Vidite, znao sam da ćemo do ovoga da dođemo, nije pregovore i naravno, uvek se to svede na lično, jer nekoga boli sve ono što valjda drugoga ne treba da boli.
Vidite, vi prebacujete onim ljudima koji žive. Neko je rekao, pod okupacijom, neko je rekao na ovaj ili onaj način. Ti ljudi moraju da prežive, nisu ti ljudi od juče tamo, da izađu iz tih institucija, da ne postoji nikakav način da zaštite sebe, a moguće da će i to da urade u narednom periodu, zato što više ne vide nikakav spas osim u potpunom napuštanju svih institucija.
Niste vi u istoj poziciji sa njima. Godine 2006. ste krenuli u pregovore, tada ste bili vlast, od Bečkih pregovora, pa posle toga Briselskih pregovora, vraćanje iz UN u EU, i sve drugo. I svi su učestvovali, što je bilo negde normalno, u svim vladama nevezano ko je od privremenih institucija bio na vlasti, zato što su time pokušali da zaštite deo srpskih interesa.
Vi o tome niste našli ništa drugo, već izvinjavajući razlog za nešto što vi nije trebalo da uradite. Niste vi u istoj poziciji kao oni. Oni se bore za svoj opstanak i za svoj život.
Vi iz Šapca se niste borili ni za svoj opstanak ni za svoj život, i trebalo je da imate drugačiji odnos prema državnim simbolima.
Ovo vam govorim, ne kao neko ko vas doživljava kao velikog političkog protivnika ili opasnost, ne, znam ja i koji i kako sve to organizuje.
Želim samo da vam kažem da mi moramo da vodimo računa o državi, jer nemamo drugu državu, te vas molim da o tome ubuduće vodite računa.
Vidite, kažete ja sam osetljiv na decu. Jesam. Svaki čovek je osetljiv. Imam ih troje. Dvoje imaju samo oca. Ja sam zadovoljan njihovim vaspitanjem, uvek bih voleo da mogu više i bolje.
Vi pričate o televizijama. Vi pričate o televizijama, napadate ih, a ne napadate one televizije koje kažu da sam negativno rođen, koje su mi dete proglasili za člana Kavačkog i Škaljarskog klana. Nikada niste reagovali. Nisam video da je neko vašu decu proglasio za to. Pri tome, nikada nisu bili odgovorni ni za jedno krivično delo, ni za jedan prekršaj, čak ni saobraćajni.
Dakle, samo hoću da vam kažem kako su vam različiti aršini, kako vas teško i strašno boli kada vam neko nešto kaže, a kako je velika neosetljivost i kako je potpuno normalno kada to radite nekim drugima i kako na sve to imate pravo, jer tobož ste ugroženi, a vlast je ta koja mora nešto da obezbedi.
Došli ste jutros imali ste dogovor da ide puno vreme, došli ste jutros sa prvim zahtevom populističkim da tražite da se poveća duplo vreme pošto ćete valjda duplo pametnih stvari da kažete neki iz opozicije. Prihvatili smo, evo, duplo vreme. Evo, nema problema neću izaći danas 13 sati, neću izaći sutra 13 sati odavde. Nije problem.
I, sve je to rađeno zbog toga što će nešto posebno da se uradi ili napravi, već samo ako može neka rečenica više da se izgovori bilo protiv mene, bilo protiv nekoga u vlasti, a da baš i ne znamo šta bismo da izgovorimo, ili će to da budu potpuno kontradiktorne stvari.
Dakle, moja molba za vas je. Što se poljoprivrede tiče i goriva, ne ljutite se to je jedini trenutak kada sam se danas nasmejao. Dakle, vi pričate o ceni goriva u trenutku kada imamo svetski rat i u i trenutku kada i dalje subvencionišemo cenu goriva zato što 10% akciza, imali smo i 20% akciza, nismo naplaćivali.
Kao što znate, nije samo cena brenta, imate kotacijske cene. Današnje kotacijske cene su više od onih koje građani plaćaju. Današnje kotacijske cene su za dizel 221, 222 dinara, a kotacijske cene za benzin su dinar ili dva veće.
Mi gledamo da spustimo kotacijske cene, one po čemu možete da kupite. Pri tome za poljoprivrednike davali za 178 dinara dizel. I, pri tome, odjednom sam shvatio da ima više testera u Srbiji, nego što ima traktora, jer nam je 70% prodaje išlo za testere u kanistere umesto u traktore i kombajne i velike mašine.
Sve je to država Srbija izdržala i sve to država Srbija subvencioniše i sve to država Srbija uradi, i na sve to vaš je odgovor – pa, viša je cena nafte. Pa, da, a gde nije? U kojoj to zemlji na svetu nije? Gde to nije? Ali to je tako najlakše. Eto, tako. Sviđa nam se da to tako kažemo i to je u redu.
A to što je 520 miliona evra više nego duplo više u odnosu na 250 miliona evra, mogli ste da kažete – pa, čestitam uspeli ste, a da javni dug držite pod kontrolom i da vam stopa javnog duga bude bolja nego što je u Nemačkoj, nego što je u Francuskoj, nego što je u Italiji, nego što je u Hrvatskoj, nego što je u Sloveniji, nego što je u Austriji, nego što je bilo gde.
A, što se ovoga tiče, imate otvorena vrata, možete da kad hoćete o svim važnim temama, i kao opozicioni poslanik, što se toga tiče, spajanje sa ljudima drugih nacija, vera u regionu spreman da dođete i kod mene u Kabinet i da mi kažete javno i narodu šta ste predložili, da podržim inicijativu, svaku dobru, svaku pametnu, svaki razgovor sa ljudima koji pripadaju drugim nacijama, da vidimo kako da još unesemo novih inicijativa u „Otvoreni Balkan“, sve sam spreman da vas saslušam, sve sam spreman da čujem i sve sam spreman da pokušamo zajednički da uradimo. Samo vas molim da budemo fer i da se zna o čemu govorimo i šta radimo.
Dakle, moja molba za vas vodite računa samo o Ustavu naše zemlje i o tome da mi sebi ne skačemo u usta pre nego što smo postigli nešto, pre nego što smo dobili nešto, pre nego što smo obezbedili nešto za svoju zemlju i za svoj narod.
Hvala vam najlepše.

Mi ćemo morati i sutra. Nemam ništa protiv večeras do 23.00 časova, ali pošto je rasprava 10 sati, ima još šest ili sedam šefa poslaničkih grupa po 20 minuta, to je više od dva sata, plus sve drugo, dakle, svakako ni do 23.00 časa nećemo završiti. Moraćemo i sutra. Samo da ne mislite da je moguće da završimo večeras. Ništa drugo.

Ako sam vas ja dobro razumeo, Vi ste rekli da mislite da možemo da završimo večeras. Nemoguće je.

Jutros sam govorio, čini mi se prilično jasno i činilo mi se da niko nije mogao da izvuče zaključak da sam rekao da Kosovo i Metohija nije deo Srbije. To ste vi uspeli, izvrtanjem mojih reči. Sve vreme ste ih izvrtali.
Neću da govorim predsedniku Skupštine da vas nije opomenuo kada ste mi rekli da nemam ništa u glavi, opet izvrćući činjenicu da sam nešto govorio o Kosovu i Metohiji što nisam rekao.
Kažete da je najteže biti državotvorna opozicija. Ovo što vi radite, to je najlakše i najneodgovornije. To se zove nepodnošljiva lakoća neodgovornosti - govoriti ono što je ljudima lepo da čuju, bez obzira što to nikakve veze sa istinom, nikakve veze sa ozbiljnošću i nikakve veze sa odgovornošću nema. To radite sve vreme.
Ja nisam govorio da su oni koji kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije pijanci i da idu na jagnjetinu i na prasetinu, već sam govorio o političkim akterima koji to rade. Sam sam danas 20 puta ponovio da je Kosovo i Metohija deo Srbije, 20 puta. Samo ste se vi napravili da ne čujete, zato što vam je tako lakše, zato što jedino tad možete da imate politiku, zato što druge politike nemate.
Kažete - nisam bio spreman da saslušam. Pa, svaki put sam vas slušao i oko svih izbornih uslova i oko svega. Nema predsednika koji se toliko puta sastajao sa predstavnicima opozicije.
Ta genijalna rešenja da čujem, koji su to međunarodni stručnjaci i pravnici koje vi imate, a koje mi nemamo? Jedno mi ime recite. Kažite nam, slušali smo vas 20 minuta, ne rekoste nam kakav je to genijalni plan, nijednog nam sekunda to ne postaviste. Osim što smo čuli kako biste vi, uz povišene decibele, svakog ćatu koji dođe izbacili napolje junački. Znate šta biste tu uradili? Pa, meni ste prebacivali kako oni drže konferencije za novinare sa nama.
Nemojte da mi dobacujete. Nemojte da mi dobacujete, jer ja vama nisam dobacio nijednom. Ali vas istina boli, zato što laž ne može da prolazi doveka. Na kraju se pojavi neko ko će da vam odgovori na svako izvrtanje i na sve drugo.
Politika koju biste vi vodili uništila bi zemlju brzinom munje, brzinom munje. U roku od deset dana nestala bi i Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji, zato što je to politika nepažnje i politika neodgovornosti. To je politika neozbiljnosti, to je politika krivotvorenja istine. To je politika - mi smo junaci i mnogo smo dobri, a svi ostali su za nešto krivi.
Govorite o ljudima, kažete - Ana Brnabić ušla sa zalepljenim. Pa, pitao sam se ko su ti, neću da izgovaram reči, koji govore takve besmislice po društvenim mrežama. Onda ste se sami otkrili i pokazali ko. Pa, ne može da uđe drugačije, znate, ne svojom krivicom i ne našom krivicom, nego krivicom onih koji su nekada vodili politiku za kakvu se vi zalažete i krivicom onih drugih koji su bili za to da Kosovo predaju nekom drugom u ruke. Jednako su pogubne obe politike, ali za razliku od vas, ona je ušla i otišla tamo, a vi ne možete da uđete ni ovako, ni onako, jer vas to ne interesuje naročito.
Kad pričate o isticanju, ne biste da se ističete, ali mnogo pomažete i Srbima i Albancima. Pa, kad ne biste da se ističete, što se ističete? Pričate nam ne biste da se ističete, pa se onda četiri minuta ističete po tom pitanju. Ili treba svi da vam govorimo koliko smo pomagali porodice na Kosovu i Metohiji ili šta smo radili za njih? Zato što mislite da ta politika - udaraćemo, tući ćemo ih, a oni će malo da nam se izvuku, pa neće nikada da nam odgovore. Neću više da se izvlačim nikome od vas, nikome od vas, koliko god da vas ima, zato što sam se borio ovih deset godina i boriću se još ovih pet godina svim srcem i svom snagom i svom energijom i sa mnogo više znanja i sa mnogo više stručnjaka i sa mnogo više dobrih ljudi nego što ste ih vi ikada videli, za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju. I ne dam vam da vi budete veći patriota od mene, niti ste ikada bili, niti ćete ikada biti.
Kažete – sedeo sam sa raznim ljudima. Sedeo sam, da. Sedeo sam sa Sonjom Liht. Sedeo sam sa vama mnogo puta više nego sa Sonjom Liht. Jel treba da ne sedim? Jel treba da ne čujem ljude? Jel treba da ne čujem ni Zelenovića, ni vas ili gospođu Tepić ili bilo koga? Pa, sve hoću da čujem. Siguran sam da ću uvek da čujem i nešto pametno i nešto dobro, a ne samo čistu demagošku politiku, kao što sam slušao danas.
Od svih predloga koje sam čuo to je – što primam svakoga ko dođe? Pa, zato što se trudim da objasnim istinu. Zato što se trudim da od neprijatelja napravimo prijatelje. Zato što se trudim da od neprijatelja napravimo manje neprijatelje i zato se borim svakog dana i zato imam toliko sastanaka i zato se mučim da im kažem po neku reč.
Oni žele da izađu na konferenciju za novinare, nešto im to znači. Zašto to da ne učinim nekome? Zašto to da ne uradim? Gde sam to unizio Srbiju? Kada ste me videli na bilo koji način da sam nešto uradio protiv interesa Srbije.
Govorite o tome ko sedi sa desne strane. Pogledajte ponekad ko sedi ispred mene, a ne samo da gledate one koji su bolji od vas, misleći da imate prava da ih kritikujete zato što ste vi sebi dali pravo da ste vi veći, bolji jer ste u mogućnosti da takvu odluku donesete. Po kom kriterijumu, po kojim rezultatima? Po čemu to? Po tome što ćete da držite najlakše moguće govore? Mi Srbi uradićemo sve, mi Srbi možemo sve, mi Srbi napravićemo. Super. Ja sam Srbin.
(Marijan Rističević: Ja sam četnik.)
Ja nisam i nemojte da mi dobacujete. Ni vi, ni vi, ali to dovoljno govori o vama.
Danas nikome nisam dobacio ni reč, bez obzira na sve lične uvrede koje sam morao da trpim, a niko od vas nije izdržao da mi ne dobacuje. Ni vi, ni vi, ni vi. Niko, jer ste u mogućnosti. Samo ja nisam.
Kažete – demografija. Valjda sam ja želeo zbog demografije da kažem da mi treba da predamo Kosovo. Ja to nisam rekao, ja sam samo navodio činjenice. Voleo bih da je danas 27% ili 39% ili 43%, a ne 5%, 6% ili 7%. Naravno da bih voleo. Ako to vama ništa ne znači, meni znači. Upravo zato i radimo na pronatalitetnoj politici i pomažemo porodice osmostruko više nego što je to bio slučaj ranije ne bismo li podstakli da ima više naših ljudi svuda, i u našoj zemlji, ali videćemo da i za dijasporu i za beli svet donesemo takvu odluku za one koji imaju srpsko državljanstvo ma gde da žive, od Austrije do Amerike i Australije.
