle videli da reč nisam izgovorio. I svi znate da govorim istinu. I koga briga za istinu.
Vama je smešno. Nemam problem ja sa tim. Šta god mislite da možemo da uradimo ja sam spreman da čujem, svaki predlog.
Što se UN tiče, tehnički pregovori su prebačeni, ali ti tehnički pregovori su suštinski pregovori jer ih oni okrenu. Ne kažem ja da je vaša namera bila loša, znam ja kako to oni izvode.
Rezolucija 1244 ima mnogo odvratnih normi, samo što ih mi ne čitamo. Onaj član 3 – užasan je. Ili stav. Užasan. Ali smo se zakačili za dve stvari koje su dobre za nas i na tome insistiramo.
Oni znaju da postoje te dve dobre stvari, ali oni su te dve dobre stvari stavili u taj dokument, prihvatili tada jer im je bilo potrebno da proglase svoju pobedu, računajući da će da nas varaju, kao što nas varaju posle toga sve vreme, kao što nas varaju i za Briselski sporazum. I sve to radi Kvinta. Nemojte nikakvih iluzija da imate. Ja ih nemam.
Ali, da li to znači da sa njima možemo da prekinemo odnose? Pa, ne možemo, moramo da radimo sa njima i moramo da razgovaramo sa njima jer smo suviše mali da bi smo to mogli da izbegnemo. To je logično i to je racionalna politika, jedina moguća.
Oni su pravili Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 znajući da uzmu ono što su naše obaveze, a da nikada neće da isporuče ono što su njihove obaveze. Oni su to znali. Ja danas znam da su oni to znali sve vreme.
Tako su uradili i sa Briselskim sporazumom – vi uradite, a mi nećemo nikada da uradimo. I, sa svakim sporazumom je tako. Da li je to naša krivica? Teško. Mali smo da bismo mogli da promenimo i EU i Ameriku i njihove stavove. Da idemo protiv njih niti je racionalno, niti je realno. Ako nam napadnu narod, onda nemamo izbora, ali drugačije nije logično i nije pametno.
Zato sam govorio – ako postoje neki predlozi, posebno što znate da znam svaki detalj iz svake oblasti, jer 10 godina u tome učestvujem, stotine noći i dana, i znam sa kim razgovaram. Oni neće, Albanci neće da pričaju ni o čemu o čemu ste vi govorili ovde. Neće Evropljani da pričaju o tome. Neće Amerikanci da pričaju o tome.
Ne mogu sve detalje ni da vam kažem. Kada pitam neke druge dokle možemo da idemo, šta možemo da idemo, pravite kompromise ne možemo da pomažemo u ovom trenutku.
Stvarno mislite da smo toliko nebrižni ili malo brižni prema svojoj državi da tako nešto nismo ispitali, da tako nešto nismo videli, da tako nešto nismo uradili zato što smo sami?
Da li ćemo da imamo podršku u Savetu bezbednosti? Hoćemo. I naših kineskih prijatelja i naših ruskih prijatelja, pa i mnogih drugih. Da li ćemo u Generalnoj skupštini da imamo? Ja ću u Generalnoj skupštini da govorim i o Rezoluciji 1244 i o svom licemerju oko teritorijalnog integriteta i oko svega drugog, da iskoristim tu malu priliku. Ostaje zapisano. Niko to živ tamo ne gleda, ali ostaje zapisano, pa službe to čitaju. Ako ništa drugo to je ono što možete da uradite, to je ono što možete da napravite.
Nemam problem sa tim. Hoćete da Skupština vodi? Dajte da se dogovorimo. Ako mislite stvarno da je moguće i da možemo da nagovorimo i Evropljane i sve druge da skupštinska komisija vodi pregovore, ja nemam ništa protiv. Stvarno nemam ništa protiv. Samo vam kažem – plašim se da bi to donelo samo najteži rezultat za Srbiju i za naš narod na Kosovu i Metohiji.
Meni, da ponovim, mnogo je lakše. Samar manje, teret manje, muka manje i odgovorna odgovornost manje.
Ono što je mene danas zabrinulo, o čemu ću nešto više da govorim, a kratko ću da govorim u završnom obraćaju, dakle, a nešto više o ovoj temi, ono što je mene zabrinulo je to što sam shvatio, ne toliko što nema predloga, niko ni Albert Ajnštajn, niko ni Isak Njutn da izmisli nešto o čemu neki ljudi već nisu razmišljali po ovom pitanju, ni vi, ni ja, niko od nas.
Ovde je problem nešto drugo, što sam video da je mnogo važnije bilo kako će kome da se zada politički udarac, nego šta ću stvarno da kažem o Kosovu i Metohiji i kako stvarno da rešimo taj problem. Ja ne znam kako da ga rešimo i ja se ne pravim pametan da znam.
Kada sam mislio da znam rekli ste mi – ej, pa to je užasno, kao što biste mi rekli za svaki predlog koji bi bio iole realističan, a ne spisak naših želja i naših snova.
Volim da sanjam, ali ne u politici, i to je velika razlika. Pred narod ne idem sa snovima i lepim pričama i bajkama, jer ti koji izlaze sa bajkama pred narod, oni mu donesu najgori rezultat.
Kada sam izašao sa nečim što je bilo realistično, zgazila me Srbija – nećemo to, mi ćemo mnogo više. Nema problema, birate me, boriću se za to mnogo više. Da li verujem da ću to da dobijem? Ne verujem, rekao sam vam to 100 puta, i to mnogo više, dugoročno.
Što se mene tiče, rekao sam vam više puta. Za mandata mog predsednikovanja, to je još četiri i po godine, neće biti priznata nezavisnost Kosova. Neće Kosovo ući u UN. To je za ove četiri i po godine. To je ono što mogu da vam obećam.
Mogu da vam obećam da ću da pomažem našem narodu, da neću da dozvolim pogrom i ubijanje naših ljudi, sve drugo, evo vam i izvolite, a mislim da je mnogo više nego što je neko drugi pokušao da uradi i pokušao da obeća. Neću da podsećam ni na 2004, 2008. i na sve druge godine i nikome da ne prebacujem. Danas je naša odgovornost i šta je to što treba da uradimo.
Drago mi je i zahvalan sam što želite da preuzmete veću odgovornost, jedva čekam da pronađemo „modus oprandi“ za tako nešto i da vidimo kako da to izvedemo. Samo onda molim da tada radimo na ozbiljan način, a ne – Vučiću, piši pisma, i okej, pisaću pisma, i kriv si za lične karte, a o tome sa ličnim kartama ni ne znaju šta se zbiva, kriv si za pasoše, a to je doneto još 2008. ili 2009. godine, i šta ja kome onda imam da objašnjavam kada ni te elementarne stvari ne znamo, a hoćemo da se mešamo u politiku koja je prepuna finesa, koja je prepuna sporazuma bivših, sporazuma današnjih, nacrta sporazuma, predloga sporazuma i svega drugog. Zahvaljujem se na korektnosti.
Samo još jedan detalje. Rekli ste kako odavde dobacuju, kako je neko za nezavisnost Kosova, pa je to teško trpeti. Malo pre ste slušali čoveka koji je govorio kako smo nešto predali, ljudi koji su… ako je neko doprineo našim problemima danas da se oni usuđuju da govore da smo mi nešto predali, pa na to niste reagovali i to niste primetili. Zato što svakoga ovde boli kada o njemu neko nešto kaže, a ne oseća ništa za onog drugog ili, jedni bi da mogu da kažu šta hoće, ali da im ovi drugi nikako ne odgovore.
Skupština je borba, i ako već naviknete da primate udarce, ako već naviknete da zadajete udarce, učite i da primate udarce. Ono što je za mene važno, to je da nikome nisam zadao udarac danas koji bi bio ispod pojasa. Nikome. Nikome nisam ni dete pomenuo, a pogotovo ne ono što je meni govoreno ovde.
Mnogo sam srećan zbog toga što sam uspeo koncentraciju. Ja sam u ovom trenutku 13 sati i pet minuta ovde. Nisam se pomerio sa stolice, da i dalje, čini mi se, racionalno, trezveno i smisleno mogu da govorim i odgovaram na vaša pitanja…
(Borislav Novaković: I veoma istrajno.)
… i veoma istrajno.
Vidite, dobacili su mi sada - i veoma istrajno. Vidite, ja sam ponosan na to što sam istrajan i na to što sam vredan.
Jedanput mi je Zoran Živković rekao, ne naš književnik, nego političar, onaj poznati intelektualac - Vučić je glup, ja gledam, okej, glup, ali što je vredan, mnogo je vredan, a najgora je kombinacija kad si glup i vredan. Evo, ja prihvatam, ja sam mnogo glup, za razliku od njega, koji je mnogo pametan, ali ni on čak nije mogao da ospori da sam vredan i hvala vam na tome što ste rekli da sam veoma…
(Borislav Novaković: Pobedićemo vas i u Novom Sadu.)
Čestitam vam na tome. Pobedili ste me.
Ja sam ovo razumeo kao prijateljsko dobacivanje.
Nećete pobediti nigde. Pre nego što vi pobedite negde ja ću da se sklonim, tako da nemojte da se sekirate, neće to skoro da se desi.
Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici, posle 24 i 25 sati razgovora želim nekoliko stvari da naglasim. Na stranu sve naše političke rasprave i prigovori jedni drugima, ono što je važnije od svih naših sujeta i od svega drugog jeste tema zbog koje smo se okupili. Svako je pokazao šta o tome misli, svako je pokazao kako se prema toj temi odnosi i svojim prisustvom i načinom ponašanja i svim drugim. Ali, pošto ovo nije tema da govorim o drugima i da govorim o onima za koje mislim da su se ponašali nedovoljno odgovorno, govoriću o Kosovu i Metohiji, daću vam i određene nove informacije.
Očekujem da budu različite inicijative povodom berlinskog procesa. Znači naredni dani i naredne nedelje biće veoma teške za sve nas, veoma ozbiljne, biće, razume se ozbiljne i zbog svega onoga što se u svetu dešava. Ne znam da li ste stigli da vidite izveštaj iz Jermenije, Kirgizije, Ukrajine, ali i iz poljskog parlamenta gde su doneli rezoluciju o naknadi ratne štete od Savezne Republike Nemačke.
Samo želim da vam kažem kako se stvari dramatično komplikuju, a dovoljno je bilo čuti reči belgijskog premijera, jednog ozbiljnog čoveka Aleksandra Dekroa ili Krua, kako hoćete, koji je rekao da će cela i evropska privreda da padne. Ako padne evropska privreda onda možete da mislite o kakvom stanju će naša privreda da bude, kao mnogo slabija i dalje, iako mnogo jača nego ranije, manje rezistentna na sve spoljne šokove. Dakle, teško vreme je pred nama.
Što se Kosova i Metohije tiče obećao sam nekoliko stvari koje želim da ponovim i kao predsednik Republike, dakle, kao inokosni organ inače bicefalne izvršne vlasti, a istovremeno mislim da to mogu da potvrdim i za ponašanje Vlade Republike Srbije, ni na koji način nećemo priznati direktnu ili indirektnu nezavisnost Kosova i nije to posebno junaštvo, ali ste nam i to govorili da će da se desi i prebacivali, pa eto nije zgoreg da to ljudi čuju.
Važno je takođe da znate da sve što smo ovde, želje i čestitke, fontana želja, kako god da nazovete to je toliko nerealno, toliko daleko od onoga što je stvarnost, toliko daleko od onoga što misle i želje Albanci i još dalje od onoga što misle i želje naši evropski i zapadni partneri da se čudim, jer znam da ovde ima ljudi sa iskustvom, da smo u stanju da ljudima pokušavamo da prodajemo nemoguće bajke.
Da mi ne biste govorili o defetizmu ili sklanjanju sa bojnog polja, i ovakve stvari kada govorim jači i snažniji ću se boriti nego svi oni koji bi se zaklinjali i busali u prsa. Nemojte za to da brinete.
Suština je u nečemu drugom. Hoću da ljudi znaju da narednih šest meseci, nešto više od šest i po meseci, do 31. marta biće najteži za Evropu posle Drugog svetskog rata u celini. Za nas možda ne najteži. Možda je bilo neko vreme i 1999. godine. Možda je bilo i onih devedesetih godina. Užasno vreme u političkom smislu i ekonomskom. Nije bilo lako ni kada su ljudi dobijali otkaze tamo dvehiljaditih, ali svakako će biti jedna od najsloženijih godina za srpski narod i za građane Srbije, dakle, i oni koji nisu Srbi od 1945. godine na ovamo, jedna od najsloženijih i najkompleksnijih godina.
U tom smislu nemojte da zaboravite, mi ovde nismo govorili ni o drugim stvarima, ni o situaciji u regionu, ni o Republici Srpskoj. Nije bilo prilike. Zato želim da iskoristim ovaj trenutak da svim građanima Republike Srpske i Republike Srbije, svima čestitam Dan nacionalnog jedinstva i zastave sutra, naš nacionalni praznik. Ja ću sutra zajedno sa domaćinima iz Republike Srpske otvoriti radove na autoputu Rača-Bjeljina koji finansira Republika Srbija sa 100 miliona evra i to je, mislim, veoma važna stvari da nam približi Semberiju, ali da nam približi i …
U svakom slučaju nisam spokojan. Jedno su naša ovde i politička nadigravanja i sve drugo, a drugo je realnost. I kada govorim o toj realnost ja očekujem da posle ovih osnovnih pritisaka dođu oni teže kategorije. Verujem da ću u tome moći više da vam govorim i kada se budem vratio iz Njujorka jer za sada imam zakazanih 22 bilateralna sastanka sa šefovima država i šefovima vlada, a pored toga još devet sastanaka sa šefovima različitih, od jevrejskih organizacija do fengtianova i svih ostalih koji odlučuju o važnim pitanjima u svetu.
Dakle, naporni dani su pred nama i nažalost jedna stvar koja se dogodila to je da ljudi, da politički akteri nisu dovoljno to razumeli i ne samo politički akteri, da naša društvena scena to nije razumela. Svi gledaju samo svoj udeo. Ne mislim u posebno negativno smislu. Svi imaju svoj ugao. Malo je koga interesovala država.
Kada sam molio i predstavnike naše crkve, kada sam molio predstavnike političkih partija – nije nam potrebna tolika buka oko parade, molio sam i zbog neuvođenja sankcija Rusiji. Molio sam i zbog pritisaka oko Kosova. Molio sam oko svega sve. Nije to bilo u javnosti. Niko nije hteo da popusti sa svojim stavom. Kada sam molio one druge – razumite ljudi, nemoguće nam je sada da angažujemo sve svoje snage i ne trebaju nam loše slike odavde. Niko nije hteo da popusti.
Zato što je svima najlakše da za sve bude kriva država, jer država sve može, ona ima ćup iz kojeg će da vadi pare, da plaća sve, kome šta padne napamet, ko šta poželi. Država je ta koja mora da izađe u susret svakome. Oni koji misle da imaju pravo da šetaju, smatraju da ovi drugi nemaju na šetnju. Da ih pitate kako je to moguće. Odgovor da dobijete ne možete. Da pitam pola mojih saradnika iz stranke koji misle da imaju pravo da šetaju, a nekome drugom zabranjuju da šeta, nema odgovora. Niti ga očekujem, niti ga tražim.
Isto mi je i kad pitam planove porodice. Ne postoji racionalan odgovor ili bar ne postoji onaj koji u skladu sa pravom možete da prihvatite. Moj posao je da štitim pravni poredak, između ostalog moj posao je da štitim prava građana ove zemlje, bez obzira ko su ti građani. Da li mi se ti građani dopadaju ili mi se ti građani ne dopadaju. A meni se svi dopadaju. Svi, bez obzira na njihove razlike.
Ovo oko Kosova, ponoviću vam šta je suština, a to niko nije pomenuo, niko nije ni pitao, niko nije tražio dodatna pojašnjenja. Ja ću vam ih sada delimično dati.
Prvoga dana kada sam vam to govorio, kada smo doneli Rezoluciju Saveta nacionalne bezbednosti oko situacije u Ukrajini, ja sam znao šta sledi, jer sam to čuo u jednom ranijem razgovoru i naša služba je to snimila i ja sam to imao na svom stolu. Onda sam dobio potvrdu ličnu. Ljudi Emanuela Makrona i od Olafa Šolca i od Šarla Mišela, od svih evropskih lidera. Svima njima koji su razgovarali sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Vladimirovičem. Svima im je rekao, verovatno bih i ja da sam na njegovom mestu. Rekao im je – čekajte, pa vi ste otvorili Pandorinu kutiju, napravili ste Kosovo, to ne može da bude suj generi slučaj. Ja ću da imam po istom tom principu pravo na DN, LNR, Zaporožje, Hercon, šta god, u zavisnosti od vojničke situacije na terenu, od vojne situacije na terenu.
Posle toga, iako oni to nipodaštavaju, naravno, i govore da to nije pravi razlog, ja vam kažem da je to možda i važniji razlog od onoga da ne žele nemire na Balkanu. Oni žele da njemu zatvore put ka tome. I u tome, opet, smo mi ti koji plaćamo cenu, zato što se sada njima žuri da završimo sve oko Kosova i Metohije. Zato što oni hoće da ne ostave nikakav slobodan prostor za moguću buduću Jaltu. Po mojoj proceni Rusi čekaju Jaltu. I po mojoj proceni, a verujte mi da je tačna i jedna i druga, ovi drugi sve rade da izbegnu Jaltu, zato što je velika želja za porazom one druge strane. Niko ne žele kompromis. To u ovom trenutku predstavlja dodatni problem za sve nas.
Nažalost ne bismo se mi ovim bavili, nije ovo naša tema, da nismo mi zbog situacije na Kosovu i Metohiji ovim pogođeni. I to našu situaciju dodatno komplikuje, jer vam oni to nikada neće reći, ali će želeti što pre da vas dovedu pred svršen čin i da vam kažu – nema problema dogovorite se. Oni moraju da uđu u UN, vi ne morate formalnog, kao Srbija da priznate. Dakle, ja nemam i dalje dokaze, ali pretpostavljam da bi to mogao da bude takav plan. Kada to kažem, to znači i sve druge međunarodne organizacije podrazumevajuće koje bi negde nekada i mogao da razume, ali UN ne može, a bez UN oni posao nisu završili i opet imaju taj isti problem o kojem vam govorim.
I u svemu tome nalazimo se između čekića i nakovnja, u svemu tome, ne zaboravite da za mesec i po dana mi više ne možemo da uvozimo rusku naftu, zato što se te sankcije ne odnose na njih, ali se odnose na treće zemlje, te ćemo moći samo da u vozimo samo kirkut ili ko zna koju. Razmenio sam poruke sa predsednikom Madurom. Gledamo kako da nađemo i u Venecueli i na nekom drugom mestu veće količine nafte. Verujem da ću ga i ugostiti uskoro da bismo mogli i po tom pitanju da se obezbedimo.
Gledamo da uradimo sve što možemo, samo hoću da ljudi znaju da je situacija veoma teška.
