Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Srpska napredna stranka

Govori

Pošto je ovo moje poslednje obraćanje danas, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste pitanja postavljali, koliko vidim, pet je opozicionih poslaničkih grupa postavljalo.

Nekoliko stvari. Upravo ste govorili suprotno od onoga što sam ja pričao. Ja nisam rekao da sam veći patriota, nego sam rekao da vi niste veći i da nikome drugom neću da dozvolim da bude veći rodoljub od nas i ništa više od toga. Naprotiv, pledirao sam na to da se odgovorno i ozbiljno ponašamo i da donosimo odgovorna i ozbiljna rešenja.

Voleo bih da odete sada i da objasnite za 5.800 radnika opštinskih kojima plaćamo plate, da oni ne postoje, i da su oni fikcija i da su izmišljeni.

(Marko Atlagić, s mesta: I meni je rekao da ne postojim.)

Da, i vama, gospodine Atlagiću, i vi ste nepostojeći profesor, pošto predajete u Kosovskoj Mitrovici, a i vama plaćamo platu, ali, šta ćete.

Tačno je, pokušaću da budem sasvim ozbiljan i da se ne igram političkih igara, tačno je da Srbija nema onoliko koliko bismo mi voleli na tom delu naše teritorije, nema. Mnogo je razloga, od Prizrenske lige do danas. Više bih imao ja vama da kažem nego vi meni. Mnogo bismo imali obojica da kažemo nekim drugima pre nas i nekim drugima mnogo pre nas. Ali, pre svega, nemojte da smetnete sa uma da nešto ne sme da nam bude mantra ni politička, niti bilo kakva drugačija, jer je mnogo licemerja i najlakše mi je da danas govorim – Kosovo je srce Srbije, živelo ne znam šta sve, ti Albanci, treba ih proterati, skloniti. To su gluposti.

Samo mislim da kada mi pokažete ko će od nas ovde da ode da živi u Glogovac ili Štimlje ili Suvu Reku, onda ćemo moći o nečemu ozbiljnijem da razgovaramo. Do tada možemo da govorimo o opstanku Srba u srpskim sredinama.

Nemojte da vas podsećam da su neki dobijali glasove u Prekazu i Uniku i da su imali više glasova nego u mnogim drugim mestima u centralnoj Srbiji, što je sve bilo nerealno i što je sve bilo neozbiljno.

Dakle, naš je posao da pomognemo našem narodu. Ja, pravo da vam kažem, bio sam i u Glogovcu, bio sam i u Orahovcu i u Mališevu i u Štimlju i u Suvoj Reci i u Zrzu između Prizrena i Đakovice, za razliku od 99,999% Srba. Ali, moram da vam kažem nešto, tamo ne bih živeo, a znam da ne biste ni vi i niko drugi u ovoj sali i ne pada nam na pamet da tamo živimo. Izabrali smo lepša mesta u kojima ćemo danas da živimo. Hajde da o tome govorimo istinito i iskreno.

Da li vi stvarno mislite da će neko u Glogovcu da kaže da to nije nezavisno Kosovo, u Glogovcu u kojem smo sa jedinicom žandarmerije i 1997. i 1998. godine uspevali da držimo opštinsku upravu sa četiri čoveka, kao što znate, gde su nam popreko i uzduž radili i Voja Živković i Miladin Ivanović Staljin itd, dobri ljudi, dobri političari bili za to vreme? Žestoko su se borili zato što su znali da ne možemo to sve da sačuvamo. Da li je tako, Steviću, bilo?

(Zvonimir Stević, s mesta: Da.)

Znali su koliko to nije bilo realno i utoliko su se snažnije i jače tukli. Ja vam pričam o jednom dalekom periodu koji mi nešto stariji u politici i dalje pamtimo i znamo ga dobro. Ljudi, da se pogledamo lepo i da kažemo da li ima i jedan od nas ovde koji hoće tamo da živi? Ima li i jedan od nas koji neće to da iskoristi i da kaže – evo me na Gazimestanu, da govorim nešto protiv ne znam koga? Protiv koga, protiv čega? Na Gazimestan odemo na Vidovdan 28. juna. Kad još odemo na Gazimestan?

Znamo li da u svim mestima oko Gazimestana žive Albanci? Imamo, hajde ovamo, da kažete, u Obiliću, u opštini imamo Plemetinu, ovamo Prilužje, koje već pripada Vučitrnu, Babin Most imamo još ovamo. Bresje smo izgubili, i to je sve i nemamo više ništa. Da li je tako? Pa, tako je. Što to ne kažemo našem narodu? Zato što 90% Srba misli da su to čista srpska mesta. Ne, nisu, na našu žalost nisu i ne vašom i ne mojom krivicom, kao što znate.

Hajde da sagledamo stvari realno. Šta je to što možemo da uradimo? Možemo da brinemo o našem narodu, da brinemo o bezbednosti, sigurnosti našeg naroda, da brinemo o njihovom ekonomskom prosperitetu, da kažemo – super što ste doneli takvu besmislenu odluku o Trepči, ne možete da je sprovedete, ali ćemo i mi da imamo problema, jer sad ne možemo da uvezemo eksploziv za Trepču, a treba nam eksploziv za rudnike, da ne misle ljudi da nam treba eksploziv za nešto drugo, treba nam eksploziv za rudnike.

Dakle, hoću da vam kažem, hajde da mi svoje ciljeve postavimo realnije. Hajde lepo, Srbi, da se zapitamo i da ne šaljemo tuđu decu negde, nego da kažemo šta je to šta je realno, šta je to što možemo da ostvarimo. Ne biste verovali koliko se žestoko borimo za to da te ciljeve koje možemo za tih stotinu i nešto hiljada ljudi naših koji danas žive na KiM da za njih nešto učinimo i od toga više njih žive južno od Ibra nego severno od Ibra, a severno od Ibra imamo kompaktnu teritoriju. A šta ćemo da kažemo našem domaćinu u Klokotu i Donjoj Budrigi koji je izložen na milost i nemilost albanskom komšiji? On traži da mi razgovaramo u Briselu. On traži da mi pregovaramo.

Rekli ste malopre nešto oko CEFTA. Samo pogledajte. Nemojte da smetnete s uma jednu stvar, ako je Milan, ako nisam pogrešio, izvinjavam se, nisam pogrešio, Milane, nemojte da smetnete s uma jednu stvar, mi smo prvi put, a danas bih potpisao to, tada ne bih, kada ste potpisivali CEFTA, tada smo prvi put kao posebno carinsko područje izdvojili teritoriju Kosova, od tada sve što naše robe uđe na Kosovo to je nama izvoz. Ja svaki put vodim računa kada o tome govorim i ne kažem izvoz na Kosovo, ako ste primetili, nego govorim izvoz u Prištinu, ako ste primetili. Iako bi bilo normalno da kažem izvoz na Kosovo, jer nam to od CEFTA, od tog sporazuma ide.

Šta je bila vaša alternativa? Nije bilo. Šta je naša danas? Nema je. Da zaštitimo koliko možemo, tvrdo, da zaštitimo narod, ali ljudi mi tamo moramo da budemo prisutni na tržištu, moramo ekonomijom i našom robom da budemo prisutni, mi možemo da budemo zemlja koja ima najprisutniju robu i u Prištini, i u Prizrenu i u Peći. Ljudi, to moraju da budu naši novi ciljevi i naša nova politika. Ko to neće da razume, i ne govorim vama, taj ne misli dobro i ne ponaša se odgovorno i ozbiljno prema svojoj zemlji i svi znate da sam u pravu, samo što nikome ne odgovara da to kaže.

Ja sam hteo u Niš da pozovem i neke ministre iz privremenih institucija, tzv. kosovske vlade i onda su mi rekli – nemoj, navući ćeš samo džabe gnev. Hteo sam samo sve da ih dovedem u Niš i da pokažemo, da kažemo – ej, ljudi hoćemo od Niša da napravimo centar regiona, hoćemo da vidimo kako da ubrzamo trgovinu, prolaz preko administrativne linije, kako vi kažete, granice. Da li vi stvarno mislite malopre, kad Jadranki govorite, da će oni da priznaju da to nije nezavisno Kosovo? Pa priznala ih Amerika, Nemačka, Engleska, Francuska i ne znam ko, pa neće nikada. Neće nikada, a mi im ne damo da uđu u UN. Mi im ne damo da uđu UNESKO. Mi štitimo to kao svoju teritoriju u skladu sa Ustavom na koji smo položili zakletvu i borimo se za taj Ustav koliko god možemo. Dajte da istini pogledamo u oči. Njih je realno, oni dodaju naravno, njih je realno dole oko milion i po. Nema ih više.

Hoćete ja da vam kažem u čemu su sada igre oko crnogorske demarkacije, kao i sa turskom viznom liberalizacijom? Suština je da ni jedni ni drugi ne dobiju viznu liberalizaciju jer u roku od godinu dana 300 hiljada Albanaca bi sa Kosova napustilo Kosovo i zato to neće, i to uslovljavaju demarkacijom sa Crnom Gorom za šta moraju da glasaju Srbi, a Srbi za to ne mogu nikad da glasaju zato što bi time de fakto priznali nezavisnost Kosova. I tu vam je igra svih, kao što Turcima sada neće da daju viznu liberalizaciju, iako bi to nama odgovaralo zbog neuporedivo većih prihoda itd, i naravno da se to sve uklopilo i u naš evropski put i u sve drugo.

To su mnogo ozbiljnije i mnogo veće teme o kojima mi moramo ovde da razgovaramo. I zato je to Milić pokrenuo malopre. I zato moramo otvoreno o tome da razgovaramo. I da vam kažemo šta još tu postoji. Ja sam spreman i za zatvorenu sednicu, da vam kažemo šta sve znamo o nekim drugim stvarima, da biste bili upoznati i da biste mogli da rasuđujete, a ne da se to pojavi sutradan u novinama.

(Goran Bogdanović, s mesta: Sve to znamo.)

Super. Ukoliko to sve znate, voleo bih da sam video ranije neka bolja rešenja i voleo bih da sam video nešto više racionalne politike, kao što bih voleo i danas na „Horizontu“ vidim… Možda smo videli ili možda nismo, ali vašu politiku su građani na Kosovu oceni tako što su vam dali jedan ili dva posto, a nama 62%, tako da mu to na isto dođe, kako god okrenete, i to govorim o Srbima na Kosovu i Metohiji.

(Nenad Milić, s mesta: Ovaj čovek nije glasao.)

Da, kao što ste govorili o tome da je glasao čovek koji je star 140 godina i ispostavilo se da je glasao čovek od 40 godina, pa mu niste dali da glasa samo zato što je glasao za SNS i čovek je iz Kosovskog Pomoravlja. Dobro, takav je vaš odnos. U pravu ste, neko drugi je kriv. Vi ste odlični, narod vas mnogo voli, samo se na glasačkom listiću nešto čudno desi, i to je neki problem ozbiljan i ja prihvatam da je to suština.