Dakle, kažete – nemamo odgovor EU za sve to što oni radi. A koji odgovor želite da imamo? Da im kažemo sklonite nam se sa očiju, da prekinemo sve? Da nemamo investitore, da nemamo ništa? Da pričamo sa nebom o tome kako ćemo da živimo od toga? I, pri tome se ja ne igram sa zavetom, zato što zavet kosovski je mnogo važan zavet. Kosovski zavet je vrlina i način života. Kosovski zavet ima veze sa verom u ideju i ideologiju, ali sa istinskom verom u nešto što treba nacionalno da predstavljate, a ne da to zloupotrebljavate i koristite kako biste sticali najjeftinije političke poene a nekom drugom nešto prebacivali, a ni sami ne znate šta.
Kažete – Brisel nije mesto za pregovore. Kažete – tamo neki idu, Marko Đurić i Marko Čadež. O tome ste vi govorili. Marko Čadež je išao u Vašington kao čovek koji je trebalo da razgovara o divelopmetvandu. On nije trebalo da razgovara o Kosovu. I on je išao i o tome je razgovarao sa Džonom Jovanovićem i sa Ričardom Grenelom.
Inače, Marko Čadež nikada ne bi mogao da bude u ekipi koja bi govorila o ustavno-pravnim, državno-pravnim i statusnim pitanjima, a o privredi znate ni kao ispod malog nokta koliko zna Marko Čadež, ali šta vas briga. Lako vam je da o nekome govorite loše zato što ste vi sebi dali za pravo da ste vi veliki patriota, a taj neko drugi nije, a on je tamo govorio samo o privredi.
A o Marku Đuriću? Valjda je Marko Đurić glup i neobrazovan, a vi pametni i obrazovani. Po kom kriterijumu? Ko je doneo taj kriterijum? Hoćemo li po tome ko je šta završio? Hoćemo po pitanju ko koliko zna, čije je obrazovanje… Pustite i sve naše fakultete i sve drugo. Vaše, naše, nije važno, ajmo ko koliko zna, pa mi nađite dva čoveka u ovoj sali koji mogu da se mere po obrazovanju sa Markom Đurićem. Pošto ne znate čoveka, nego je najlakše da govorite nešto negativno, i tako su svi naučili da govore nešto negativno o nekome, e to ću ja da onako usput opalim jer niko neće da mi odgovori na to i niko se nikada neće setiti da mi nešto kaže. Ja ću da se setim.
Ponoviću vam još jednom – protiv svih vas koji mislite da zemlju možete da razarate demagoškim govorima, besmislicama koje vode zemlju u potpunu propast odgovaraću bez ikakvog pardona, kao što sam spreman da trpim sve vaše napade, i trpim ih 10 godina, nekada ispod žita, nekada direktno, nekada ovako, nekada onako, kao kada ste obmanjivali javnost da smo pokrali referendum, za koji sam bio nezadovoljan rezultatima, oko kojeg smo se mi mučili da bismo obezbedili nezavisnost pravosuđa, gde sam imao i ljude u stranci koji su direktno radili protiv tog referenduma zato što vole egzibicionistički da se ponašaju, da budu važni u vašim krugovima da ih neko ne bi osudio da su veliki izdajnici. A šta su izdali? Izborili se da imamo osnove da gradimo nezavisno pravosuđe u našoj zemlji.
Ne, nego neće smeti, znate, pošto mi govorimo samo najdivnije patriotske parole, a iza toga se krije besmisao, praznina, bezidejnost i samo parole, parole i ništa više. A sadržaj? Pa koga briga za sadržaj, ionako ljudi nemaju mnogo vremena.
Pričate o ausvajsima, pa oni su za nas i za naše ljude. Vidite ove ljude ovde? Oni su hteli da za njih uvedu ausvajse u skladu sa sporazumima iz 2011. godine, a ovim što smo mi uradili omogućili smo im da sa srpskim dokumentima idu po celom Kosovu i Metohiji. Šta god drugo da smo uradili oni ne bi mogli da idu sa srpskim dokumentima po Kosovu i metohiji.
Kažete – mi smo uveli lične karte koje sad Albanci mogu da koriste. Što izmišljate to? Gledam po društvenim mrežama, danima i danima slušam to, nego što ne znaju ovi ljudi, ne mogu ni da znaju sve, pa oni sa tim ličnim kartama ulaze kod nas od kada hoćete. Samo što smo mi njima davali dodatne ausvajse, a sada im stoji veliki ausvajs na ulazu, kako god hoćete. Sa tim dokumentima ulaze sve vreme na teritoriju centralne Srbije, iz bilo koje druge zemlje sa istim tim dokumentima, samo što su dobijali od nas poseban, dodatni papir, jel tako gospodine Stefanoviću? Tako je.
Što ste to izmišljali? Eto tako, lepo vam bilo da izmišljate. Svima vama. Zato što je najlakše to raditi. Jeste li čuli danas da sam izgovarao reči za nešto što je bilo 2011. ili 2010, 2009. i 2008. godine? Trudio sam se da to ne radim zato što situacija nije tako jednostrana. Situacija je mnogo teža.
Albanci su naši građani. Lepo, ali oni ne žele da budu naši građani. Ni jedan od njih. Niko od njih to ne žele. Njih milion i realno u ovom trenutku 220, 230 hiljada ljudi, svi žele da žive na nezavisnom Kosovu. Ni jedan od njih ne želi da živi u Srbiji. Što onda prodajete maglu našem narodu? To ne znači da ćemo mi da priznamo Kosovo. Ne, nećemo. Što prodajete maglu našem narodu da je moguće da oni promene svoj stav, pa će otprilike da kažu sutradan – ne, neće, oni će da budu deo Srbije ili građani Srbije ili nešto slično. Neće nikada da promene svoj stav, neće ga nikada promeniti.
Kao što ćemo mi teško da promenimo stav i nadam se da se to nikada, za mog mandata sasvim izvesno, neće dogoditi, dakle, da priznamo nezavisnost Kosova. Kada takvu situaciju imate, onda dajte politiku koja je ozbiljna, politiku koja će biti zasnovana na kompromisima, ali istovremeno na zaštiti naših nacionalnih i državnih interesa. To je jedina ozbiljna i odgovorna politika.
Kažete – Briselski sporazum nema ništa, mi hoćemo da formiramo Zajednicu srpskih opština kao neku nevladinu organizaciju. Ja danas tri puta sa ove govornice kažem – ne dam im da formiraju Zajednicu srpskih opština kao nevladinu organizaciju. Kolega do vas kaže – hvala što ste rekli to, predsedniče Vučiću, da nećete da dozvolite da se formira Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija, a vi opet izvrnete moje reči i kažete – tražiću da se formira Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija. Kakvog to smisla ima? Ne, ja im ne dam da se formira ZSO kao nevladina organizacija. Formirali bi je odavno da to prihvatimo.
To je još jedna od onih smicalica i trikova koje slušam svaki dan - vidi ga izdajnik, Juda Iskariotski, gde mu je 30 srebrnjaka da mu damo, prodao je Kosovo, uradio je to i to. Šta si prodao? Ne znaju baš, ni sami da vam kažu, nego izmišljaju ovakve stvari kao o ličnim kartama, kao o svemu drugome.
Nažalost, ja znam svaki detalj, jer sam učestvovao, gledao, proučio svaki sporazum iz 2011. godine. Učestvovao u svemu što je bilo posle 2012. godine. Ne postoji niko u Srbiji ko to zna, nažalost, kao ja, čak ni Ivica Dačić, jer je on to napustio 2014. godine.
Dakle, svaki sporazum znam, svaki detalj znam. Sutra mogu da budem resurs nekoj, kada prestanem da budem predsednik, nekoj budućoj vladi, da saznaju šta je bilo i kako je teklo, šta je rekao Skender Hiseni, šta je rekao Bekim Čolaku, šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj, šta se potpisivalo, šta se nije potpisivalo. To niko neće da čuje, zato što ljudi misle - pa ne, lako ćemo, hej. Mi ćemo njih sada lepo da proteramo preko Prokletija. Hajde nemojte te bajke da pričamo našem narodu. Da ne pričamo našem narodu te bajke više.
Mi moramo da živimo zajedno sa Albancima, ali moramo da čuvamo svoju državu. Moramo da čuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, da to bude jasno, to sam rekao bezbroj puta, ali to ljudi moraju da razumeju. Moramo da sačuvamo mir, stabilnost. Moramo sa druge strane da obezbedimo nastavak investicija u našu zemlju. Nastavak investicija, da opet imamo preko tri milijarde stranih direktnih investicija, sve veći nivo domaćih investicija. Trenutno, kako to oni kažu u „pipe line“, kako bih to rekao, na putu da budu realizovani, imamo oko 80 milijardi da bude, ljudi, u naredne dve godine, dve ili tri… Izvinite, 87 projekata, osam milijardi, izvinite, eto izgleda da sam umoran, osam milijardi, da to u dve naredne godine realizujemo pa da opet budemo šampioni u investicijama. To su važne stvari.
Ne ljutite se na mene, jer ne mogu i hoću građanima Srbije da kažem, ja ne mislim loše o vašoj političkoj stranci, ne mislim loše posebno o ljudima koji glasaju za vas. Ja mislim da nema smisla da se na takav način izlazi pred građane i ne mogu to više ni lično da istrpim, a reći ću vam zašto. Mogu da saslušam i hoću da odgovorim i neću da bude bez odgovora, zato što se borite za nešto svaki dan, zato što mi se čini da svaki građanin Srbije može da vidi koliko se trudite i koliko radite, bez obzira da li su saglasni sa svim vašim potezima. Živ sam čovek koji greši. Padao sam bezbroj puta i ustajao, ali nije samo to pitanje. Da li se borim za ovu zemlju? Da, borim se za ovu zemlju, kao i mnogi drugi ljudi u Vladi koji rade. Da, borimo se za ovu našu prelepu Srbiju, jedinu i najlepšu. Da, radimo za nju sve što možemo.
Da li treba da nas kritikujete? Da, ali nemojte da nas kritikujete na temi u kojoj nemate ništa novo da nam kažete osim da nam držite patriotske pridike, jer neću ni vama kao ni Zelenoviću, ni bilo kome drugom da dozvolim da ste veći rodoljub, jer ja imam stotine neprospavanih noći u borbi za Kosovo i Metohiju u Srbiji, stotine neprospavanih noći.
Vama ću, jer vi ne sanjate kako te besane noći izgledaju kada vas muče i pritiskaju, a vi znate šta ne smete i šta ne možete i onda dođete ovde i onda vam kažu – pa ne, ne, to je lako kao. Pa jel lako? Evo vam, uradite to ljudi, ali nemojte da se lažemo. I sledeće generacije koje bude dolazile oni će da govore ne znam kakvu priču, ali će morati da sarađuju i moraćemo da radimo po tom pitanju.
Ovo je suština cele priče, hajde da se uozbiljimo. Hajde samo da se uozbiljimo i da poštujemo i tuđi rad i da poštujemo one ljude koji se bore za ovu zemlju. Ima mnogo ljudi koji se bore za ovu zemlju.
Da li vi mislite sedam priznanja koje smo sada obezbedili, da li mislite da je to išlo tako što ste vi držali skupove ili je neko drugi držao skupove ili negde neko radio slično nešto?
(Miloš Jovanović: Rusi povlačili.)
Preko Rusa? Jeste li vi to ozbiljni? Au, šta vi pričate, majko rođena. Au, šta vi pričate. Pošto sam lično rukovodio svakom operacijom, evo da vam to kažem, a nikada vam to nisam rekao, svakom, dogovarao se svojevremeno sa Dačićem, danas sa Selakovićem i nekim drugim ljudima, o tome ne želim da govorim ko su ti ljudi, šta vi pričate, majko rođena. U kom svetu vi živite? Nikad ni jedan od Rusa nije bio upleten u tu akciju, nikad. Bile su neke druge, to smo radili samostalno i radili smo mnogo po tom pitanju.
Druga je stvar da li su nam Rusi prijatelji. Da, jesu, ali nemojte da izmišljate da su Rusi u tome radili nešto. Nisu radili ništa po tom pitanju, to smo mi radili. Da li se to njima dopada što radimo? Da, dopada im se, ali to je naš posao bio, to smo mi radili. Jednog dana vam možda pričam kako je to izgledalo, ali pitajte kako to izgleda, pitajte kako to radimo i pitajte sa kim to radimo, mi ćemo vam to reći.
Dakle, ja sam uvek zadovoljan kada mi ovakvu priliku pružite, posebno što nekako bih, ovima sam nalazio vremena da odgovaram, valjda zato što sam sebe od ranije osećao lakše da sam pripadao tom desnom bloku ili ne znam kako, valjda je to u podsvesti. Ljudi, pa nisam nikada odgovarao na bezbroj besmislenih neistina i laži koje smo danas mogli da čujemo u Narodnoj skupštini. Više neću. Odgovaraću svima, imam pravo da odgovorim svima na svaku od tih neistina, kao što ću na kraju da odgovorim i na neke lične stvari o kojima su govorili i ponavljali ih više puta i sve vreme lagali, ali sam se trudio da to ne svodim na lični nivo i gledaću da to uradim do kraja, ali na ovo ću naravno da svakako odgovorim.
Još jednom vam hvala na tome što ste mi pružili priliku da na sve te priče o ličnim kartama koje su sada uvedene u Srbiju itd, što sam na sve to mogao da odgovorim, što sam mogao narodu i građanima da saopštim istinu. Ponoviću vam još jednom, ma koliko se trudili da obesmislite i optužite i osudite one koji to ne zaslužuju, ja ću se jednako tako boriti da narodu kažem istinu i neću dati da udarate kao u džak po onima koji se za ovu zemlju ne bore manje, a neki Boga mi se za ovu zemlju bore i više nego i vi i mnogi drugi koji nam danas pridike držite.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija.

Ja sam mislio da onaj ko ima obraz da je reč o časnom i poštenom čoveku, a obrazovanje sam mislio da je nešto drugo, ali dobro, danas sam nešto naučio.