Još jednu stvar. Ajde jednom da prema našim prijateljima, da vas zamolim, kada nešto kritikujete, nije važno, razumem politiku mrzim Vučića, o.k, ali nemojte da mrzite naše prijatelje ili prijatelje ove zemlje zato što mrzite mene. Nemojte da napadate to što smo molili, a nismo mogli da dobijemo pa su nam učinili da nam daju milijardu dolara, čime možemo i da hedžujemo rast dolara, čime možemo da plaćamo u dolarima nešto i da nam time bude nešto niža cena nafte na tzv. kotacijske cene nego što je danas.
Da vam ne objašnjavam šta smo sve time dobili. U uslovima kada ne možemo da izađemo na finansijsko tržište, ne može niko da izađe. Jedna Rumunija se zadužuje po 6%, koja je članica NATO, članica EU, fiskalno uspešna i uvela sankcije Rusiji. Dakle, dobijamo novac najjeftiniji mogući, neko nam pomogne, vi kažete – zadužili se, imate javni dug toliki i toliki. Kažete – pa veći je u apsolutnim brojevima.
Da vam ponovim, kao boga vas molim, molim vas ne pričajte gluposti, molim vas. Javni dug Nemačke je 2480 milijardi, a naš je samo 30 milijardi, ne hiljada, a njihov 2480 milijardi. Jel to znači da su oni 80 i nešto puta zaduženiji nego mi? Ne znači, jer se to meri prema snazi ekonomije, prema snazi BDP-a, a i po tome smo nešto bolji, jer je kod nas 54,7, a kod njih 68,2 ako se ne varam.
Dakle samo vas molim nemojte da napadate Emirate i da napadate naše prijatelje koji su nam mnogo pomogli, jer para nema na tržištu, a predstoji hladna zima gde moramo da kupujemo sve moguće i to moramo devizno da plaćamo, a ovim ne trošimo naše devizne rezerve, već ih čuvamo.
Ljudi koji su bili u državi to znaju i moraju da znaju. Ko boga vas molim da se ponašate odgovorno, da razumete samo, to je bio izvanredan uspeh. Da vam ne pričam o kamati gde smo dobili samo za godinu dana direktnih 45 miliona evra najmanje, gotovo na poklon. Samo vas molim da razumete poziciju države i koliko je važno šta je to što država u ovom trenutku sve mora da uradi, šta sve država mora da stigne. Mi smo srećom kupili gasa dovoljno. Na današnji dan imamo 663 miliona kubnih metara gasa, što u Mađarskoj, što u Srbiji. To nam je realno dovoljno da ne poteče ni metar kubnog gasa negde za dva meseca. Nikada to nismo imali, jer maksimum naš do čepa je 286 miliona kubnih metara i to je puno do čepa u našem delu Banatskog dvora. Mi ne možemo da imamo više, da ne objašnjavam, suviše je komplikovano i za ljude i za bilo koga drugog, ali smo to kupili na vreme kada je cena gasa bila niža. Sada je pala i sada ponovo počinje da skače, danas ako se ne varam, koliko sam video.
Dakle, veoma su komplikovane stvari i nisu stvari baš nas briga, preživećemo, rešiće Vučić, ili rešiće ovaj ili onaj, samo molim da razumete, oko Kosova i Metohije nama predstoji velika kriza. Mi smo ovde govorili oko kosovsko-mitrovačkih tablica. Oni ne misle da odustanu od toga. Srbi, niko im se nije prijavio. Niko ne sluša Kurtija. Prijavio im se jedan čovek sa severa i jedan iz Prizrena iz razumljivih razloga. Taj u Prizrenu ne sme ni da prođe sa tim tablicama. Samo jedan čovek im se prijavio sa severa. Da li je tačan podatak? Nije bilo novih. Samo jedan čovek sa severa im se prijavio. Oni su očekivali da to bude između dve i tri hiljade od sedam hiljada, koliko ih živi na severu, a od devet hiljada KM tablica, kosovsko-mitrovačkih. Srpskih kosovsko-mitrovačkih tablica ima toliko.
Dakle, doživeli su debakl sa ubeđivanjem Srba, sa pokušajima potkupljivanja i svim ostalim i to će njihovu nervozu da uveća. Koliko god mi možemo time da pokažemo da je naš narod jedinstven u odbijanju toga, to će da poveća njihovu nervozu, to će da poveća njihov pritisak, to će da poveća njihovu strast da stvari promene nasilnim putem na terenu.
Na kraju krajeva, šta god naopako da urade, uvek će da imaju podrške svojih roditelja, svojih političkih roditelja, onih koji su stvorili tzv. nezavisno Kosovo.
Dakle, mi smo u takvoj situaciji stešnjeni sa svih strana. Nikome se ne sviđa jer vodimo samostalnu i svoju politiku. Niko takve ne voli. Svi vole one koji će da služe, slušaju, samo ponavljaju, a od svoje politike nemaju ništa.
Ja mislim da su građani Srbije uvek voleli nezavisnost u odlučivanju i samostalnu politiku da vodimo kao zemlja.
Mnogo, mnogo, mnogo težak je period pred nama i ja vas pozivam da, bez obzira na to što nismo mogli da postignemo, ne mislim našom krivicom ali ni na koga neću da prebacujem u ovom završnom obraćanju, ni elementarnu saglasnost oko jednostavnih stvari kao što je bio ovaj izveštaj, daćemo sve od sebe da uradimo sve da u budućnosti možemo da postignemo više saglasja. Jedino što se plašim, to je da će nas situacija na terenu naterati na to, i ne samo na Kosovu i Metohiji, već i u celoj našoj zemlji i u celoj Evropi.
U svakom slučaju, ljudi u Srbiji treba da znaju, kao i vi, da sve što možemo da preduzmemo da osiguramo topliju, pristojnu i sigurnu zimu za naše građane, to radimo, a našem narodu na Kosovu i Metohiji, uz zahvalnost vama što vam nije bilo teško da sedite ovde ovih 25 sati i da slušate to što mi govorimo, ali i uz zahvalnost svim Srbima na Kosovu i Metohiji koji su posmatrali ove naše prenose, nema čarobnog štapića, nema lakih rešenja, ali mi kao narod nemamo šta drugo. Ostaje nam da se pametnom politikom, racionalnom, ozbiljnom, ali svojom marljivošću i posvećenošću borimo. Dakle, borba, borba, do konačne pobede! Živela Srbija! Živelo Kosovo i Metohija!
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, vaše ekselencije, uvaženi građani Srbije.
Na početku zahvaljujem vam na prilici da govorimo o Kosovu i Metohiji, da govorimo o Izveštaju koji ste dobili, i da makar deo tereta i briga našeg naroda, a koje i najviši nosioci vlasti sa sobom nose, podelimo zajedno sa vama, a boreći se za ključno nacionalno pitanje za naše Kosovo i Metohiju.
Kada je nešto za naciju bolno, onda tome mora da se pristupa odgovorno, udruživanjem svih društvenih snaga i što je ključno u definisanju zajedničkog cilja koji će nas, ne samo obavezivati, već i podstaći da makar po tom jednom pitanju u najvećoj mogućoj meri prevaziđemo sve razlike, partijske i druge političke partikularne interese.
Narodna skupština Republike Srbije je pravo i jedino mesto gde se razgovor o jednom ovakvom pitanju može voditi dubinski. I zato, kao i svakog puta kada imam priliku da o Kosovu i Metohiji govorim u ovom visokom domu, dužan sam da započnem jednim kratkim osvrtom na našu stvarnost i mogućnosti, na naše kapacitete da se kao država i nacija borimo i izborimo za ono za šta tvrdimo da nam je najvažnije, jer odgovorna i realna politika ne može da počiva na fantazmagorijama, na mitovima, barem ne politika koju voljom građana Srbije danas moramo da vodimo, koju kreiramo i koju moramo da sprovodimo.
A, to znači i da sopstvene mitove moramo da prilagodimo razumevajući koliki je njihov značaj u stvaranju duha celokupnog srpskog naroda, razumevajući da bez tih mitova ne bismo na ovakav način ni opstajali do današnjeg dana, ali isto tako da izbegnemo sunovrat i opasnosti koje neretko u prošlosti nismo uspeli da izbegnemo, da ne ginemo zaludu, da razmišljamo kako ćemo da razvijamo satelite, kako i na koji način veštačku inteligenciju da razvijamo i da softversku industriju pojačavamo, jer tek to će dati pun smisao i sasvim novi život našem pozitivnom mitu i svemu što iz njega ide.
Isto je i sa Kosovom i Metohijom, tamo na tom prostoru, našem i zajedničkom i srpskom i albanskom, treba da pronađemo život, život za Srbe, i ništa manje života za Albance. I to jeste težak zadatak, baš onoliko koliko je život teži od smrti, ali jeste zadatak koji moramo da završimo da bismo preživeli, da bismo opstali kao država i kao narod.
Sve drugo, vodi nas ka još jednom povlačenju, ka još jednom gubitku i ka novoj dozi pustih snova koje nikada niko neće moći da ostvari. I upravo zato, mislim da je veoma važno da u politici ljudima ponudimo ono što je realno, ono što je moguće, jer od dodvoravanja narodu, od lepih reči, od onoga što ljudi žele da čuju, mnogo je važnije da uradimo ono što možemo.
A, prostor na kojem moramo da radimo je takav da su nam mogućnosti za napredak i veliki boljitak veoma oskudne, a šanse da odemo sasvim u ambis prilično jednostavne i pogrešnom politikom, ukoliko bismo se služili, gotovo izvesne.
U ranijim obraćanjima u ovom uvaženom domu iznosio sam istorijske preglede političkih prilika na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije, od Starog veka do danas, zatim poražavajuće demografske podatke o tome kako su Srbi od praktično jedinog naroda na tom prostoru, recimo, sredinom Petnaestog veka postali ubedljiva manjina. Bio sam u prilici i da prethodnim sazivima pokušam da objasnim kakve bi bile i ekonomske i demografske posledice življenja u stalnom zamrznutom konfliktu, odnosno ne postizanja sporazuma koji bi otvorio prostor za bolju dugoročnu saradnju srpskog i albanskog faktora na zapadnom Balkanu.
Od procena koje sam iznosio tada ne odstupam ni danas, s tim što bi one danas bile još nepovoljnije za Srbiju i naše građane, budući da se u međuvremenu dogodio veliki konflikt na istoku Evrope koji se po svojim posledicama može meriti sa svetskim ratom i sa ogromnim uticajem na Republiku Srbiju, o čemu ću nešto kasnije govoriti.
Histerija unutar međunarodne zajednice, usled pomenutog konflikta reflektuje se, naravno, na Srbiju, na našu borbu i na naše ključne nacionalne i državne interese.
Državna politika kada je reč o Kosovu i Metohiji u prethodnom periodu je kao što rekoh, vođena u prostoru između željenog i mogućeg, s tim da su želje većine građana Srbije, kada je reč o našoj južnoj pokrajini i dalje uglavnom, nerealne i maksimalističke, dok su nam mogućnosti, usudiću se da kažem najčešće veoma oskudne. I da ulazimo sada u analizu ko je sve za to kriv, bilo bi prilično besmisleno, iako su nam Kosovo i Metohija uvek služili kao dobar poligon za zadavanje udaraca onima koji drugačije misle ili za izlaženje iz tema i okvira u kojima se nismo dobro snalazili a to su obično bile ekonomija, napredak, pre svega, privredni.
Ja želim samo nekoliko podataka da podsetim ljude u Srbiji.
Naime, 1871. godine, neposredno pred sticanje nezavisnosti na Berlinskom kongresu bilo je 64% Srba. Ono što je važno da se istakne da mi najveći deo srpskog življa gubimo s kraja i pre svega, s početka 20. veka u knjizi Aleksandra Rastovića „Velika Britanija i Kosovski vilajet“, možete da vidite mnogo podataka, da vidite čak u Britanskom parlamentu kako Edvard Rej 1906. godine govorio o likvidaciji, o ubistvu 188 Srba, koji su živeli na Kosovu i Metohiji, sa stalnim progonom a jednako su nam teške bile 1907, 1908. i 1909. godina.
Do nekakvog nacionalnog oporavka, ali i problema sa kojima su se suočili Albanci, i zatim nam se ponovo svetili tokom Drugog svetskog rata, uz nacističku podršku i formiranje balikombartabalističkog pokreta 1942. i 1943. godine, dakle, dešava se obnova srpskog nacionalnog tkiva na Kosovu i Metohiji, od 1921. godine, kada smo imali 26%, do 1939. godine kada smo imali 34% srpskog življa, na KiM.
Ono što je takođe važno to je da ljudi govore kako je to oduvek bilo naše, to prosto nije istina. Menjale su se vlasti i imali smo tamo i ambasadore i konzule, i mnogo toga, ali naravno uvek je to bila borba za teritoriju, i uvek je to bila borba za vitalne, nacionalne interese između dva naroda.
Nekada smo pobeđivali mi, nekada su pobeđivali drugi. Ono što je interesantno to je da postoji značajan uticaj inostranog faktora uvek na te događaje, najčešće videćete, osim kada je bila potpuno jasna tragedija sa kojom su se Srbi suočavali gotovo uvek bi zapadni faktori stajali, ne računajući Francusku, uvek bi zapadni faktori tvrdo i čvrsto stajali na pozicijama onih koji su bili protiv Srba.
Godine 1948. imamo 27% Srba i to se održava do 1961. godine, a onda kreće od 1961. godine do 1991. godine, sa 27% na 11%, uz sve teži život na Kosovu i Metohiji, posebno za srpski živalj, imali smo i dodatni problem, a taj problem je činjenica da su Albanci demografski pobedili, bili su posvećeni opstanku svoje nacije, bili su posvećeni napretku svoje nacije, sve ono što mi nismo bili, uvek smo bili spremniji za svađe, kao što smo i danas spremniji i oko toga da se posvađamo gde će ko da sedi, a ne da govorimo o onome šta je to što nas ujedinjuje i šta je to što može da nam pruži neuporedivo bolji rezultat.
Onda 2000. godine 7%, i naravno, po poslednjim procenama naše procene su nešto drugačije, oni kažu da je 5% po našim procenama između 6,5% i 7%, jer je naša Kancelarija na poseban način, iako su ljudi hapšeni prilikom obavljanja tog popisa, dakle, došlo je do tog broja Srba koji se negde kreće oko 100.000 ljudi koji danas žive, koji prenoće na teritoriji Kosova i Metohije.
Dakle, mislim da je važno da ljudi to znaju, da znamo šta je to što čuvamo i da znamo da to što najviše moramo da čuvamo jesu naši ljudi na Kosovu i Metohiji.
Pitanje šta je naša generacija uopšte mogla da učini? Devedesetih godina smo nešto pokušali da učinimo kada nas je bilo 11%. Svi ti pokušaji, govorim o nama kao zemlji, svi ti pokušaji bili su ne samo neuspešni već su nas doveli do još veće tragedije i za druge narode, ali pre svega za naš narod koji je ne samo u broju stradalih već i u siromašenju i broju onih koji su napuštali našu zemlju, rekao bih, da je upravo to predstavljalo još veću tragediju od one koja se događala tokom agresije NATO-a na našu zemlju.
Istorijske tokove nije uvek moguće preokrenuti, ali nije ni nemoguće. Od te borbe i ambicije ne bi trebalo da odustanemo.
Zato u ovom prvom delu, da ne bi bilo nikakvih sumnji, pošto znam da ima mnogo onih koji bi da bez previše osnova države patriotski i moralne pridike onima kojima najmanje prava imaju te moralne i patriotske pridike da drže, želim da kao neko ko se zakleo nad Ustavom i kao neko ko je dobio verovatno najveće i poverenje u procentima naših ljudi i od kada postoji višestranački u Srbiji, a zakleo sam se nad Ustavom Srbije dokle god na to budem mogao da utičem Republika Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine niti će odustati od svoje legitimne borbe za državne i nacionalne interese, ali i borbe za poštovanje međunarodnog prava.
Do sada sam analizirao, čini mi se, nemoguće je to raditi dubinski i sistematično više ovlaš, ali smatram da je važno da podsetimo na neke istorijske činjenice, ali i upravo zato kako je Pekić govorio – nemati prošlost jednako je ostajanju bez budućnosti, ali ako se zaglavimo u prošlosti bolja budućnost će nam ostati nedostižna, a ta borba za bolju budućnost često se vodi na dva fronta, protiv protivnika i protiv vlastitih zabluda.
Ja zato molim sve građane Srbije, ne ljutite se, poštovani narodni poslanici, pre svega, građane Srbije manje njihove predstavnike, jer znam da to što bih zamolio njihove predstavnike će uglavnom biti uzalud, jer svi misle da je vreme za sticanje političkih poena i to nikada nećete moći da promenite.
Ali, molim građane Srbije da mi budemo racionalni i realni, da znamo šta je to što je moguće, da znamo šta je to što je realno i da razmišljamo o tome kako da svojoj deci ne ostavimo sve probleme sa kojima se i mi danas mučimo.
Mnogo bih više voleo da sam danas ovde pred vama i da mogu da razgovaram o nivou investicija sa vama, da mogu da razgovaram o tome kako da privučemo još investitora, kako da unapredimo poslovnu klimu, kako da dalje razvijamo preduzetnički duh, da pričamo o stvarima koje znače svakodnevni život za sve naš ljude i na Kosovu i Metohiji, u celoj Srbiji i svuda gde živi srpski narod.
Nažalost, zbog svega ovoga mi imamo probleme u svim tim poljima društvenog života upravo zbog nerešenih konflikta i svega onoga što jesmo nasledili.
Dame i gospodo, obraćam vam se u trenutku i dolazimo do samog Izveštaja kada je Srbija zbog jednostranih poteza Prištine, kasnije ću o svim detaljima da govorim bez ikakvog skrivanja, bez ičega što bi bila neistina, i biću, razume se, spreman da odgovorim na sva vaša pitanja.
Nažalost, danas sam sam ovde, ali uskoro će tu biti i Vlada, pa će moći i oni u punom sastavu da odgovaraju na vaša pitanja, ali kao neko ko je najodgovorniji u zemlji sa, čini mi se, u ovom trenutku svakako najvećim legitimitetom, to će biti moja dužnost, moja obaveza, ali i moje pravo da ukažem i na sve naše greške, na sve greške naših prethodnika, i na sve moguće greške u budućnosti.
Mi smo danas izloženi značajnim bezbednosnim izazovima. Ne moram da vam obelodanjujem sva obaveštajna saznanja da biste toga bili svesni. Čini mi se da sami to, čak i kada ne morate da pročitate ili vidite u sredstvima masovnog informisanja, možete da razumete i da osetite.
Želim da vam kažem da imamo sve veće prisustvo specijalnih snaga prištinske policije na severu Kosova i Metohije. Govoriću vam i o utvrđivanju njihovih položaja, dovlačenju oružja i oklopnih vozila.
Ovde, dakle, ne postoji nikakvo veštačko stvaranje krize sa naše srpske strane, kako o tome govore neki ovdašnji neodgovorni političari i mediji u horu sa prištinskim medijima i političarima.
Opasnost je, uveravam vas, poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, bliska, objektivna i ozbiljna, i o tome najbolje mogu da vam posvedoče predstavnici srpskog naroda i institucija sa Kosova i Metohije, koji su danas ovde sa nama.