Još jedanput, želim da vam se zahvalim potpuno uveren da ćemo u budućnosti moći da otvorimo dijalog i po tim najvažnijim, ključnim političkim pitanjima koja će da znače i bolju ekonomiju za građane Srbije. Hvala svima na pažnji, poštovani narodni poslanici.
Pokušaću da u najkraćem odgovorim na sve što ste rekli. Sve što ste pročitali je dobar tekst i sa svim sam saglasan. Rekao bih da bar 80% onoga što ste pročitali smo baš tako i uradili. Mislim da to ljudi vide.
Rekli ste da sam rekao da ćemo da smanjimo javni sektor. Smanjili smo javni sektor dramatično. Za razliku od nekih koji su nam povećali javni sektor posebno samo na republičkom nivou sa 9.000 na 28.000 za tri godine od 2000. godine, mi smo uspeli da ga smanjimo. Smanjili smo za 14.500 u 2015. godini, a ove godine imamo i teže i veće zadatke. Nisam razumeo tu vrstu primedbe.
Posebno nisam razumeo vrstu primedbe oko prijema građana. Posao je svakog funkcionera da razgovara sa ljudima. Smejao sam se nepismenim ljudima koji su izgovarali svašta, kako je to posao pojedinih zaštitnika i ne znam koga. To je posao pre svega izabranih predstavnika vlasti, da razgovaraju sa građanima i da rešavaju njihove probleme. Ne govori samo ime šta ko radi. Ne postoji funkcija primalac građana. To je moj posao, da razgovaram sa narodom, da osetim puls ljudi, da vidim šta je to što ih boli, kakve probleme možemo da rešimo. Od 87 ljudi, za mene to nije malo, za 46 ljudi smo rešili problem. To je više od 50%. I bolje da smo rešili za 46 nego da je to bilo nula. Da li se to nekome dopada ili se ne dopada, ja tu ne mogu ništa da uradim. Mislim da je to nešto što je potpuno normalno i da to takođe pokazuje da se predsednik Vlade oseća kao i svi drugi građani i da nikakvu razliku ne pravi između sebe i njih.
Sa druge strane, čitali ste deo u kojem sam govorio da ćemo da pružimo podršku privredi. Pa, pružamo podršku privredi i zato imamo ovakav rast privrede. Za razliku od perioda vaše vlasti u kojem smo imali minus 3,6, danas imamo plus 2,6. Ako ćete da me ubedite da je minus 3,6 veće od plus 2,6, po kriterijumima koje vi priznajete, mi priznajemo, ceo svet priznaje, ja bih voleo da mi objasnite koja je to matematika. Koja je to aritmetika koja taj rezultat može da dovede do toga da je minus 3,6 veće od plus 2,6? U kojoj to zemlji, na kom to mestu i kako je to moguće?
Kažete nema smanjenja siromaštva. Ima ga, ali je malo. I Svetska banka ga konstatuje, ali nije dovoljno. Zato će to biti drugačije u narednim godina, zato što će brži rast BDP-a brže doprinositi smanjenju siromaštva. Mi bismo želeli da to ne bude 0,6 i 1,6, nego da to ide preko 2 i 2,5 posto na godišnjem nivou. Ako to budemo mogli da uradimo, to je dobar rezultat. Ali, ja sam se javio ne zbog toga da bih, razumem politiku, razumem šta mora da se kaže i to je sve u redu. Hvala na tome što ste barem rekli za ciljeve i za program da je dobar i u redu, i to je nešto.
Dakle, mi inače imamo u našoj zemlji neverovatan odnos prema svemu. Evo, približava se 1. septembar. Gledajte, na svim televizijama i svim novinama imaćete kako je strašno kako su nam knjige skupe. Ali, još više od toga kako je strašno kako su nam knjige skupe, iako ponovo imamo toliko i toliko besplatnih udžbenika i ne razumem zašto to imamo i na to pristajem zato što većina članova Vlade uvek na tome insistira, ali ni to neće da bude tema, tema će da bude obim tih knjiga, ili kako bi govorili stručnjaci – koliko su debele knjige. Kao da su svinje, a ne knjige. Kao da se knjige jedu, a ne čitaju. Onda je glavni problem – a kako će naša deca to da nose u teškim rančevima u školu? Što, da kičmu ne izlome? Što, da meniskus ne povrede? I sve nam je nešto teško i uvek nam je teško.
Kada se poveća cena žive vage, kilo žive vage svinje, onda puštaju samo potrošače koji se žale, a tad ne idu kod proizvođača. Kada se spusti cena svinje žive vage, onda idu kod proizvođača koji, kažu, ništa ne valja, ne idu kod potrošača. I da idu, i oni bi opet rekli da ništa ne valja. Nama nikad ništa ne valja. Šta god da se dogodi, kako god da se dogodi, ništa nam ne valja. Šta god da sam rekao, i vi to dobro znate, šta god da sam rekao, da sam govorio minut ovde, a ne što sam se trudio i borio se... Ne zaboravite, vi ste juče svi izlazili po 10 puta, a neki i po 10 sati bili napolju. Ja nisam napustio ovu stolicu juče 12 sati i odgovarao sam svakom.
(Vojislav Šešelj, s mesta: I ja da sam na takvoj stolici ne bih napuštao.)
U pravu ste, vi ste napuštali zato što niste na toj stolici.
Samo hoću da vam kažem da sam i time želeo da pokažem poštovanje prema svima, da saslušamo sve, ali to nama nedostaju, rekli ste, vrednosti institucije. Nama nedostaje promena političkog sistema i to su razlozi. Pa, imamo u okviru političkog sistema sve ono što smo imali do pre neku godinu kada ste vladali. U najmanju ruku neke stvari su značajno unapređene, ali ništa lošije od toga. Ja sam spreman da razgovaramo i o izbornim zakonima i o svemu drugom, ali nismo ništa urušavali. Naprotiv, ostavili smo sve na najvišem demokratskom nivou, kako ste nam vi ostavili, kako ste o tome govorili, osim što nismo zloupotrebljavali ono za prljave spotove itd, kao što su neki drugi radili.
Samo ne razumem šta se to promenilo, te je od najboljeg odjednom postalo najgore. Kakve su te vrednosti institucije, jer se ja sećam tih nekih nezavisnih institucija, one su bile nezavisne od svega? Ćutali kao zaliveni sve vreme, nikad ništa nisu smeli da kažu. Bio je jedan ministar, sada više ne znam, nije u vašoj, u ovoj drugoj stranci. Više ne znam ni da li je u toj drugoj. On je protiv kandidat sad neki. Ove znate frakcije vaše. Taj kad vikne...
(Narodni poslanik Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)
Pa, nije valjda tuborg od rane zore radio.
Dakle, on je ni manje ni više...
(Radoslav Milojičić, s mesta: Molim vas da ne vređate, nema smisla.)
Taj kad prozbori neku reč protiv tih institucija, oni se sakriju i po tri meseca se ne pojavljuju nigde, odu na duži godišnji odmor. Danas te institucije, hvala bogu, funkcionišu, svaki dan nam nešto kažu, svaki dan rade svoj posao. Makar po tom pitanju je nešto drugačije.
Što se tiče vrednosti, u pravu ste, saglasan sam. Imaćemo taj problem i za 30 godina. I upravo zbog svih nas i zbog toga što nećemo da čujemo, nećemo da saslušamo nikog drugog i nećemo da priznamo da je nekada neko drugi nešto uradio, i to ni vi nama, ni mi vama i to tako ide. I zbog toga što se u našoj zemlji ne ceni ni znanje, ni rad, ni trud, ne ceni se ništa. Ceni se samo kako mogu da dobijem na svoju stranu što više saveznika da bih mogao da pravim kombinacije i da bih mogao da pobeđujem one druge i ništa drugo ne postoji. O tome ćemo moći da pričamo i za četiri godine ili sa nekim drugim da pričate, i za osam godina i za dvanaest i za šesnaest i neće se to, na moju žalost i na vašu žalost, mnogo promeniti.
Što se tiče „Petoletke“, nije Vlada Srbije kriva za to, kao što vi to dobro znate. Vlada Srbije je pomagala i bukvalno davala sve od sebe da se učini sve kako je rukovodstvo „Petoletke“ radilo, tražilo i želelo, iako smo imali drugačije ideje i planove o socijalnom programu koji smo poštovali, neću ni da govorim. Pitajte to one koji su uspeli da fabriku razore i unište i da ništa u nju ne ulože u periodu u kojem je to trebalo da urade, već su samo čekali da njena vrednost pada, da obrtni kapital bude na najnižem nivou, da bukvalno bude razorena i da na kraju nikome, ni sa Belorusima, ni sa svima drugima sa kojima smo pregovarali ne možemo ništa da učinimo.
Dovodimo „Kromberg i Šubert“ u Kruševac. Uskoro verujem da ćemo dovesti još jednu fabriku u Kraljevo. Govorim o celom Moravskom koridoru, govorim o celom putu od Preljine do Pojata, dakle od Čačka, Kraljeva, Banje, Trstenika, Kruševca do Ćićevca. Ne mogu da kažem da u svako mesto možemo uvek da dovedemo tako velike investitore, ali mislim da i u opštim uslovima možemo da popravimo to stanje.
Drugo, što se reeksporta tiče i povećanog izvoza, apsolutno nije tačno to što ste rekli. Reeksport je na tako malom nivou da ga ne možete računati u našem izvozu ni do 1%, ni do 1%. Toliko su žestoke naše kontrole. Vi mi navedite primere, evo, molim da mi navedete primere, kao što sam molio da mi navedete primere gde su to radnici nosili pelene, kao što sam molio primere da mi navedete primere u kojoj to zemlji nisam posetio Srbe. Na kraju nisam dobio odgovor. Zato što je uvek bilo rekla-kazala – čitao sam u novinama, rekla mi baba Smilja. Ja vas pitam, pokažite mi te kompanije koje reeksportuju tolike poljoprivredne proizvode i odmah ćemo da reagujemo kao država, istog sekunda i videćete da sam u pravu. Za takve stvari bih ja voleo da nam ukažete i voleo bih da se pokaže da nisam u pravu, da možemo da reagujemo istog sekunda, ali mi recite. Evo, ja sam dobio uveravanja jer moj tim prati i pošalju mi odmah informacije. Tačno znam i oni znaju da ne smeju da mi pošalju lažnu informaciju.
Ovo je jedna od stvari na kojoj smo insistirali. A zašto smo insistirali? Zato što smo želeli da to što postoji takav odnos između Evropske unije i Rusije iskoristimo za sebe, da mi povećamo nešto od svoje proizvodnje, da mi više možemo da izvezemo u Rusiju, a ne da pomažemo onima koji su im uvodili sankciju. To je njihov odnos i šta nas briga za njih. Neka oni rade šta hoće između sebe. Mi hoćemo da zaradimo na svojim proizvodima. Mi hoćemo da Srbi prodaju svoje proizvode, a ne da prodajemo češke, austrijske ili mađarske proizvode. I zato smo tako rigorozne kontrole uveli.
U svakom slučaju, vama hvala na korektnom istupu i molio bih vas, ako imate bilo koji od ovih podataka da nam ukažete na to, da bude konkretan, da bude precizan i budite sigurni da ćemo istog sekunda da reagujemo. Zahvaljujem se.