Ako vam je glavna primedba što je nešto duže trajalo - da trajalo je zato što sam želeo zbog bezbroj zabluda i neistine koje postoje, koje nemoguće suzbiti, u eri društvenih mreža, ovim ne okrivljujem, ni samo vas, ni vas, već mnoge druge. U eri društveni mreža moguće je da izmišljate svašta. Nisam ni jednu vašu reč izokrenuo, vi ste moje reči izvrtali sve vreme i to su ljudi mogli da primete. Pretpostavljam, u žaru borbe i nemam problem sa tim. Pružili ste mi priliku da odgovorim šta je naša politika i zbog toga sam zadovoljan, zbog toga sam srećan.
Srećan sam zbog toga što nemoguće je odgovoriti, bio sam na jednom predavanju gde su govorili najveći ljudi, najumniji na svetu i vlasnik Japanac „Soft banke“ je rekao - danas je gotovo nemoguće biti na vlasti i boriti se sa svim neistinama. Imate jedan tvit dnevno, jedan post negde, jednu ili dve izjave dnevno, a desetine i stotine miliona onih kojima je posao da svakoga dana govore i da izmišljaju stvari o vama. Koliko god se trudili, borili, nemate nikakvu šansu.
Hvala vam što ste mi danas pružili priliku da na sve te izmišljotine o tome kako od juče, prekjuče postoje albanske lične karte itd. konačno mogu da odgovorim, da mogu da odgovorim na sve te izmišljotine oko nalepnica, na sve te izmišljotine oko svih drugih stvari na Kosovu i Metohiji. Dakle, to su za mene bile veoma važne stvari.
Što se tiče nemačke kolonije, mi različito vidimo određene stvari. Za mene je uzeti nečiju pamet pravi patriotski zadatak. Ja sam srećan što smo mogli da uzmemo nešto i nemačke pameti da iskoristimo za Srbiju i radiću na tome i ubuduće. Znate, kada nemačke fabrike dođu ja ne mislim da su one nekoga kolonijalizovale, ja ih nazivam investitorima i ne mogu da vam opišem koliko sam srećan i kada nam dođu „Bizerba“ i „Hansgroje“ u Valjevo, i kada nam dođe „MTU“ u Pazovu i kada nam dođu „CTF“ i „Brose“, fantastične fabrike u Pančevo, tamo ljudi idu da rade, da zarade za svoj hleb, za svoje plate, a ne zato što su u bilo kakvom kolonijalnom ili ropskom položaju. U tome se mi razlikujemo.
Da, verujem da ćemo u narednim godinama uspevati da smanjujemo razliku koja postoji između Nemaca i nas po stopi razvoja. Zašto da ne koristimo njihov mozak? Zašto da ne koristimo ono u čemu su bolji od nas? Pa ja sam na to ponosan. Da, ja sam rodonačelnik ideje o dualnom obrazovanju. To rade Nemci, Švajcarci i Austrijanci, pa zato su najjači, zato su privredno najjači na svetu. Zato Srbija ima prednost u odnosu na zemlje u okruženju, upravo zbog toga, ali to ne znači da smo mi nemačka kolonija, nego znači da smo dovoljno pametni da najbolja iskustva, najrazvijenijih zemalja iskoristimo i za školovanje i obrazovanje i za sve drugo.
Dužina trajanja je baš takva, jer želim i sa emocijom i strašću da pokažem ljudima da se za nešto borimo i nije mi teško da čujem svaku vrstu primedbe, ja sam naučio da trapim udarce. Kada uđete u ring prvo što morate da naučite, ne da zadate udarac, nego da trpite udarce. Naučio sam na to i trpim ih 10 godina i nikakav mi to problem nije, ali vi zato naučite da će takođe neko koga udarate u ringu, nekad iznad pojasa, nekada ispod pojasa, da će taj takođe da uzvrati politički udarac. Ja hoću. Hoću da se borim jer ne dam ni na Marka Đurića, ni na bezbroj poštenih i vrednih ljudi koji se bore za ovu zemlju na svakom koraku i na svakom mestu. Ne dam da udarate po svima njima kao da su vreća i džak i da su loši samo zato što pripadaju nekome u vlasti, pošto postoji sveta reč – opozicija i grozna reč – vlast. Ne, nijedno ni drugo nije sveto, a nijedno ni drugo nije grozno, već mora da postoji odgovorna vlast, a postoji i odgovorna i neodgovorna i opozicija. Nema tu velike filozofije.
Vi se za svoje borite. Hvala vam na prilici da na sve ovo odgovorim. Dakle, mi nikada nećemo biti nemačka kolonija, ali da – radićemo i tražićemo još više investicija iz Nemačke. Čuvaćemo Srbiju i čuvaćemo Kosovo i Metohiju u Srbiji, da ne bi bilo kakvog izvrtanja ili izokretanja reči koje sam ovde i sa ove govornice danas izgovorio. Hvala vam.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Samo jednu rečenicu.)

Naravno, iako je rekla da će jednu rečenicu i da neće da zloupotrebi, kao što je rekla da neće da ističe ono što radi, pa je isticala. Naravno, rekla je da neće da zloupotrebi i zloupotrebila je. Ali, to je sve očekivano.
Kada govorite o Prištini i istoj strani, sve to što vi o meni danas govorite, govori i Aljbin Kurti. Tako da vam čestitam što ste na istoj strani sa Aljbinom Kurtijem, a ja sam inače istinu rekao, suštu istinu, i neka zapamte građani Srbije moje reči. Vidim ja u kom smeru idu stvari u Srbiji. Sve sam istinu rekao. Ljudi koji na takav način narodu ne govore istinu, već žele da mu se dopadnu, razorili bi ovu zemlju brzinom munje. Samo neka zapamte građani Srbije ovo i neka se prisete 2027. godine, 2028. godine kada budem u zatvoru, ubijen ili u penziji, potpuno je svejedno, šta god hoćete, potpuno je nevažno, samo se setite mojih reči šta sam rekao kada budete videli kako neki od ovih velikih junaka strmoglavljuje zemlju u ambis.
Tako da, siguran sam da nećete da zloupotrebite ni sledeći put i da nećete da se ističete i sledeći put baš kao što to niste radili i danas.
Želim vam mnogo uspeha, a ja ću sa istom strašću da branim normalnu i pristojnu Srbiju i od vas i od njih da bi u svakom trenutku građani Srbije imali pravi put, pravi put u budućnost.

Dakle, govorili ste o kontradiktornostima u mom izlaganju. Shvatio sam da vam je najvažnije šta je na prvom, a šta na drugom kanalu, ali samo želim da vam ukažem na jednu stvar, svaka rečenica koju ste izgovorili je kontradiktorna bila. Svaka. Nijedna nije bila da ste uspeli da izbegnete tu logičku pogrešku.
Kada kažete na pitanje čije je Kosovo, to je zemlja onih koji žive, jel to mislite kao u intervjuu u „NIN-u“ koji ste dali, kada ste rekli – Vučić bi hteo da preko svojih srpskih lista utiče na politički život drugih država, pa vam je to Kosovo druga država kada vam je potrebno da se dodvorite delu zapadne administracije, a kada vam je potrebno da govorite o Ustavu, onda ćete da govorite o Ustavu.
Kažete, nešto što me je posebno zaprepastilo, da budem sasvim otvoren, to je da vi govorite o statusu i o standardima pre statusa i još kažete da se za to zalaže Zapad. Želim da upoznam sve ljude koji su zaboravili o čemu se radi. Dakle, pred promene, neću uopšte da ih karakterišem da li su ovakve ili onakve, 2000. godine nama je govoreno, i iz partije gospodina Lutovca, da će sve biti u redu i da je pitanje Kosova i Metohije samo demokratsko pitanje i da je samo dovoljno da dođe do promene vlasti i neće biti nikakvih problema sa tim, sve će biti u redu, Kosovo će biti deo Srbije. To smo slušali svaki dan, uz sve one milijarde koje stižu iz Budimpešte i zbog čega će Srbi da žive neuporedivo bolje. Tako ste nam držali tu priču mesec ili dva, a onda u svoj toj priči o standardima, koliko ste se uspešno izborili za te standarde, došao je pogrom 17. marta 2004. godine.
Valjda na osnovu tih standarda, veličanstveno postavljenih sa rušenjem srpskih crkava i manastira, sa ubijanjem Srba i proterivanjem Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, oni su dobili nagradu već 2006. i 2007. godine i kroz planove Martija Ahtisarija, a zatim i kroz proklamovanu nezavisnost Kosova koju su podržale sve te zapadne države u kojima govore da danas pričaju o standardima pre statusa, a nas kritikujete što bismo da pričamo o statusu. Pa, zato što je za njih status završeno pitanje, a mi hoćemo da ga vratimo. Kako to ne razumete? Statusno pitanje je za njih završeno i to u vaše vreme, kada se niste ni pobunili. Ni kao ambasador u Crnoj Gori nikada niste pitali za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, jer vas nisu zanimali. Rekli ste sva su mi vrata bila otvorena. Pa, kako da vam ne budu sva vrata otvorena kada sve što su radili protiv Srba uvek ste podržavali?
Ja vas sada pitam, kako ovo mislite standardi pre statusa? Pa, za njih je status rešen. Za njih je Kosovo nezavisno. Kome to govorite? Kome se obraćate? Za ceo Zapad, za sve te o kojima govorite da moramo bliže da sarađujemo, za sve njih je Kosovo nezavisno. Oni ne žele o tome da razgovaraju uopšte, a vi nama kažete da poslušamo njih, standardi pre statusa, što nismo pričali o standardima. Pa, oni neće da pričaju ni o kakvim standardima, za njih je status završen. Oni nama ne daju da govorimo o bilo čemu drugom, a mi se iz petnih žila upiremo da priče o statusu vratimo zato što ne prihvatamo to što je njihovo rešenje. Kako vi ne razumete, Kosovo je proglasilo nezavisnost u vreme kada ste vi bili vlast. Niste se baš mnogo ni uzbudili zbog toga. Pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji je proveden u vreme kada ste vi bili na vlasti. Niste se ni tada mnogo uzbudili.
Govorite o gušenju opozicije. Verujte mi, ljudi, nemojte da se naljutite na mene zbog toga, ja sam star čovek u politici, makar bio i mlađi po godinama od vas, niko vas ne uguši tako uspešno kao što vi sebe ugušiste, svakom svojom izjavom, svakim svojim nastupom. Narod je tu da to uvek može da proceni. Poslušajte me, dobro je ponekad od starca u politici čuti dobar savet.
Kažete jedno govorim za domaću, a drugo za stranu javnost. Apsolutno to nikada nije bio slučaj. Zato sa mnom svi razgovaraju. Svima sve u lice kažem. Ja nisam vi, da idem po ambasadama i da govorim treba priznati nezavisno Kosovo, a onda idete i govorite o poštovanju Ustava ovamo. Zato sam ja Zelenovića danas poštovao, jer je jedini govorio o svojoj politici, stvarnoj politici. Vi nećete da govorite o tome, nego jedno u ambasadu, a drugo ćete na neku drugu stranu.
Kod mene toga nema, ja što govorim ovde u Narodnoj skupštini, to govorim i Šolcu i Makronu i Bajdenu i Si Đinpingu i Putinu i svakom drugom, bez ikakve razlike im to govorim, na svakoj konferenciji za novinare, na svakom sastanku. To i jeste snaga srpske pozicije danas. Ako imamo nešto malo snage u svemu ovome je to da svakome govorim ono što je istina i svakom govorim šta je politika Srbije, a ne jedno ovde, a drugo za nekog drugog. Ali, i to je jedna od floskula koje svakoga dana prosipaju po nekim televizijama, pa im se valjda učinilo kad su je deset puta ili sto puta ponovili da to treba da bude nešto što je postala činjenica ili aksion.
Nemam ja ništa protiv što vi izjednačavate danas Kurtija i mene. Do juče nas niste ni izjednačavali, napredovao sam. Do juče su Kurtija hvalili, on je bio dobar, a ja sam bio kriv. Sada smo isti Kurt i ja i to je u redu. To je veliki napredak za vas, mali za čovečanstvo, ali veliki za vas i hvala vam na tome. Ali, onda ste uobičajeno kao i svi drugi počeli da govorite o organizovanom kriminalu, kao Švaba tralala. Jer, naravno, ne možete o Srbima da govorite kao o Srbima, oni moraju da budu kriminalci, ubice, jer baš su oni ubili Olivera Ivanovića i baš su ti Srbi sa severa sve kriminalci koji u dosluhu sa Beogradom. Ma, poštenje na Kosovu, nema tamo ni droge, nema ničega kod Albanaca, samo Srbi kriminalci i samo oni pripadaju organizovanom kriminalu.
To je jedna mantra koju su uveli ovi sa zapada, a onda su je primenili mnogi u Srbiji misleći da će tako da sruše i političko jedinstvo Srba, misleći da će tako uspeti da sruše i Srbiju i da otprilike svi ljudi kažu – pa šta nas briga za taj sever, šta nas briga za te Srbe na Kosovu i Metohiji, šta nas briga za njih, to je sve kriminal organizovani, neki kriminalci. To se inače radi, to je jedan od načina na koji se provode i takozvane obojene revolucije, a to je kriminalizacija političkih protivnika. To radite sve vreme. To radite besomučno, bez ikakvi dokaza, bez ikakvih podataka, bez ikakvih činjenica i baš vas briga, nastavljate.
Onda kažete mi smo uspeli da uradimo sledeću stvar. Koju stvar? Kaže mi smo uveli lične karte. Niste vi razumeli, niste vi čitali. Ima ovde ljudi koji su ozbiljni u vašim klupama koji su to čitali, koji su to i pisali. Niste vi to dobro razumeli. Uzmite, pa pročitajte, kao Boga vas molim. Te lične karte su davno napravljene. Znate, 2008. godine, kada ste se vratili iz Crne Gore, valjda su tada proglasili već bili nezavisnost, tada su već bile lične karte nezavisnog Kosova. Tada ste vi bili na vlasti.