Srbija, naglašavam, ni na koji način, ni na koji način, ponavljam, nije učestvovala u generisanju krize. Uprkos svemu, mi smo bili i ostali dosledno opredeljeni za dijalog, svesni da je mirno rešavanje problema jedini razuman način i da nas sve drugo umesto stabilizaciji i deeskalaciji vodi u nestabilnost i potencijalne sukobe čije razmere mogu biti katastrofalne, ne samo za ljude na Kosovu i Metohiji, već i za čitavu Srbiju.
Naša opredeljenost za razgovor nikada nije bila samo deklarativna, jer u svakoj prilici pokazivali smo najveću moguću konstruktivnost, ne zato što se plašimo, ne iz straha zbog 3700 NATO vojnika, imamo ih i više, i nismo slabije naoružani, ali je problem u tome što bismo izazvali katastrofu za celu zemlju da ne želimo mir i da ne želimo stabilizaciju zato što moramo da razmišljamo i o ljudima koji žive u Novom Sadu, i Beogradu, i Nišu, i Leskovcu, i Kragujevcu, i Kraljevu, i Čačku, i Pazaru i svakom drugom mestu.
Nije Srbija više onako slaba kao što je bila 1998. i 1999. godine, i kao što je bila 2004. i 2008. godine, naši vojno-policijski kapaciteti su, usudio bih se da kažem, desetostruko veći i snažniji, posebno imajući u vidu kvalitet onoga što posedujemo.
Ono što mi je najvažnije, čini mi se da posedujemo više pameti i više mudrosti i da znamo gde su granice, granice naše ozbiljnosti, odgovornosti i da uradimo sve što je uvek u našoj moći da sačuvamo mir i da obezbedimo sigurnost i za naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i za celu Srbiju, jer ukoliko bi došlo do bilo kakvog sukoba, to bi bila katastrofa za celu Srbiju.
Zato sam molio i Albance, zato smo molili Albance ali i predstavnike međunarodne zajednice da ne dozvole izazivanje sukoba i da zamole ili ako hoćete, zaprete onima koji su stvorili u Prištini da ne provociraju sukobe kao što su to radili u prethodnom periodu.
Osvrnuću se samo na neke od poslednjih rundi razgovora što je i u fokusu Izveštaja dostavljenog vama, poštovani narodni poslanici.
Pre nešto manje od godinu dana, 30. septembra 2021. godine, uspeli smo da obuzdamo krizu koju je Priština, kao i proteklih sedmica, stvorila po pitanju registarskih tablica.
Tada je postignut dogovor o upotrebi nalepnica kao privremeno rešenje za tablice obeju strana, čime smo dobili priliku da u miru tragamo za trajnim rešenjima. Međutim, Priština je jednostrano i brutalno prekršila taj sporazum 29. juna ove godine, donošenjem odluke o tzv. preregistraciji kosovsko-mitrovačkih tablica na RKS, republika Kosovo oznake.
Priština je tada otišla i korak dalje u eskalaciji donevši još jednu odluku kojom krši sporazume iz oblasti slobode kretanja, ti su sporazumi potpisani još 2011. godine, odluku o uvođenju ulazno-izlaznog dokumenta kojom je Srbe sa Kosova i Metohije pokušala da proglasi strancima na svojoj sopstvenoj zemlji.
Važno postignuće, to je dobro da se naglasi, dijalog u protekloj godini se odnosi na dogovor od 27. avgusta 2022. godine, kojim smo uspeli da se izborimo za Srbe i druge naše građane koji priznaju Republiku Srbiju na Kosovu i Metohiji kao svoju zemlju i da odbranimo pravo na upotrebu srpskih ličnih karata od strane privremeno izmeštenih policijskih uprava MUP Republike Srbije u Peći, Uroševcu, Prištini, Gnjilanu, itd.
Zašto ovo govorim? Zbog neistina koje su iznošene u srpskoj javnosti o tome kako je to bilo moguće i ranije i kako je to dozvoljeno svima. Pa, nije. To je bio razlog zašto je 99% našeg življa južno od Ibra u stvari uzelo albanska dokumenta, i naše vladike, i naše stanovništvo i svi ostali, zato što jednostavno nisu mogli slobodno da se kreću. Sada mogu da se kreću slobodno i sa dokumentima Republike Srbije samo što to neki ne žele da primete, ali je važno da to ljudi u Srbiji znaju.
Iako je prištinsko rukovodstvo po svaku cenu htelo da ukine mogućnost njihovog korišćenja u Pokrajini, mi smo ovim dogovorom u potpunosti očuvali faktičke i formalne ingerencije Republike Srbije, ali istovremeno ni jednog sekunda nismo prekoračili odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, koji je postignut 2011. godine i bili konstruktivan partner u pronalaženju kompromisnog rešenja kako bi se izbeli bilo kakvi sukobi i kako bi i Albanci mogli da kažu da su zadovoljni postignutim rešenjima.
Za nas je veoma važno da smo pokušali da dođemo do približavanja stavu u vezi sa čisto humanitarnim i civilizacijskim pitanjem nestalih lica i o tome se i dalje pregovara. Želim da vam ukažem na to šta je problem. Problem je u jednoj rečenici. Sve smo se dogovorili. Mi smo oduvek prihvatali sve. Prihvatili smo i ono što su ponudili Evrpoljani i Amerikanci, a onda su oni došli sa rečenicom koja bi trebalo Srbiju, odnosno da nas optuži da smo mi direktno odgovorni za nasilno iseljavanje, proterivanje, ubistva i činjenje zločina nad licima na Kosovu i Metohiji, iz čega proizilazi naravno, sledstveno tome, njihov dalji zahtev na ratnim kompenzacijama, ratnoj šteti, pošto, kako oni to kažu i smatraju, kao suverena država imaju prava na to, a gde će Srbija biti osuđena za zločine, čak i zločin genocida.
Naravno, to je ključni problem, jer oni ne prihvataju statusno neutralni jezik dokumenata i upravo zato ne možemo nikako suštinski da se dogovaramo.
Ako mogu da u tri rečenice na drugačiji način kažem šta su problemi u tim razgovorima. Ti problemi se, odlukom iz 2010. godine, vode pod okriljem Evropske unije. Ovde su predstavnici Evropske unije, mi se nalazimo na evropskom putu i ja mislim da je to dobar put za Srbiju, ali vi morate da imate u vidu da u Evropskoj uniji najmoćnije sile su priznale nezavisnost Kosova. Sjedinjene Američke Države, koje blisko sarađuju sa Briselom, su priznale nezavisnost Kosova. Oni prihvataju suverenost i državnost Kosova i sve što bi Albanci uradili oni bi im rekli - nije pravi trenutak, nije pravi metod, nije pravi način, ali uvek će stati iza njih. Da ne postoji kod vas bilo kakva iluzija da je to moguće da bude drugačije i to se neće promeniti. Ne postoji politika koja to može da promeni. Dakle, na tom malom prostoru pokušavamo da napravimo rezultat, kao što sam rekao, oskudnom prostoru između željenog i mogućeg. Dakle, kada god bi se nešto dogodilo, kada ne dozvole Srbima da ne izađu na izbore, a saglasićete se, time sam najviše izgubio, izgubila stranka koju vodim i ja lično. Oni će da kažu izdaćemo strašno saopštenje, onda će da izađu sa tim saopštenjem i posle tog saopštenja ništa više. Zašto? Zato što je to njihovo čedo, zato što su ga stvorili, odgajaju ga i šta god da se dogodi, to će nastaviti da rade.
Kao što vidite, to im kažem u lice. Nemam nikakav problem, jer govorim suštu istinu. Mi to moramo da znamo, jer, o svom licemerju da ne govorim, o priči o teritorijalnom integritetu, o čemu ću da govorim i u UN narednih dana, gde je odjednom teritorijalni integritet postao sintagma svetinja kako bi se suprotstavili ruskom faktoru, ali je zato teritorijalni integritet jedne male Srbije bio zgažen kao krpa zato što je Srbija mala i zato što su mogli da je gaze. Oni će vam, naravno, reći – pa, nije to zbog toga, to je zbog toga što ste ugrožavali opstanak jednog naroda, to je bila humanitarna katastrofa, a kada ih pitate – pa kako je moguće da je danas Albanaca na Kosovu i tada više nego što ih je bilo pre nego što ste izvršili agresiju protiv Srbije, nema odgovora na to. Kada ih pitate kako je moguće da je 212 hiljada Srba manje, nema odgovora, baš ih briga i samo će vam reći – ako želite da idete napred, ako želite da idete u budućnost, ako želite da budete deo savremenog sveta, da pripadate nama, modernim nacijama itd. onda vi to morate da prihvatite, a ako želite da se vraćate u prošlost, onda ćete da ostanete s druge strane zavese i onda za vas više nema mesta. Onemogućićemo vam svaku vrstu napretka, i ekonomskog, i socijalnog i svakog drugog. Dakle, u tim okvirima se krećemo.
Na kraju krajeva, uvek vodi ka tome šta je to, Srbi, što ćete vi da učinite da bismo umilostivili gospodu u Prištini da budu još malo zadovoljniji, a u stvari da bi oni to uradili, kako su to radili sve vreme i kako su sve vreme od 2000, od 1999. godine, kada smo se branili od agresije, razumljivo neuspešno. Devetnaest najmoćnijih zemalja sveta napalo je jednu zemlju koja je imala 20 jedinica koje mogu da polete u vazduh, što je besmisleno bilo. Nikakvu šansu naši heroji nisu imali, a pitanje je koliko izbora imate i šta možete da radite u takvom trenutku. Dakle, posle toga oni su radili na dve stvari. Jedna je podsticali ili prećutkivali sve ono što je Priština unilateralnim potezima činila protiv Srba na Kosovu i Metohiji. S druge strane, radili su na podelama među Srbima. Stotine miliona dolara i evra su uložili kako bi raspolutili srpski narod i to su radili ne birajući sredstva, praveći medije koji bi trebalo da unesu razdor i pometnju kod Srba, potkupljujući Srbe, praveći im televizije, praveći im agencije novinske, praveći im radio stanice, koji bi samo trebalo da unesu nemir među Srbe i da naprave neke nove Srbe koji bi im bili prihvatljivi i koji bi priznali nezavisnost Kosova. Isto su to radili i u centralnoj Srbiji sa mnogo novca, očekujući da im se rezultati pokažu izvesnima.
Ono u čemu smo uspeli i mi kao zemlja sa svim ljudima koji su na tome radili, i to je velika stvar, to je da sačuvamo jedinstvo srpskog naroda. Srbi na Kosovu i Metohiji i južno i severno od Ibra su jedinstveni. Možete da nađete 10, 15 ili stotinu onih koji će vam reći da služe nekim drugim interesima, a ne interesima srpskog naroda i Srbije. U tome je veliki uspeh i Srbi su konačno posle mnogo decenija, rekao bih čak i vekova, razumeli da moraju da budu jedinstveni i da samo tako snažno možemo da se suprotstavimo pritiscima i da samo tako na racionalan način možemo da čuvamo naše nacionalne interese i to je velika stvar za nas.
Želim da vas obavestim, a biće prilike i kasnije, ne želim da vam oduzimam sve vreme u podnošenju ovog izveštaja. Biću spreman da govorim i o energetskom sporazumu i o svemu drugom, da vidite da smo mi ispunili naše obaveze, postigli dogovor i sa turskim KEZO-m, sve, ali naravno, opet su u pitanju statusna rešenja na kojima oni insistiraju i baš ih briga za to što svakoga dana isključuju struju ljudima, baš ih briga za bezbroj problema, važno je samo da li će da postoji neki pečat ili će da postoji nešto drugo, jer ih samo to zanima i ništa ih više ne zanima u svim razgovorima, ni život građana, niti bilo šta drugo. Naš zanima život i Srba i Albanaca, njih to ali uopšte ne zanima.
Želim, takođe, da kažem da su, i indikativno je to, Priština intenzifikuje neosnovane optužbe da Beograd mnoge dogovore nije poštovao. Beograd je poštovao sve. Beograd poštuje dogovore koji su postignuti i 2011. i 2010. i 2009. i 2013. godine. Ali je problem u tome, sada ću da budem sasvim otvoren prema vama, što njima neki dogovor služi, i to moja kritika ne ide Albancima, već onima koji su bili posrednici sve vreme u tom dijalogu, dakle, njima neki dogovor služi da mogu da kažu – napravili smo napredak, ali napredak je u tome da Srbi izvrše svoje obaveze, a kada dođemo do toga da Albanci izvrše svoje obaveze, onda će da se igraju igara desetogodišnjih, gotovo neverovatnih, u kojima će da nam objasne, pa ne može zbog ustava Kosova. Pa, koga briga za ustav Kosova? Mi pregovaramo sa njima, zato ste nas pozvali tamo. Ako nešto mora da bude u skladu sa ustavom tzv. Kosova, pa što ste nas onda zvali da pregovaramo? To onda imaju pravo na to ljudi bez bilo kakvog našeg učešća i bez bilo čega drugog. Šta ćemo vam mi? I na to ne postoji odgovor.
Onda, kada bi još nešto iskamčili, misleći da smo mi glupi, a mi ne radimo to zato što smo glupi, već zato što razumemo šta nam znači mir, razumemo šta nam znači normalan život za ljude u Srbiji, celoj Srbiji, pa čak i na Kosovu i Metohiji, da nemamo ponovo kolone sa traktorskim prikolicama koje će da dolaze u Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo i druga naša mesta, ne zato što im verujemo i ne zato što mogu da vas prevare, nego zato što nemate šta drugo da uradite.
Ja znam, i danas će biti rasprava o tome, ne valja vam ovo, ne valja vam ono. Lepo, a šta je predlog? Biću sasvim otvoren, ja ne znam kako će sve ovo da se okonča, ali znam da ću da dam sve što mogu od svojih napora, da čuvajući Ustav Republike Srbije, naše nacionalne i državne interese, pokušamo da što je moguće više kompromisnih predloga podržimo i što je moguće više da uradimo kako bismo imali mir sa Albancima.
Ja znam da se ove moje reči ne sviđaju mnogima, jer bi najlepše bilo da kličem ovde sukobu, ratu, da kličem kako ćemo da zgazimo nekoga, itd. Ne. Želim da kličem miru, normalnosti i napretku. Ali, da li ćemo mi to uspeti da sačuvamo i obezbedimo? Ponavljam, daćemo sve od sebe. Ali, sada mi je jasno da to više ne zavisi samo od nas. Zašto?
U svim ovim okolnostima, Priština nasilno pokušava da reši određene stvari. Kada nemaju sporazume na koje mogu da se pozovu uopšte, oni idu u gotovo direktne napade. To je tzv. sveobuhvatni hibridni napad na Srbe, od kupovine srpskih medija od Leposavića do Kosovske Mitrovice, do podizanja tajnih optužnica, do podizanja javnih optužnica. Podsetiću vas samo na Ivana Todosijevića. Da li je ovde Ivan? Jedan divan čovek, divan domaćin iz Zvečana, koji je optužen, pa osuđen, pa su onda nešto povukli presudu, pa je vratili na ponovno odlučivanje, ako se ne varam. Dakle, dve godine osuđen zato što je rekao da je Račak bio prevara.
Ja sam istog tog dana to isto saopštio, javno, znajući i želeći da stanem u odbranu čoveka, u odbranu prava na slobodu misli, slobodu izražavanja, slobodu reči. Ja to stvarno mislim. Ja mislim da većina to ovde misli. Hajde mi pokažite koliko ljudi je htelo, kada su videli to, i sa Kosova i Metohije, pa i iz centralne Srbije, iz našeg političkog života to da ponovi? Malo ko. Znate zašto? Zato što – pa što ja da imam posla sa njima, negde neko može jednog dana da me zaustavi zbog toga.
Mnogo smo hrabri po kafanama, mnogo smo hrabri ispred televizora i mnogo smo hrabri na nekim drugim mestima, ali ovako to ide teško.
Da ne govorim o tome da ne dozvoljavaju iskorišćavanje prava glasa, elementarnog demokratskog prava srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, iako takvo pravo postoji u gotovo svim zapadnim zemljama i još vam drže pridike kako su najdemokratskija država, prosto da ne poverujete kakve gluposti morate da slušate.
Suštinski uzrok krize dijaloga nije neko trenutno pitanje iz domena pojedinačnog sporazuma. To je, bez ikakve sumnje, sistemski problem, sistemski problem koji proističe iz dve stvari. Prva stvar je ta da zapadni svet ne želi da poštuje Povelju UN, ne želi da poštuje Rezoluciju 1244. To je naš najveći problem. Jedino na šta mi možemo da se pozivamo, to jeste međunarodno pravo i to jeste Rezolucija 1244. Oni neće da čuju za to. Ne pada im na pamet. To je za njih završena priča i kažu - to je prošlost. I kažu - stvari na terenu su izmenile Rezoluciju.
Kao što vidite, kada se u Ukrajini nešto slično dogodi, onda stvari na terenu nisu izmenile Rezoluciju i nisu izmenile poredak UN, ali kada je u pitanju Srbija, onda jesu.
Druga stvar je činjenica da njih ne zanima poštovanje sporazuma koji su potpisani i ne pada im na pamet da bilo kakav ozbiljniji pritisak, sem, nije baš ovo mnogo lepo što radite, dragi naši prijatelji i draga naša deco u Prištini, pa nemojte da nastavljate sa tim. I to uporno i nekažnjeno odbijanje Prištine da ispune svoju centralnu obavezu, a to je formiranje zajednice srpskih opština, stvorilo je atmosferu u kojoj se položaj Srba na Kosovu i Metohiji kontinuirano pogoršavao, sve do trenutne veoma zabrinjavajuće situacije u kojoj su sve učestaliji i brutalniji napadi na ličnu imovinsku bezbednost našeg naroda.
Dugogodišnja njihova obrazloženja oko Ustava i svega drugog su toliko besmislena, a još besmislenija su izvinjenja ljudi iz Međunarodne zajednice koji su u stvari prećutno ne formiranje zajednice srpskih opština podržavali.
Možda bi bilo dobro da kažem da je nekakav signal na bolje to što sada kažu da morati da formiraju zajednicu srpskih opština. Ako me pitate da li će se to dogoditi, čisto sumnjam, ili će pokušati da nas unize time što će reći da zajednica srpskih opština može da bude nevladina organizacija i da štampa olovke, hemijske olovke, obične olovke i upaljače i ništa više od svega toga.
Mi smo i tokom poslednjeg susreta u Briselu iskazali maksimalnu konstruktivnost i spremnost da razgovaramo u svim razumnim okvirima. I učestvujući u dijalogu sa Prištinom, svi naši ljudi iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, svi drugi nadležni državni organi i institucije ponašali su se odgovorno, ponašali su se ozbiljno, radili su marljivo.
Ono što je za nas važno, takođe da istaknem, to je da mi, naravno, pošto ljudi pričaju o platformama sa kojima treba da izađemo, pa mi imamo platforme, sve platforme usvojene u ovom visokom domu. Pošto sam slušao te neistine prethodnih dana o tome kako se ne zna sa kojom platformom istupamo itd, želim da vas podsetim na „Službeni glasnik Republike Srbije“ iz 2013. godine i na Rezoluciju o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji po kojoj mi postupamo, pošto su neki govorili da izlazimo iz pravnih okvira i da se ne ponašamo i ne postupamo na način na koji bi to bilo dobro. Ja molim ljude da pogledaju taj dokument.