Trudio sam se da razumem i nije vas ovde troje, četvoro. Posle izbora ste govorili da ste gotovo većina i da je moguće i da formirate Vladu. Ovde vas je mnogo više. I za razliku od vas i svih drugih, ja sam ovde da odgovaram svakome od vas.
Izvinjavam se što vas se ne plašim, već vam odgovaram. Govorili ste, preskočiću. Želeo sam da citiram nešto iz Žikine dinastije na šta me je podsetio vaš govor.
Sem mržnje i ostrašćenosti u tih nekoliko minuta ništa drugo nije moglo da se čuje. Podsetiću vas, stvar je stila koliko ćete da govorite. Jedna Angela Merkel govorila je dva i po sata. Njoj su aplaudirali stojeći 15 minuta, pa to niste rekli da podseća na neka druga vremena, što ste govorili za vreme kada neko aplaudira 15 sekundi. Zato što vi o tim drugim vremenima govorite jer ne znate šta biste drugo, zato što biste da vratite Srbiju u vreme kada ste otimali pare od Državne lutrije Srbije. Državna lutrija Srbije je jedina institucija u svetu koja je donosila minus našoj zemlji, donosila minus Republici Srbiji, zato što je davala pare Đorđu Vukadinoviću. Zato vama smeta ovo i zato ćete vi da govorite o diktaturi i svi drugi će da govore o diktaturi.
Pogledajte kako ne umeju da trpe kada im neko odgovori. Odmah histerično reaguju, pritiskaju dugmad, viču, mašu, skaču i sve ostalo. Kako nisu naučili da im iko igde odgovori? Zato što su naučili da mogu da izgovore šta hoće.
Da vidimo ko je diktator, da li je diktator onaj koji se nikada nije pojavio u Narodnoj skupštini i nikada nije odgovarao narodnim poslanicima, kao što su to činili predstavnici njegove stranke, ili sam diktator ja koji sam došao da ih sve čujem, da ih sve saslušam i da im na sve strpljivo i trpeljivo odgovorim, bez obzira na činjenicu što su učestvovali direktno u razaranju i lažnom, fiktivnom trošenju naših para nizašta, za ne izvršene usluge, samo da bi oni bili dobro finansirani i da bi obavljali svoju političku ulogu, nizašta više.
Vi govorite ovde da neko hoće da bude i evropejac i patriota. Ja jesam za ulazak Srbije u EU, nikakav evrofanatik nisam. Jesam rodoljub, volim našu zemlju i poštujem sve njene građane. I Srbin sam. To da sam Srbin nikad nisam menjao, za razliku od nekih, koji su išli i na druge liste, manjinske liste, da bi postali poslanici.
Da podsetim građane Srbije, da biste se dočepali fotelje u ovom parlamentu bili ste Vlah. Pa nije prošlo, prošao je jedan ispred vas. Vama je falilo malo. Tražili su 0,4% glasova umesto 5% glasova da bi mogao da sedi ovde i da nam drži predavanja i pridike.
Svakog dana gledam šta je to što izgovarate. Nikakav problem ja nemam sa ti što ćete vi da pohvalite jednog, drugog, trećeg, petog. Ja tu nikakvu razliku i ne vidim i nema tu razlike, zato što vaša jedina ideologija, i vaša i nekih drugih pored vas i u blizini, je samo Državna lutrija Srbije. To vam je jedina ideologija, kako da se dočepamo Državne lutrije Srbije pa makar optuživali Srbiju da liči na najgore mesto na kugli zemaljskoj, pa makar sve najgore o svojoj zemlji govorili, makar sve najgore o svojoj državi govorili. Ne interesuje vas šta, kako i koliko ste u stanju protiv svoje zemlje da uradite samo da biste se ponovo dočepali Državne lutrije Srbije. E, od Državne lutrije Srbije za vas više nema ništa. Sad te pare idu u budžet Srbije i idu građanima Srbije.
Nemojte da pretite kako će da se završi, jer ja iz ove zemlje neću da idem. Ni vas, nikog od vas ovde, svih zajedno, ne plašim se ni malo.
Kad govorite o tome ko je kome šta pominjao, ja sam pominjao direktorska mesta, a ne da pominjem decu koja nikakve veze ni sa čim nemaju, koja su kriva što su nekada išla u neku školu i bila vrlodobri đaci. Ali, to govori o vama, jer je patološka mržnja koju gajite zbog Državne lutrije Srbije.
Građani Srbije treba da znaju, ja, Aleksandar Vučić, kriv sam što Državna lutrija Srbije više ne plaća reket Đorđu Vukadinoviću i što više neće da mu plaća taj reket i biću kriv za to i u buduće. Taj reket probajte da naplatite negde drugde, ali od državnih organa i državnih preduzeća taj reket više nećete moći da naplaćujete. Pričajte vi šta god hoćete, ali na jedno samo računajte… nešto se sekirate, nešto brinete, nešto vam vreme ne odgovara, nestrpljivi ste. Ja imam vremena koliko hoćete, nigde ne žurim i mogu da odgovaram i da govorim, jedini sam predlagač, u skladu sa onim što ste donosili u ovoj Skupštini, koliko želim. Vi donosili, svi ti koje hvalite, a ne ja, u skladu sa vašim pravilima iz te Bavarske ili ne znam koje Nemačke, kako ste ih vi donosili, mi ih danas manje revnosno poštujemo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Moramo da menjamo.)
Kako da menjamo najviše demokratske postulate koje su oni postavili pred nas za narednih 50 godina? Jedan od tih postulata ćemo da promenimo, i to za uvek. Nema više otimačine iz Državne lutrije Srbije, pa čak ni za Đorđa Vukadinovića, šta god radio, i ma koliko puta promenio veru i naciju. Zahvaljujem se.
Ja želim da govorim. Dakle, mogli ste u samo dva minuta da čujete izliv besa, mržnje i sujete. Završili smo sa Kaligulom, Neronom. I Kaligulu i Nerona je istorija zapamtila, a vas nijedan Vlah ni u Neresnici i Manastirici ne poznaje i neće nikada da zapamti. Ne bih ja bio ni Kaligula… Nemojte da mi dobacujete, nemojte da psujete i nemojte da ste nevaspitani. Pristojnost se uči u mnogo ranijem dobu. Ja sam pažljivo slušao i sve uvrede pretrpeo, istrpeo na najjednostavniji način. To govori o vašoj diktatorskoj prirodi. Šta biste vi samo da ste mogli da zavladate Manastiricom i Neresnicom, pa tamo još i ka Kučevu i kakva bi to vlast bila, nego narod nije hteo. Vlasi prepoznali da niste njihov, a posle toga i Srbi prepoznali, ali šta ćete.
Da se mi vratimo na ono što je suština. Ne bih ja bio ni Kaligula ni Neron, već bih bio i De Gol i sve drugo bih bio samo da ima Državne lutrije Srbije, ali Državne lutrije Srbije nema. To je vaš problem, gospodine Vukadinoviću. Nikakvu laž nisam izneo nijednog sekunda. Uzimali ste pare od Državne lutrije Srbije, od državne institucije za lažne usluge koje ste im davali, jer vi o tome za šta ste pare dobijali niti imate pojma, niti to radite, i to svi u ovoj zemlji i te kako dobro znaju. Koliko ima, kada ste mi govorili – Vučić pao na 40%, pa ispod 40%, pa nestao? To je bilo pre godinu i po dana. Pitao sam se hoćemo li cenzus da pređemo slušajući ta istraživanja. Onda sam shvatio da ste istraživanja radili za Manastiricu i Neresnicu, ali i tamo smo dobili 50%. Ni to niste tačno rekli.
Što se tiče vere za večeru, ja veoma poštujem protestante, veoma poštujem Vebera. Mislim da je njihova religija jedan od razloga zašto su severni narodi u Evropi uspešniji od većine mediteranskih naroda, ali to nema veze sa tim čemu ja pripadam i ko sam. Slučajno sam, ne mislim da je prednost, ne mislim da je nedostatak, ali sam ponosan na to, Srbin pravoslavne vere. Verujte mi, kao takav, vas malo Vlahe, malo Srbe, malo neke treće, četvrte, pobeđivaću i na Državnu lutriju Srbije zaboravite. To vam obećavam i to vam garantujem. Danas ću da pročitam u popodnevnim satima kompletan vaš ugovor, da narod može da vidi kako ste pljačkali državne pare i kako ste otimali od naroda pare od ove sirotinje koju ovde tobož branite. Hvala najlepše.
Ja ću i u toku dana nešto da dodam na jedno pitanje, u ovom trenutku nemam odgovor, a na drugo imam.
Da, imali smo dobar razgovor. Nije problem, biće pritužbi na banke sve više, posebno zbog kredita u švajcarskim francima. Biće i sve više problema zbog činjenice da je to trend evropski da se to dešava gotovo u svim zemljama, naročito mediteranskim. Treba da znate da je naš bankarski sistem stabilan i mnogo stabilniji i čvršći od mnogih evropskih zemalja. Zato sam ja juče govorio da je veoma važno da čuvamo tu vrstu pravne stabilnosti da bismo očuvali punu ekonomsku stabilnost. Zato sve što dirnemo, i tada sam vam rekao - postoje stvari koje ja mogu da zameram, ali koje, ukoliko nismo sigurni kakve će posledice da proizvede, bolje da ne diramo jer možemo da izazovemo katastrofu.
Dakle, da li sam srećan time koliko pojedine banke ulažu u privredu, investiraju u privredu? Nisam, ali zbog toga moramo prvo da smanjimo tzv. empijelove, nonperforming loans, odnosno nenaplative kredite. To smo uspeli da smanjimo za 1% ili 2% u prethodne dve godine, što je vrlo teško, zato što se sama rukovodstva banaka tome suprotstavljaju, posebno brančeva iz inostranstva, jer oni hoće da drže iste bilanse da bi oni mogli da naplaćuju dobre bonuse. Baš ih briga što to nisu stvarne pare, jer ako bi išli u vraćanje tih nenaplativih kredita, dobili bi između 28% i 35%, a možda i 25 do 35%, ne više od toga, ali bi dobili pare koje inače ne bi dobili i koje neće dobiti. Ali, to njih ne interesuje, oni drže iste bilanse, ovo ne drže kao sporna ili nenaplativa potraživanja, uzimaju bonuse i ne pada im napamet da ulažu u privredu. Mnogo više zarađuju, čist novac zarađuju ulažući u državne obveznice.
Ne možete da zabranjujete nekome da se ponaša legalno, ali je tačno da taj problem postoji. Postoje neke male banke koje ulažu u privredu, koje daju za start apove, koje vode računa o svojim klijentima, koji se posvećuju tome, neću da ih reklamiram, zato neću imena da izgovaram, ali postoji i veliki broj tih velikih banaka koje se samo bave repo operacijama na našem tržištu. To im je najbolji način da zarađuju i da zarađuju dobre bonuse za sebe.