Kada govorite o severu i ko je šta dao, granice na severu, kako oni kažu, ili administrativnu liniju, kako mi kažemo, vi ste uspostavili hapseći ove ljude gore i govoreći da pripadaju organizovanom kriminalu samo zato što nisu želeli da vide granicu između centralne Srbije i Kosova i Metohije. I tada ste ih optuživali da pripadaju organizovanom kriminalu i vodili hajku i podizali optužnice protiv njih. Samo zato što su svoju zemlju štitili od vas koji niste hteli da čuvate svoju zemlju i Ustav svoje zemlje. Tada ste sa tim počeli još.
Podigli ste čak i optužnice protiv njih, zamisliste za paljenje baraka na Jarinju i Brnjaku. Evo ih, sede ovde. Bar protiv dvojce njih ste to uradili. U redu je da kažete – niste Vučiću uspešni. Dovedite čarobnjaka koji će da bude uspešan po ovom pitanju, evo odmah da to uradi. Ali, to mi kažete vi u čije vreme je stvorena nezavisnost Kosova kako su je oni napravili, neću da pričam o svim ostalim odlukama, pogrom nad našim narodom proveden, a sve što ste uradili bilo je idemo na moleban. Ništa više od svega toga.
Kažete sve vreme stalno pričamo mi da nekoga pobeđujemo, pa ovoliko ili onoliko, a nema tu pobede i poraza. Onda opet kažete – a ti si, Vučiću, doživeo debakl. Čekajte, kako sam doživeo debakl kada nema pobede i poraza? Ili ima ili nema. Nosiš tetki lek ili si muzičar, šta si? Ne može da bude i jedno i drugo. Ili ima pobede i poraza ili nisam doživeo debakl ili jesam. Hajde, dogovorite se. Pošto ste vi pobeđivali sa jedno 15:0, pa sam onda ja došao i uništio sve vaše veličanstvene pobede i svi mi.
Hajde, ljudi, da ozbiljno razgovaramo. U redu, razumem, politička kritika, radio sam to ceo život, na različitim smo stranama, ali ovde je reč o državnom pitanju. Hajde mi recite jednu stvar koju treba da uradimo, osim što ste mi rekli čije je Kosovo - oni koji žive tamo. A kada sam rekao koliko je važna demografija, rekli ste mi ti time hoćeš da priznaš Kosovo. Hajde, ljudi, dogovorite se. Kažite mi u stvari šta hoćete, šta hoćete od svoje države?
Ne zaboravite, nije ovo izuzetak. Hoću narodu u Srbiji da kažem jednu stvar, ova rasprava je mnogo bolja nego što sam očekivao, pružila je priliku da se daju odgovori na sva pitanja.
Ali, ne zaboravite jednu stvar, ima u knjizi Mire Radojević, jugoslovensko pitanje, „Srpski narod i jugoslovenska kraljevina od 1918. do 1941. godine“, dakle, u toj knjizi imate da vidite kako je bio postavljen, inače srpskih intelektualaca, odlična knjiga, preporučujem je svima, i oni govore kako i tada zbog mržnje prema Nikoli Pašiću, ne poredeći se sa njim, da ne pomislite, nije mi to naglasak ni na onom drugom što dolazi, da vas uporedim sa tim veličinama, a ne mene sa Pašićem. Dakle, Pašić kad god bi govorio i šta god bi radio, uvek je nailazio na najžešću opoziciju. Naravno, danas svi znamo za Pašića, a za te druge gotovo da i ne znamo.
Međutim, ta srpska intelektualna elita, čak ne želim da kažem kvazielita, deo srpske intelektualne ili samoproklamovane elite, išao je čak i na stranu Ante Trumbića samo da bi bio protiv Nikole Pašića. Je l` tako, profesore? Dakle, išli su i na stranu Ante Trumbića samo da bi dokazali svoju lojalnost u borbi protiv Nikole Pašića. Pa, što to radite? Što morate u svemu da budete na strani i Aljbina Kurtija i svakog drugog, nemojte da vas podsećam kakve ste izjave o Kurtiju davali, kažite, ljudi – nekad i mi pogrešimo, nismo baš anđeli, sveci i nepogrešivi ljudi, kao što nismo ni mi, kao što niko od nas nije.
Ali vas samo molim da mi to oko statusa i standarda pre statusa objasnite, pošto sam mislio da smo tu noćnu moru nekako uspeli da premostimo i da vratimo priču o statusu unazad, a ne da je guramo unapred i da se ponovo razgovara o statusu, jer su oni taj status završili 2008. godine, po njima. Šta je bio smisao tih reči, da mi, ko boga vas molim, to objasnite. Nemam nikakav problem, želim da vas čujem, da slušam. Lepo bi mi bilo da to naučim. Zato što to ja mislim niko u sali ne razume, ni od vaših kolega, šta god vam ko rekao, niko ne razume.
Dajte, ljudi, ako imate, molim vas, da čuje narod, imate li neki predlog šta da uradimo. Hoćete da priznamo Kosovo? Hoćete da ne priznamo Kosovo? Šta hoćete? Da sa drugog kanala vas premestimo na prvi kanal i sa prvog na drugi? Šta? Šta je smisao? Kažite nam. Samo dajte da pokušamo da uradimo nešto za građane Srbije.
Što se mene tiče, ja sam vam zahvalan, veoma sam vam zahvalan i na tome što ste rekli da se žalim na Zapad. Ja se ne žalim na Zapad, ne žalim se ni na Istok, ja konstatujem činjenice, a činjenice su takve da baš sa ljudima sa Zapada ne možete da razgovarate o statusu, jer oni neće da razgovaraju o činjenicama, oni neće da razgovaraju o poštovanju međunarodnog javnog pravna, oni neće da razgovaraju o Povelji Ujedinjenih nacija, iako su im puna usta Povelje Ujedinjenih nacija danas kada je u pitanju Ukrajina.
Oni neće da razgovaraju o integritetu Srbije koji su pogazili kao krpu, ali zato hoće da mi govore jedno 50 puta tokom istog razgovora o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Pa samo pitam – a kako to da izvedemo? Evo, želim da čujem i želim da mi kažete kako to da izvedem. Samo nemojte da mi objašnjavate kao 2000. godine, mi da dođemo na vlast – biće sve u redu, a onda smo videli kako je sve bilo u redu, i pogrom i proterivanja našeg stanovništva i nezavisno Kosovo, a vama lepo, izdali ste dva saopštenja i mnogo ste se nasekirali zbog svega toga. I posle toga kriv Vučić i krivi svi ovi ljudi koji ni luk jeli, ni luk mirisali.
Hvala vam i nadam se vašem odgovoru, posebno oko statusa i standarda, da mi to još jedanput pojasnite, daću sve od sebe da to razumem, iako prihvatam da nisam te pameti da to mogu do kraja da shvatim, ali ću dati sve od sebe da to razumem i da shvatim šta vam je ideja, jer sam siguran da imate dobre namere prema državi Srbiji i verujem u skladu sa tim da ćete mi to dodatno objasniti.
Hvala vam najlepše i zato sam vam dao priliku za repliku, naravno. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem se, mnogo ste mi pomogli sad. Prvo, od svih Srba u Crnoj Gori čuo sam sve suprotno od onoga što ste vi rekli, ali valjda se ja sa Srbima ne družim, nego vi, ali nije važno. Ja sam spreman, ukoliko mi ukažete na to šta ste uradili u Crnoj Gori za naš narod, javno da vam se izvinim, ukoliko mi bilo šta pokažete od toga što ste za naše ljude uradili u Crnoj Gori.
Ali nešto drugo, zaboravili ste da pročitate još jednu rečenicu u kojoj ste govorili o mom debaklu i našem debaklu, pa ste pročitali samo jednu rečenicu koja vam odgovara, namerno izvrćući i zaboravljajući da kažete i onu drugu rečenicu.
Što se tiče statusa i standarda, poštovani građani Srbije, sada smo čuli. Dakle, što se Kosova tiče, rešeno je i oni su to rešili. Oni u stvari o standardima govore u centralnoj Srbiji, kako mi zovemo, a za njih je to Srbija. Dakle, oni više ne pričaju o Kosovu, jer je to završena stvar. Za njih je problem u Srbiji i taj problem se zove Aleksandar Vučić. Kažu, problem je u mom potpisu, nije problem šta bih ja potpisao, nego je problem moj legitimitet, moj legalitet i to da li sam ja autokrata, diktator, zlikovac, đubre, svinja, šta god, mafijaš, majmun, kriminalac, ovakav i onakav, sve to. I to mi dobacuje onaj koji i pljeskavice kad je prodavao krao na pljeskavicama. Pazite samo to, ali to sve nije važno.
Ali da vam kažem, da se vratimo na ozbiljnu temu. Vi kažete – šta god bi Vučić potpisao neko može da kaže da ne važi. Šta ih briga za Kosovo, šta ih briga šta bi se potpisalo? Važno je da sklonimo Vučića, jer to su isto govorili 2000. godine – sklonimo ovoga, mi kad dođemo teče med i mleko, cveta cveće, sve će da bude potaman, Kosovo ćemo da rešimo problem. Znate kako su nam ga rešili? Pa rešili su ga tako što su nam crkve i manastire uništavali, tako što su nam narod proterali i tako što su proglasili nezavisno Kosovo. E tako su ga demokratski rešili. I da vam kažem, ako ste vi etalon za to šta je demokratija i da li je nešto demokratski ili nije, pa vam je Aljbin Kurti bio etalon demokratije do pre mesec dana, dok i na Zapadu nisu rekli da baš i nije toliki demokrata koliko ste ga vi proglašavali za demokratu.
Moram da vam kažem da sam srećan u takvom slučaju što sam od vas proglašen za autokratu ili ne znam koga. Možete da mislite autokratu kojem možete da izgovarate sve te reči u lice i da nikakav problem niko nigde nema i da vam se još osmehujem i da vam dajem priliku za repliku da bih mogao da čujem šta umno imate da mi saopštite oko Kosova i Metohije, a Kosovo i Metohiju, iako sam vas molio da mi to objasnite, niste ni pomenuli u svojoj replici. Toliko ste o Kosovu i Metohiji i brinuli kada ste bili na vlasti. Tako smo i završili 2008. godine jednu tužnu priču, pokušavajući sada da vratimo točak unazad i da se izborimo i za naš narod, ali i za državu Srbiju na Kosovu i Metohiji. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, zanimljiv je bio ovaj govor, veoma zanimljiv, nadahnut i čovek da ne zna šta se u ovoj zemlji dešavalo, i ko je stvarno odgovoran za situaciju na KiM, pomislio bi što su ovi ljudi zabrinuti, fini neki svet, zabrinut za KiM, a valjda su se borili i mnogo toga učinili za naš narod na KiM.
Pošto ste primetili da svi koji su danas govorili, iako su oni tražili raspravu o KiM, verujući da će da me nokautiraju u Narodnoj Skupštini, verujući da neću moći da odgovorim na sve njihove primedbe i verujući u sve laži koje su izmišljali, u prethodnih 10 godina i po društvenim mrežama i po svim svojim medijima, verujući da se neko uplašio besmislica koje izgovaraju, da niti ću smeti da dođem, niti ću moći da im argumentovano odgovorim, i onda su se u čudu našli pošto sedim ovde i odgovaram, odgovaram, čini mi se, činjenicama mnogo više nego što oni činjenice koriste u napadu.
Osim toga što ste petnaest puta ponovili da kukam, što onako da lično pokažete kako ste vi prava muškarčina, jer samo takvi dolaze da se obračunavaju sa Vučićem, tako da, to se baš videlo i toliko sam se tresao od straha da je to neverovatno, ali nikada vam nisam ništa rekao, danas vam ni reč nisam izgovorio, pa ste izmislili da sam vam nešto rekao, ali i to na stranu.
Pokušaću da se pozabavim argumentacijom koju ste koristili, koja je potpuno besmislena i u kojoj se vidi sa kakvim sve lažima, neistinama, i rekao bih, najgorim mogućim političkim prevarama se služite u ovoj zemlji.
Nije vama stalo do KiM, niste se ni dan ni noć borili za KiM, nijedan dan, nijednu noć, nikada nigde, ni na jednim pregovorima i nigde i o ni o čemu.
Jedino što ste radili to je kako da se dočepamo vlasti i kako da govorimo sve najgore o nekim ljudima.
Da li su stvari kod Srba na KiM, idealne, da li ima grešaka? Pa naravno, da ima, ljudi žive u najtežim uslovima, da li je naše rukovodstvo najbolje ili idealno, pa naravno da nije.
Ne, nego ste vi idealni. Tako ste vodili i opštinu Trstenik, pa tamo opljačkali pare, pa i osuđeni za sve to, pa je sada problem u tome.
Izvinjavam se, nije tema. U pravu ste, samo malo.
Primite moje izvinjenje, nije tema. Izvinjavam se.
Da se vratim na temu.
Ono što ste govorili sve vreme, i kažete da su to neki kriminalci, ubice.
Ko ste vi? Govorite meni da sam diktator, a vi ste svi tužioci, i niste samo tužioci, nego ste i sudije i znate i ko je ubio i znate i koga biste osudili za ubistvo.
Vi možete da budete i tužioci i sudije, a ja ne smem da vam kažem da to što ste rekli nije tačno, koji o tome znam 10 puta više nego vi. Sve što vi imate pravo, ja nemam pravo. Ja sam diktator, a vi niste. Ma nemoj. Po kom principu ste vi tužilac, po kom principu vi znate ko je koga ubio? Što ne odete i nadležnim organima to prijavite, nego imate pravo da izmišljate šta hoćete. Imate pravo da obmanjujete javnost kako hoćete, a šta god vam ko odgovori, ej, jeste videli diktatora? Jeste videli, on bi da bude tužilac, on bi da uzme naš posao, jer samo mi imamo pravo da budemo i tužioci i sudije, a vi i presudu već donesoste.
Pa šta čovek da radi, proglasiste ga za ubicu? Kada ste to sudija postali, ko vam je dao to pravo, kada ste to zakletvu za sudiju položili, gde to?
Da vidite sad kako to izgleda kada pričate o kadrovima i ko su ljudi. Sad pričam o onome gde su sudije presudile, i to ne albanske, nego srpske sudije.