Što se tiče događaja na terenu, želim da vas obavestim da najteže stvari za naš narod se dešavaju od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, mnogo hvaljenog u delu beogradskih medija i delu beogradske političke elite, što je takođe bio deo hibridnog rata protiv Republike Srbije i deo političkih aktivista je, naravno, u tome učestvovao.
Suočavamo se sa izuzetno teškom bezbednosnom situacijom. Mogli ste to da vidite i noćas, kada je nožem u predelu vrata uboden mlađi Mitrović, a po rukama njegov otac, koji je pokušao da ga zaštiti od pripadnika albanske porodice Šabani. To se dogodilo u Babinom Mostu.
Želim da vas obavestim da kada smo se izborili za 10 opština, da su nas varali. Trebalo je da dozvole i Prilužje, Plemetinu i Babin Most, ali, naravno, nikada nam to više nisu dozvolili, čak ni da razgovaramo o tome.
Kao što vidite, nije mi teško da vam otkrijem istinu gde, kako i na koji način. Neko bi rekao da smo možda bili naivni. Uglavnom nismo, ali niste imali kud, niste imali alternativu.
Kada o svemu ovome govorim, vi takođe morate da imate u vidu da mi moramo da živimo i da ova zemlja mora da živi, da mi moramo da imamo fabrike, da bismo moglid da isplatimo plate, i meni i vama, da bismo mogli da isplatimo penzije penzionerima, da bismo mogli da isplatimo plate svim radnicima, da bismo mogli da isplatimo plate svima na KiM plus 50%, da bismo ljude motivisali da žive na KiM. Jel vi mislite da su ljudi iz "Elektroprivrede" dobili otkaz na Kosovu? Nisu. Neki su hteli da im daju otkaz, pa su se brzo ugrizli za jezik i udareni po prstima. Mi moramo da čuvamo te ljude i čuvamo te ljude, ali to košta. A da to platite sve, za to morate da imate zdravu ekonomiju, za to morate da imate dobru ekonomiju. A možemo li da imamo dobru ekonomiju ako se sukobljavamo sa zapadom? Da budemo fer prema sebi, pustite lake parole - ne možemo.
Mi imamo sada veliki deo investicija iz Kine i hvala našim prijateljima na tome. Ali, nama i dalje najveći deo investicija dolazi sa zapada. A gde će da nam rade majke, očevi, deca? U kojim to fabrikama? Kako ćemo da obezbedimo taj novac? Sutra biste zakukali - nije plata stigla na vreme, kasni dan. Srećom, kod nas ne kasni ništa ni sat, a kamoli dan.
Priština se, naravno, nikada nije suočila ni sa jednom kaznom ni u čemu. Poslednjih 14 meseci, iako smo imali intenzivne kontakte, razgovore, suštinski se dijalog nije pomerio. A kada dijalog ne napreduje, tada na terenu imamo pojačano jednostrano delovanje Prištine i to uvek na svojoj koži najdrastičnije osećaju Srbi na KiM.
Tokom perioda od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine zabeleženo je čak 158, ne računajući noćašnje, etnički motivisanih incidenata protiv Srba u Pokrajini. I ne moram da vam govorim koliku to štetu unosi u međunacionalne odnose, ali i koliki strah to unosi kod Srba koje bukvalno hoće da proteraju iz svih enklava južno od Ibra i sa sve žešćim, stabilnim i permanentnim pritiskom za iseljavanje našeg stanovništva sa severa Pokrajine.
Naravno, tu je važno i da se naglasi da oni koji su počinioci tih incidenata po pravilu ili budu privedeni pa posle izvesnog vremena pušteni, ili čak nikada ne budu ni privedeni.
Ono što najviše zabrinjava jeste institucionalno nasilje i ono daje pravac i ostalim vidovima nasilja. Oni su još u septembru 2021. godine sproveli prvi ozbiljan atak na elementarna prava na život i zdravlje Srba u Pokrajini i to su činili kroz početak opstrukcije dopremanja lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Obično ih hapse kao teroriste, pošto im je neko dojavio, možete misliti njihove službe i snage njihove službe, a mi nikoga ne potcenjujemo, dojavio da mi u dostavnim vozilima i vozilima ambulantne hitne pomoći prevozimo oružje za Srbe na severu i tako su tri naša vozila presretali, hapsili vozače, hapsili ljude, a sve što su pronašli, pronašli su materijal za dijalizu, vakcine, injekcije, lekove i ništa više. Nikada ni jedan komad naoružanja nisu pronašli.
Posle početka embarga na lekove srpskim bolnicama, oni su 12 dana pokušavali da brutalnom demonstracijom sile i zastrašivanjem odvrate Srbe od prava na miran protest protiv nelegalnih jednostranih mera koje se tiču uvođenja tzv. probnih registarskih tablica Prištine. Priština je zatim 13. oktobra 2021. godine posegla za upotrebom vatrenog oružja protiv srpskih demonstranata na severu Pokrajine i tada je ranjen Srećko Sofronijević vatrenim oružjem u leđa, dok je nešto lakše povređeno još devetoro građana srpske nacionalnosti koji su učestvovali u mirnim protestima.
Ovaj niz institucionalnog nasilja se tokom izveštajnog perioda nastavio time što su Srbima uskraćena elementarna politička i građanska prava. Kao što sam rekao, onemogućavanjem glasanja najpre na januarskom referendumu, a zatim uz sva obećanja Kvinte i drugih zapadnih sila da će se to promeniti za izbore koji dolaze, naravno, ništa se nije promenilo i zato što su oni očekivali da bi tih dodatnih 50 ili 60 hiljada glasova, između ostalog, za koje su znali da bi najvećim delom pripadali partiji koju vodim i meni lično kao kandidatu, smatrajući da će biti mnogo bliža trka ne bi li nekom drugom pomogli, ali ni to im nije uspelo.
Zatim su zapretili nasilnim preuzimanjem kontrole nad energetskom infrastrukturom na severu. Zatim su 29. juna 2022. godine doneli nelegalnu jednostranu odluku, a reč je aktu uvođenja ulazno-izlaznog dokumenta, gde bi Srbima koji žive na KiM faktički izdavali vize na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Istog dana donose odluku o potpunoj zabrani ulaska vozila sa registarskim oznakama Republike Srbije koje su izdate, dakle, iz izmeštenih policijskih uprava MUP-a Srbije sa teritorije KiM, koji odbijaju da ih preregistruju na tzv. republika Kosovo tablice.
Namera Prištine da izazove sukob i urušavanje dijaloga nastavljena je 31. jula nelegalnim upadom dodatnih prištinskih policijskih jedinica bez odobrenja i znanja komandanta tamošnjeg regionalnog direktorata kosovske policije sever u cilju nametanja nezakonite odluke od 29. juna o ukidanju prava korišćenja srpskih ličnih karti i registarskih tablica. Time je Priština po deseti put prekršila član 9. prvog sporazuma u delu koji se odnosi na policiju, tehničke sporazume Vojske Srbije i KFOR-a koji su zaključeni u okviru režima vojno-tehničkog sporazuma, kao i Sporazum sa NATO iz 2013. godine koji zabranjuje prisustvo prištinskih snaga na severu KiM bez odobrenja komandanta KFOR-a i četiri gradonačelnika srpskih opština.
Ovaj niz antisrpskog delovanja Prištine tokom izveštajnog perioda finalizovan je faktičkom agresijom i pokušajem ovladavanjem severa KiM, pokušajima uspostavljanja kontinuiranog prisustva specijalnih prištinskih policijskih jedinica, a o čemu želim da vas obavestim. Uspeli smo da dobijemo, ne mogu da kažem, podršku, ali reč gde im je jasno da se o tome radi i od ljudi iz EU, po prvi put, što možda ne bude beznačajno.
Oni su počeli na severu pokrajine sa svakodnevnim zastrašivanjem srpskog naroda, a za šta koriste duge cevi i borbena oklopna vozila. Kampanja zastrašivanja i terora nad Srbima nije zaobišla ni majke sa maloletnom decom, čime Priština istinski ugrožava regionalni mir i bezbednost, a proces dijaloga dovodi do same tačke propasti. Uz sve to želim da vam kažem da to, naravno, izaziva reakciju i našeg naroda na KiM, posebno na severu KiM, i po prvi put se pojavljuju lica u starim, novim, različitim uniformama koja traže da brane sever KiM od agresora, od onih koji bi da proteraju srpskog stanovništvo sa KiM. To vam dovoljno govori o težini situacije u kojoj se nalazimo i sa kojoj se suočavamo.
Uzgred da znate, kada su se ti mladići, srpske nacionalnosti, bez oružja pojavili, ali su ih prepoznali ljudi, svi ljudi, sve žene u urbanim sredinama sišle su da ih pozdrave i da kažu - dobrodošla sloboda. Ovo vam govorim samo da znate koliko je dojadilo i dozlogrdilo našem narodu na KiM da trpi prištinski teror, a mora da trpi, jer smo mi morali sve vreme da čuvamo mir, jer nam je mir bio od presudnog značaja.
Hoću samo da vam kažem dokle je došlo. Nema dame, nema žene koja nije izašla iz svojih zgrada i svojih kuća da zagrli te ljude, da kaže - hvala vam, vi ćete se izboriti za našu slobodu. Ja vam to govorim zato što smo mi u užasnoj situaciji danas.
Samo da se razumemo, lepo je što preovladavaju emocije, ali samo povedite računa da za sve to možemo da platimo previsoku cenu i zato su naši razgovori na dnevnom nivou da izbegnemo bilo kakav sukob.
Želim da vas obavestim da sam 11 sati proveo u razgovorima sa kosovsko-metohijskim Srbima, za koje mislim da me poštuju. Vidi se to i na izborima, ali za koje mislim da me poštuju zbog nečeg drugog, a to je zato što im nisam obećavao ne znam šta i nisam i govorio nerealne stvari, ali sam uvek bio sa njima kada je to bilo najteže. Uvek sam bio sa njima i kada je trebalo da kažemo „ne“ Prištini i UN, kada su već pola Srbije i najveći deo Srbije uspeli da pokolebaju.
Bio sam uvek sa njima, kada se dešavaju teške stvari i pomagao i javljao se na telefon kada se niko drugi nije javljao. Jedanaest sati mi je trebalo da ih zamolim i da ih molim i da ih molim da se povuku sa barikada. Kada su već prihvaćeni svi naši uslovi oni nisu želeli zato što više nikakvog poverenja nemaju u Prištinu i nikakvog poverenja nemaju u ono što mi oformistički nazivamo međunarodnom zajednicom.
Šta se sve zbivalo i šta nam se danas događa? Naime, mi imamo sad dve krize. Da bi ste videli koliko su ljudi, u ovom slučaju na severu Kosova i Metohije, opredeljeni za svoju državu, Republiku Srbiju, govori podatak da zaključno sa današnjim danom samo dva lica i to jedno lice sa juga Kosova i Metohije, iz Prizrena, drugo lice iz Leposavića rade za tzv. „kosovsku vladu“ su se prijavili za preregistraciju. Oni su očekivali od 7.500 da će to biti između 2.500 i 3.500. Prijavilo se dvoje lica.
Dakle, ti ljudi neće da se odreknu srpskog imena i srpskog prezimena. Ti ljudi neće da se odreknu svojih tablica. Ne smetaju njima albanske tablice, znaju oni gde žive, objektivni su, realni, ali neće da se odreknu svog imena i prezimena, neće da se odreknu srpskog imena, srpskih tablica, ali neće da se odreknu Republike Srbije. To je njihov greh, a to je ono u čemu ćemo mi da ih podržimo.
Sada, šta to znači? To znači da ulazimo opet u krizu koja ne znamo kako će biti rešena. Ali, želim sa ove govornice da zamolim predstavnike „Kvinte“ i sve druge da povedu računa o tome da imate 10 stepenika u nečijem strpljenju, da u nekom trenutku dođe kraj tom strpljenju. Srbi taj „zulum“ više, da turski izraz iskoristim, ne mogu da trpe.
Ne zaboravite, Srbi su spremni i to sam od njih slušao, molio sam ih da ne napuštaju institucije i nije me sramota da to kažem iako znam da je to u Srbiji nepopularno, jer znate, kada napustite policiju onda ćete u krajnjoj liniji da ostavite i 490 Srba bez pištolja. Razmišlja li neko o tome?
Kada napustite sudove, ko će da odgovara ukoliko neko siluje neku Srpkinju? Neće ih albanske sudije progoniti i po Briselskom sporazumu to treba da rade srpski tužioci i srpske sudije. Kako ćemo da zaštitimo naše stanovništvo? Uvek morate da razmišljate o svemu tome.
Ali, na kraju krajeva ljudi, ako ne budu imali izbora ja znam da su oni spremni na to i ja znam da će oni da čuvaju svoja ognjišta. Naš je posao da zajedno sa njima pokušamo da izbegnemo svaki sukob, svaku eskalaciju, da čuvamo mir.
Na kraju krajeva, ponoviću ono što sam rekao i znaju to u međunarodnoj zajednici, znaju za moju odlučnost i znaju da je nemoguće taj stav promeniti, a to je da ćemo sačuvati naš narod na Kosovu i Metohiji i neće biti nikakvih „Oluja“, nikakvog „Bljeska“ i nikakvog proterivanja našeg življa.
Ne insistiramo mi, poštovani narodni poslanici, na miru i ne molimo za mir zato što smo slabiji od nekoga u regionu. Molimo za mir zato što znamo kakve to katastrofalne posledice, ekonomske, životne, uništenje još jedne generacije, donosi svima nama.
Ne želim da budem predsednik koji će da vrati bilo kojoj majci, i srpskoj ili albanskoj, dečaka ili mladića u kovčegu. Zato ću parafrazirajući Bizmarka koji, podsetiću vas, političke ciljeve nije uvek ostvarivao miroljubivim sredstvima, rekao je: „Ko god je pogledao u oči umirućem vojniku razmisliće dobro pre nego što započne rat“.
Mi smo pre samo nešto više od dve decenije nagledali se i umirujućih i prognanih i naslušali se i jauka i leleka. Danas sa vojnim rešenjem za naše izazove kao poželjnom alternativom može da računa samo neko krajnje neosetljiv, neodgovoran i zaboravan. Zato neprestano ponavljamo da nećemo dozvoliti da se našim majkama, ženama sinovi i muževi vojnici vraćaju u kovčezima.
To samo znači da kao vrhovni komandant nemam nameru da našu decu šaljem u rat, ali ukoliko naš narod, naša deca, naši očevi i majke budu napadnuti imaćemo dovoljno snage da ih odbranimo, verujte mi na reč.
Ono što je za nas veoma važno, to je da je danas teško sačuvati racionalnu reč, jer i sada kada sam pomenuo albanske majke samo je jedan bošnjački poslanik aplaudirao, ali nisu, izvinjavam se. Srbi, mi Srbi mislimo uvek da mi imamo sva prava, a da neki drugi trebaju da imaju manja prava. Pravo na život moramo da imamo i mi Srbi i Albanci i da se po tom pitanju ne razlikujemo. Kada to budemo shvatili onda ćemo mi u sebi pronaći mir i onda ćemo moći da pomognemo da i neki drugi pronađu mir u sebi. Bez takvog opredeljenja biće nam mnogo, mnogo teško.
I vama da samo dve reči kažem. Što se tiče vašeg dobacivanja i šta vam je strašno, a šta nije, ceo dan sam odgovaraću vam na sve i pokazati vam kakvu ste politiku vodili i nemojte da se sekirate, možda vas je ovde stotinu puta više nego što sam ja sam. Narod će moći da čuje argumente i da vidi ko je šta uradio za naš narod na Kosovu i Metohiji, a ko protiv njega.
A vaša nepristojnost i vaše dobacivanje me nikada nije i nikada neće poremetiti zato što imam jasnu politiku, a ta politika je napredak Srbije, a ne uništenje Srbije, što ste vi učinili ovoj zemlji u prethodnom periodu.
Želim takođe da saopštim predstavnicima NATO-a da je njihova dužnost da se staraju o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a ne da provode odluke prištinskih vlasti. To je ono što u prethodnom periodu nisu uvek radili, iako smo se uvek trudili da na najbolji mogući način napravimo komunikaciju sa njima, učinimo i uradimo sve što je moguće da imamo dobru saradnju i dobre odnose.
Ono što je za nas važno, to je da vam istaknem da ne verujem da će biti moguće da se postigne bilo kakav dogovor sa trenutnim albanskim rukovodstvom, jer oni ne žele da čuju bilo šta od racionalnih argumenata. Ne žele da čuju ništa o poštovanju međunarodnog prava, a jedino što ih interesuje to je poštovanje sile koja je nad Srbijom primenjena 1999. godine.
Želim takođe da kažem da su poslednjih dana jasni pokušaji potpune promene političke armature razgovora i pregovora o Kosovu i Metohiji. Dakle, iz onoga što je postizano ranije, oni će reći – to će biti urađeno; ali je mnogo važnije da nas privole da se krećemo ka neformalnom priznanju. Reći će „neformalnom“, ali ka suštinskom priznanju nezavisnosti Kosova.
To će biti predstavljeno kao dar sa neba i šta god mi budemo rekli imaćemo tešku situaciju za našu zemlju. Toliko tešku da ne znam kako i na koji način ćemo moći da odolimo tome, i taj pritisak će se povećavati iz dva razloga. Prvi je taj što niko, bar tako mislim, čini mi se, ne želi otvaranje nekog novog sukoba na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane takođe mi se čini da imaju potrebu da predsedniku Ruske Federacije izbiju argument Kosovo iz ruke, jer on uvek može da im kaže da ne postoji sui generi slučaj u međunarodnom javnom pravu, kao što ste vi to uradili sa Kosovom, mi smo uradili sa Krimom, nekim da li, Donjeckom, Luganskom ili nekim drugim teritorijama.
Zapad to želi da izbegne i zato žele, posebno što ne mogu da objasne kako i na koji način su u skladu sa pravom izveli agresiju protiv Republike Srbije, jer ne zaboravite, to su izveli bez odluke Saveta bezbednosti UN, to su izveli bez bilo kakvog pravnog akta koji bi bio donet u UN.
Dakle, jedna brutalna agresija na suverenu zemlju koja nije ušla na teritoriju nijedne druge zemlje. Dakle, to je veoma važna stvar koja je mnogo različita u odnosu na ono što se zbiva u Ukrajini. Republika Srbija nikada nije ušla na teritoriju nijedne druge zemlje i oni su nas napali, ali zato nisu napali one koji su ušli na teritoriju druge zemlje. Toliko o poštovanju međunarodnog prava koje je odavno umrlo i koje odavno ne postoji, ali mi smo mali i slabi, nas mogu da tuku, neke druge veće malo slabije i malo manje.
U skladu sa tim i uporedo sa našom borbom za očuvanje mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji, odvija se intenzivna i oštra borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa. Za naše Kosovo i Metohiju borimo se na svim političkim, diplomatskim frontovima, jer taj princip jednostranosti Priština i njeni pomagači pokušavaju da primene u svim svojim nastojanjima da budu ubačeni u neke međunarodne organizacije.