Šta je tu što možemo da promenimo? Primer koji ste naveli je pomalo čudan, tačno je, ali nije protivzakonit. Dakle, nije protivzakonit kako mi mislimo, ali nisam ja neko ko treba da sudi o tome, razgovarao sam i sa Nelom Kuburović i sa drugim ljudima koji o tome znaju. Dakle, kao što Telekom pregovara sa bankom, kao što Pošta pregovara sa bankom, kao što svako preduzeće pregovara sa bankom, tako dođe i taj i taj sud pregovara i kaže – dajte nam nešto povoljnije uslove. E sad, tu ima rešenje. U svakom trenutku, ukoliko je predmet vezan za tu banku, tražite izuzeće sudije ukoliko je uzeo bilo kakav kredit. Mi nemamo tu, ja mislim da, Nela, ne postoji nikakav način da mi tu delujemo kao država i da to promenimo. Svaka organizacija ima pravo da se bori za svoje zaposlene za što je moguće povoljnije uslove, a banka određuje i odlučuje ko će joj biti klijent. Oni su time postigli nešto povoljnije uslove za svoje zaposlene, zaposleni zadovoljni, ali tačno je da oni koji su dobili tu vrstu privilegija ne bi trebalo u posebnim predmetima koji se tiču upravo te banke da donose odluku.
Što se tiče ljudi koji su članovi SNS, niko ne može da bude član SNS, ne spojivo je sa sudijskom funkcijom. Mogao je to da bude kada nije bio sudija, neko je bio, neko nije. Kada je sudija, ne može da bude. Mogli ste da primetite još nešto i da budete sasvim otvoreni. Mi nismo menjali tu vrstu kadra, osim onoga što je odlukama Ustavnog suda promenjeno, ni na koji način. Kao što to nismo radili u RTS, što su uvek svi drugi radili ne znam koje zakone koristeći i postavljajući svoje novinare, urednike i sve drugo, tako to nismo radili, te je ostalo isto rukovodstvo i svi urednici iz perioda vladavine nekih drugih političkih stranaka, dakle, tako ništa nismo menjali ni u sudovima. Sada običan narod to ne razume zašto niste menjali. Pa, upravo nismo menjali zbog pravne sigurnosti. Zato što hoćemo da se sudije ne menjaju svakom promenom vlasti. Zato što hoćemo da se državni službenici ne menjaju svakom promenom vlasti. Zato što hoćemo da ti ljudi budu profesionalci, da svoj posao rade u skladu sa Ustavom i zakonom, ma kako to kome izgledalo.
Najsmešnije mi je kad slušam priče, pošto ljudi to ne znaju, pa kažu – Vučić ima uticaja na Tužilaštvo, a tužilac isti. Potpuno isti nam je tužilac, gospođa Dolovac nije se promenila sedam – osam godina. Koliko? Evo, kažu šest ili sedam godina. Nije ni važno. Dakle, nije se promenila. Isti je slučaj bio do isteka mandata i sa specijalnim tužiocem. Isti je slučaj i po našim sudovima, ali je problem nekom drugom da to prizna, zato što svi polaze od iste mantre da su uvek svi isti, samo ne bi li se on dočepao nečega. Nisu, to nismo menjali. U ovom trenutku imamo pojačanu kreditnu aktivnost, ali to nije ni upola dovoljno koliko je Srbiji potrebno za pojačan ekonomski rast. Ali, naravno, smanjivanjem nenaplativih kredita i svega drugog mislim da ćemo uspeti da taj problem rešimo.
Koje je još pitanje bilo? Zapisivao sam, ali verovatno nisam zapisao prvo pitanje. Nije bitno, u svakom slučaju izvinite i hvala. Još jedanput ćemo mi ovo da damo i našoj Narodnoj banci da to pogledaju. Mislim da tu nema tajni, oni objavljuju svoje izveštaje, kakve su mere preduzeli prema svim bankama. Mislim da je važno da zaštite kontrolore. Ne mislim da tu ima bilo šta sporno. Imali smo problema sa dve strane banke, sa dve domaće banke, ali nisu to bili problemi koje nismo mogli da rešimo. Danas imamo zaista stabilan bankarski sistem koji, naravno, nema onu dozu ili vrstu funkcionalnosti koliku bismo mi želeli upravo i zbog nenaplativih kredita i zbog slabosti pre svega domaće privrede.
Da se vratim, da pokažem koliko nažalost niste u pravu oko ovih drugih stvari što ste govorili, oni uglavnom gledaju kako i na koji način da investiraju ovde u strane firme. U njih imaju veće poverenje, zbog tržišta koje imaju, zbog sigurnosti poslovanja, zbog sigurnosti plasiranja njihove robe. E, to moramo mi da promenimo kod sebe, da naše kompanije budu jače, da naše kompanije budu snažnije, da srpske firme budu jače da bismo mogli da dobijemo takvu podršku. Zahvaljujem se.
Gospodinu Petroviću sam želeo prvo. Ovo poslednje što sam čuo je toliko besmisleno, a shvatićete i zašto, da je teško komentarisati na ozbiljan način. Ali, gospodin Petrović je nekoliko ozbiljnih tema postavio i želim da mu odgovorim.
Pre svega, ne slažem se sa pričom o centralizaciji, zato što je tačno da je centralna država intervenisala zbog neuređenosti, nekoordiniranosti i opšteg haosa koji postoji na decentralizovanom nivou, koji je pravljen zbog partijskih razloga da bi neki mogli da pređu cenzus na republičkom nivou, na nekim drugim nivoima i da bi mogli da postignu bolje lokalne rezultate, jer drugačije ne mogu. To nam je unelo haos takav da mi isplatimo plate za zaposlene u vrtićima, ali da zaposleni u vrtićima ne dobiju te pare, nego ljudi uzmu i prebace taj novac fudbalskim klubovima, košarkaškim klubovima, najčešće sebi, samo pronađu još jedan protočni bojler. To nam se dešavalo u jednom velikom gradu u istočnoj Srbiji i to nam se dešavalo u jednoj manjoj opštini na zapadu Srbije.
Ono što je takođe veoma važno, tu veliku fabriku „Jazaki“ nije doveo niko iz Šapca. Tu veliku fabriku „Jazaki“ lično sam pregovarao, a ceo postupak i ceo proces vode moj nemački savetnik Jorg Haskens i Danilo Cicmil. Oni su doveli „Jazaki“ u Šabac i nikakav problem nismo pravili. Tek toliko, mislim da je važno da ljudi znaju, i naravno, razgovarali i o subvencijama koje Vlada Republike Srbije treba da im uruči.
Oko biomase koju ste pomenuli, poštovani gospodine Petroviću, hoću da građanima Srbije još jedanput objasnim zašto ćete svuda na jahtama da viđate, pa i u današnjim novinama, one koji govore da im Vučić smeta. Vidite ih, oni se brčkaju uvek u najskupljim jahtama, na najskupljim mestima. Reći ću vam i zašto. Upravo zbog onih tzv. fid-in tarifa, o kojima sam ja vama pričao juče, zato što oni kažu da su veliki biznismeni i da im Vučić sprečava investicije, a radi se o sledećem, pa ćemo doći i oko biomase, da čujete koja je cena, da biste razumeli zašto to do sada nismo razvili, iako, ako se ne varam, Antiću, do sada smo dali podsticajne mere za šest projekata za biomasu, jer to naravno jeste naša obaveza, evropska obaveza, kao i vetroparkovi. Zelena je energija naša evropska obaveza. Ali, i lično gledam da odugovlačimo oko toga. Da vam objasnim zašto. Zato što vam je cena po megavat satu koji dobijete iz biomase ne 50, ne 92, kao što je za vetar, već 132 evra.
Dakle, mi plaćamo tri puta veću cenu za nešto što treba da podstičemo i gde neko na najlakši mogući način zarađuje novac. Što da plaćamo tri puta višu cenu u uslovima kada ne živimo bogato? Naša želja je da to zaštitimo. Naša je želja da pokušamo da obezbedimo da više novca ostane građanima Srbije, a ne da ode nekom drugom. I taj pritisak je zaista užasan, tih sa svih jahti. Taj pritisak je užasan.
Dok ljudi ovde rade, sa jahte vam poručuju – a, ti si taj koji zaustavljaš investiciju. Zašto mu zaustavljaš investiciju? Zato što ne daš da Srbija bude opljačkana. Kao što ne dam da Državna lutrija bude opljačkana, tako neću da dam da budu opljačkani ni drugi delovi našeg budžeta, i to je razlog. Znam ja, kao što i vi znate, da ćemo morati da povećavamo broj i kapaciteta do 2022. godine, ako se ne varam, jel tako? Do 2022. godine. U strukturi potrošnje 27%. Treba jedno 6%, 7% da povećamo. Koliko ćemo samo morati iz budžeta da izdvojimo za takvu vrstu pljačke? Nije ni važno.
Gledaćemo da to odložimo do poslednjeg trenutka, da im što manje para damo ranije.
Što se tiče stope rasta, potpuno sam saglasan sa vama. Nama su potrebne više stope rasta, a gde to vi da mi kažete gospodine Petroviću?
(Dušan Petrović, s mesta: Što?)
Zato što nam je u vaše vreme najviša stopa rasta bila plus 1,1 i to na minus 3,6, i to na minus 3,6. Mi smo tek sad uspeli da se vratimo predkrizno vreme, u vreme pre 2008. godine, tek danas, eto zato…
(Dušan Petrović, s mesta: Nisam bio predsednik Vlade. Bio sam ministar.)
Bili ste samo ministar, niste bili predsednik Vlade, nego samo ministar. U pravu ste, bili ste ministar poljoprivrede koji je preselio agrarnu upravu u Šabac i zato nismo mogli da koristimo IPARD-ove pare i sada smo dobili 175 miliona evra, gospodine Petroviću. Nemojte da vam dodatno govorim
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Svi znaju kolika je istina. Nemojte da ulazimo sada… Nemojte da mi dobacujete, jer sam vam sa najvećim poštovanjem odgovarao, saslušao sam vas, ni jednu reč nisam izgovorio, a vi mi već 10 puta dobacujte.
Vi ljudi govorite o nekakvoj diktaturi u kojoj niste u stanju da saslušate onoga koji vam sa najvećim poštovanjem odgovara, a da vam ni jednu reč nije rekao i dobacujete mi 50 puta. Šta biste vi radili da je drugačije i da je situacija obrnuta? Pogledajte šta radite kada imate 0,6%, a šta biste radili da imate 50%. Zamislite koliko puta biste dobacivali i kako biste se ponašali prema svojim političkim protivnicima. Srećom očigledno je da građani znaju kome da daju 0,6%, kome šest, a kome 60% i dobro je da je tako.
Radiće NIS duboku preradu. Imamo probleme sa tim, naravno, za koje nismo ni krivi, ni dužni i sa tim se suočavamo već nekoliko godina, jer ne možemo da ispravimo, što bi veliki Valtazar Bogišić rekao – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi ili, kako Jojiću beše, quod initio vitiosum est, potest quam ipse habet, na latinskom, ako sam dobro zapamtio sa pravnog fakulteta. Dakle, tu se postavilo pitanje - idemo li na koksovanje ili na hidrokreking? Vaša Vlada je birala koksovanje svojevremeno.
(Dušan Petrović, s mesta: Nije istina.)
Nije istina. Tako su nam Rusi rekli. Onda nam Rusi nisu saopštili istinu. Mi nismo izabrali ni koksovanje, ni hidrokreking. Sa njima razgovaramo o tome u okviru strategije i videćemo kakva će konačna odluka da bude. Naravno da o toj odluci, pre svega, ili većinsku vlast u donošenju odluka imaju Rusi, a ne mi. Nama nije lako da tu postavljamo uslove. Znali bismo mi odmah da vam kažemo šta bi za Srbiju bilo bolje. Da li ćemo moći da se izborimo? Nisam siguran.