Njihovu stranku na Kosovu i Metohiji je vodio čovek koji se zove Nenad Cvetković. Inače, nekadašnji savetnik u Ministarstvu za povratak i zajednicu u Vladi privremenih institucija, sa kojim se rado slikaju.
Nije tog čoveka optužio i osudio Vučić, već srpski pravosudni organi. Znate li za šta, a on je dobar, on je taj kadar kog ugnjetavaju ovi zlikovci gore? Za silovanje. Za silovanje je osuđen pravosnažnom presudom. I Vrhovni sud Republike Srbije 1996. godine ga osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od šest godina za krivično delo silovanja. Ali, nije to jedino. Ima još četiri krivična dela iz 2006. godine, iz 2022. godine i sve su zatvorske kazne. Nekog je prebijao, negde je nasilničko ponašanje, itd.
Onda nam kažete kako prodajemo zemlju. Mi prodajemo zemlju? Pa, plaćamo zemlju na sve strane. Nalazimo načine ispod žita da platimo da bismo nešto zemlje sačuvali u Gračanici i okolini i ne uspevamo, iako smo mnogo novca potrošili, kad me vučete za jezik, iz različitih fondova, da bismo nešto od vlasti sačuvali.
Onda ste nam došli, evo vas ovde na slici, baš vi, na slici sa Slađanom Mladenovićem, Poverenik vaš za Kosovsko Pomoravlje. Taj stručnjak je, za vreme njegovog mandata na teritoriji opštine Parteš napravio 25 posebnih albanskih parcela, sve na srpskoj zemlji.
I vi držite ovim ljudima pridike i predavanja, učestvujete u kampanji osmišljenoj da se kriminalizuju Srbi. Što to radite sve vreme? To treba da bude rezultat od svih vaših priča o jedinstvu i tome kako brinete za srpski narod. Niste pomenuli Aljbina Kurtija, niste pomenuli nikoga. Jedino ste pomenuli Srbe kriminalce. Samo vam Srbi kriminalci smetaju, tobožnji kriminalci. A za vas su anđeli nebeski jer ste vi tužilac i sudija, vi imate pravo da govorite ko je kriminalac, a ko nije.
Kažete – bio u vladama devedesetih ne znam koliko. Bio dve godine, nikakva to tajna nije, osim što ste vi izmišljali da sam bio 1990, 1991, 1992. godine, nisam se ni bavio politikom tada, i 1993. godine do decembra meseca. Pa, šta vas briga. Koliko neistine izgovorite, već ste to milion puta ponovili, pola će da poveruju da je istina.
Kažete ovde – ne date pravo građanima Srbije. Pogledajte tu laž, pogledajte tu opaku laž- ne date Srbima na Kosovu i Metohiji pravo da imaju srpski pasoš.
Ne, to ste im vi zabranili. Samo što to ne znate zato što mnogo čitate stvari na društvenim mrežama sopstvene laži ste poverovali. To ste vi zabranili Srbima po Sporazumu o asocijaciji, stabilizaciji i pridruživanju, gde oni nemaju pravo da se pozovu da su sa teritorije Srbije. Kad ste to, 2009. ili 2010. godine potpisali?
(____________: Godine 2009.)
Godine 2009. Kakve to veze ima sa nama?
(____________: Godine 2008.)
Godine 2008, svejedno. U vaše vreme.
Vi nama držite ovde pridike. Umesto da kažete – izvinite narode što smo vam to uradili i što nemate danas pasoše Srbije ili ne možete da idete bez viza po celoj Evropi vi nas optužujete za to.
Kažete – prešli smo sa tehničkog na statusni nivo. Gde živite vi, ljudi? Vi ste rešili statusno pitanje. Vi ste ga rešavali u njihovu korist.
Ljudi, ja sam najveća i najžešća meta. Onako kako me napadaju oni, još žešće me napada Aljbin Kurti, pre toga Hašim Tači, pre toga Haradinaj, Hoti i svi oni. I svi oni imaju samo jednog velikog neprijatelja i njegovo ime i prezime je Aleksandar Vučić. Ne mislim da sam im neprijatelj, ali oni misle da jesam i svi me doživljavaju za neprijatelja i tako i govore.
Evo šta kažu. Ovo je prištinski medij. Sve piše na albanskom. Ništa ne razumem, nažalost to je moja falinka u obrazovanju, ali ovo: „Hvala Vuče“ umem da pročitam. To se oni zahvaljuju lideru vaše stranke. To se Albanci u Prištini zahvaljuju lideru vaše stranke, za kojeg kažu da im je doneo nezavisnost.
Oni kažu da su, u stvari, pravu potvrdu svoje nezavisnosti 2008. godine dobili zahvaljujući vašoj brizi o njima i o tome da omogućite sve, pa i nezavisnost Albancima na Kosovu i Metohiji.
Vi kažete – mi smo pustili u FIFU da uđe Kosovo. Nismo. Nismo apsolutno ni na koji način, ali šta da radite.
Kažete – imali ste šest sednica i šest rezolucija. Pa, vi ste samo saopštenje rezolucije i pisali i držali molebane, a Kosovo proglašavalo nezavisnost, a progonili naš narod i tukli naš narod. Za sve to ste imali samo rezolucije. Pa, onda zaboravite, kao slučajno ne setite se da smo i prošle godine imali sednicu o Kosovu. A što biste se i setili? Lakše je da se ne setite. Baš vas briga. Što biste, ne morate.
Onda opet dolazimo do Olivera Ivanovića. Pošto valjda svi znamo ko je kriv i ko je ubica. Što ne odete u Tužilaštvo, pa to ne kažete i jedan jedini dokaz ponudite, nego ste toliko izmišljali, toliko lagali svih prethodnih godina, upleli se kao trice u kučinu u sopstvene laži da više ne znate kako iz toga da izađete? To vam je kao sa pričom o Jovanjici i o svemu drugom, gde ste pravnosnažno osuđeni. Baš vas briga. Šta vas briga, jer može sve, svaka laž, svaka neistina, da uništavate živote ljudima, da radite sve. Sve može kod vas.
Što se Kosova i Metohije tiče, kažete – bile su tajne večere. Znate šta oni kažu? Kažu – to se Vučić dogovorio da oni objave u albanskim medijima, pošto je bio na tajnim večerama. I to lažu već ne znam koliko godina.
Znate kako izgledaju te tajne večere? Ja odem sa svojom ćerkom Milicom na večeru, oni kažu da sam pio pivo sa Kurtijem. Oda kažu – izvinite, ali to negde uz put. I baš ih briga što su lagali. To se desilo baš sada.
Onda kažu – bio sam u Parizu na tajnoj večeri. Ne. Bio sam u Parizu na večeri pod okriljem Evropske unije i sa zastavom Evropske unije, a ne Kosova nezavisnog.
Nikada nisam bio ni na jednoj privatnoj večeri. Uvek sam bio samo pod okriljem Evropske unije u kojem god gradu, od Osla koji ne pripada Evropskoj uniji, do Sjedinjenih država koje ne pripadaju Evropskoj uniji, naravno, do svih ostalih uvek je bila zastava Evropske unije i evropskih pregovarača. Nekada to nije bilo saopštenje za javnost, nekada jeste. O svemu postoje službene beleške.
Ali zašto oni to govore? Zato što polaze od sebe. Zato što znaju šta bi oni radili. Da li vi vidite, za tu presudu Međunarodnog suda pravde, hoću da to ljudi u Srbiji znaju, svako je morao da zna da će biti negativna po nas. Svako.
Svako ko bi izbrojao, ko zna da broji dva plus dva da je četiri je to mogao da izbroji, jer tu glasaju države članice, hoću da to znate, to nije ubeđivanje sad nekih sudija, pa sad – vi ste imali pravne argumente, pa ste ubedili sudije. Sve te sudije dolaze iz država članica i svi su glasali onako kako su im države članice rekle.
Bilo je jasno svakome da ćemo da izgubimo, samo su se oni šokirali tog dana. To može Dačić da vam priča bolje pošto je video koliko su bili iznenađeni, samo ne znam kako su bili iznenađeni, pošto smo svi koji smo bili u opoziciji znali šta je to što se dešava. To što je naš narod šokiran, šta ih briga.
Onda je rekao još jednu neistinu. Citirao vam je nešto što je naravno neistina. On je govorio o Aj-Bi-Em-u, Sporazumu sa kojim smo mi morali da nastavimo da radimo i ja verujem da će sa gospodinom Stefanovićem biti drugačiji razgovor i ozbiljniji.
Evo, ja sam doneo dokumenta da vam pročitam iz decembra 2011. godine. Ivice, setim se ja ponekad. Dakle, ovo su zaključci o „Integratet border menagement“, koje potpisuje gospodin Jeremić i Vlada Demokratske stranke i gospodin Aleksić.
Narode, slušajte, da vidite ko laže. Dakle, tačka 5. – aranžmani će uključiti izbalansirano prisustvo u skladu sa zahtevima svih relevantnih organa, kao što su carina, policija i obuhvatiće pitanja kao što su lokacija prelaza, priroda objekta, radno vreme, u skladu sa i tokom trajanja njegovog mandata na prelazima Jarinje – Rudnica i Tabalije – Brnjak, ovo prisustvo uključuje i zvaničnike Euleksa. Euleks će takođe biti prisutan i prelazima Bela zemlja – Končulj – Merdare – Mutivode i Depce – Mučibaba.
Dakle, kao što sam vam rekao, narode, ta granica ili administrativni prelaz prema centralnoj Srbiji na Jarinju i Brnjaku dogovoreni, formirani i uspostavljeni 2011. godine i to svi Srbi na Kosovu i Metohiji znaju. To svi Srbi i u Raški znaju. To svi Srbi znaju, osim što po društvenim mrežama u prethodnih godinu dve ili tri pokušavaju da slažu i da objašnjavaju da je to neko za to kriv.
Sada neću ni da vam kažem da su za sve to krivi, jer znam koliko je teško bilo tada razgovarati sa zapadom, koji kaže - pa, čekajte, rešeno je, Kosovo je nezavisno, a trebalo je da preživite, trebalo je da obezbedite mir za ljude. Zato i ćutim o svemu tome.
Verovali li ne, oni koji su vam sve to doneli, oni nas kritikuju. Nemojte da se ljutite, pa na to čovek mora da odgovori. Pa, to je sumanuto. Pa, to nikakvog smisla nema.
Kažete da imate predloge. Evo, ja odmah prihvatam, ali nisam ja taj koji to može da prihvati. Ovaj narod je prihvatio, pa ste to možda čuli od njih. Oni su doneli odluku da, ukoliko se ne bude poštovala njihova volja, će oni sami da formiraju Zajednicu srpskih opština, na šta nemaju pravo.
Želim da vas obavestim kako se formira. Postoji tzv. upravljački menadžment koji daje predlog, a onda moraju obe strane da se saglase i to mora da bude stvar pregovora. Naš upravljački menadžment je završio svoj posao, predao papire i predao dokumentaciju albanskoj i briselskoj strani.
Dogodilo se još nešto, ljudi. Primetili ste to. Za sve smo mi krivi i ja razumem da oni više vole Kurtija nego mene i to je sve u redu, i ovi su voleli Trumbića, nisu Pašića, sve je to ok, ali postavlja se jedno pitanje – čekajte, ljudi, vi mene okriviste što je Marko Đurić izubijan. Ja sam kriv što su upali albanski policajci upali na sever i izubijali Marka Đurića? I za to sam kriv? To ste čuli malopre.
Kriv sam i za to što oni nisu sproveli u delo Zajednicu srpskih opština? Da li vi, ljudi, razumete o čemu mi ovde govorimo? Nisu krivi oni koji to neće da urade i nisu krivi oni koji su to potpisali, koji su garant za to, kriv sam ja. Ako vam je to lakše, hajde da rešimo taj problem, ali u to ne verujete ni sami. U to vam ne veruje niko.
Kažete da nećete glasati za Izveštaj. Mi smo glasali za svaki izveštaj koji su Vlada, trudili se, kako god, i Đinđića i Koštunice, predlagali vezani za Kosovo u uslovima kada je proglašavana nezavisnost Kosova, u uslovima kada je sve išlo nizbrdo, u uslovima kada je sve uništeno, kada nam se raspalo sve, razorena nam zemlja. Trudili smo se da glasamo u svakom trenutku sa vlašću, u svakom trenutku da glasamo za svaki dokument oko Kosova i Metohije. Da li je tako bilo, Ivice? Za svaki. Možda za jedan dokument da nije bilo punog saglasja. Samo da vidite koliko se nekada neko ko je bio odgovoran u opoziciji ponašao drugačije i trudili se da pronađemo zajednički imenitelj da bismo mogli da glasamo za bilo šta da bismo pokazali jedinstvo našeg naroda, a vi kažete – nećemo da glasamo, a na početku ste nam rekli da niste ni pročitali, pošto niste imali vremena da pročitate. Znači, sada nećete ni da glasate zato što niste pročitali ili niste govorili istinu kada ste govorili da niste imali vremena da pročitate?
Šta je zamerka samom izveštaju ni sami ne znate. Pa ja sam govorio ovde sve vreme u poslednje tri godine pregovora, svaku tačku i svaki razgovor u Briselu koji smo imali. O tome sam govorio. Preskočio sam sve ovo što ste uradili, a što je bilo grozno prema našem narodu. Sve sam to preskočio. Namerno sam preskočio, očekujući da imate odgovoran pristup, a vi kažete da nisam o tome govorio. Kažete da sam govorio sat i devet minuta, a da sam govorio 39 minuta, rekli biste - eto, toliko mu je Kosovo važno, pa nije mogao ni sat vremena da govori.
Šta god da sam uradio i šta god da sam rekao, uvek bi vam bilo isto i svi znate da govorim istinu i uvek biste se na isti način ponašali. Toliko koliko vam je stalo do Kosova, taman ste danas i pokazali.