Naš odgovor je, kao što sam i obećao, bio odlučan i efikasan, a rezultat je da smo u relativno kratkom roku došli do sedam novih povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ja očekujem da imam razgovore u narednih 15 dana i verujem da ćemo dobiti i osmu državu koja će povući priznanje Kosova i Metohije. Svih ti osam papira stoji u Ministarstvu spoljnih poslova, a ja imam kopije u svom sefu. Samo čekamo trenutak kada ćemo da pokažemo. U ovom trenutku imamo više zemalja koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju, nego oni koji priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju. Mislim da je to po prvi put danas jasno, po prvi put danas jasno i veoma, veoma važno.
Situacija je naravno, teška, neizvesna, ali mi smo sve vreme se trudili da obezbedimo koliko je moguće dostojanstven život našim građanima i da pokažemo šta je to što možemo da učinimo i uradimo za njih.
U poslednjih 10 godina uložili smo u novcu više nego u 40 godina pre toga, verovali ili ne iako je broj našeg stanovništva za dve trećine manji nego što je bio. Srbiju i srpski narod pokreće ekonomija, a ne sukobi i ja ću vam dati samo nekoliko podataka na osnovu koji možete da vidite šta u osam, devet ili 10 godina mira, stabilnosti i najbržeg ekonomskog napretka u savremenoj srpskoj istoriji možete da učinite i za naš narod na Kosovu i Metohiji.
Govorim samo o prethodna dva izveštaja na periodu, dakle, na vremenu od maja 2019. do danas. Od maja 2019. do danas – izgrađeno je i rekonstruisano sredstvima države 2.480 stambenih jedinica na Kosovu i Metohiji, u toku su radovi na izgradnji 232 stambene jedinice u okviru 19 zgrada koje podižemo, privodi se kraju povratničko naselje Sunčana dolina koje će obezbediti uslove za život i rad za oko 1.500 lica, oko 350 porodica kroz 135 stambenih objekata sa ukupno 355 stambenih jedinica i pratećih javnih objekata, završen je regionalni vodovod za Zubin Potok, Zvečan, Kosovska Mitrovica, finansiramo izgradnju vodozahvata i postrojenja za preradu vode „Bolovanka“ u Štrpcu, zaokružujemo zdravstveni i rekreativni kompleks „Rajska banja“, izgrađena je i opremljena PSR laboratorija, u toku su radovi na sanaciji i rekonstrukciji, nadogradnji i izgradnji novih objekata zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, u toku je realizacija projekta Kliničko-bolničkog centra u Gračanici.
Posle više decenija pokrenuli smo zapošljavanje u okviru zdravstva, tako da je od perioda korone do danas posao dobilo ukupno 400 lekara, medicinskih sestara i nemedicinskog osoblja. Našim zdravstvenim radnicima obezbeđena je velika količina najsavremenije opreme i aparata i znatan broj sanitetskih vozila.
Sanirane su, adaptirane i rekonstruisane tri osnovne škole u Leposaviću. Završava se izgradnja obdaništa u Goraždevcu. Sagrađena je Tehnička škola u Suvom Grlu. Završena je izgradnja učeničkog doma za Poljoprivrednu školu u Lešku. Završen je most preko reke Ibar sa pristupnim saobraćajnicama na lokaciji Dudin Krš u Kosovskoj Mitrovici. Škole širom Kosova i Metohije dobile su novu opremu.
Finansiramo izgradnju velelepne grade Univerziteta u Prištini sa privremenim sedište u Mitrovici, a velika sredstva opredeljena su za zaštitu kulturnog nasleđa i Eparhiju Raško-prizrensku.
Od maja 2019. do septembra 2022. naša država je preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju podržala više od 3.400 poljoprivrednih domaćinstava nabavkom kvalitetnih sorti sadnica voća, preko 1.200 jedinica sitne i krupne poljoprivredne mehanizacije i opreme za razvoj voćarstva i podizanje vinograda, nabavkom krupnih i sitnih stočnih grla i izgradnjom staja za stoku, iskopom bunara za potrebe navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, nabavkom 6.200 paketa opreme za razvoj pčelarstva, ali i ulaganjem sredstava u razvoj prerađivačke delatnosti.
O svim našim projektima i vidovima pomoći na Kosovu i Metohiji mogao bih da govorim još, a ovo je samo fragment onoga što smo za nešto više od tri godine uspeli da uradimo. Mislim da je moj posao da se zahvalim svim ljudima, a pre svega našem narodu na Kosovu i Metohiji koji je izdržao sve pritiske, koji je izdržao sve napade i koji stoički istrajava na svojim ognjištima braneći Srbiju, ali ne samo Srbiju, čuvajući obraz i svetu, čuvajući međunarodno javno-pravni poredak, čuvajući Povelju UN i jednoga dana, ma koliko da je danas neizvesno, ma koliko da nam je teško, ostaće zapamćeno da je jedan mali slobodarski narod u srcu Evrope, pa makar bio i usamljen, štitio poredak UN, čuvao Povelju UN, čuvao Rezoluciju 1244 UN, uprkos svima koji su hteli da sruše međunarodno-javno pravni poredak, koji su hteli da sruše Srbiju i taj narod je uspeo da očuva i sebe i svoju slobodu i mir.
Siguran sam, i da završim sa tim, Srbija nema na šta drugo da se poziva. Da sve svedem na tu jednu rečenicu, Srbija će čuvati sebe, štitiće svoj narod, ali Srbija to može da radi jedino tako što će da brani međunarodno-javno pravo, međunarodni pravi poredak i na tome moramo da budemo istrajni, da budemo uporni i da tako sačuvamo i unapređujemo svoju i jedinu Srbiju. Živela Srbija.
Sačekao sam, poštovani narodni poslanici i uvaženi predsedniče, sačekao sam nekoliko govornika da iznesu svoje stavove, ne bih li odgovorio i pokušao da ukažem na ono što se stvarno zbiva i ono što je istina, a ne ono što možete da čitate u trač rubrikama i po društvenim mrežama bez ikakve argumentacije. Zato mislim da je ova rasprava veoma važna i veoma blagorodna za naše građane.
Meni ništa nije smetalo u govorima svih narodnih poslanika, jer svi narodni poslanici imaju pravo da govore šta žele i imaju pravo na svoje političke stavove, a naše je da ne visinom decibela koju ćemo da koristimo, već ozbiljnom argumentacijom negiramo ili opovrgnemo deo tih tvrdnji.
Što se tiče vas, poštovani gospodine Kamberi, zahvalan sam vam na nekoliko stvari koje ste izneli, jer ste mi dali priliku da ukažem i na to da bih voleo da slične stvari vidim i od vas.
Neretko govorite u svojim nastupima, a pričate o Viliju Brantu i o tome da treba da se izjasnimo o našoj prošlosti, jer nema bez suočavanja sa prošlošću budućnosti, kako kažete, i trebalo bi da osudimo zločine nad Albancima. Nemam ništa protiv da osudim zločine nad Albancima, gde god da ih je bilo, a mi smo to uradili u pravom smislu reči. Vi neretko koristite slučaj Sarande Bogujevci, samo nećete da kažete da su svi koji su učestvovali u napadu na porodicu Bogujevci osuđeni pravosnažnim presudama u pravnom sistemu Republike Srbije. Ali, istovremeno prećutkujete i nećete da nam odgovorite, i niko neće da nam odgovori iz tzv. kosovskog pravosudnog sistema, o tome ko je ubio porodicu Šutaković u Đakovici. O tome, takođe, glasno ćutite i nikada se po tom pitanju ne izjašnjavate.
Te, kao što vidite, ja nemam problem da osudim sve ono što se dogodilo porodici Bogujevci, ali vi imate, neretko, problem da osudite i ukažete na to što se dogodilo porodici Šutaković ili što se dogodilo srpskoj deci na Bistrici, kada je nekoliko njih ubijeno i nekoliko njih ranjeno. O tome, naravno, nikada nije vođena ni validna istraga, nikada ubice i počinioci tog zločina nisu pronađeni.
Vi ste u pravu u tome kada govorite o nedovoljno ulaganja u dve opštine, pošto niste većina u tri opštine, kao što kažete, već su Albanci većina, relativna većina, apsolutna u jednoj, a relativna većina u drugoj opštini. Nije važno, u pravu ste, nedovoljno ulaganja. Još od porodilišta u Preševu nismo dovoljno ulagali. U Bujanovcu, takođe, i upravo zato se spremamo da ulažemo i u Bujanovačku banju i u neke druge stvari.
Rekonstruišemo osnovnu školu „Branko Radičević“ za više od dva miliona evra, srednju stručnu školu, treba da se radi preko Nemačke razvojne banke, 293 miliona, fiskulturnu salu u „Vuku Karadžiću“ 40 miliona. Radimo to i u Preševu za osnovnu školu „Ibrahim Keljmendi“, čak 120 miliona dinara i „Vuk Karadžić“ 72 miliona dinara.
Saglasan sam sa vama da to nije dovoljno. Moramo da radimo na investicijama. Moramo i Bujanovačku banju da rešimo. Moramo da dovedemo i neke nove investitore. Radićemo na tome.
Što se Medveđe tiče, ne govorite istinu kada pričate o brojevima za Medveđu. U Medveđi je srpsko stanovništvo ne samo apsolutno većinsko, već i kvalifikovanu većinu ima i što se tiče ljudi koji žive, koji stvarno žive na teritoriji opštine Medveđa, to je na nivou od 85% do 90% stanovnika Medveđe su srpske nacionalnosti. Ali, ne mislim da je to posebno važno, osim što to govori o trikovima kojima se služe kosovske vlasti, tzv. kosovske vlasti neretko, a jedna od tih je i ta o kojoj ste govorili, o istovetnim pravima, to je Kurtijeva mantra, inače, o istovetnim pravima za Srbe na Kosovu i Metohiji kako treba da dobiju Albanci na jugu Srbije.
Zašto to radite? Želim da ljudima u Srbiji ukažem na to u čemu je trik i zbog čega to sve, zašto za tim posežete. Pa, za tim posežete da biste rekli da je, iz toga proizilazi da je Kosovo nezavisna država, da više ne postoji ništa sporno u tome što je Kosovo nezavisna država i da mi samo treba da rešimo bilateralnim sporazumima jednakost i istovetnost prava koja će da uživaju Srbi i Albanci u dve nezavisne države.
Sve što imate da se požalite i da kažete da vam nisu ispunjena ili su vam uskraćena prava, mi smo spremni da vas saslušamo i da učinimo, ali vam sad kažem – to nikakve veze nema sa pitanjima Srba na Kosovu i Metohiji, nikakve sličnosti, jer nemate ni isti status, niti je reč o dve države nezavisne, niti bilo šta slično. Ali, da ne bismo bežali od suštine, što se prava tiče, uvek ste dobrodošli i uvek smo spremni da razgovaramo o tome šta je to što je moguće da se uradi i šta je to što je moguće da se napravi.
Takođe, kažete – neće da rešavaju problem 400 pištolja. Pa, neće. Ni 1.000, ni 5.000 pištolja ne mogu ništa. Što onda podržavate one, a podržavate ih i javno, ne samo ovde sa skupštinske govornice, koji ulaze ne sa 400 pištolja, već sa 400 automatskih pušaka, ručnim raketnim bacačima i sa 17 oklopnih vozila tamo gde ne smeju da uđu ni po Briselskom sporazumu, zbog postojanja Direktorata Sever i Regionalne policije Sever, ni zbog onoga što je Rasmusen potpisao sa Tačijem, na čemu smo insistirali da bez saglasnosti četiri gradonačelnika severnih srpskih opština, tamo mogu da uđu? Što to niste osudili? Šta ti ljudi rade tamo i zašto to rade?
Samo hoću da vam kažem da sam kao predsednik Srbije uvek spreman da saslušam svaku argumentaciju, jer vas, naravno, doživljavam kao građane Srbije i moja je obaveza ne samo da vas saslušam, već i da učinim sve što je u mojoj moći da pomognem napretku i razvoju albanske zajednice koja živi na teritoriji Republike Srbije, ali vas takođe molim da, ako ste sebi nešto oprostili, onda oprostite ponešto i nama ili ako ste meni nešto dali kao zadatak, molim vas da taj zadatak i vi obavite onda iz svog ugla onako kako ste to meni predložili.
Želim da se gospodinu Balintu Pastoru zahvalim na velikoj korektnosti koju iskazuje u svakom svom javnom nastupu, iza kojih nema nikakvih prikrivenih stvari i trikova i što uvek na svoj veoma inteligentan, ali i ozbiljan i odgovoran način prilazi rešavanju državno-pravnih stvari od interesa za Republiku Srbiju.
Vi ste rekli da smo uvek imali busanje u prsa, i o tome ću da govorim danas u mnogo navrata. To busanje u prsa nikada ničemu nije služilo, osim podizanju sopstvene popularnosti i uživanju u sopstvenoj slici u ogledalu, fotoaparatu ili nečijoj kameri, ničemu više. I nikada ti ljudi koji se previše busaju u prsa, čak i kada sam to sam radio tamo devedesetih godina, nisu razmišljali o tome kakve to posledice nosi.
Nadam se da smo mnogo toga naučili u prethodnih 30 godina i da nećemo napraviti takve greške i da nećemo poverovati i da nećemo biti lakomisleni da poverujemo ljudima koji nam govore o lakim i jednostavnim rešenjima i o tome kako možemo da živimo sami u celom svetu, bez ičije podrške i pomoći i kako je moguće da radimo baš šta nam je volja i da nikoga ne slušamo i da nikoga ne saslušamo i da ni sa kim ne sarađujemo, jer mi tako mislimo da je najbolje i baš nas briga.
Da, vodiću takvu politiku još ovaj jedan mandat, a onda, moja najveća bojazan je da će upravo takvi neodgovorni tipovi, sa različitih strana naše političke scene, dobiti poverenje naroda, zato što živimo u vremenu u kojem ekstremni stavovi, izrazito ekstremni stavovi dobijaju veliku podršku. To je vreme neodgovornosti ili, onako kako ja to nazivam, nepodnošljive lakoće neodgovornosti, što smo mogli da čujemo i u govoru gospodina Obradovića i o čemu ću detaljno i temeljno da govorim, da vidite samo koliko je neistine izneo u tako kratkom vremenskom periodu.
Dakle, želim da vam se zahvalim i da vam pružim informaciju. Prvo, ponosan sam na to što u odnosu na 2003, 2004. i 2005. godinu, kada smo imali više stotina međunacionalnih sukoba na teritoriji severa Srbije između Srba i Mađara, danas nam se to svodi na ukupno prste jedne ili dve ruke. Dakle, svi incidenti koje imamo u Vojvodini, koje na ovaj ili onaj način možemo da okarakterišemo kao međunacionalni, iako čak ni oni nisu međunacionalni, da budemo sasvim otvoreni. Dakle, to je rezultat vašeg rada, vašeg oca, izvinjavam se što tako kažem, i lidera vaše partije Ištvana Pastora, premijera Orbana, vas lično, uvaženi Balint. I mi smo radili, jer smo želeli da izgradimo takve odnose sa Mađarima, građanima Srbije, koji poštuju, vole ovu zemlju i koji znaju koliko treba poštovanja i ljubav da iskazuju i prema Mađarskoj. Nama to ni najmanje ne smeta i nikada nam neće smetati.
Jedna informacija za vas. Mi danas, iako je to teško izračunati, jer ne ide sve, kao što znate, preko Kancelarije za KiM, već preko različitih ministarstava, ali okvirno, ono što smo u međuvremenu dobili kao informaciju od Ministarstva finansija, negde je to između 750 i 820 miliona evra koje ulažemo na godišnjem nivou za KiM. Mislim da je to važna informacija. To je 2,5 puta više nego što smo ulagali pre 10 godina, i to ne u dinarima, već govorim u evrima ili dolarima.
Što se tiče izlaganja gospodina Obradovića, veoma sam počastvovan što sam danas ovde gost i mnogo mi je drago što imam priliku da odgovorim na sve neistine koje inače izgovaraju u javnosti različiti politički predstavnici, brojne neistine, paušalne ocene, ali koje se lako primaju, zato što je najjednostavnije da izgovorite neistinu koja… Ljudi vole da čuju parolu i onda ako prođe, prođe, a vi ćete da je ponovite hiljadu puta. Ja to ne mogu da radim. Ja sam predsednik Republike, moram da radim posao. Ja sam u prethodna četiri dana primio ili razgovarao ukupno sa 13 predsednika i premijera na različitim kontinentima. Niti imam vremena, niti imam mogućnosti da to radim svaki dan.
Pođimo redom. Kažete da nas obavezuje Ustav i obavezivala nas je Rezolucija, pa ste pogazili Ustav Briselskim sporazumom. Briselskim sporazumom nismo pogazili Ustav, a onda ste nam rekli da se nikada Ustavni sud nije izjasnio. Desetog dvanaestog 2014. godine, Službeni glasnik 13/2015, Ustavni sud odbacuje Predlog za ocenu ustavnosti, jer je to bila pravna formulacija kojim je mogao da reaguje. Dakle, gospodine Obradoviću, niste izneli istinu. Ustavni sud se oglasio i Ustavni sud nikada. Dakle, ulazi u meritum stvari, ulazio je po tom pitanju u proces i nikada nije doneo odluku da je to protivno Ustavu Republike Srbije.
Dalje ste rekli, smeta vam kada govorim o mitovima, smeta vam kada govorim o fantazmagorijama, smeta vam, pošto je najlakše i najlepše reći - to je naša sveta zemlja. Šta ste vi više Srbin nego ja, pa vi znate da kažete sveta zemlja, a ja ne znam da kažem sveta zemlja? Znam da kažem sveta zemlja i mogu da ponovim to hiljadu puta, pa kakve to veze ima sa realnošću, kakve to veze ima sa životom ljudi, kakve to veze ima sa odgovornim stavom? Naša sveta zemlja, pa onda odem u kafanu da se najedem jagnjetine i prasetine i tako smo rešili probleme.
Naša sveta zemlja se brani znanjem, brani se jakom ekonomijom, jakom Srbijom. Naša sveta zemlja se brani i novcem i odlučnošću i čvrstinom. Naša sveta zemlja se brani i Ustavom i do sada smo je branili i štitili.
Vi kažete nama i predlažete zaključak da se vrate pregovori u UN. Koga obmanjujete? I to kažete da je to naša vlast uradila. Kako možete takve stvari da izgovarate? Doneo sam papir ovde da pokažem celoj naciji, evo vam, poštovani građani Srbije da vidite o kakvim lažima je reč. Doneo sam vam direktan papir da vidite o čemu se radi i o kome se radi. Pročitaću vam i na engleskom. Ujedinjenim nacijama Rezolucija usvojena od strane Generalne skupštine 9. septembra 2010. godine. Tada ste vi i vaši koalicioni partneri bili na vlasti i današnji i tadašnji, a ne mi, i današnji i tadašnji kažu, 64/298, request for an advisory opinion… Pročitaću vam samo drugu tačku, dakle, u kojoj se kaže – welcomes the readiness of the European Union to facilitate a process of dialog between the parties. To inače ide na naš predlog.