Što se tiče Resavice, ko Boga vas molim, dajte nam rešenje danas, a od vaših rešenja za Resavicu dobili smo samo tužbe za neplaćeni smenski rad od 2005. godine, a koji će da nas košta između 15 i 20 miliona evra. To je sve što smo dobili od Resavice i potpuno nerešeno pitanje i za rudare u Resavici i za sve druge. Danas moramo da plaćamo i da isplaćujemo sve to što ste nam vi ostavili.
Što se tiče socijalne politike, Dejvid Kameron, veliki britanski premijer koji je napravio najveći rast od velikih evropskih ekonomija u svojoj zemlji upravo je povodom socijalne zaštite izgovorio sledeću rečenicu, citiram…Ja sam ga parafrazirao. Ja sam mali čovek, ali gledam. Angele Merkel je ekspoze bio u papiru dvostruko duži, nego moj. Toliko o diktaturi da, da ovim stručnjacima nesrećnim, koji ništa ne znaju i ne čitaju, objasnim. Dakle, 125 strana, a vi ste dobili 68. Dakle, želim takođe da vas obavestim da je rečenica Kameronova bila – nešto za nešto, a ne ništa za ništa.
Ja sam govorio o radno sposobnim ljudima. Ako nemate posao kao radno sposoban čovek, molim vas da nam pomognete u čišćenju lišća. Ne vidim zašto je sramota da zaradite ono što od države dobijate. Nije posao države, pošto vidim da vi ne znate ni koju, ni kakvu ideologiju biste da zastupate, da nas vratite u samoupravljanje, u nekakvu novu sirizu i ludizam. Da ne misle ljudi da sam nekoga uvredio, ludizam je pokret nazvan po Nedu Ludu sa uništavanjem mašina itd. Vi biste voleli najviše da niko nigde ništa ne radi, da svima pare padaju sa neba. Nije moguće. Takvu politiku vodite i za tu politiku tražite podršku naroda. Ja nisam tražio za takvu politiku, već sam tražio za politiku rada, tražio sam za politiku ozbiljnosti i odgovornosti, za bolesne, invalide, za starost, za sve uvek ćemo imati preko 200 hiljade ljudi koje plaćamo.
Za samohrane majke, pošto ste opet izmišljali govorili neistine o Er Srbiji, ja razumem vašu patološku mržnju prema svakom uspešnom projektu, jer vaš predsednik nikada ni u jednom uspešnom projektu nije učestvovao, osim u ovome u Kaliforniji i Americi. Zavrnuo ih je za sve pare i to vrlo uspešno, i to je jedino što je uspešno bilo. E sad što vas boli i što vas brine što je neko drugi uspešan, ja tu ne mogu da vam pomognem. Građani Srbije se tome raduju.
Što se tiče samohranih majku, gotovo iznad proseka svakako, ali pri vrhu je, rekao bih, evropskih zemalja što se tiče zaštite prava socijalno ugroženih građana koji imaju socijalnu potrebu, Republika Srbija po mnogim segmentima, naravno i porodilja. U pojedinim segmentima čak i veća prava, nego u značajno razvijenijim zapadnoevropskim zemljama, ali šta da radite? To vas nije naročito briga, pošto je uvek lakše da se širi nezadovoljstvo.
Ja sada postavljam pitanje građanima Srbije i postavljam pitanje svima vama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na to me je podsetio jedan ambasador, jedne od zapadnih zemalja, pre nekoliko dana. Kaže – sve mi razumemo, sve što neko radi, ali gospodine Vučiću da li ste vi primetili da nijednu investiciju, nijednu jedinu, koja je u Srbiju došla i ni jednog investitora nisu podržali, čak ni onog kog su sami doveli. Neka čudna politika se u Srbiji vodi. Ni jednog bukvalno investitora ne podržavaju. Kada ste čuli da su bilo koju fabriku podržali, bilo koju firmu, da su bilo šta rekli da je nešto dobro? Nikada ni jednog. Ni „Fijat“ ne podržavaju, mi ga podržavamo. Nikada ni jednog investitora. Građani Srbije mogu da primete. Nikada ništa nije dobro. Kada „Mercedesov“ direktor dođe u „Ikarbus“, oni kažu – beži, sklanjaj se odatle, ne trebaš nam. Ko god da dođe bilo gde, njima nije dobar. Kada dođe „Kontinental“, nije dobar. Kada dođe „Boš“, nije dobar. Kada dođe „Kromber Šubert“, nije dobar. Kada dolazi „Tenis“, najveći evropski proizvođač mesa – sklanjaj se odavde, beži što pre glavom bez obzira. Sklanjajte se svi. Što bi rekao Jovanović, kada dođu ljudi u Beograd na vodi, koje juri ceo svet, koje je jurio taj isti Kameron koji 15,5 milijardi investiraju tamo, kakvi, sklanjajte se, bežite, ne valja to. Samo su oni pametni, a cela politika im je na tome – nemojte da radite.
Kao što sam vam rekao, kao što ne mogu da izdrže da sede u ovoj sali i nikad nisu ovde, osim kada treba dve reči da kažu. Ne mogu da slušaju ništa, a kamoli da nešto ozbiljno rade. Tako se zalažu za to i samo za jednu jedinu stvar, a to je da niko ništa u Srbiji ne radi, a da svi relativno lepo žive, a da oni mnogo dobro žive.
Srbija u kojoj ćete da se zalažete i borite za to da ne radi ništa ne može da uspe. Može da uspe samo Srbija koja radi i Srbija u kojoj nećemo da bacamo pare građana. Hoćete li da vam kažem koliko imamo različitih primera gde ti ljudi mogu da odu da prodaju određene proizvode, mogu da se snalaze da zarađuju na drugi način, ali i dalje imaju kao dodatni prihod socijalnu podršku države? Takvih je više od 30, 35%.
Sad vas ja pitam, što mi da dajemo novac na takav način kad smo omogućili svakome da osnuje svoju firmu, osnuje svoju kompaniju u skladu sa zakonom i uslove napravili bolje od 2/3 zemalja u svetu? Nema nikakvog objašnjenja. Objašnjenje će da bude ono koje je građanima najmilije. Pošto se svi spremaju, jeste li videli, kad ustanu da govore oni se spremaju kao da za spot govore i nameste kako i usta i uši i sve ostalo kako treba da izgledaju, kao da otprilike snimaju spot za TV kampanju i tako to izgovore što su smislili i ništa više, interakcija ne postoji. Nemojte da radite ništa, mi kad dođemo biće sve super, mi ćemo da vam stvorimo sistem, ali pre toga sve ćemo sisteme da rasturimo. I mnogo uspešnije od ovog srpskog. Zamislite ljude koji su uspeli da razvale američki sistem. Pa, to je kapa dole, tu nemate šta da kažete, samo kažete svaka čast ljudi, to malo ko u svetu uspe i malo ko u svetu to može.
Ali zato svako i sve o čemu govore i sve što nam se dešava je samo – nemojte da radite, nemojte da radite. E, razlika u tome je, što je vaša politika – nećemo strane investitore, što smo juče čuli četiri puta, od četiri poslaničke grupe, vaša politika je – nemojte da radite, naša politika je – hoćemo strane investitore, hoćemo domaće privrednike, jake i domaće investitore, ali hoćemo da radimo. I ponosimo se radom, ponosimo se marljivošću, a ne bežanjem kroz ta vrata svaka dva minuta.
Dakle, što se tiče biomase u grejanju, za to vam uopšte nije potrebna Vlada. Javno privatno partnerstvo i možete da radite koliko hoćete. Vlada vam je potrebna za ovo o čemu sam ja govorio, tako da sam ja bio u pravu.
Što se tiče Resavice, dajte nam to rešenje, ko Boga vas molim. Dajte nam to rešenje i nemojte da mašete rukama, vi ste bili u Skupštini NIS-a gospodine Petroviću, ja nisam.
(Dušan Petrović, s mesta: Nisam bio.)
Vi ste gospodine Petroviću pregovarali i loše pregovarali. I vi i vaša Vlada. Mi sada pregovaramo, a imamo vrlo loše polazne osnove, vrlo loše polazne osnove. I teško da ćemo da napravimo dobre stvari, samo nemojte da nas posle toga optužujete, jer ste nam napravili bukvalno katastrofalne preduslove za sve to.
Što se tiče Uprave za agrarna plaćanja, u pravu ste, tri godine smo nešto plaćali, a da ni dinara nismo dobili. Znate dokle smo došli? Da nam je Brisel postavio to kao uslov, da nam je Brisel za akreditaciju sistema postavio uslov, prebacite u Beograd da biste mogli da razmišljate da ikada dobijete IPARD-ove pare. Danas smo dobili do 2020. godine 175 miliona evra.
Nije to pitanje straha, veoma sam pristojno i sa najvećim poštovanjem govorio, nikakav problem nisam video, izvinite samo što sam podsetio građane na to, koliko ukoliko biomasu radimo za struju, koliko to danas košta, a što se daljinskog grejanja tiče, nikakvih problema nemamo, radite javno privatna partnerstva, svuda je dobro došlo, mogu da rade opštine, mogu da rade svi drugi i za to imate Zakon o komunalnim delatnostima. Nikakav problem nemamo. Vlada nikakav problem nikome nije pravila, niti će da pravi. Evo ga ovde Nedimović koji je to uradio u Sremskoj Mitrovici i ne mislim da tu ima bilo kakvih muka i bilo kakvih problema. Da li je suncokret koristio, šta već, ali Vlada nikakve probleme nije pravila.
Vlada će da pravi obe probleme, bez obzira na 2020. godinu, zato što nećemo da bacamo narodne pare. Zato što hoćemo da ih uštedimo koliko možemo. Kada prođem pored ona četiri vetroparka koja imamo izgrađena i pored nekih gde znam da će da budu izgrađeni, mene glava zaboli, a od ovoga zabolela bi me još više. Glava me zaboli zato što znam koliko novca smo dužni, koliko novca smo dali da to napravimo. Uzgred, da znate, koliko ljudi je u Upravi za agrarna plaćanja koji su bili u Šapcu, koliko ljudi je radilo iz Beograda? Svaki dan su morali da idu autobusom koji je Vlada plaćala i koji je Vlada vraćala. Samo da vidimo koliko smo uštedeli, inače nemam ništa protiv tog tipa decentralizacije. Voleo bih da imamo više institucija republičkih i više drugih institucija da imamo u drugim gradovima Srbije, samo da to ne donosi nove troškove. Samo da imamo dovoljno kapaciteta ljudskih da to možemo da organizujemo i u Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Požarevcu i u svakom drugom mestu u Srbiji.
Samo da imamo dovoljno kapaciteta ljudskih da to možemo da organizujemo i u Nišu, Kragujevcu i Šapcu i u Požarevcu i u svakom drugom mestu u Srbiji. Kod mene uopšte niste mogli da vidite žuč u razgovoru sa vama. Čini mi se da sam razgovarao argumentovano i čini mi se da ovi argumenti stoje.
Nikakve veze sa NIS nemam, osim što sam se na određene stvari žalio, mučio, razgovarao dva puta o tome sa Putinom i Medvedevim, borio se koliko je moguće, ali da ne ponavljam i da ne citiram Baltazara Bogišića, prosto, oni su veliki investitor, oni su nama veoma važni i moraćemo da se borimo za što bolje ugovore u budućnosti. Da li ćemo uspeti, nisam siguran, odmah da vam kažem.