Evo, prihvatio sam krivicu, nije kriv Aljbin Kurti, kriv sam ja za sve. Dobićete sutra, siguran sam, još jednu naslovnu stranu sa hvala Vuče, hvala Miroslave, čestitam vam na tome, a ja ću da nastavim da se borim za svoju Srbiju i za to da u srpskim medijima ne osvane hvala onome ko je priznao ili učinio nešto da kosovska nezavisnost dobije na značaju baš onoliko koliko ste vi učinili.
Što se Srba na Kosovu tiče, braniću ih i štitiću ih od vas koji ih napadate žešće i jače nego što ih napadaju čak i u Prištini.

Slušao sam ceo dan, naravno, opet ste izvrnuli stvari. Marku Đuriću je obaveza da se sastane sa svima, pa i sa tim ljudima da ih vidi, jer on ne zna ko je ko. Taj čovek nije bio u našoj, već u vašoj partiji. To što vi sada brišete, pa znaju svi Srbi sa Kosova, evo, pogledajte svi ljudi vam gore govore, nemojte ljudi.
(Miroslav Aleksić: Možda je bio kod vas.)
Što morate da dobacujete? Ja vam ni jednu reč nisam dobacio. Da li ste se umorili ili ste nestrpljivi? Vi ste izlazili napolje, ja nisam za sve ove sate.
Rekli ste nešto i oko druge otadžbine, ja imam jednu otadžbinu, a to je Srbija. Pričate mi o pismima. Što bih pisao pisma, ima li potrebe neke? Da li neko sumnja, osim vas, koji ste doneli nezavisnost Kosovu, da ćemo mi to da uradimo? Ja ne mislim da iko u Srbiji sumnja. Moja reč, za razliku od vaše reči, nešto znači, jer na „majke mi“ ste pokušali da uništite život i članovima moje porodice i lagali ste sve vreme sve, sve.
Koliko ste puta osuđeni i za kriminal i za sve drugo, o tome da ne pričamo.
Ali, ono što je veoma važno da ljudi čuju, meni nije problem, uputiću pismo, ne samo Rusima i Kinezima, već i Amerikancima i Nemcima, ali nije u pismu, to im usmeno kažem, ali ako vama to nešto znači, da bih vam pokazao koliko poštujem i tih 2% ili 3% ljudi koji su glasali za vas, ili 4%, svejedno je, a poštujem, ne vas, već ljude, iz kurtoazije moram i vas, poštujem ljude koji su glasali za vas. Dakle, meni to nije nikakv problem. Poslao sam bezbroj pisama i bezbroj razgovora obavio. Uradiću i to i to će biti samo jedna sitnica u dnevnim obavezama koje inače radim, koji nam ništa posebno neće doprineti, niti pomoću u ovoj teškoj borbi. Tako da, ja sa tim nemam nikakv problem.
Kada kažete da je mene stigao umor, to je moguće, to nije neki greh, složićete se, ali nisam još senilan i ne bolujem od Alchajmerove bolesti i umem da čitam i znam šta ste uradili 2010. i 2011. godine. To što ste citirali mene, što sam rekao da je dijalog dobar i da je dobro da stvari vraćamo pred UN, pa super. Pa, što ste 2010. godine povukli nas iz UN, vašom odlukom i tražili da pređemo u EU i sada od mene tražite da povučem vašu odluku i da se ponovo vratimo u UN?
To vam govori koliko smo bili odgovorni u to vreme i Tomislav Nikolić i ja i koliko smo se trudili da postignemo zajedništvo sa državnim rukovodstvom da bismo imali jedinstven stav.
Jedino čime ste se bavili, jedino što ste radili, to je kako ćete da opstanete na vlasti, kako da optužite neku drugu stranu. Onda mi kažete - nisam dobro obavešten za ovaj dokument 2011. godine, pošto je Vuk Jeremić, kažete, izrazio negativno mišljenje. I šta je uradio sa negativnim mišljenjem? Da bi ljudi razumeli o čemu se radi, da znaju kako to funkcioniše, pred svaku sednicu Vlade imate nekoliko odbora, Odbora za privredu, Odbora za društveno-ekonomska pitanja itd, javne finansije, moraju da prođu zaključci, odluke, podzakonski akti, moraju da prođu prvo odbore i onda idu na Vladu i naravno, na Vladi se odlučuje većinom glasova.
Sada, zamislite, oni su doneli odluku na Vladi da se uspostavi prelaz na Jarinju i Brnjaku, za koje je ovaj čovek danas nas optužio da smo krivi, na kraju, ispostavilo se da su govorili neistine, dokazali smo, to je potpisano u decembru 2011. godine, njihova Vlada usvojila. A on na to kaže - ne, ne, ali jedan član Vlade je imao negativno mišljenje po tom pitanju. I šta je uradio? Što, da nije izašao u javnost i rekao da je to izdaja, da je to kriminal, da je to užasno? Naravno, nije nikada, jer je bilo važnije da nastave da se vozikaju u svojim automobilima, u šoferima i sekretaricama i svemu drugom što sve vlast donosi i nama, vama, svakome, samo što neko ima ideale, ima stvari za koje se bori, a neko se seti posle deset godina da je bio protiv nečega, na čemu baš i nije insistirao u to vreme, jer mu je bilo važnije da sačuva svoju fotelju i da sačuva svoj dobar odnos sa nekima koji su odlučivali o njegovoj političkoj budućnosti u to vreme. Toliko o istini.
Dakle, sve što sam danas govorio, rekao sam istinu. Da li sam možda u nekoj reči preterao? Moguće je. Nemojte mi zameriti ni vi, ni građani Srbije. Nemojte mi zameriti zato što ste mogli da vidite da ceo dan nismo čuli ništa o Kosovu i Metohiji, ne računajući izveštaj koji sam podneo. Jedino što ih je interesovalo, to je bilo da uvrede mene, da uvrede nekoga iz Vlade, poslaničke većine i ništa više, sve vreme tražeći tobož velika rešenja, a sva rešenja se svela na to da pošaljem pismo.
Evo, poslaću pismo, da vidite, i to ću reći na predlog mojih opozicionih kolega, poslaću vam još jedno pismo, pošto sam poslao do sada bezbroj pisama, pa ću da pošaljem bezbroj i jedno, ako je to uopšte moguće na takav način da se kaže. A ja mislim da je mnogo važnija naša odlučnost i naša sigurnost i da mi znamo šta je nama da činimo, da to nije pitanje samo očuvanja Kosova i Metohije, jer kod nas se uglavnom bave svi tom temom, kao i fudbalom i košarkom, jer to je nekako najlakše, i kada dođe, oko gej parade, jer to svi znaju. A kada bi se pričalo javnom dugu, videli ste kakve gluposti pričaju, kad bi se pričalo o ekonomiji, i o tome da ne govorim, i o rezultatima ekonomije, o tome posebno da ne govorim.
Tako da, nadam se da ste zadovoljni, jer evo, prihvatio sam vaš predlog. To je, ja mislim, čini mi se, veoma važna stvar i nemam problem ja sa tim. Meni je savest po tom pitanju čista i zato smem da dođem ovde i da vam odgovaram ceo dan i da govorim ceo dan, jer se ne plašim razmene argumenata i u tome još jedanput se svima izvinjavam ako sam negde u nekom ličnom odnosu bilo šta preterao na bilo koji način, a sami razmislite koliko ste vi toga učinili danas, a trudio sam se samo da se bavim Kosovom i Metohijom, onim što jeste jedna od ključnih tema i najvažnijih tema za opstanak našeg naroda. Hvala vam još jedanput na pažnji. Prihvaćen predlog.
Pošto želim da dobije priliku i gospodin Aleksić, još jednom, pošto ste mi rekli da lažem, i ja sam vas upozorio da ne lažem, evo su vam gospodin Vuk Jeremić i Ćićko Cvetković, a sa Vučićem ga nema, da vidite, i to idu na zajednički skup, tek toliko da vidite.

Želim samo da vam ukažem da nisam pokazao nešto, pokazao sam sliku Vuka Jeremića i Ćićka Cvetkovića u kafani „Bujana“, Pomoravlje, Gnjilane, 16.06.2019. godine. Dakle, i datum i kafanu i mestu, tek toliko da imate u vidu, tek toliko da znate da ne lažem, već da govorim istinu.
Rekli ste mi da sam slagao po pitanju presude i da nema presude za vas. Pa, evo je presuda ovde, u ime naroda, sud u Trsteniku, sudija Milka Šućur, član 22. Zakona o javnom redu i miru, kada ste vređali policijskog službenika u vršenju službene dužnosti, na taj način što ste vređali, uvredljive reči. A za to što ste osuđeni oko mog brata, to neću ni da govorim, zato što bi bilo možda, za sve one laži i neistine i šta ste radili njegovoj deci i svima drugima. I za ovo ste osuđeni novčano, a ima još nešto za šta još niste osuđeni, ali ja nisam sudija, pa ćemo to da sačekamo šta će sudovi da kažu. Tek toliko da vidite ko govori istinu, a ko ne.
Što se dobacivanja tiče, sve vreme ste to radili danas. Žalili ste se, kukumavčili ste, kako volite taj izraz da upotrebite, kako vam dobacuje neko sa desne strane. Nikome od vas ceo dan, iako nisam izašao iz sale, nisam dobacio ni slovo, nikome, ni vama, ni bilo kome drugom. Ne možete da izdržite da posle svake dve rečenice nešto mi ne dobacite. Hoćete li da vam kažem zašto? Zato što je moja argumentacija ubitačna i superiorna u odnosu na vaše neistine. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što sam mogao da čujem i ovu diskusiju i 19, 20 minuta da dođemo do zaključka kako dalje, a onda u zaključku o tome kako dalje, osim da radikalizujemo svoj stav, ne postoji to kako dalje i tako je ceo dan.
Vratiću se na nešto drugo, što mislim da je mnogo više od forme. Vaše je pravo da za nešto glasate i da za nešto ne glasate. Onako kao usput ste pomenuli da je na tom skupu bio i Tomislav Nikolić. Bio sam i ja. Obezbedili smo ljude da dođu. Pozvali ljude iz cele Srbije da dođu zato što smo imali državotvorni odnos, za razliku od vas, prema Srbiji. Zato što nama nije bilo teško, iako smo videli u koji smo poraz dovedeni, kako god ga nazivali, poraz veliki to što se 2008. godine dešavalo. Pozvali smo ljude da pokušamo da svojom brojnošću pokažemo koliko se ne slažemo i molili su me ljudi iz vaše stranke i iz jedne druge stranke ovde da organizujem ljude. Ja sam organizovao ljude, a pozvao me Tomislav Nikolić da to uradim. Ja se toga ne stidim. Time se ponosim. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što smo se uvek držali i trudili da imamo jedinstven stav po pitanju Kosova i Metohije.
Niko ne sme da glasa za izveštaj. Niko ne zna zašto ne glasa za izveštaj. Zato što svi morate da budete oštri i snažni u osudi režima, diktatora, autokrate, ne znam ni ja čega i baš vas briga za Kosovo, kao što je nas bilo briga pa smo uvek glasali zajedno sa vama iako nam se ništa nije sviđalo. Izađite, ispričajte šta hoćete, a onda glasajte za ono za šta moramo da glasamo svi, a doneli ste drugačiju odluku, pa kažete – možemo da jedni drugima prebacujemo, pa kažete – pa dobro, ja vama mogu to, pogrom, pa ćete vi meni Briselski sporazum. Ma nemojte, pa ja sam ponosan na Briselski sporazum zato što je Briselski sporazum spasao Srbiju u tom trenutku. Ne možete da izmeštate stvari iz vremena i prostora.
Potpisao ga je moj koalicioni partner Ivica Dačić, a evo ja vam kažem – ja bih voleo da sam ja. Ne izmeštajte stvari iz vremena i prostora. Danas se držimo baš za taj Briselski sporazum, kao što se držimo i za Dejtonski sporazum u BiH.
Kažete – zašto nismo preduzeli nešto, što sam slao avione? Pa kada sam poslao avione da nam nadleću Jarinje, onda ste, ne vi, ali neki drugi iz opozicije, objavili – evo ga Vučić, zvecka oružjem i to pravi predstavu za narod, a baš ga briga u stvari za Srbe na Kosovu. Šta god da uradite, kao što sam rekao već bezbroj puta, uvek će biti isto i za sve ću biti kriv i nije mi to problem. Kažete – trebalo bi da reagujemo mnogo oštrije i mnogo jače. Pa što ne učiniste to?
Zar 935 srpskih zapaljenih kuća, šest gradova i deset sela koja su nam etnički očistili, deset Srba koje su ubili, 900 ljudi teško povređenih, 4.000 ljudi proterano i uništeno i spaljeno 35 crkava i manastira, pri tome 18 spomenika kulture. Zar to nije bio dovoljan razlog da pokrenete vojsku ili policiju? Izgleda nije, pa ste sebi to oprostili, pa ste još došli da nama držite pridike o tome iako mi to nismo uradili, iako se u naše vreme ništa slično nije desilo.
Živi se pojedosmo. Iako je neko kriv za to što Babin Most i tako, neka sam i ja, zbog ovog momka što je noćas izboden, Nemanja Mitrović u Babinom Mostu. Ali nam se takva tragedija nije dogodila. Ja da vam kažem. Niste poveli zato što niste mogli, zato što su međunarodne okolnosti bile loše, zato što vojsku nismo imali jer je bila uništena kao što znate. Danas je naša vojska deset i dvadeset puta jača nego u vaše vreme, što vi takođe znate. Naravno da nemate problem i siguran sam da ste zadovoljni zbog toga.
Samo vam govorim da stvari nisu tako jednostavne. Hoću ljudima u Srbiji da kažem da sam razočaran, ne zbog onoga što ste meni izgovarali danas i ne vi i ne svi drugi, nego zbog načina na koji glasate. Šta je loše u tom izveštaju, šta je nefer u tom izveštaju? Kažete govorim o tome da im pomognemo, a u vagonu smo koji je u pogrešnom vozu. Nema dobrog voza koji možemo da uhvatimo. Ponekad je dobro ući u bilo koji vagon da budete u vagonu pa ćete naći neku stanicu gde ćete moći da pređete u bolji voz. Ovako je to nemoguće.