Zašto ne možemo da vratimo pregovore u UN? Dakle, imate dokument ovde. Ne možemo da ga vratimo zato što je pokrenut na osnovu mandata UN. To nije odluka EU. To nije naša odluka. To je odluka UN. Mi poštujemo pravni poredak UN. Problem je čak i kada bismo to tražili, osim što bi nas podsetili da smo tražili nešto drugo 2010. godine u vreme kada su vaši tadašnji i današnji koalicioni partneri, nekada zvanični, nekada nezvanični, bili na vlasti, oni bi nam rekli – znate, morate da obezbedite većinu u Generalnoj skupštini UN. Ja vam sada kažem da za tako nešto je nemoguće da obezbedimo većinu Generalne skupštine UN, jer za to ne bi glasalo ni pet nepriznavača iz EU. Za to nas ne bi podržala ni Španija, ni Kipar, ni Grčka, ni svi drugi. Zato nemojte da obmanjujete narod i da im pričate bajke, jer su te bajke veoma opasne. Na kraju ljudi plaćaju glavama bajke koje moraju da slušaju.
Izvinite što niko to u Srbiji ne sme da vam kaže, ali ja ću da vam kažem zato što moram da brinem za ovu zemlju i zato što moram da ostavim ovu zemlju u sigurnim rukama u budućnosti. Te bajke nemojte da pričate.
Kažete – šta je u korist srpskog naroda? Reći ću vam o Zajednici srpskih opština. Zaboravili ste da pročitate do kraja taj član iz Briselskog sporazuma zato što se on odnosi na organe. Dakle, to je bilo samo kakve organe može da ima Zajednica srpskih opština do kraja samog člana, pošto vam je bilo teško da pročitate ta tri reda do kraja, pa se priča i o predsedniku, i o predsedniku Skupštine, savetima i svemu drugom. Dakle, organima i institucijama Zajednice srpskih opština. Inače, ta naša borba je trajala sve vreme u Briselu upravo oko toga mora li da bude u skladu sa kosovskim zakonima ili ne, kako ih nazivaju, a mi svakako za to nismo zainteresovani i ja sam u poslednje vreme više puta odgovorio i Amerikancima i svima drugima, dakle, da ne dolazi u obzir da Zajednica srpskih opština bude u skladu sa prištinskim ustavom, jer onda nema nikakvog smisla to što smo pregovarali, ni kako smo pregovarali, ni zašto smo pregovarala, jer svaki građanin u tom slučaju iz njihovog ugla, Kosova, ima pravo da primenjuje i da donosi odluku o Zajednici srpskih opština bez ikakvih pregovora koje smo imali u Briselu i oko kojih smo se toliko borili i toliko svađali.
Onako usput ste rekli kako nemam pravo da predstavljam zemlju i da učestvujem u pregovorima. Želim da vas obavestim da ste rekli kako se ne dešava to da odgovaram u Narodnoj skupštini. Dolazio sam najviše i kao predsednik Vlade i dolazio sam po prvi put kao predsednik Republike. Mislim da je samo jedan slučaj pre mene bio da predsednik Republike dolazi u Narodnu skupštinu i odgovara narodnih poslanicima. Meni ovo nije prvi put, kao što ste takođe netačno rekli, želim da vas obavestim.
Želim da vas upoznam da po Ustavu Srbije predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, član 112. stav 1. tačka 1) Ustava. Naravno da se podrazumeva da predsednik Republike zastupa u političkim razgovorima sa predstavnicima i privremenih institucija samouprave našu zemlju, ali ima još jedna stvar koju ste dobro primetili, a to je pitanje legitimiteta i onih koji su dobili najveći broj glasova na izborima i podrške naroda, pa je logično da to na takav način i učinite.
Međutim, Rezolucijom Narodne skupštine Srbije osnovnim principima mi smo utvrdili osnovne principe za političke razgovore. Te osnovne principe je Skupština utvrdila na osnovu političke platforme za razgovore sa predstavnicima institucija samouprave u Prištini koje su usvojene na predlog predsednika Republike. Dakle, samo da i to imate u vidu – usvojene na predlog predsednika Republike.
Iz činjenice da je i Vlada usvojila navedenu političku platformu na predlog predsednika Republike potpuno je jasno da je predsednik Republike odgovoran i nadležan da učestvuje u političkim razgovorima uvek, razume se, u saglasju i dogovoru sa Vladom Republike Srbije.
Zatim imamo i Deklaraciju o podršci aktivnostima predsednika Republike koji se odnose na razgovore sa predstavnicima privremenih institucija i u tački 2) Vlada je zauzela stav da su dosadašnje aktivnosti predsednika Republike od najveće važnosti za zaštitu interesa Republike Srbije na KiM. To je Službeni glasnik Republike Srbije 113/20.
Dakle, kažete - nikada nismo pokrenuli pitanje SPC. Reč je o notornoj neistini, ne želim da vam kažem težu reč, o notornoj neistini. Na svakom skupu, u svakom postupku, u svakom razgovoru, u svakom delu dijaloga, uvek govorimo o poziciji SPC. Za manastir Dečani ne postoji dan, ne postoji ni jedan susret da nismo intervenisali i tražili provođenje, čak i njihovih presuda kojima bi se omogućio normalan život monasima i sveštenstvu.
Ja neću da govorimo o tome, jer ja mislim da je to demagogija, ali kada već pričate o SPC, a ja mislim da država treba da bude odvojena od crkve, pa crkva je najveću podršku dobila i u finansijskom i u svakom drugom smislu u vreme ove vlasti. Mi smo izgradili, suštinski izgradili hram Svetog Save. Ne završili, već izgradili. Uložili smo 12 puta više novca nego u prethodnih 20 godina. Dvanaest puta više novca. Pazite, ne 12% više, 12 puta više novca.
Mi smo obnovili uz pomoć vernog naroda naravno i manastir Banjsku u potpunosti, a znate u kakvom je stanju bio i da ne pričam o podršci svim drugim našim crkvama koje su bile uništene i razorene i u Pogromu 2004. godine, kada ste zajedno sa svojim tadašnjim i sadašnjim koalicionim partnerima držali molebane po Beogradu, ali se niko nije setio da našem narodu pomogne na bilo koji način.
Dakle, kao ni 2008. godine kada su proglasili nezavisnost, kada je sva politika bila - održaćemo jedan veliki skup i reći ćemo narodu da je to naša sveta zemlja, Kosovo i Metohija je srce Srbije. Da, i? Uradili smo šta? Postigli rezultat koji?
Kažete nam - prvi put i to u vreme ove vlasti albanska čizma je došla na sever Kosova i Metohije. Pogledajte poštovani građani, poštovani narodni poslanici, kakva je to neistina, ne želim da izgovorim težu reč. Naime, na sever Kosova i Metohije Albanci dolaze 2011. godine kada su na vlasti neki drugi. Zauzimaju prelaze na teritoriji opštine Zubin potok – Brnjak i na teritoriji opštine Leposavić – Jarinje. Srbi nezadovoljni time što se događa i ja pri tome ne želim da kažem da je bilo lako našim pregovaračima u tom trenutku da to izbegnu, neću da upadnem u tu zamku, jer ja znam kako je život drugačiji i koliko više odgovornosti moraš da nosiš kada si na vlasti i o koliko stvari moraš da brineš. Ali je činjenica da su tada postavili svoje punktove i postavili, kako oni kažu, granicu koju mi danas nazivamo administrativnim prelazom.
Dakle, 2011. godine kada ste imali vetar u leđa svih mogućih medija, upravo zahvaljujući tome što je trebalo tada da se uzimaju glasovi naprednjacima, kao ranije radikalima ili nekom drugom, a znamo ko je to sve omogućavao, dakle ćutali ste i niste čak ni osudili napad i hapšenja Srba koji su učestvovali u rasturanju prvih kuća i baraka koje su Albanci postavljali na severu Kosova i Metohije, koje su trebale da predstavljaju novi granični prelaz, nego ste pustili da budu hapšeni ti ljudi, da budu progonjeni i da budu kriminalizovani. A, ti ljudi su samo hteli te 2011. godine da im ne bude baš ta albanska čizma o kojoj govorite na severu Kosova i Metohije zato su to srušili, spalili nije ni važno šta, ali to je trajalo tri dana. Naše vlasti su zajedno sa međunarodnim faktorom pod velikim pritiskom, saglasan sam po tom pitanju, međunarodnog faktora, 2011. godine doneli odluku da na tom mestu, Jarinju i Brnjaku, naprave te prelaze.
Da jednom raščistimo, dakle nismo to mi uradili, već vi i to je velika razlika i to je ogromna razlika. Samo hoću da ljudi u Srbiji to znaju.
Kažete - da prekinemo pregovore. Pa, to nam je jedino što imamo. Pregovorima nekada, pregovorima uvek kupujete mir. Svaki dan pregovora, hiljadu godina pregovora je bolje nego jedan dan rata, hiljadu godina pregovora.
Mi iz pregovora ne smemo da izađemo, to je jedina stvar koju nikada ne smemo da uradimo, nikada. Ako to uradimo, mi smo sebi vezali ruke, mi smo sebe uništili, mi smo svoju zemlju uništili. Mi više nikakvu šansu za opstanak u međunarodnoj zajednici nećemo imati. Mi više nikakvih investicija nećemo imati, više nikakvu šansu za ekonomski napredak nećemo imati. Nikada, nikakvu.
To ljudi u Srbiji treba da znaju pošto, znate, u ovoj zemlji žive ljudi koji moraju da brinu o svojoj deci. U ovoj zemlji žive majke, žive žene koje su rađale decu i koje će da rađaju decu i koje moraju da za tu decu zamisle bolji život i bolju budućnost. Zato moramo da pregovaramo i moramo da razgovaramo. Kompromis nije ružna reč. Kompromis je jedna lepa reč, bez obzira što ne zvuči lepo.
Kažete – sve smo donosili loše, Briselski i Vašingtonskog sporazuma. Šta je loše u Vašingtonskom sporazumu, na primer? Šta to? Šta je loše? To da oni nemaju pravo da traže članstvo? Da objasnim ljudima o čemu se radi da bi ste znali, da ne ulazimo sada u Hamas, Hezbolah i te priče, pošto je i to bio deo Vašingtonskog sporazuma, što nikog živog ovde ne interesuje, ali nije ni važno, to je za neku drugu temu i za spoljno-političke aktivnosti. Meni je bilo jasno da oni nikada neće poštovati Vašingtonski sporazum. To je bio dobar pokušaj, sam sporazum je bio dobar pokušaj da se nešto promeni, iako su oni pokušali da nam nametnu priznanje „Kosova“, što sam odbio u Vašingtonu u tački 10.
U tom Vašingtonskom sporazumu ono što je najvažnije ili jedino važno, suštinski važno je samo to, imam ga ovde, priča se o tome, kažete da je loše to što smo dogovorili finansijsku korporaciju za međunarodni razvoj „U.S. International Development Financial Corporation“ da se gradi „Auto-put mira“, železnička veza između Prištine i Merdara, Niša i Prištine, dodatni bilateralni projekti, razvoj aerodroma i svega drugog. Šta je u tome loše? To ću uvek da podržim, za to ću uvek da budem.
Hoćete da kažete da je loše sledeće, pošto su naravno lagali sve vreme po društvenim mrežama na sve moguće načine, lagali, lagali i lagali, sada ovo se ne obraćam vama, izvinite, ovo pričam o svima drugima. O svima u Srbiji koji nisu znali šta drugo da rade, koji nisu ništa ni pročitali, već godinama tako izmišljaju i izvinite što to govorim, ljudi, moram nekada negde da kažem i lagali i lagali i lagali. U Vašingtonskom sporazumu samo piše da oni nemaju pravo da oni traže prijem u međunarodne organizacije, institucije godinu dana, a da za tih godinu dana mi nećemo da radimo na povlačenjima priznanja „Kosova“. Poštovali su oni, poštovali smo mi.
Prošlo je godinu dana, Albanci su krenuli u akciju da traže prijem u sve međunarodne organizacije i institucije. Znamo da to rade, znamo da će to da rade, krenuli smo i mi u akciju. Još ni u jednu nisu primljeni. Sve ćemo obelodaniti, povlačenja priznanja onoga dana kada negde formalno budu uputili zahtev, ili u „Interpol“, čekali smo ih, povukli su kočnicu u poslednjem trenutku, shvatajući da ne mogu da dobiju većinu.
Pričali su o Savetu Evrope, još se nije desilo. Šta god da se desi, izvući ćemo sedam, a ja se nadam da ćemo do tada imati i osmi papir o povlačenju priznanja da im to pokažemo. Šta je bilo loše u tom sporazumu? Ništa, osim što je trebalo da se priča „izdajnici, izdajnici, izdajnici“ i tako ćete da vidite danas. Jedni će da vas optužuju da ste izdajnici, neće baš to da kažu pošto to nije omiljena reč i ne prolazi u srpskom narodu i niko neće u to da poveruje, posebno kada pogledate koliko poverenje imate naroda na Kosovu i Metohiji koji dobro zna i najbolje ume da proceni da li štitite njegove interese ili ne štitite, a ovi drugi će da vam kažu da u stvari vodite Srbiju u ćorsokak, vodite Srbiju daleko od Evrope i da je trebalo mnogo više ustupaka da učinite.
Ja mislim da će i to ljudima da pokaže koliko je važno da vodite normalnu, racionalnu politiku mira, ali politiku čvrstu, snažnu i ne pokolebljivu u odbrani nacionalnih i državnih interesa.
Vama hvala što ste najteže optužbe na naš račun izneli koristeći pristojan rečnik i što ste mi omogućili da na sve neistine koje su izgovarane i protiv mene i protiv nas u poslednjih 10 godina, što ću danas i sutra i drago mi je da ste predložili produženje vremena, iako sam imao bezbroj obaveza jer ste to predložili čak me i ne pitajući imam li državničkih obaveza i u četvrtak i u petak ili bilo kad. Imam. Imamo, znate, i Dan srpskog jedinstva i nacionalne zastave, treba da idem u Republiku Srpsku. Nije mi problem, ostaću ovde i tri dana i neću izaći iz sale.
Neću izaći iz sale jer želim da vas čujem sve, ali želim takođe zbog istine i zbog toga što znam koliko ljudi se borilo, koliko ljudi ima neprospavane noći, koliko ljudi je radilo danonoćno da bi se izborilo za očuvanje kako-tako, na uskom prostoru, oskudnom prostoru za očuvanje naših nacionalnih interesa.
Zato sam ovde da branim tu politiku. Braniću je do kraja ovog mandata, a rezultate ćemo da vidimo. Uspeli smo da povučemo priznanja mnogo više nego bilo ko pre nas, a o broju priznanja u vreme jednih na vlasti i drugih na vlasti o tome me je sramota čak i da govorim, a mislim da je rezultat taj koji na kraju stvari na najbolji način pokazuje.
U svakom slučaju, mi ćemo da se borimo za svoju zemlju, kao što sam bio optuživan da ćemo da uvedemo sankcije Rusiji 3. aprila na dan izbora i dan posle izbora, ali nisam imao potrebu da se dodvoravam ni Rusima, ni javnosti srpskoj, niti bilo kome drugom. Ali, taj slabašni Vučić i ta slabašna vlast je jedina evropska vlast koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i dalje opstajemo i dalje se ponašamo u skladu sa interesima Republike Srbije i dalje ne planiramo da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji, jer znam o da sankcije nisu rešenje, a i nećemo da idemo protiv onih koji su nas uvek podržavali u SB UN i u drugim međunarodnim forumima.
Dakle, to je politika Srbije koja je vrlo teška, koja je vrlo složena, jer morate da obezbeđujete plate, penzije, život ljudima, a ta politika – ej, ajde da bijemo ove po ulicama koji su drugačijeg opredeljenja, ajde da ne učestvujemo u pregovorima, ajde da tražimo sve ovo i ono, pa to lepo zvuči, to veze sa realnošću nema. To sa životom nikakve veze nema. I to ljudi u Srbiji treba da znaju.
Meni je žao što to svim takvim ljudima koji takve stvari govore niko nikada nije hteo da odgovori, čak ni iz redova stranke koju vodim i dalje. Dakle, hoćete li da vam kažem zašto? Pa zato to što vi govorite, mnogo je lepo da se čuje, mnogo lepo zvuči. To što nema veze sa životom ni sa realnošću i sa onim šta možemo da očekujemo u budućnosti, a veliki Šojbl, mislim da sam vam to jedanput rekao, veoma uspešni ministar, je rekao – znate, kada dođete na vlast to je prvi stvarni rendevu sa realnošću. Onda morate da nosite odgovornost za živote dece, za živote odraslih, za živote njihovih roditelja, za život i opstanak nacije.
Mi ćemo da čuvamo naše nacionalne i državne interese, ali to moramo da radimo na pametan način, na odgovoran način, čuvajući mir, čuvajući slobodu našem narodu i uvek da budem uz naš narod.
Ja sam siguran da ćete vi dati važan doprinos toj borbi i hvala vam što ste mi omogućili da na brojne neistine, posebno za sporazume o kojima smo govorili mogu da odgovorim i mogu da pružim čini mi se satisfakciju i ljudima koji su čuvali ovu zemlju, branili ovu zemlju i koji vole ovu zemlju, ni malo manje od vas i mnogih drugih narodnih poslanika koji bi im držali bilo kakve patriotske pridike. Hvala vam najlepše.
Samo da vam odgovorim.
Dakle, dobili ste punu asistenciju države Srbije da u skladu za zakonom ti izbori mogu da se završe, a kao što znate, odlično sam upoznat sa svim čudnim dešavanjima koja su bila u samom Trnovcu, ali smo insistirali da se i ponavlja toliko puta, da tih čudnih dešavanja ne bi bilo. To je nešto što je važno za našu demokratiju i nikada da vam, da bude sasvim jasno svima koji slušaju, nikada da vam neko od nas nije rekao da ne smete da govorite ili da treba da birate šta da govorite, uvek kažite šta mislite. To je dobro i važno.
Što se tiče dela stanovništva, stvarno nisam taj deo čuo i zbog toga se izvinjavam. Ono što je za mene važno je da vi uradite ono o čemu smo pričali i što je mnogo važnije, a to je paralela porodica Bogojevci i porodica Šutaković. Kada to uradite onda ćemo se mnogo bolje razumeti, a mi svoj posao znamo koji treba da napravimo na teritoriji opština Bujanovac i Preševo i u skladu sa tim ćemo da radimo.
Što se tiče onoga što su mi neki prebacili oko EU i bajke, kada dođete, preuzmete vlast i obezbedite najbrži rast u istoriji Srbije, bez dileme po svim pokazateljima, a to smo uspeli da uradimo u prethodnih 10 godina, ne zaboravite da je ukupan bruto domaći proizvod, to želim da kažem i ljudima iz većine koji ne koriste taj argument najčešće, ukupan bruto domaći proizvod Srbije je bio 32,5 milijardi. Dakle, sve što decenijama stvarali vredelo je 32,5 milijardi. Ono kako ćemo završiti 2023. godinu biće 67 milijardi. Dakle, više smo u 10, 11 godina uradili nego u mnogo decenija pre toga. Da biste sve to uradili morate da vodite računa o svim interesima i da sklopite celinu priče.