Ako imate neko rešenje, pomozite nam. Ako imate bilo kakvo genijalno rešenje za Resavicu, molim vas dođite kod mene, sutra sam u Austriji, za vikend, kad god hoćete i dajte da to rešimo. Biće svi ministri, biće svi direktori, biće svi koji odlučuju o tom procesu. Dajte da to rešimo pošto ga mi ne vidimo, mi ne vidimo dobro rešenje. Ko god ga ima, dođite kod nas, odmah ćemo to da uradimo, samo nam ga dajte. Plašim se da ga nema. Plašim se da ga nema i da niko ne može da ga pronađe. Ako ga imate, dobro došli, svima ćemo reći, provešćemo ga u delo i svima ćemo reći da je to vaše rešenje i da možete da se ponosite time i da vas podržavamo u tome i da smo zahvalni što je Vlada mogla vaša ideje da provede u delo.
One ideje o neradu te neću da provodim u delo. Te ideje da sedite, žvaćete žvaku, onda odete napolje po tri sata pa se vratite da nam držite lekcije, te ideje nikada neću da podržim i zato rad.
(Dušan Petrović, s mesta: Replika.)
Nisam siguran da su građani mogli da razumeju sve o čemu se radi, ali evo da ponovimo, da ukažemo ljudima šta je glavna tema danas kod mnogih koji nisu u sali ili uglavnom nisu u sali, a onda se žale nekome i kukaju što nisu u sali, a nekih drugih koji ne bi trebalo da su tu, a jedino čime se bave to su najbrutalnije uvrede na račun i Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Srbije.
Da bi građani znali, Dragan Maršićanin je upravo saopštio da sam u Skupštinu i Vladu uveo ergelu konja. Zoran Živković je upravo malopre rekao u Narodnoj skupštini Republike Srbije da sam mentalno bolestan i da ne bih mogao da prođem takvu vrstu pregleda, pošto ne mislim da on zna koja je to vrsta pregleda. Danas smo slušali i druge uvrede o diktaturi, i to od onih, znate, kada vam neko priča o diktaturi i to govori u medijima i to govori u ovoj Skupštini, to je contradictio in adjecto, toliko su mogli da nauče.
Ali, govorimo o ozbiljnosti pritiska koji će se nastaviti. On će se nastaviti i u danima koji su pred nama, nedeljama, mesecima, sve dok im ne omogući ili dok se ne dočepaju ponovo prilike da pljačkaju Državnu lutriju Srbije, koju sam uzeo kao paradigmu, ne mislim samo na Državnu lutriju Srbije, već mislim i na sve drugo što su pljačkali i čime su se bavili u prethodnom periodu. Važno je da građani Srbije to znaju.
Da pokušam da odgovorim na deo primedbi. Moj rad svakako nije bio literarni, moj rad je bio faktografija, brojevi, pregledi, preseci. Ništa, ama baš ništa nije bilo literarno i ama baš ništa nije bilo uopšteno. Čak ni ono gde sam govorio o demografiji, vrlo precizno sam rekao da ne znamo rešenja i da ih nemamo. Da ih imamo i da su ta rešenja jasna, ceo svet bi ih koristio i upotrebljavao jer dobar deo posebno modernog i bogatijeg sveta ima velike probleme sa tim. Kad slušam gluposti po našim televizijama i čitam u našim novinama kako zbog malih primanja i malih prava porodilja i ne znam čega imamo manje dece, odmah znam da pričamo sa neznalicama, pošto prvo ne znaju kolika prava ovde imaju, kolika u drugim zemljama, a drugo, ne znaju da je upravo to najizraženiji problem u najbogatijim zemljama Evrope i sveta, da moramo nešto da menjamo u svesti. Kako da menjamo? Ne znamo.
Naveo sam vam jedan konkretan primer gde je određene rezultate dalo, a nisam dalje komentarisao iz razloga koji možete da prepoznate, jer bi bilo loše da sam ih komentarisao, reč je o Makedoniji, mogao bih za neke druge stvari da budem optužen.
Dakle, u određenoj meri je to dalo rezultate, a u drugoj meri nije. Ali, sve jedno spremni smo da prihvatimo inicijative svih onih koji znaju kako da pomognu i zato je gospođa Đukić Dejanović dobila težak zadata da nam ponudi mere i rešenja. Ako imate mere i rešenja za koje garantujete da će dati dobar rezultat, nema problema. Nije to tako lako kako mislite. Saslušaće ih svakako i gospođa Đukić Dejanović, izdvojićemo novac i videćete da to ne ide tako jednostavno i svakako se neće videti u narednih četiri, pet i šest godina.
Odmah ljudima i gospodinu Petroviću da kažem – i za pet godina slušaćemo još težu priču o malom broju ljudi u selima, dolazi do sveopšte urbanizacije, do sveopšte urbanizacije. Nema nijedne zemlje u Evropi u kojim gradovima manje stanovnika, a u selima više. Nijedne, to je deo procesa globalizacije.
Voleo bih kada bismo imali rešenja da se tome suprotstavimo, ali ga nemamo, jer i mnogi od nas koji o tome govorimo, ja sam slučajno rođen u Beogradu, a ne bih sebi da dam za pravo više da živim u Beogradu, nego Mandić ili bilo ko drugi. Svako ima pravo, zato što volimo ovaj grad i mislimo da je ovde dobro. Ali, da li možemo i bilo bi dobro da učinimo nešto da ljudima pokažemo da može da bude dobro i u ruralnim sredinama u Srbiji. Iako, sam rođen u Beogradu uvek govorim da nisam iz Beograda i time se ponosim, jer mi roditelji nisu odavde.
Što se tiče „Jure“, to je moje suštinsko neslaganje sa vama, očigledno sa velikim brojem ljudi u Narodnoj skupštini, moguće i sa mnogima u mojoj poslaničkoj grupi. Sasvim sam siguran da je to moje neslaganje sa 90% građana Srbije. Zato je lako govoriti na način na koji ste vi govorili, zato je to prijemčivo i jednostavno, a ja mislim potpuno suprotno. Ja prvo mislim da niko nikoga ne izrabljuje, zato što u našoj zemlji i dalje postoji način razmišljanja koji se menja i zato sam pre nekoliko dana bio zahvalan kada sam presrećan, kada sam video na jednoj televiziji prvi put da nije bilo samokuknjave, pitali su čoveka povećana je cena svinjetine, on kaže – to meni nije strašno, ali nadam se da će ovim proizvođačima da bude bolje. Obično svi samo kukaju.
Ja ne razumem da je rad izrabljivanje. Ja ne razumem značenje reči izrabljivanje, ja ih ne razumem. Ja znam da je to veoma popularno. Ja znam da ljudi kukaju da su izrabljivani i kada treba da rade dva ili tri sata. Ja znam da neki kukaju kada treba da sede ovde 10 minuta. Ja to ne mogu da prihvatim. Ja jednostavno to ne mogu da prihvatim. Kao što sam pitao - gde su se pojavile te pelene za radnike, još nisam dobio odgovor gde su se pojavile i ko je taj radnik koji je nosio pelene i nema ga, bila je laž, jedna u nizu. Jedna od bezbroj tih u nizu, a niko nije pitao koliko je pelena kupljeno novcem, jer je ta fabrika tu dovedena i dato za drugog člana porodice, jer ne može da živi od 22 i 23 hiljade dinara, ali ako mu rade drug član porodice, onda mu je to nešto od čega može da kupi pelene, od čega može da kupi sredstava za ličnu higijenu od čega može nešto da uradi.
Ako imate bolje, pa to nije lepo i nije dovoljno, imate bolje, pa dajte nam ih, dajte nam ih. Ja sam ponosan na svoje pokušaje sa „Sisuom“, skoro da smo potpisali ugovor, sve smo završili. Išao sam dva puta u Finsku, nije uspelo, tražili su naših 25 miliona evra, ako se ne varam. Ko mi je ovde? Vidite samo da Cicmil bude ispred.
Dakle, 25 miliona evra su tražili da mi nemamo mogućnost kontrole trošenja tog novca. Na to nismo mogli da pristanemo. Možda smo napravili grešku. To je jedini uslov dakle na koji mi u tom trenutku nismo mogli da pristanemo. I, još se jedem jer mislim da smo napravili grešku. Ali, neko bi mi sutradan rekao da se ne znam šta dogodi sa tim novce, zašto si pristao bez garancije Vlade Srbije, da se taj novac troši. Jesam li zbog toga kriv? Pa, nisam ja proizveo taj problem, pokušao da ga rešim, borio se za to svim srcem, svom energijom. I, biće takvih pokušaja još, deset i dvadeset, ali od stotinu osamdeset će da uspe. To je posao koji na dnevnom nivou se bavite i rešavate. Da li ima nekog od gradonačelnika koji je imao 100% uspeh sa investitorima. Pa, nema nijednog. A mi smo zaista imali veliki procenat uspeha sa investitorima, veliki procenat. Od PKC do „Kromberg shuberta“ koji zapošljavaju hiljade ljudi. Negde uspete, negde ne uspete, važno je da se borite i da radite za svoj narod, da pokušavate problem da rešite i da ne kršite zakon.
Govorite o „Tenisu“, pa ne postoji stvar koju nisu uradili da „Tenis“ ne dođe. Nije zbog toga i nema to veze sa povećanjem cene svinjetine, ali u pravu ste ima u tom smislu da smo doveli „Tenisa“ i da ga nismo saplitali i udarali u glavu motkom svakog trenutka nikakvih problema ne bismo imali danas sa tim, bili bismo najveći proizvođači svinja, danas bi smo još imali, ali za godinu dana ne bismo imali. Ali, je zato bilo, udri ga motkom u glavu koliko možeš, zaustavi sve. Iako sam neke ljude molio, to je Nemački investitor, znam da su potpredsednici Nemačke Vlade pozivali pojedine ljude u ovoj zemlji, nemojte to da radite, to je dobro za vašu zemlju. Nije vredelo zato što je neko pomislio da je to njemu dobro kao politička kampanja i da kaže – e, time ćete da uništite naše seljake koji tu treba da obrađuju zemlju. Ovi će da plate unapred zakup, uzećemo pare unapred koje inače ne možemo da uzmemo unapred, jer svake godine licitiramo i mučimo se kako ćemo i šta da naplatimo. Dobićemo fabrike, dobićemo klanice, dobićemo te modularne farme na kojima će ljudi da rade i proizvodićemo stoke, svinja dvostruko više nego što ih danas proizvodimo. Ovako to nećemo moći da uvećamo.
Kome je to smetalo? Smetalo je interesnim grupama, lobijima koji su se skrivali iza toga da tobože štite malog čoveka i seljaka, a nisu štitili nikakvog malog čoveka nego su štitili tajkune koji su to uvezivali, koji su uvek imali pravo na to zemljište i pogledajte samo šta smo sad uspeli uspešno da uradimo, recimo u Pančevu. Za kratko vreme je urađena licitacija na vreme, urađeno tako da dobiju poljoprivrednici mali, a ne da tajkuni posle toga njima raspoređuju.