Da izađemo iz svega, da ništa ne poštujemo. Da kažemo da ne poštujemo ranije ugovore. Onda nismo država. Onda smo banana republika. Da govorimo samo lepe stvari tim ljudima. Ja to neću da radim. Kažete to je defetistički stav. To nije ni malo defetistički stav. To je ozbiljan i odgovoran stav. Ja nisam mislio to da vam prebacim. Samo bih rekao da je reakcija morala da bude politički snažnija.
Vi kažete, mi 2000. godine, govorili su o standardima i statusima. Prvi potez 2000. godine, odustanak od kontinuiteta Savezne Republike Jugoslavije, a drugi potez nam je bio puštanje 1.782 Albanca iz naših zatvora koji su pravosnažnim presudama osuđeni, po zakonima Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Ko vas je tada pritiskao? Ja nisam doneo ni jednu takvu odluku, ni odluku o pomilovanju, niti smo donosili Zakon o amnestiji koji bi se odnosio na albanske teroriste.
Šta je to što nam zamerate? Briselski sporazum, kojim smo u nemogućim uslovima, pošto vi to ne znate kako je bilo. Rekao sam bukvalno. Čujem da Merkel piše memoare za 2024. godinu. Ja se nadam da ću 2026, 2027. godine moći da izađem sa memoarima. O tome ću da govorim, ne o politici ovde, jer mislim da će rezultati da govore o tome. Koliko smo autoputeva, pruga i bolnica i škola i svega drugog uradili.
Neću o tome, nego samo o pregovorima vezanim za Kosovo i o svom našem licemerju i o svemu tome što prebacujemo i gledamo kako ćemo na tome da zaradimo neki jeftini politički poen, a da pri tome i kada, i da sednemo sada sami, ne biste imali šta da mi kažete. Ni vi ni mnogi drugi. To je politika. Ja to mogu da razumem. Kažite mi ljudi šta da uradimo, šta da uradimo? To je moje pitanje pred našom nacijom, pred našim narodom. Šta da uradimo? Osim što radimo ovo što činimo u ovom trenutku.
Znate li koliko sam puta, evo kada slušaju oni gore, pa oni su ljuti na mene. Jedanaest sati sam ih molio da povuku barikade. Kada smo dobili sve ispunjeno, jedanaest sati sam se mučio da ih ubedim, da bi mi svi stranci rekli – to Vučić laže, Vučić to okrene u jednom sekundu, završi odmah, onda glumi kao da je on njih ubeđivao, pošto su svi oni glupi i debili, pa diktator naredi, pa to tako ide.
Jedanaest sati sam ih molio, iako su se povukli, iako su ostavili sve onako kako smo mi tražili. Zato što su oni siti svega. Ali i oni, takođe, imaju odgovornost, jer znaju da nam treba sto godina, hiljadu puta da pregovaramo da ne uvedemo zemlju u rat i da oni snose tu odgovornost zajedno sa mnom i da pokušamo da izbegnemo sukob po svaku cenu.
Ja sam vam danas govorio neke stvari. Jel vi stvarno mislite da se mi plašimo, ne znam, posebno danas kada smo mnogo snažniji. Pa ne. Ali, rat je katastrofa. Da pokušamo da to izbegnemo. Govorim vam koliko je objektivno teška situacija. Pola dana se pretvorilo u to kako ćete da kritikujete Vučića, a ne Kurtija. Super, ja sam kriv zato što oni nisu Briselski sporazum poštovali. Odlično, ja sam kriv, ja maltretiram Srbe na severu Kosova. Super, Srbi kriminalci sa severa su za sve krivi. Super, nedemokratski režim ovde je kriv. Ovo ne govorim vama sada, nego govorim o svemu što sam slušao danas. Da li su to rešenja? Hoćemo tako da pomognemo našem narodu? Teško.
Kažete, da sam rekao da može da se okrene istorijski točak, istorijski tokovi. Da može. U našem slučaju je to veoma teško, veoma teško i deluje nemoguće, ali nas to nije sputava. Ovo što kažem nije defetizam, već realno sagledavanje situacije. U tom realnom sagledavanju situacije, onda pravite poteze i borbeno pristupate svemu i borite se za svoj narod.
Kažete, to da prihvatimo, jer mi govorimo o nezavisnom Kosovu. Ne ja govorim o proklamovanoj nezavisnosti iz 2008. godine. Albanci su unilateralno proklamovali nezavisnost 2008. godine. Nikada se sa njom nisam pomirio i nisam je prihvatio i borim se protiv toga. Nemojte da vam sabiram koliko je u vaše vreme priznalo nezavisnost Kosova zemalja, koliko je u naše vreme i koliko smo povukli priznanja i šta smo sve radili da bismo to učinili.
I za takve stvari ste nas napadali jer ste počeli da objavljujete, ne vi, već neki mediji, odakle nama novac za to, kome šaljemo oružje i šta je to što radimo itd. Ni za te najtananije državne poslove kada radite nešto za svoju zemlju ne može da se prećuti nego mora da se napadne država, kao i sa svim drugim stvarima. Samo još jedan sepet, kako se to kaže kod mog oca ili samar na leđa državi. Da svako još nešto kaže protiv svoje države, jer ne valja vlast. Popularno je biti protiv vlasti.
Kada pitate šta je to stvarno. Pa baš i ne znamo šta je. Kada pitate a šta to stvarno da uradimo, onda ne čujete ništa. Umesto da kažemo jedni drugima, dobro ajde ljudi da prekinemo, kao što sam ćutao u izveštaju i mnogo više govorio o našem periodu, jer podnosim izveštaj za taj period kog se ne stidim, na koji sam ponosan, jer znam koliko smo besanih noći proveli boreći se za narodu na Kosovu. Znaju oni to.
Da vam kažem, mene ljudi, jedan dobar Srba na KiM, ne verujem u to da političare neko voli i bez obzira na, neko bi rekao broj glasova, popularnost, ne mislim da me ko voli, voli me moja porodica, ali ljudi poštuju. Ako me neko malo voli, voli me naš narod na KiM zato što oni znaju koliko se borim za njih, zato što oni znaju šta sam sve činio i šta sam sve radio.
Kada negde dobijate iz izbore u izbore preko 80%, jel stvarno neko misli da su ti ljudi glupi, da ne znaju za koga glasaju i da ne znaju šta je neko uradio za ili protiv njih. Znaju ti ljudi, znaju ko se bori i znaju šta sve radimo. Ne mogu o tome da vam pričam ovde se. Iz objektivnih razloga ne mogu da vam pričam. Nema problema, dođite kod mene i reći ću vam, jer sam siguran da to nećete ispričati u javnosti. Naravno da radimo, radimo sve što možemo. Radimo sve što možemo, da li je dovoljno, uvek može mnogo bolje, uvek može mnogo više, ja ne mogu i neću da krijem to. Stvarno sam dao sve od sebe, ne mogu više. I da vam budem sasvim iskren, ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mi je poslednji mandat, kada smo već kod ličnih stvari.
Što se tiče drugih stvari, vi što dobacujete da ste i vi srećni, mislio sam da nećete biti srećni, jer vam je uvek lako da pobedite najgoreg i najglupljeg, a to sam ja. Posle mene dolaze neki pametniji koje ćete teže da pobedite. Što se radujete mom odlasku, samo će pametniji da dolaze. Do sada ste uvek govorili on je najgori, šta se sada radujete mom dobrovoljnom odlasku. Rekao sam vam da ću sam da odem, da me nećete pobediti nikada. Kao što vidite i to obećanje ću da održim.
Dakle, ono što je važno, to je da mi u narednom podperiodu koji će biti užasno težak za nas, kažete – došao je kancelar Šolc i rekao to i to, tačno je. Tačno je. Rekao mi je veoma teške stvari od nemačkih kancelara već dugo vremena, ali je isto tako i dobio odgovor i to ga je dobio javno, ne u četiri zida, ne sakriven od ne znam koga, već direktno pred nemačkim novinarima, dotle da su čak nemački novinari posle toga rekli – Vučić je ispao neočekivano jak lider pošto valjda niko u Evropi nije nikada pomislio da se na takav način obrati nemačkom kancelaru. To je bila moja dužnost, ne zato što bih ja time nešto dobio, to je bila moja dužnost da zaštitim našu zemlju i da zaštitim njen teritorijalni integritet.
Ljudi, ja se mučim, ne mogu da vam objasnim to moje mučenje kada slušam u bilo kojem međunarodnom forumu priču o teritorijalnom integritetu. Mislim da sam to vama i rekao u jednom od naših razgovora. Ja se iskreno mučim kada to slušam, jer ne mogu to da slušam. Jer, tu dozu bezobrazluka sa kojom su oni zgazili naš teritorijalni integritet i gde nam svakoga dana govore o tome kako je teritorijalni integritet svetinja i kako su UN svetinja. I pitate ih - zašto ne poštujete Povelju UN i Rezoluciju 1244, a oni kažu - ej, Vučiću, ne smeš da se vraćaš u prošlost. Okej, možda smo i pogrešili tada, ne možemo to javno da kažemo, mi smo velika sila, možda smo i pogrešili, ali nećemo menjati svoju politiku.
Onda vi morate da živite. Mi danas moramo da obezbedimo novac da ima dovoljno struje, da ima dovoljno grejanja u svakom gradu i gde imate odgovornog i neodgovornog gradonačelnika. Morate da obezbedite plate i penzije da ne kasne ni dana. Zato morate da radite sa tim Evropljanima, zato moramo da radimo.
Kažete da su mnogi postali veći evropejci nego Srbi. Ja nisam. Nisam rekao da ste to meni rekli, nekim drugima. Ja nisam. Ja sam Srbin i građanin Srbije i ja sam pre svega neko ko brine o interesima Srbije.
Da li se Srbija nalazi na evropskom putu? Da, nalazi se. Ali, da li ću im reći sve što mislim o njihovom radu, o licemerju, priči o teritorijalnom integritetu, pa ja mislim da im niko o tome ne govori koliko im govorim ja.
Kažete - nastaviće se cepanje Srbije, pa će onda biti i Republika Srpska ugrožena. Ja sam zadovoljan što smo mi sve promenili u odnosima sa Republikom Srpskom. Ljudi iz Republike Srpske, ne mi, kažu da su najviše dobili upravo od ove vlasti, i najveću vrstu podrške i najveću vrstu pomoći u svakoj opštini, čak sada i u Stanarima gradimo veliki dom zdravlja, jednoj maloj opštini u Republici Srpskoj. Sve što možemo da pomognemo, sve zajedno radimo sa njima. Sve nacionalne praznike zajednički obeležavamo, sve nacionalne tragedije, sve nacionalne uspehe, sve. Radimo na svemu zajedno.
Šta još možemo da uradimo? Zaista se trudimo. I nisam očekivao da ćemo da dobijemo priznanje za borbenost i za trud i za rad, ali sam očekivao od vas, da budem sasvim iskren, da ćete da glasate za Izveštaj. Očekivao sam i od još nekih da će da glasaju za Izveštaj. Nisam vas ni pitao, nisam vas ni pozvao, ali sam očekivao, jer to nalaže negde, rekao bih, i poštovanje za ono što smo mi uvek glasali za sve odluke, i vaše kada ste bili na vlasti, ali i za to što smo uvek glasali oko Kosova jedinstveno. Bilo bi jedan, dva ili tri glasa protiv - Nenad Čanak, Čedomir Jovanović i još neko, uvek isti, a svi ostali smo glasali zajedno.
Šta se promenilo? Promenilo se to, super, kažite narodu, što je Vučić postao odvratniji od Kurtija, kažite narodu - nećemo da glasamo za to i to zbog Vučića, okej. Ja to mogu da prihvatim, ali ne mislim da je to dobro za našu zemlju i ne mislim da imate ikakav razlog da se ne glasa za ovaj izveštaj. Ne mislim da ga je iko danas izneo. Niko ga nije izneo. U Izveštaju nema nijednog falsifikata, nijedne prevare, nijednog političkog trika, ama baš ničega. Tu su nabrojane činjenice.
Odgovornost je generacija i mnogo manje, da vam ja to kažem, naša nego vaša i mnogo manje vaša nego onih pre i mnogo manje onih pre nego onih pre. Da budemo sasvim fer, da probam da budem sasvim fer, samo što to nikada nismo hteli da kažemo na takav način, ne nikad, nego udaraj u tom datom trenutku, jer mi je važnije da dobijemo neki politički poen u centralnoj Srbiji nego šta ćemo stvarno da uradimo za naš narod na Kosovu i Metohiji.
I da završim, prazni se, odlaze Srbi sa Kosova i Metohije, ali odlazili su i 1961. godine u još većem broju, i 1971. u još većem broju, i 1981. godine u većem broju nego danas, i 1991. godine u većem broju nego danas, a posebno 2001. godine u mnogo većem broju nego danas, u mnogo, mnogo većem broju nego danas. Danas smo koliko-toliko stabilizovali situaciju, što je vrlo teško. Ali, odlaze nam ljudi i iz Priboja, iz Prijepolja, iz Loznice, odlaze najpre za Beograd. Odlaze nam i ljudi iz Leskovca i Vranja, najpre za Niš pa za Beograd, pa onda odlaze negde drugde. Počinju neki da se vraćaju, pa opet u Beograd. Prazna nam je centralna Srbija, prazna nam je Vojvodina, prazna nam je Srbija cela. Nemamo ljudi nigde.
O deci ne smete da pričate zato što, naljutite se na mene koliko hoćete svi u ovoj Skupštini, da se slikam sa svo troje dece, da ne govorim o nekom drugom, Vukan se nikad nije ni pojavio u javnosti, dobio bih manje lajkova nego da se slikam sa svojim kučićima. Izvinite, ljudi, što vam o ovome govorim. Ne mislim da to govori loše o mojoj deci i mnogo lepo o mojim kučićima, koje volim, već to govori o svima nama. Pa gde nam je nestala ljubav prema deci? Gde nam je nestala ljubav prema budućnosti? A o tome da razmišljamo nećemo. Lajk može da se dobije ako opsuješ majku Aleksandru Vučiću. Ako si to uspeo, super si posao napravio. Ako nisi, šta si mu stvarno od argumenata rekao? Pa nisam ništa, ali šta ima veze, koga briga.