Prvo, EU je i dalje, svidelo se to nekome ili ne i ma koliko nam se ne sviđa šta nam rade oko Kosova, oko nametanja raznih stvari, EU je i dalje najbolje mesto za život. Ja sam pristao da dođem samo da vidite kako to kod nas izgleda i koliko je neko fer ili nije, a pri tome ću svakome sa poštovanjem da odgovorim.
Sećate se kada su dolazili evropski predstavnici da nas uče demokratiji i da nam objasne kakvi izbori treba da nam budu i kako treba da ih organizujemo za ovaj visoki dom? Sećate li se moje odluke, a podsetiću vas i na odluke nekih drugih. Moja odluka je bila da u tom delu dijaloga uopšte ne učestvujem kao predsednik Republike i predsednik najveće stranke. Učestvovao sam u dijalogu sa onim političkim strankama koje su poštovale suverenitet Republike Srbije i koje su rekle, mi možemo sami da se dogovorimo o tome kako da funkcionišemo i bio sam tamo zajedno i sa vama i mnogim drugima. Mislim da smo mnogo toga dobrog doneli sami, mnogo više uz svo poštovanje evropskih predstavnika nego što je doneo taj paralelni dijalog sa evropskim predstavnicima. Cenimo, poštujemo, to je naša obaveza na evropskom smo putu.
Ali, pogledajte nešto, ja sam izabrao samo jedan dijalog, to je dijalog koji je poštovao slobodu i suverenitet Srbije, gde smo sami o tome odlučivali, a vi ste gospodine Obradoviću učestvovali u oba, pa malo sa Evropljanima, pa malo s nama, pa malo priča za narod jedna, pa malo priča za ove druge. Kod mene toga nije bilo.
Vidite, ja u bajke ne verujem, ja ne mislim da je EU mesto koje je onako poželjno kao što je bilo, upravo zbog svega kroz šta prolazi naša zemlja i verujte mi na reč da to osećam mnogo bolje i mnogo više nego vi, verujte mi i svi drugi, nego bilo ko u ovoj sali. Nijedan moj odlazak na dijalog u Brisel nije bio skopčan ni sa čim lepim, ni sa čim lepim.
Što se tiče poštovanja ranijih sporazuma, pa morate to da uradite, vi ste država, pa ne možete da se ponašate kao Kurti i kažete - ja neću da poštujem ono što su neki pre mene uradili. Dakle, da li sam nekada pogrešio u nekoj izjavi, ne jednom, moguće milion puta, ali kada dođete u realnu situaciju, pa kako je moguće da ne poštujemo ono što je potpisala Vlada Srbije iz 2011. godine? Kako mislite da mogu da izađem i da kažem mi smo ozbiljna država, ali ne poštujemo ono što je neka prethodna Vlada uradila? Da kažem - svet je počeo sa nama, pa ne ova zemlja postoji mnogo godina, mnogo decenija i vekova, pa morate da se ponašate ozbiljno.
U bajke ne verujem, ali verujem u racionalan i pametan pristup. Nisam veliki šahista, ali pomalo umem da povlačim te figure. Dakle, uvek razmislite prvo šta vam preti od protivnika? Šta je protivnik zamislio u prvom, drugom, trećem i četvrtom potezu, pa tek onda promišljajte svoj prvi i drugi i treći i četvrti potez? Kako mi ovo da radimo? Da se odreknemo i da kažemo da nećemo da idemo u EU? A ko će da nas zaštiti i ko će da nam pomogne i šta ćemo da uradimo sa investicijama? Pa samo Nemci zapošljavaju 80.000 ljudi u ovoj zemlji, to su nam najbolji izvoznici. Francuzi zapošljavaju 12.000. Grci i Italijani po 10.000 ljudi zapošljavaju u ovoj zemlji. Na to nadovežite još koliko hoćete kompanija koje dolaze iz Češke, Mađarske, Poljske, mnogih drugih zemalja. Šta da radimo? Da otpustimo sve te ljude?
Hoćete da vam kažem da već čujemo na mnogo mesta da će ljudi da nam kažu da ukoliko ne prihvatimo dalje ustupke itd. da će da idu sa povlačenjem investicija? Za to živimo. Za te fabrike živimo. Za radost dece kada im roditelji donesu platu pa mogu da im obezbede normalan život, pa mogu da im kupe nešto. Šta će drugo da rade? Da se vratimo na nivo nezaposlenosti koju smo imali kada smo preuzeli Vladu, od 25,9%, a danas uprkos lošoj metodologiji evrostada smo na nivou od 8,9% na istorijskom maksimumu nezaposlenosti i istorijskom minimumu nezaposlenosti. Jel treba sve to da žrtvujemo i da kažemo nije važno da bismo nekome rekli vi ste bajka ili ne znam šta.
Mislite da ih mnogo volim? Nemojte da pričamo o emocijama. Teže stvari sam im ja izgovorio. Kažite mi, ko je izgovorio nemačkom kancelaru bilo kada slično nešto onome što sam ja izgovorio? Bilo kojeg u Evropi mi pokažite tog čoveka. Bilo kojeg. Bilo kojeg u prethodnim Vladama, bilo kojeg danas lidera u Evropi mi pokažite koji je tako nešto rekao nemačkom kancelaru, kog veoma poštujem i ko je veoma zaslužan za mnogo toga što se dobro dešava u ovoj zemlji. Ali, kada je došlo do pitanja KiM i to teritorijalnog integriteta, stao sam čvrsto na branik otadžbine i pred nemačkim kancelarom i pred nemačkim medijima snažnu i jaku poruku ujedinjene Srbije po tom pitanju poslao.
Šta još da uradim? Šta je to što u stvari očekujete od ljudi iz vlasti? Da vratimo nešto što smo mi tražili? Mi smo 2010. godine tražili da se pređe u Evropu pregovorima. To smo tražili mimo svih procedura. Kako sada to da vratimo?
Hvala vama na pažnji, hvala vam na tome što razumete, jer mislim da je fer da kažete i u 20 minuta i u koliko god hoćete minuta, sve što mislite i hvala vam na tome što poštujete moje pravo da odgovorim i da ne moram da se sklanjam i da ne moram da ćutim, jer je to moje pravo da odgovorim. Nikada sebi neću ograničiti to pravo, kao što ću se boriti da ni vama, ni bilo kom drugom takvo pravo nikada ne bude ograničeno. Hvala vam najlepše.
Poštovani narodni poslanici, ja sam uvek za to da pustite ljude, prosto, bilo je ovo dobro i poučno čuti i slušati, zato što su građani Srbije imali priliku da upravo saznaju i vide koliko sam istine izgovorio jutros, predstavljajući Izveštaj i kasnije, odgovarajući na primedbe nekih poslanika i poslaničkih grupa.
Podsetiću vas da sam tada rekao da nikada ne znate šta je to što od vas traže pojedini politički akteri, pojedini medijski poslenici, jer jedni s jedne strane će da kažu - prekidajte sve pregovore, a drugi će sa druge strane da kažu - živelo nezavisno Kosovo, kao što je gospodin Lazović upravo saopštio, samo što to nije izgovorio direktno, ali vam je potpuno jasno da je to njihova politika. Čak je rekao i direktno, rekavši, da citiram - kako to jednako radite to i na Kosovu, baš kako to radite i u Srbiji, pošto valjda Kosovo nije Srbija i Srbija nije Kosovo. Ali, pretpostavljam da je to bila tehnička greška, ne biste vi to. Ili vam je to već prešlo u naviku?
Kad kažete da Brnabić nije išla na Kosovo, išao sam ja koliko su nam dozvoljavali. Ne zavisi od nas, upravo zbog Sporazuma o slobodi kretanja po kojem uvek morate da tražite dozvolu za dolazak visokih zvaničnika i onda vam oni kažu - ne možete da uđete, a taj sporazum je iz 2011. godine, a ne iz 2013, 2015, 2018. ili 2020. godine.
Na lične uvrede neću da vam odgovaram, ali ću da odgovorim zbog građana Srbije. Na vlasti sam 10 godina. Moja imovina i imovina članova moje porodice, i uže i šire, ni na koji način se nije uvećala. A što se vas tiče, molim vas samo da pokažete narodu račune, ko su oni koji vam daju novac, pa da ljudi zaključe i čije to interese štitite. I ništa više od toga.
Rekao bih - meni nije potrebno da vas vređam lično, niti da vam govorim stvari ni kako ste se bahato ponašali kada su nam bili evropski predstavnici i u Skadarliji, šta ste sve činili i šta ste sve radili, jer ja ne mislim da vaša politika može da predstavlja budućnost na bilo koji način ove zemlje.
Što se tiče toga zašto sam u Skupštini, malo pre ste me kritikovali zašto nisam u Skupštini češće? Sad me kritikujete zašto sam u Skupštini. Hajde, ljudi, dogovorite se, da li hoćete da dolazim u Skupštinu, da govorim u Skupštini i da vam neko odgovara, ili mislite da možete da izgovarate stvari a da vam niko ništa ne odgovori nigde?
Kažete - ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo. Ja vam čestitam na tome. To je, rekao bih, nešto što će ući u anale Narodne skupštine da u raspravi o Kosovu i Metohiji ljudi slušaju o tome - ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo! Ja mislim da je to najviši stepen odgovornosti koji ste mogli da pokažete baš u raspravi oko Kosova i Metohije! Nit` sam beba, niti lutam, već imam svoju politiku, a što se vas tiče, vaša politika je loša, ni malo nije naivna i nevina kao dečija ili detinjasta politika, već je veoma opasna po interese Srbije, zato što biste vi Srbiju i bez struje ostavili, zato što biste vi Srbiju uništili i gašenjem Kolubare i gašenjem svih naših rudnika, i rudare bez posla ostavili i mnogo toga lošeg za našu zemlju uradili.
Dobro je što ste pokrenuli jednu važnu temu. Govorite o kriminalu na severu Kosova i Metohije. Sad vas molim, poštovani građani, ovo je važno, i poštovani narodni poslanici, obratite pažnju da na toj tezi uglavnom insistiraju, naravno, kriminala, korupcije, posebno kada nemate svoje organe, ne možete za to ni da budete odgovorni, sasvim sigurno da ima i nema nikakve sumnje u to, ali, obratite pažnju da je to jedna floskula koju koriste svi protivnici Srbije, ne želim da kažem - njeni neprijatelji, i iz inostranstva, naravno, potaknuti ovde u zemlji, da bi uništili odbranu srpskog naroda na svaki način, jer to su neki kriminalci tamo, i to su narkodileri, ubice i kriminalci. Bez ikakvog dokaza, bez ičega. Ono što izmišljaju i govore najgore neistine, da ne bih rekao težu reč, od dana ubistva Olivera Ivanovića, to ponavljaju ovde misleći - ako slažemo sto puta, postaće istina.
Što se Olivera Ivanovića tiče, ja sam ga ne samo poznavao, već sam slao i svog sina dok je bio u zatvoru da odnese pomoć i da razgovara. Pomagao sam i njemu i porodici, neću da kažem bezbroj puta, ali mnogo puta, i to ne državnim resursima, već lično. I mnogo dugo sam ga poznavao. Ne mogu da ga nazovem prijateljem, ali veoma, veoma dobrim poznanikom, bez obzira na to da li su nam se poklapali politički stavovi ili ne, sa kojim sam uvek s poštovanjem razgovarao.
Preduzeli smo i dali sve od sebe, kao što vidite, za mene ta tema nije teška da bih je preskakao, težak je sam događaj, užasan je, ali hoću da o tome razgovaramo. Vidite, vi kad odete, ja kad o tome govorim, ja govorim sa pijetetom i govorim sa poštovanjem i gledam šta je to što možemo da učinimo i da pomognemo, bez obzira što su od nas krili i satelitske snimke, bez obzira što nam nisu dali da vodimo uviđaj, bez obzira što su baš želeli da vi pravite ovakvu atmosferu u Srbiji da bi se uništio sever Kosova i Metohije, da biste mogli da izmišljate te najgnusnije optužbe protiv pripadnika srpskog državnog vrha i protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Doneo sam da vam pokažem kako ovo izgleda. Kažu, veliku zahvalnost dugujemo ljudima iz Ne davimo Beograd koji su došli na pomen četiri godine od ubistva Olivera Ivanovića. Pogledajte, oni sami objavili, smeju se svi ko lud na brašno, u kafani slave. Znate, kod Srba kada idete na daću i kada idete u crkvu ili idete da date pomen ili počast nekome onda se ne ponašate na ovakav način. A kaže da je sve to čuo od Srba sa Kosova, pa od kog Srbina sa Kosova i Metohije ste čuli kad ste u Prištini gde smo mi dobili 643 glasa, vi dobili nula glasova. U Prizrenu mi 115, vi nula glasova. U Uroševcu nula glasova, u Peći nula glasova, u Zubinom Potoku čitavih šest glasova ste dobili. Dobili ste i čak četiri glasa u Zvečanu, verovali ili ne. I u Velikom Štrpcu ste dobili čak jedan glas. U Novom Brdu, naravno, nula i Obiliću jedan.
Ko su ti ljudi koji su vas izveštavali? Gde vam se denuše ti ljudi? Ko su ti ljudi? To Srbi sigurno nisu. Ko su ti ljudi koji su vam govorili te neistine, pa se pozivate na njih. Pazite, ja sam, pogledajte, sve vreme kukaju i žale se kako neko nekoga ne sluša. Ćutim, trpim i slušam najgore neistine sve vreme. Nijednim tikom nisam pokazao šta mislim o onome što govore. Nijednu reč im nisam uputio. Svaku rečenicu mi je prekidao od kada govorim, misleći da će da me nateraju da se povučem, da prestanem da govorim ili da ne govorim istinu ili ne znam šta, da ću da ih se uplašim, zato što su naučili valjda da jure ljude po gradu, da maltretiraju negde nekoga, pa svi trebamo da ih se uplašimo.
Dakle, vi koji govorite o kriminalu na tenderima, da li to iz sopstvenog iskustva pričate? Ja nikada u svom životu ni u kakvom kriminalu niti na jednom tenderu nisam učestvovao. Nikada, niti me je to ikada interesovalo, ali kada vidim kod nekoga takvu posebnu pažnju, kao kod vas, ja znam u stvari za čim vi čeznete. Samo sanjate da možete da raspisujete tendere i da kradete, jer vas ništa drugo u državi nije ni zanimalo, a niste izneli nijedan dokaz niti jedan pokazatelj niti bilo šta rekli narodu šta se to i gde, stvarno dogodilo.
Kažete, vraća se kao pobednik i spasilac svaki put. Ja to nikada nisam rekao ni da sam pobednik ni da sam spasilac i to ste izmislili. To vam odgovara, odgovara vašem narativu, narativu besmislenih izmišljotina u kojem ćete - jao, evo ga veliki pobednik. Ja sam bezbroj puta rekao da tu nema pobednika, tu nikada niko neće biti pobednik. To je jedna teška rovovska borba u kojoj ste naterani da uđete u blato do grla, iz kojeg nikada ne možete da izađete kao pobednik.
I, da to ponovim još sto puta, nikakav nisam ni spasilac, ni pobednik, samo borac za interese našeg naroda, za razliku od vas koji ste veliki borac, ali protiv interesa našeg naroda u svakom trenutku i na svaki način, samo što niko opet nije smeo da vam kaže to nikada. Onda ste se pozvali na sve to šta treba da uradimo, a to je formiranje ZSO. Pa, da mislite onaj ZSO za koji taj tupavi spasilac i pobednik koji je lagao sve vreme, se izborio da postoji, da li na to mislite? Da, hoćemo taj deo. Ne, ne morate da mi dobacujete, ja sam vas slušao duže nego što vi mene slušate.
Ja nemam problem sa tim, ali, znate kad vidite da neko ne može da vas sluša, onda vam jasno koliko su vam argumenti snažniji i koliko činjenicama možete da pobijate one koji su izlazili sa tim, „skrenuo si s puta bebo“, ili kako ide, da ponovim tu genijalnu devizu, izvinite što ne znam te narodne pesme, „ti lutaš bebo, skrenuo si s puta, bebo“. Nije narodna, e, kakva god da je, izvinjavam se, vidim da dobro znate. Svi oni koji, znate, pričaju o „Zadruzi“, kritikujući „Zadrugu“, znaju i „Zadrugu“ i sve pesme znaju, ali o ovome drugome, nečem ozbiljnijem, o tome ne znaju ništa. Ja, ne znam koja je to pesma, niti me naročito zanima, da vam iskreno kažem.
Što se tiče kulturnog, istorijskog nasleđa, slušajte, mi krezubi, sendvičari, a vi tako pametni, samo mi završili fakultete sa najvišim ocenama, a, vi još jedno 30 godina ga nećete završiti, ma koliko se trudili.
Dakle, zbog vas izlazimo u vam u susret, i opet ćemo svim večitim studentima, da damo priliku da još 10 godina studiraju, da biste i vi mogli da privedete kraju studije, posle 30 godina studiranja. Ali, nevezano za to, oko kulturno-istorijskog nasleđa, dakle, mi sendvičari, krezubi, mi glupi, otvorismo, ne otvorismo, nego renovirasmo, uložismo desetine miliona evra i u Narodni muzej, i u Muzej savremene umetnosti, najbolje postavke iz sveta doveli u naše muzeje. Sve smo to uradili, a nas sačekali zatvoreni muzeji. I, niko ništa nije radio.
E, tako znate, kad je neko umislio da je lep i pametan, da su školovaniji i obrazovaniji, zamislite, ti ljudi su držali pridike Siniši Malom, Ani Brnabić, nemam pojma kome, oko obrazovanja, diploma, ili ne znam čega.
Možete da ih pustite još 30 godina da studiraju, fakultete da završe neće. Ali, to nikada niko ne sme da im pomene. Nikada niko neće da im kaže, jer mi smo krezubi, mi smo ti koji smo nekulturni, necivilizovani, zato što ja ne znam pesmu „skreni s puta bebo, lutaš bebo“, ne znam kako se već zove. Džabe mi je što znam Dostojevskog, džabe mi je, što sam to sve pročitao.
Ne, tema je da vam objasnim šta je politika i da se u politici pobeđuje činjenicama, a ne lažima. E, to je tema, i hvala vam na tome.
Zahvaljujem vam se.
Ja bih samo u dve reči ako mogu da vam kažem. Dakle, sve vreme bio sam poslanik mnogo duže nego, rekao bih, gotovo svi vi, ali primetite jednu stvar, sve vreme vas slušam. Ni jednu vam reč nisam rekao. Vi ne možete da se uzdržite da saslušate jednu rečenicu, čak ni uvodnu, jer strepite od odgovora. Ja ne strepim od vaših pitanja, ni od vaših odgovora.
Pošto ste govorili ovde, pokušavajući usput, sve ono što vam padne napamet i sve što slušate u pojedinim tajkunskum medijima ja sam zaključio jer sam se pozabavio, ja nisam ekspert za zabavne ili narodne pevače ili pevačice, ali želim ljudima da ukažem, naime, hoću da ljudi znaju, ja nisam odlutao od Ustava, držim se Ustava.