A to su problemi sa kojima se suočavamo. Neću da odgovaram na to da li je nešto vređanje inteligencije ili nije. Ja mislim da dobro znam kako ljudi žive jer se krećem po Srbiji, znam koliko ljudi teško žive, ali ja znam da to ne može preko dana ili preko noći da se promeni. Još mnogo godina će biti potrebno da bi ljudi još bolji život osetili, ali nije to baš ni tako loš život sem za one koji jesu najsiromašniji. Primetiće te ne kukaju najsiromašniji, kukaju najbogatiji u uvek su najglasniji. Ti najsiromašniji sve dobro razumeju i radom hoće da poprave svoj položaj.
Da vas pitam, kada je već tako, a kad je to u Srbiji bilo dobro? Kada je iko od nas, iko od vas izgovorio da je u Srbiji dobro? U kom to periodu srpske istorije je bilo dobro? Što da nije bilo dobro u Titovo vreme kada smo čekali na kredit po pet godina da bi 15 godina mogli da vratimo za zastavu 128 ili za zastavu 101? Danas takav automobil ne postoji na našim ulicama, gotovo da ne postoji. Koje je to vreme bilo dobro? Milana Stojadinovića smo ocrnili koji je bio jedan od najuspešnijih naših predsednika Vlada. Mi srpski komunisti u većini, a da ne govorim o tome nije nam valjao ni kralja Aleksandar, ni kralj Petar, niko nam od Obrenovića nikada nije valjao.
Pa, kad nam je to bilo dobro? Jesmo li mi Srbi ikad rekli da je neko nešto vredeo osim kad umre. Nismo nikada. A i to kad umre kažemo, hoćete da vam kažem zašto. Ne zato što mislimo da je stvarno vredeo i zato što smo ga stvarno poštovali, umre, bude ubijen ili šta hoćete već, ne zato što smo ga stvarno poštovali nego zato što nam više nije prepreka ni u čemu, ne predstavlja nam konkurenciju. E, zato možemo da pokažemo pijete i da pokažemo poštovanje i ni zbog čega drugog. E, zato mi nemamo dovoljno spomenika za naše žrtve iz poslednje rata i zato ćemo tek sada na tome da radimo i na posebnom trgu. Zato nemam spomenik ni Stefanu Nemanji. Mi nemamo rodonačelnika dinastije Nemanjića spomenik u Beogradu. Nemamo, nemamo ulicu kralja Aleksandra, zato imamo ulicu njegovih atentatora i organizatora i onoga koji je pokušao. Šta ćete?
Sve to imate u našoj zemlji, zato što u našoj zemlji nikad ništa ne valja, nikad ništa nije dobro, sve samo skloni, opsuj nešto ako možeš i idi pa ruši. Super smo napravili kada smo srušili ovu Narodnu skupštinu. Nismo je srušili, ali smo je prilično uništili. Još slike ne možemo da pohvatamo gde su, još platna ne možemo da pronađemo gde su.
Što se tiče povećanja i smanjenja penzija i Ustavnog suda, ja mislim da je Ustavni sud nadležan da to komentariše a ne vi. Što se tiče smanjenja i povećanja penzija, prvo podsetiću vas 61% penzionera ima veće penzije nego što ih je ikada imao. Ovih 39% penzioneri imaju manje penzije i nikada to nisam krio. Ovih 61% ima čak i nominalno veće penzije, ne nominalno, već realno, a ovih 39 ima manje i nominalno i realno i to ćemo da promenimo, ali ti penzioneri ne bi imali penzije upravo zbog onoga što se radilo u ovoj zemlji i kako se pravilo.
I ja sam rekao – imaće veće penzije. Dakle, imaće veće penzije i nominalno od onoga što su imali a zbog niske inflacije značiće i realno veće. To sam govorio i za plate u javnom sektoru. Ne za upravu, ne za administraciju, već sam o tome govorio za učitelje, nastavnike, profesore, o tome sam govorio za zdravstvene radnike, za socijalne radnike, za vojsku i za policiju. Ja mislim da sam veoma precizno i o tome govorio.
Da budem sasvim otvoren, pošto ideje koje su se iskristalisale u ova dva dana su, da su radnici izrabljivani, da je sve užasno, da bi svi to mogli mnogo bolje i to bez stranih investitora, ne znam odakle bi napravili rast, pa sve to da pitam, da mi neko to objasni. Samo mi objasnite odakle biste napravili rast, pošto ja znam kako se pravi rast BDP a vidim da mnogi ne znaju, pa mi kažite odakle biste napravili taj rast? Iz čega bi proizašao? Gde biste to napravili? Na to odgovora nema, na to odgovora nema.
I poslednje, što se tiče EU i Rusije, da, mi sarađujemo sa EU i nalazimo se na evropskom putu, ali mi imamo izvanrednu saradnju sa Ruskom Federacijom, po rečima Dmitrija Rogozina, našeg prijatelja, potpredsednika ruske Vlade, nikada nije bila bolja saradnja ruske Vlade sa srpskom Vladom, a ako mi pronađete bilo kojeg srpskog lidera koji se toliko puta sastao sa predsednikom Putinom i premijerom Medvedevim, bilo kojeg, sve ih saberite i od 2000. i pre 2000, onda mi i na taj način pokažite ko je to imao bolju saradnju sa Ruskom Federacijom.
Mi ćemo tu saradnju da nastavimo, kao što ćemo da nastavimo naš evropski put na potpuno iskren i otvoren način, znajući šta su naši strateški ciljevi, znajući šta su naši istorijski partneri i uveren sam da je to jedina politika koja može da donese boljitak Srbiji, jedina politika koja je racionalna i koja je razumna
Ja samo molim da mi neko pokaže od svih onih koji su govorili da strani investitori, to nisam čuo od vas, to sam čuo od drugih, od vas sam čuo za izrabljivanje radnika, dakle da mi samo kažu koji je to metod po kojem ćete da obezbedite uvećanu stopu rasta, ako to nisu strane investicije? Samo da mi taj genije to pokaže, da mi to pokaže jednim brojem.
Pa meni ste se smejali kada sam govorio o čeri paradajzu, govorili ste – Vučić lupa gluposti. Pričali ste svašta, pa samo sam vam rekao istinu. Samo sam vam rekao istinu i ništa više, ali nije vredelo, kao i za sve drugo.
Što se tiče naše spoljne politike, ukoliko mislite da Srbija može sebi od dve noge da odseče jednu, ja mislim da bi Srbija time mnogo teže pratila i mnogo teže mogla da ide u budućnost.
A ovako ukoliko izbegnemo probleme u regionu, ukoliko izbegnemo probleme u okruženju, ukoliko budemo imali malo sreće u globalnim previranjima, da ne budemo kao što je Drecun danas govorio na toj liniji na kojoj smo se uvek nesrećom nalazili, siguran sam i uveren da Srbija ima dobru i ekonomsku i političku budućnost. Zahvaljujem se.
(Boško Obradović, s mesta: Da odgovorim.)
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Pokušaću sasvim kratko. Zahvalan sa na korektnom izlaganju.
Fabrika u Uzićima, to je požeška opština, hvala Bogu ide dobro i mislim da će već do kraja godine moći da se radi municija 7,62 milimetara. Ovo ulaganje u namensku industriju je važno za vas zato što ste iz tog kraja i 80% namenske industrije nam je koncentrisano u centralnoj i zapadnoj Srbiji, od Valjeva preko Lučana do Sevojna i Uzića i Čačka, naravno. Biće dobro za ljude. Da pitam – kada je pre toga napravljena fabrika u Požegi? Kada to? U kom to veku? Morali bi da se vratimo 30, 40, 50 i 60 godina unazad.
Što se tiče sistema vrednosti, o tome sam govorio i rekao sam da je tip društva kojem želimo da pripadamo nešto zbog čega smo doneli odluku o našem strateškom putu u EU.
Oko podsticaja preduzetništvu, bilo bi dobro kada bismo mogli da postignemo dogovor sa investitorima da odustanemo od naplate poreza na dobit, ali to neće niko od njih da prihvati. Onaj ko vam je to rekao nije imao razgovore sa investitorima. Oni traže druge poreze da ne plaćaju. Traže trogodišnji, petogodišnji ili desetogodišnji „teks holidej“, a naravno traže i da dobijete odmah novac kako bi mogli iz tog novca da finansiraju zapošljavanje ljudi. Oni hoće da zarade što je moguće više, imaju ponude u regionu i koliko god da je to nama teško, neprijatno ili nam se ne dopada, to je jedino što možemo da ponudimo da nam ne bi svi investitori otišli u Makedoniju i Bugarsku. Tako stvari stoje.
Što se tiče različitih prioriteta i još jedna sitnica oko broja saobraćajnih nesreća, saobraćajnih udesa. Imamo ih nešto manje proporcionalno broju vozila. Ne zaboravite da svake godine imamo sve veći broj vozila. Kako gradimo tu infrastrukturu imamo sve više vozila. Ove godine već imamo dva i po miliona vozila više. Na dva i po miliona vozila više morate da imate više udesa. Dešava se svuda u svetu, osim što moramo da vidimo šta je to što još možemo da uradimo, šta je to što još možemo da napravimo da disciplinu pojačamo i povećamo, jer je kod nas u 80% slučajeva brza vožnja i alkoholisano stanje. Sve ostalo su minorni slučajevi i neke druge objektivne okolnosti. Sve što možemo da uradimo po tom pitanju uradićemo, ali to je pitanje ne samo za Ministarstvo, već i za agencije, podzakonske akte. Ne mislim da time možemo da se bavimo uopšteno, čak nisam siguran da je bilo mesta da o tome previše govorim u ekspozeu.
Što se podsticaja preduzetništvu tiče, oni koji ne mogu da mi odgovore, želim da im kažem – bez stranih investicija mi bismo nestali kao zemlja. Ne samo da ne bismo bili uspešni, mi bismo nestali kao zemlja, i to govore ljudi koji ne znaju apsolutno ništa. To govore ljudi koji se nikada nisu bavili ozbiljnim poslom u državi, ne znaju ništa o tome, ama baš ništa ne znaju o tome. Te priče su toliko prazne , te priče su toliko besmislene. Ne znam koga sam uvredio ako kažem da je neka priča besmislena, pošto sam video da je i to uvreda, ali ono što je apsolutno sigurno jeste da ljudi u Srbiji to moraju da znaju. Neko stvara otpor prema stranim investitorima. Super, Srbi, uzmite, najurite sve, ostanite bez ičega kao što smo ostali kada su neki došli iza 2000. godine pa najurili sve fabrike, potrpali u svoje džepove i ostali smo bez ičega. Sada treba da otvaramo ono što je bilo zatvoreno, pa onda treba da otvaramo sve nešto novo. Dešavalo se i devedesetih, ali na drugačiji način.
To je nešto što mi kod sebe moramo da promenimo. Mi sopstveni sistem vrednosti moramo da promenimo, ali se plašim da će, uz svu vašu pomoć i uz svu našu korektnost i moje razumevanje vas i obrnuto i po onome što sam video u prethodna tri dana, to biti težak i pomalo Sizifov posao za našu Vladu. Hvala još jedanput.
Dakle, samo dve informacije. Dobro sam vas ja razumeo i nisam vas kritikovao uopšte po tom pitanju.