Nadao sam se da ćete da glasate, nikoga nisam hteo da pozivam, niti da molim. Mislio sam da je to stvar odgovornosti prema državi. Vaša odluka je takva. Želeo sam građanima Srbije danas da pokažem samo sa koliko problema se suočavam, da razumeju težinu situacije, da razumeju da mi moramo da nastavimo da se borimo za fabrike da bismo imali para da sve ove probleme isplatimo, jer će sledeća zima biti još gora. Mogli ste da me pitate da vam i dam podatke o tome kako se stvari kreću i na ratištu i kako mislim da će da idu, pošto mislim da nešto bolje znam, jer imam bolji uvid i više informacija, a ne zato što sam pametniji.
Ali razumeo sam dobro poruku i današnje sednice, razumeli su i građani Srbije, a to je - mi smo krivi, mi smo defetisti i ne znam šta ćemo da predamo. Tako da, pošto je sve pre nas bilo junački i intervenisali smo i na pogromu i na proglašenju nezavisnosti Kosova, ja sam slao ključ za puštanje iz ćelija albanskih terorista krišom, pa su noću izlazili napolje, pa šta da radite?
Ovo sam namerno sve sarkastično govorio zato što ponekad ne ostanete sa pravim oružjem u rukama političkim i ne znate šta i da kažete na sve to što smo danas mogli da čujemo. Pretpostavljam da ste vi poslednji iz opozicionih stranaka koji je danas govorio, pa zato govorim.
(Predsednik: Ima još.)
Ima? E onda sam bespotrebno odužio. Ništa, sačekaću onda gospodina Stefanovića i Dačića i Jovanova, pa ću se posle toga obratiti, više neću.
U svakom slučaju, hvala vam što ste me saslušali. Da sam u opoziciji, za ovakav izveštaj bih glasao, a vi razmislite jesam li ja bio u pravu ili vi koji ste drugačiju odluku doneli. Hvala vam najlepše.

Ako mogu da vam odgovorim na to, pošto sam želeo da čujem. Odgovoriću vam u 30 sekundi.
Pa na ovo što ste rekli, da zloupotrebljavam vreme.
Možete da dobacujete koliko hoćete.
Govorio je gospodin Jovanović 20 minuta. Ja sam govorio 20 minuta. Šta u stvari hoćete, da nemam pravo ni da govorim isto koliko vi govorite?
(Radomir Lazović: Svaki put govorite…)
Svaki put govorim isto koliko i svako drugo govori i napada me. Naravno, samo tražim da imam isto vreme da odgovorim na sve vaše napade i na sve vaše tvrdnje i ništa više.
(Radomir Lazović: Molim vas, predsedniče, imam pravo.)
Ama baš ništa više, i na to imam pravo po Poslovniku.
(Radomir Lazović: Mogu li da pričam, ako mi dozvolite, predsedniče Skupštine? )
A to što dobacujete i što ste nervozni, ja moram da vam kažem da samo govori o tome, pa da sam ja tako glupo i loše govorio, pa vi biste voleli da ja govorim još duže, ali izgleda sam mnogo dobro govorio pa ste se zato nasekirali.

Samo jednu rečenicu.
Za to nije kriva naša kosovska politika, već je za to kriva politika onih koji ne poštuju međunarodno pravo iz međunarodne zajednice i prištinskih vlasti. Samo je to velika razlika, a mi gledamo kako da odgovorimo odgovorno i šta je to što možemo da sačuvamo od naše zemlje.
Ako mislite da je naša politika dovela do toga da hoće da upadnu na Valač ili da šalju specijalce svako malo ili da ovo rade sa tablicama što rade, ne samo da naša politika tome nije doprinela, već u tome nismo učestvovali, tome smo se suprotstavljali i na najbolji način branili sporazume u čijem donošenju nismo učestvovali. Borio sam se za svaki Stefanovićev sporazum, tumačio ga na najbolji način za Srbiju, što sam radio i za Jeremićev koji je bilo nemoguće dobro tumačiti. Čak sam i to radio i borio se i pronalazio slabe tačke u njihovim napadima na to, i činio to svo vreme.
Kad govorite o 14 godina opozicije ili ne, pa napustili ste kada su proglasili nezavisnost Kosova i hteli na izbore da biste dobili podršku za drugačiju politiku, i izgubili ste izbore. A, pre toga…
Ovo mi je dobro došlo, samo da vidim da ne postoji niko ko nije izdržao da mi nešto ne dobaci, ali apsolutno niko. Ni jedan od govornika danas, a srećan sam što sam se suzdržao da ni jednom od njih danas ne dobacim.
Hvala na primedbama. Razumeo sam šta su vam želje. Ponašaćemo se odgovorno. Ponašaćemo se odgovorno i u skladu sa situacijom, a situacija svakako neće ići na bolje. Tako da ćemo se truditi da imamo čvrst stav, ali istovremeno da pokušamo da sačuvamo mir za našu decu i za našu budućnost i da u miru gradimo našu zemlju.
Hvala vam najlepše.

Poštovani gospodine Stefanoviću, vrlo ću kratko, o nečemu o čemu vi niste govorili, smo ste pomenuli na kraju, oko poraza ću posebno da govorim.
Nekoliko informacija. Pitali ste za popis stanovništva. Radili smo popis stanovništva 2017. godine. Tada su nam uhapšeni ljudi, jer smo to radili preko aktivista Crvenog krsta, evo da vam to sada otkrijem. Dakle, radili smo popis stanovništva, sa greškom od 1% južno od Ibra i sa greškom od 3% severno od Ibra.
Ne mogu ovde da kažem tačan broj srpskog stanovništva, čini mi se da razumete iz kojih razloga i ne želim da govorim o tome. Mi znamo tačan broj Srba koji živi i južno i severno, ljudi koji noće tamo, a ima ih mnogo više koji su prijavljeni na Kosovu i Metohiji, a tačno je žive od Vranja do Raške, i Kraljeva, i Kragujevca i Beograda itd.
Da li uzimaju po dve plate, tri plate? Da, ima i toga i ne možemo to da iščistimo. Gotovo je nemoguće zato što mi plaćamo sve više, a naših ljudi je sve manje. Šta da uradite? Kako da se odreknete ljudi koji dođu četiri ili pet dana na Kosovo i Metohiju, a znate da ostalih 25 dana nisu tamo. Nismo mi glupi da to ne vidimo, a onda kažete opet – dajete ljudima, nisu prebogati, dajte da to uradimo. Naravno, da je to falinka u našem sistemu.
Dali ste predlog. Ja bih voleo da i kao predsednik mogu da zamolim predstavnike većine da prihvate taj predlog, ukoliko biste razradili i ukoliko bi to imalo smisla, jer da pozovemo predstavnike Akademije, u Akademiji bi se posvađali ko da dođe. Različito misle Kostić i Krestić. Da pozovemo Univerzitet? Koga ćemo da pozovemo sa Univerziteta, jer bi se posvađali svi? Da pozovemo sve naše poslaničke grupe zato ih i vi niste zvali u vreme kada ste to radili jer je to nemoguće. Pa, ne bismo se dogovorili oko toga da li da jedemo smoki ili grisine, a kamoli oko nečeg drugog, oko Kosova.
Dakle, zato mislim da je bolje da imamo efikasan tim ljudi koji može da radi i koji može da napravi rezultat u skladu sa onim oko čega smo se nedvosmisleno obavezali, a to je poštovanje Ustava Republike Srbije, kroz to i Rezoluciju 1244.
To želim ljudima da kažem u Srbiji. Ta Rezolucija 1244 je sve samo ne slatka rezolucija. To nije posebno lepa rezolucija. Mi se na nju pozivamo zbog samo dva stava. Inače, mnogo toga bolje da je nema. Ali, svejedno, ona je deo međunarodnog javnog poretka i zato mi nju poštujemo, i na nju se pozivamo. Ona je rezultat naravno i našeg delimičnog ili vojničkog poraza tokom NATO agresije 1999. godine. Nema tu velike filozofije.
E, sad, oko onoga šta mi Srbi neretko pogrešno mislimo. Mi mislimo da imamo pravo na značajne istorijske greške.
Ovo nema veze sa vašim govorom, samo se nastavljam na vašu poslednju rečenicu, zahvalan sam vam na korektnom govoru, a sad ste nagrabusili, bićete izdajnik pošto mi niste opsovali majku tri puta, tako da, brinem za vašu političku budućnost.
Što se mene tiče, ja brinem o nečemu drugom, a to je da mi Srbi kada doživimo poraz i kada napravimo istorijske greške sami, ili kada nam neko načini poraze nepravedno i ne našom greškom, mi se ponašamo kao da se to nije desilo. Mi se sutradan probudimo i pravimo se kao da se ništa juče nije desilo.
Svi znate da sam u pravu, samo niko neće o tome da govori. Pravimo se da ništa nije bilo 1999. godine. Pa, bilo je. Znate, potpisali smo papir koji nikada ne bismo potpisali da nas nisu tukli. Da li su oni u pravu što su nas tukli? Ne da nisu u pravu, nego su agresori i zločinci i počinili svakojaka zlodela ovde, i to smo počeli tek nedavno da obeležavamo za razliku od svih velikih patriota koji su nam držali pridike i koji nisu smeli da obeležavaju, nego su NATO agresiju nazivali NATO kampanjama, NATO intervencijama, ko da mi je neko popravljao zub gore, desno okuzalno, pa mi je bila intervencija. Nije bila nikakva intervencija, nije bila nikakva kampanja, nego je bila NATO agresija na našu zemlju.
Ali, zna se rezultat, a mi se pravimo kao da se ništa nije dogodilo i očekujemo da sutra sve bude isto. Znam kroz kakvu su muku prošli, gledam Stevića gore, sećam se kako su Srbi, to je šok za sve nas ljudi, 1999. godine. Pa, Voja Živković, ja mislim da je čovek prepukao od muke. Neko bi rekao ovakav je, onakav je, da li je stabilan, nestabilan, labilan. Šta pričate? Bio je zver od čoveka. Nije mogao da preživi to, pa je digao ruku na sebe i mnogi drugi ljudi. Evo, govorim prvi put stvari koje ljudi ne znaju.
To je šok bio za sve ljude, ali dogodilo nam se. Dogodilo nam se. Ko je kriv? Manite tu priču. Ne možemo da se pravimo da se nije dogodilo, pa sada mi ćemo to sada da vratimo sve. Pa, ne možemo da vratimo. Nemoguće je da vratimo, osim da ne probamo još jednom ono što smo probali, pa ispalo na loše.
Da li možemo da im pustimo da nas uništavaju ili da nam progone narod? Pa, takođe, ne možemo. Mi nemamo šta da popustimo, zato sam rekao, nemamo šta da popustimo oko KM tablica. Nemamo šta da popustimo, ne možemo da pustio to. I, sada, šta čekamo? Pa, čekamo da ovi koji su odobrili kosovsku nezavisnost iz njihovog ugla nateraju ove svoje miljenike i štićenike da nešto oko toga urade, da povuku tu odluku ili odlože, prolongiraju, bilo šta. Sve drugo nas vodi u katastrofu.
Mi uopšte nemamo prostor tu da reagujemo na bilo koji način. Jesmo li mi za to krivi što je tako? Ne mislim da smo krivi ni ovo malo ispod nokta.
Vama hoću da se zahvalim na korektnom istupu za koji mislim da je bio važan i zbog Kosova i Metohije i zbog budućnosti Srbije i verujem da ćemo uspeti da održimo sve ono o čemu smo danas govorili, a to je …
Ne morate da brinete, neće oni u Vladu, niti bi oni da ulaze u Vladu, niti bismo ih mi u Vladu. Samo da znate, popu reći pop, a bobu bob i biti fer. Ukoliko je neko fer, ja mislim da je to nešto ljudski, a pošto ste vi uglavnom mnogo srećni kako ste me danas rasturili, ja vam čestitam na tome još jedanput i želim vam isti uspeh u budućnosti.
Hvala vam najlepše.

Samo jednu reč. Dakle, nemam problem, pozvaću predstavnike. Sa predstavnicima srpske crkve sam već razgovarao, ali mogu ponovo da ih pozovem sa predstavnicima Svetog sinoda srpske crkve. Pozvaćemo i rektora i predsednika SANU i Nacionalni konvent.
Ako bude bilo ikakvog smisla, bilo šta, možemo i posebno da ih zovemo, bilo kakvog smisla ako bude, jer oni imaju potpuno različit pristup. Dijametralni pristup imaju predstavnici srpske crkve i Nacionalnog konventa. Pretpostavljam čak i srpske crkve i predsednika Akademije, ali nemam problem. Rekao sam, učinio sam jednoj drugoj poslaničkoj grupi, nisam učinio njima. Mislim da je okej. Nije problem da učinimo kao zemlja ako smatrate da time nešto dobijamo.
Nemam problem ni sa ovim. Pozvaću predstavnike svih ovih ili organizacija ili institucija na razgovore da vidimo možemo li da se dogovorimo makar oko ove platforme, a to je Ustav Srbije i Rezolucija 1244, pa bar da znamo da oko toga imamo neku vrstu nacionalnog konsenzusa, te u tom smislu to prihvatam i čim se vratim iz Njujorka sa Generalne skupštine te sastanke ćemo organizovati. Zahvaljujem se.
Samo jedan detalj, izvinite. Pošto skoro deset sati nisam ustao sa stolice, nije mi problem da sačekamo još i gospodina Dačića i gospodina Jovanova, a onda bih zamolio, ako možemo, da nastavimo sutra.
Zahvaljujem se.
Ja ne mogu, prosto. Nije problem što nisam jeo, ali eto, to je moja molba.
Izvolite.