Što se tiče „Ti lutaš bebo“, kako se zove ta pesma meni je baš drago što ste to pomenuli, ali je važno da ljudi znaju, tu pesmu izvodi Maja Berović. Inače, radi za „Pink“, „City Records“ onaj koji biste vi da zabranite.
(Radomir Lazović: Sada znate?)
Javili su mi u međuvremenu.
Tako da „Pink“ volite da slušate i gledate, iako ja i ne slušam i ne gledam, pa da ljudi vide kako biste da zabranjujete, a krišom samo na „Pink“, pošto vam je to jedini izvor svih saznanja i jedini izvor citata.
Ali nešto mnogo važnije od toga. Pogledajte na šta ste vi naučili i šta je to što vi zamerate nekom drugom.
Javilo se vas deset po povredi Poslovnika zato što kažete – neko dobacuje sa moje desne strane od poslanika većine. Pa, vi meni sve vreme dobacujete. Šta treba svaki put da se javi neko od njih i da govori, pošto niste izdržali dve rečenice da izgovorim, a da mi ne dobacujete?
Sve vreme mi dobacujete, a da pri tome nikome od vas nisam dobacio ništa. Pri tome sam ja prihvatio i sa tim vremenom jer morao je neko i meni da kaže to – duplo vreme, duplo vreme.
Sve što vi nikada i ovi sa kojima ste bili u koaliciji nikada nisu prihvatali. Nikada. Sve smo to prihvatili. Dali vreme, dali sve. Ali je problem u tome što baš u ta dva minuta – e što vi ono, e što vi ono. Zato što ste naučili da vi izgovorite šta vam padne napamet, a da vam niko ne odgovori, i to i jeste problem moje političke stranke, zato što su ćutali i nisu odgovarali. Ja se trudim i odgovaraću vam svaki put.
Pričate kako mi neko uzima čašu vina. Pričate o Vinskom sajmu, najlepše urađenom od kada postoji Srbija, gde smo pristigli „Vinitaly“ i Dizeldorfski sajam. Sa ponosom sam bio tamo i pokušao sam da pokažem poštovanje prema svim proizvođačima koji su dolazili iz različitih delova i bivše Jugoslavije, i Italije, i Mađarske, Albanije naravno i mnogih drugih zemalja.
E, to vam bilo – Vučić je pijan. Pa, onda kažu – koliko košta vino? Pa to vino koje sam uzeo u kartonima sve ukupno je koštalo 270 evra. Ne postoji stvar koju niste lagali, izmišljali po svojim medijima. Te – pripit je, te – pijan je. Šta sam uradio, pa sam bio pijan ili pripit?
Zamislite, tako glup, tako lud, tako pripit, tako pijan u Kosovskoj Mitrovici za mene glasa 1.651 čovek na jednom biračkom mestu, a za vas 16.
(Radomir Lazović: A u Novom Sadu?)
U svim drugim mestima u Srbiji da i ne govorim.
Kada govorite o tome o kojim temama se govori, pošto je to posebna obmana, pa vi pričate ovde o svemu, šta vam padne na pamet, pričate o čaši vina, pričate o svemu, o Kosovu ne pričate, ali onda kada dobijete odgovor onda biste da ućutkate onoga koji bi da vam odgovara i to radite svaki dan u javnosti. Svaki dan u javnosti to radite.
Neću da prestanem da se borim za ljude koji su vredni i koji rade i koji se bore za Srbiju. Boriću se protiv vas koji ste takvi da mislite da imate monopol na reč i da niko ne sme da vam odgovori.
Dragi prijatelji, pazite šta su mi zamerili. Nisam ja pokazao privatnu fotografiju, nisam ja pokazao ništa tajno slikano. Ništa. Pokazao sam fotografiju kojom se oni hvale i koja mnogo govori o njima. Samo sam iskoristio to čime se oni hvale. Ništa tajno, ništa pokvareno. Ni na čiju porodicu. Nikome ništa nažao nisam učinio.
Ali ne smeš to da uradiš. To je ta politika tih pokreta koji danas postoje u delu Zapadne demokratije, dakle vog liberalnih u kojima samo mi imamo prava da govorimo, naša reč je sveta, svi drugi su krezubi i kriminalci, svi drugi su glupi i tupi, a mi smo mnogo pametni. A što ste mnogo pametni ako niste već naročito školovani, niste naročito ni obrazovani, što ste vi mnogo pametni? Pa, jer smo mi odlučili da smo mnogo pametni, jer smo u mogućnosti da budemo mnogo pametni.
Obradovaću Željka Mitrovića. Čestitam mu! Nisam znao da ima tako vernog gledaoca i slušaoca. To je velika stvar za Srbiju što smo saznali.
Hvala.
Zahvaljujem se.
Najpre želim, gospodine Jovanoviću, sačekao sam da vas trojica govorite, nešto ću i o povredama Poslovnika koje su opet bile kontradiktorne, naravno. Sačekao sam da govori više ljudi da bih mogao onda da odgovorim svima.
Kada govorite o imovini, govorili su o tome predstavnici PUPS-a i vaše političke partije, to je jedan užasan problem koji ćemo teško rešiti i uopšte ne treba da obmanjujemo i da lažemo svoj narod i svoje građane, zato što Albanci imaju sasvim drugi plan i tzv. međunarodna zajednica ima sasvim drugi plan i sasvim drugu ideju.
Ne postoji nijedna ideja koju su toliko uporno odbijali kao ideja o tome da se razgovara o privatnoj, državnoj i društvenoj imovini, dakle, državna i društvena, kome i kako pripada i kako da se vrati privatna imovina Republici Srbiji. Dakle, vi tu imate 14% društvene imovine, 29% državne, privatne 15%, a ostalo privatne 41%.
Ovo što vi sada kažete je tačno, ali oni u stvari od nas žele i traže da sve što je društveno i državno apriori pripada nezavisnoj kosovskoj državi i to bismo bilo kakvim aktom o normalizaciji morali da potpišemo, ali nisu oni na tome stali, ne zadovoljavaju se time. Hoću samo da razumete da je ceo okvir potpuno drugačiji. Oni žele da nama naplate i ratnu odštetu, oni žele da kažu da smo mi izvršili agresiju na nezavisno Kosovo, ma kako to sumanuto zvučalo, dokazivaće 20.000 silovanja, a kada su tražili da se da dodatak žrtvama silovanja, javilo ih se 184, ako se ne varam, dakle to je broj, ali onda su rekli – oni se nisu javili zato što ih je sramota da o tome govore itd. U svakom slučaju, tražiće da budemo osuđeni za genocid, kao što je to tražila Bosna i Hercegovina, dakle tražiće mnogi drugi.
Samo hoću da vam kažem da taj optimistički ton, racionalno-optimistički koji dajemo, a šta je to što bi trebalo da uradimo? Takođe samo hoću da vam saopštim da nije realno, da to znamo svi, jer to znaju svi koji idu na razgovore i pregovore, to nije pitanje – mogu da lupim šakom o sto? Nije problem. I šta je rešenje? Hoće li oni da se povuku iz toga, ne pričam o Albancima, već pričam o zapadnjacima? Neće.
Opet sam slušao, kroz različite smicalice, kako neko reče, a zašto sam ja ovde danas? Pa zato, što ste vi to tražili. Govorili ste, pa kako to Vučić neće da izađe ni na jednu debatu, ne sme da se suoči sa argumentima, ne sme da se suoči sa onima koji drugačije misle, ne sme da izađe na megdan nikome, ne sme da se pojavi nigde. Važna nam je tema Kosova, treba da govorimo sve vreme o Kosovu.
Pet puta ste danas i mene i predstavnike Vlade, one koji podržavaju Vladu, dakle, optuživali da ne govore o temi, a u svakom svom govoru ste pričali o svemu drugom, a ponajmanje o Kosovu. Onda ste odjednom prekinuli, valjda sebi da dobacujete, kao što ste svaki put dobacivali i meni i svima drugima koji su govorili sa druge strane. Tačno je, i oni dobacuju vama i vi sve vreme dobacujete i meni i njima. Nikome od vas nisam dobacio, ni jednu reč. Svakoga sam saslušao. Samo se pravite naivni i nevešti.
Što sam dolazio? Pa, ne moram ni da dođem. Ja sam verovatno jedini ovde koji nije napustio salu pet i po sati i planiram da do 11 večeras ne napuštam salu, da odgovorim na svako pitanje, iako mi je juče bio težak dan i prekjuče i pre tri dana i pre četiri dana, a i sutra će. Zato što time pokazujem poštovanje, ne samo prema vama, voleli vi to ili ne, zato što time pokazujem poštovanje prema građanima i zato što time pokazujem i koliko neki drugi ljudi kojima je posao samo da retko sednu u skupštinske klupe, pa nisu u stanju ni te skupštinske klupe da zagreju kako treba, pošto im je svaka dva minuta potrebno da napuštaju ovu salu.
I sada kada vas pitam, ja sam veoma zadovoljan i daću vam priliku da idete na repliku gospodine Zelenoviću, veoma sam zadovoljan, vidite to je fer odnos pomenuo sam vas zbog toga, nisam govorio u načelu, jer se ja ne plašim vaših odgovora i mislim da su oni uvek blagorodno da imamo tu vrstu dijaloga i debate, razgovora.
Dakle, sa mnogim stvarima bih mogao da se saglasim, sa mnogim, ali imaju neke sitnice, koje nisu baš uvek sitnice, a koje ste zaboravili da kažete narodu. Lepo je slušati priču o jagodama, nisu subvencije više četiri, već osam hiljada, i to ste zaboravili da kažete narodu, a budžet je recimo, za poljoprivredu u vaše vreme dok ste bili na vlasti, u piku kada je bilo najviše, izdvajani za budžet poljoprivredni 28 milijardi, a danas je 60 milijardi. Dakle, bilo je 250 miliona evra, danas je 520 miliona evra. Ne kažem da je dobro i ne kažem da je dovoljno, samo kažem da je mnogo bolje, nego kada ste vi na tome radili.
Što se tiče ovoga, ima jedna važna stvar, kažete, jagode, pa zato i ulazimo u „Otvoreni Balkan“ zato što mislim da je to važno, ali u „Otvorenom Balkanu“ i u svakom našem razgovoru moramo da pokušamo da sačuvamo naše nacionalne i državne interese. Ja ne koristim ništa trajno. Koristim ono što ste sami pokazali javnosti.
Ovo je jedna sitnica koja vam govori zašto vas Srbi sa Kosova i Metohije nisu pozdravili i nisu dočekali. Prvo, niste ih pitali, niste ih pozvali. Institucije Srbije niste pozvali ni jednu. Nikoga od privremenih organa na Kosovu niste konsultovali nizašta. Nikoga od Srba niste pitali, vi ste sve dogovarali sa Albancima direktno. A, ovo je ta sitnica, gospodine Zelenoviću, ovo ste vi na tom sastanku u Peći. Zato tim Albancima je to prijalo, jer ste sedeli i pored kosovske i albanske i NATO zastave. Mi nemamo pravo da sedimo pored kosovske, tzv. kosovske zastave kao država i ne smemo to sebi da dozvolimo. E, to je ta sitnica.
Mene na bezbroj pregovora, bezbroj pregovora, ne znam koliko puta tačno, svakako preko 120 puta sam bio u različitim formatima na različitim pregovorima sa Albancima, niste me još nikada videli da sedim ispod zastave nezavisno Kosovo. E, zato su želeli taj kontakt, zato su ga ostvarili i svi naravno, znamo da su na svemu tome insistirali stranci.
Ja vas samo molim, kao čoveka koji danas predstavlja jedan deo ljudi, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, konsultujte se sa svojom državom. Radite to sa jagodama, super je, ali da poštujemo i da ne gazimo svoju državu. Mi nemamo sporazum sa njima da su oni nezavisna država ili bilo šta slično, pa da treba da sedimo ispod simbola nezavisne države. To je moja molba za vas.
Rekli ste, neko vas je proglasio za izdajnika. A ko to? Ja nisam ni tad ni sad. A vi kažete, vi to nikada niste rekli nikome od nas. Evo, čovek koji sedi iza vas, izašao sa vama na izbornoj listi, sada, pre nekoliko dana, 6.8.2022. godine u tekstu, u tabloidu „Danas“, kaže, mi smo patriote, režim je izdajnički. To kaže, gospodin, Lazović. Izgleda niste govorili istinu, gospodine, Zelenoviću.
Ali, dobro, na to smo već, odnosno na tu vrstu priče kako vas neko naziva stranim plaćenicima i izdajnicima čak i kada to uopšte ne radi i niko ne radi, ali to je valjda mantra koja treba da postoji za vas junake koji se suprotstavljate populistima u režimu, kako bih vam rekao, to slušam već… Hoću da građani čuju, sada kada ovo odgovaram, oni mi dobacuju i viču – tema. Govorili su o poljoprivredi 133, minuta i nemam ništa protiv što su govorili o poljoprivredi. Kada im samo odgovaram, odgovaram na sve to i to bukvalno odgovaram, jer su rekli da oni nikoga nisu nazvali izdajnikom a da mi njih jesmo, i onda im pokažete kakva je to neistina, onda vam kažu – tema. Zato što oni su mislili da pozovu predsednika Republike u Narodnu skupštinu, da ovde bude javno suđenje, pre svega meni lično, ali i politici Srbije, ali pre svega lično pošto od stvarnih primedbi, sve su bile lične i ničim drugim se niste bavili danas, većina.
Dakle, ovo ne govorim vama, gospodine Zelenoviću, zato što tačno je, ima jedna stvar, i ako se slažem sa vašom politikom, poštujem to što neku politiku imate, za razliku od nekih drugih koji bi samo da udaraju u talambase, a nikakvu politiku nemaju i tri godine ne bih mogao da ustanovim kakva im je politika.
Dakle, ja vas molim da o ovome povedete računa, kao i o tome, jer je to važno za državu Srbiju da ne pokazujemo i pre nego što postignemo bilo kakav sporazum. Nadam se da ćemo jednom moći, iako sam skeptik po tom pitanju, da postignemo neku vrstu kompromisnog sporazuma sa Albancima, jer je važno da živimo zajedno, važno je da gradimo mirnu budućnost i za jedne i za druge i po tom pitanju nema sumnje da svi normalni ljudi, normalni ljudi misle isto. Molim vas da vodite računa o osnovnim nacionalnim i državnim interesima. Ono što je, i ne moram ja da definišem, definisao Ustav Republike, samo to, ništa više.
Želeo bih gospodinu Markoviću, koji nije prisutan ovde, da nekoliko stvari kažem. Neki su se osmehivali i podsmehivali gospodinu Markoviću dok je govorio o određenim stvarima. Sad želim građanima Srbije da kažem jednu stvar koju mogu da čitaju, slušaju, svakog bogovetnog dana i besprizorno je i neverovatno je da te laži da slušate svakog bogovetnog dana, ali morate. Oni vam kažu, kada vi obezbedite u trenutku kada nema novca na finansijskom tržištu. Tržište kapitala defakto ne funkcioniše u celom svetu. Novac je najskuplji u svojoj istoriji. Vi obezbedite po tri posto milijardu, morate da imate deficit, ne postoji zemlja u svetu koja u ovom trenutku nema deficit. Nema je, nigde u svetu, nije ni Švajcarska, ni Norveška, u uslovima rata, korone i svega drugog. Mi da sada izlazimo na tržište, pa to bi bilo sedam do osam posto, kao u vaše vreme, ni krivi ni dužni, ali to je zato što nismo uveli ovde sankcije Rusiji, zato što nismo NATO i nismo EU, to da ljudi razumeju, a ne zbog stanja javnih finansija.
Onda vam kažu, zadužili su nas kao ne znam ko i ne znam koliko i govore u apsolutnim brojkama o čemu niko u svetu nikada ne govori. Da li vi ljudi razumete šta oni pričaju? Oni kriju od vas, Srbija je dužna 30 milijardi dolara ili evra, sada je potpuno svejedno, pošto je ista vrednost. Što je da budem sasvim otvoren, ništa u odnosnu na 99% evropskih zemalja, jer je to 54,7% javnog duga u odnosu na BDP. Jedna Nemačka, savršena Nemačka ima 68,2, Francuska 114,4, Velika Britanija 99,6.
Da biste razumeli kakve neistine ljudi izgovaraju. Ja vas molim da čujete sledeće podatke.
Oni vam pričaju o tobož velikim zaduženjima iako nikada stabilnije i bolje javne finansije nismo imali. Nemačka je dužna 2.482 milijarde, ako ćete da pričate u apsolutnim brojkama, a niko normalan neće da priča u apsolutnim brojkama, i sada 2.482 milijarde, a mi 30, dakle, 83 puta više para duguju, 83 puta više para duguju nego mi, pa šta Nemačka neuspešna, loša, iako i proporcijalno i procentualno ima veću stopu javnog duga nego Srbija.
Pa ljudi, molim vas, te elementarne stvari, da se ne vraćamo u 1991. godinu, ja se sećam, gledao sam to na televiziji, nisam se bavio politikom ni 1990. ni 1991. ni 1992. godine, učio sam školu.
Dakle, hoću da vam kažem, tada sam gledao programe, šta mislite o kulturi, pa mislim da kultura treba da bude najvažniji deo našeg života i da svi treba tome da se posvetimo i bolje i lepše biti kulturan nego nekulturan.
A o poljoprivredi, poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom, treba da uložimo mnogo novca i da podignemo subvencije za 10 puta i da naši poljoprivrednici uživaju.
Dajte ljudi, prošlo je vreme gluposti. I to opet ne govorim vama zato što vi niste imali neozbiljan govor po tom pitanju.
Dajte ljudi, da ne pričate ovakve gluposti u javnosti oko javnog duga i da ne moramo to svaki dan da demantujemo i da objašnjavamo neznalicama o čemu se radi.
Ipak, ova država je toliko napredovala i toliko su napredovali i njeni političari da mogu da zaboravljaju gluposti koje su nekada izgovarane pre 30 godina i koje prosto nemaju veze i nemaju nikakvog smisla ni sa čim. To je moja molba.
A što se vas tiče, dakle, ja mislim da je važno da mi počinjemo da tretiramo Albance i koji ne žive samo u Srbiji, već i u Albaniji i svuda po svetu, da ih tretiramo kao ravnopravne nama, i to jeste jedan od naših problema za koji smo svi mi pomalo odgovorni, za šta smo mi mislili da smo mi valjda nešto posebno mnogo više i drugačije, nikada nismo pokušali da realno i na ravnopravnim osnovama sagledamo neke druge ljude.
Po tom pitanju takve inicijative ću uvek da podržim i da pozdravim, ali vas samo molim da vodite računa o državnim simbolima Republike Srbije i o tome da državni simboli nekih drugih kvazi državnih tvorevina koje su formirane na silu, na teritoriji Republike Srbije ne mogu da budu u vašoj blizini.
To je moja molba, a pri tome ni na koji način mi ne pada napamet da vas vređam ili da vam govorim sve ono što su vaši koalicioni partneri govorili o nama i sve ono što sam čak i danas morao da slušam, a o nekim ličnim stvarima govoriću na kraju, da vidite da su i tu lagali, da su i tu izmišljali sve što su danas izgovarali. Hvala vam najlepše.