Vidite, oko dualnog obrazovanja niko ne deli moje oduševljenje, ja nemam ništa protiv toga. Jednog dana će ljudi da se sete kako je neko govorio, kao što danas tamo dolaze američki guverneri u Švajcarsku da o tome uče. To je jedino što ima smisla. To je jedino što donosi rezultat.
Što se informatike tiče Nacionalni prosvetni savet je bio u pravu, reći ću vam zašto. Zato što neko napiše u novinama informatika da se uvede od septembra, i razumljiva je želja ministra Verbića. Nacionalni prosvetni savet na to kaže – pa, nemoguće i Nacionalni prosvetni savet je u pravu. Znate li šta je potrebno da se uradi da bismo imali informatiku?
Prvo moramo da imamo obučene profesore, drugo moramo da vidimo šta ćemo sa viškom zaposlenih. Treće imate direktan otpor svih ostalih profesora i nastavnog osoblja. Imate bezbroj problema, za to vam je potrebno godinu, dve ili tri da to uradite, a ne 45 dana. Onaj ko misli da je to lako, pa to nema ni u deset puta bogatijim zemljama nego što je naša. To je nemoguće i oni su na odgovoran način odgovorili. Ali, druga je stvar što u Srbiji to ne možete nikome odgovorno da odgovorite, ljudi misle može za dan nešto da se uradi, da se promeni.
Pogledajte, vi ste juče videli da sam ja govorio nešto suprotno, danas u novinama su napisali „Plaćamo da se ne peva Vučiću pederu“. Pa, ja sam upravo suprotno govorio pevajte to, ali ne vredi. Znate, to je Srbija, to je prosto, sve ste u stanju da izokrenete, ko kog nešto kaže, ko god nešto uradi.
Dopalo mi se ono kad ste rekli - vi morate da završite to do Požege. Znam. Mi moramo da završimo i od Niša preko Proseka, Čiflika, Staničenja do Pirota i Dimitrovgrada i Gradine. Znam, moramo Grabovnicu, Grdelicu smo završili, pa moramo da idemo Grdelica-Han, i dole Levosoje-Srpska kuća, sve to moramo da završimo. Moramo da završimo i do Čačka što znači Surčin-Obrenovac, Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac, Lajkovac-Ljig, Ljig-Preljina i to moramo da završimo, a kako to Nataša da niko pre toga nije mora da završi ništa?
Ja prihvatam, vi ste inače u pravu, i to treba i to znaju i Užičani, potpuno ste u pravu za jednu stvar. Manje je investicija u Užicu upravo zbog puta. Manje je i turista na dobro popunjenom Zlatiboru i na Tari upravo zbog puta, posebno na Tari. Manje je zato što je tiha jeza proći od Čačka krov Ovčarsko-Kablarsku klisuru do Užica. Hajde kad dođete u Uzići i Gorjane onda je nešto lakše, ono pre toga katastrofa. I to moramo da uradimo i to nam je u planu. Da vam obećam da ćemo da uradimo i da ćemo da završimo sve i kad stignemo da napravimo to Beograd-Čačak mnogo ćemo da olakšamo, ali je nama ključna deonica je tačno na putu do Boljara, upravo Čačak-Požega. Od Požege do Užica nije problem, nije ni problem preko Bele zemlje, do Zlatibora, niti ovamo da se skrene za Taru i za Baštu itd, ali ovo je ono što je moguće, što je realno. Da obećam da ćemo sve da završimo jednostavno nisam u stanju, hvala na razumevanju.
Videli ste kako je pomenuti govornik, malopređašnji govornik rekao – tačno je da Vlada tamo gradi, tačno je da Vlada tamo radi, ali to nema mnogo veze. Nije važno da li to Vlada tamo gradi i radi infrastrukturne projekte itd. Pa, to gradi i radi Vlada Republike Srbije, ne gradi i ne radi neka druga vlada. Koliko znam, i vi primate platu od te iste Vlade, i to tamo gde živite, a ne primate od nekog drugog. Ne primate je iz bilo kog drugog sistema. To vam je najbolji dokaz da srpske institucije funkcionišu. I nastavite da primate redovno platu, biće redovna kao što je bila i do sada, a nadamo se i uvećana u budućnosti. Onda pohvalite sve srpske institucije.
Što se tiče Briselskog sporazuma, samo ste jednu stvar preskočili da kažete, da je trebalo da bude, ja oko policije to što ste pročitali mislim da je veliko dostignuće za nas, mislim iz člana 9. ili člana 10. Briselskog sporazuma, oko kojeg smo vodili veliku bitku, pre svega za sever KiM, gde će članovi, odnosno pripadnici policije da budu u skladu sa etničkim sastavom stanovništva. Onda da znate, da bi ljudi znali kako to ide, EU i Albanci, oni su insistirali, posebno Evropljani, da se prihvati ono što je bilo u našem sistemu kao okrug Kosovsko-Mitrovački koji je obuhvatao sedam opština. Na to je trebalo da dodate Srbicu, Vučitrn i Južnu Mitrovicu. Da smo mi prihvatili da se tako nešto dogodi, mi bismo imali negde oko 30% policajaca, a 70% policajaca bi imali Albanci u ove četiri srpske opštine.
To je bilo to veče kada su meni govorili da ne govorim šta sve tamo. Čak su mi i moji savetnici govorili kako me napuštaju, pošto znaju da sam gotov itd. posle različitih pretnji sa kojima smo se suočavali, kojima je prisustvovao i gospodin Dačić. Ja sam to odbio i rekao sam da neću ni da se vraćam u Brisel dok ne dobijemo garancije da će samo da se računa etnički sastav kosovske policije za četiri severnokosovske opštine u skladu sa te četiri severnokosovske opštine, gde je uzgred 99% Srba. Tako danas u kosovskoj policiji imate 99% Srba u ove četiri severnokosovske opštine. Dakle, nije to baš tako strašno.
Uzgred, što se tiče pravnog okvira, ja sam saglasan sa vama, samo ne možemo da dobijemo bolji pravni okvir. Ne možemo da dobijemo posle Rezolucije 1244 i posle svega što smo imali kao problem. Jednostavno ne možemo da dobijemo. Ako možete da nam se izborite za povoljniji pravni okvir, a te pregovore ste počeli vi u Beču, a ne ja, a takođe i da smo mi, neko mora da krene u pregovore i neko mora da krene da razgovara zato što nam je potreban mir sa Albancima, ma koliko to nepopularno u Srbiji zvučalo. Ako možete da nam obezbedite neki bolji pravni okvir, velikim uglednom ili bilo čime drugim, dobro došli, pomozite. Verujte mi da još nisam video. Video sam samo kako svi prihvataju sve što oni kažu i što je mnogo lošije, a još nisam video da je neko ponudio da može da dobije od bilo koje svetske sile ili od bilo koga nešto što bi Srbima bilo povoljnije.
Ponoviću vam, znam ja falinke Briselskog sporazuma, o njima sam govorio mnogo više nego bilo ko od vas i argumentovanije nego bilo ko od vas, i to kada sam vam se obraća u Kosovskoj Mitrovici. I danas možete da vidite da sam bio više ja u pravu nego vi sa različitim prikrivenim strahovima, što je logično da ih imate, posebno ljudi koji žive i u Ibarskom Kolašinu, gde živite vi, kao i ostali naši ljudi iz Leposavića, Zvečana, Mitrovice, ali i oni južno od reke Ibra. Ne zaboravite da mi i danas imamo više stanovništva koje živi južno od reke Ibar. Njima je potrebna zajednica srpskih opština. Potrebna je Srbima i u Pasijanu i u Partešu, u Ranilugu, u Šilovu, u Donjoj Budrigi, u Štrpcu, potrebna je i u Prilužju, u Plemetini, naravno i u Bresju, Kosovu Polju, Čaglavici, Lipljanu i Donjoj i Gornjoj Gušterici, Novom Brdu i svakom drugom srpskom mestu, kao i Babinom Mostu koje sam preskočio govoreći o Plemetini i Prilužju.
Dakle, kao što vidite, za razliku od nekih drugih, ne postoji ni selo na Kosovu i Metohiji koje ne poznajem i u skoro svakom sam bio po više puta. U neke sam dovodio, donosio pomoć, u nekima otvarao bolnice, u nekima otvarao škole i tek planiram da to radim. Nama bi pomogla zajednica srpskih opština. Ako je ne formiramo, radićemo na isti način kao i do sada. Mislim da smo uspeli dobro mnoge stvari da zadržimo. Mislim da to znate i vi, ali ja razumem i tu vrstu politike koja nikada, nikada, Slaviša, neće dobiti ne ovde većinu, neće moći da provede bilo šta u delo na Kosovu i Metohiji.
Ovo je bila najpametnija i najbolja politika za Srbe. Time smo uspeli da ih sačuvamo na Kosovu i Metohiji. Sve ostalo bi značilo proterivanje preko Jarinja i napuštanje naših vekovnih ognjišta. Mi smo ovim uspeli da učinimo da ne izgubimo naš narod na Kosovu i Metohiji, a posebno sam srećan i ponosan što nam je stopa nataliteta, naročito južno od Ibra, najveća na teritoriji, govorim o srpskom življu, ne govorim o albanskom življu, najveća na teritoriji cele Republike. Hala vam najlepše.
(Slaviša Ristić, s mesta: Kratka replika.)
Ako mogu da vas zamolim za malo pažnje, molim vas.
Naravno, da nije lako odgovoriti na to da imate ljude u zemlji koji i dalje misle da Vlada određuje cenu žita, negde su izgubili dvadeset godina svog života, pa zaboravili da već toliko vremena nema veze sa Vladom. Teško je odgovoriti nekome ko vam kaže da ste vi krivi za FAP, a oni nam ostavili gvožđe i probleme i da rešavamo muke sa radnicima i sve fabrike u Srbiji uništili. A, šta dragi prijatelji da kažete nekome ko kaže da je 133 Hajnikena, 165 Tuborga i 65 Lav piva dao davaocima krvi. Znači, davaoci krvi su popili 165 Tuborga, 133 Hajnikena i 65 Lav piva i to je plaćeno opštinskim novcem. Ako ne verujete, ja ovde imam i račun i primetićete uvek svi davaoci i svi ti sa različitih reprezentacija, prezentacija, kako hoćete, završi u istoj kafani. Uvek je ista kafana, sasvim slučajno. Ali, me interesuje, ali kako popiju 35 kafa? I, da to neko neće da plati iz svog džepa nego i to ide na opštinski račun.
Ali, da ostavimo to po strani, dobili ste i vi novac od države Srbije. Dobili ste šest miliona, ako dobro pamtim, šest ili sedam miliona ako dobro pamtim. Sa druge strane, dobijaju i svi drugi upravo zato što je katastrofalna situacija u gradovima i opštinama. Svi koji traže i trudili smo se da bukvalno svima damo i proporcionalno potrebama i proporcionalno veličinama. Kragujevac se još dugo neće izvući zbog nasleđenih problema, dugo, dugo. Niš ne lako. Postoje gradovi za koje ne znam rešenje, poput Smederevske Palanke, poput Kosjerića i nekih drugih, ali Kosjerić i Smederevska Palanka su svakako u najtežem stanju.
Da budem iskren, vi ste meni beskrajno simpatični. Nikada ne svetu ne bih mogao da vidim da nekome padne na pamet da davaocima krvi plati 300 boca piva. Dakle, za svašta sam čuo, obično davaoci krvi posle toga uzmu sok neki, sok od paradajza ili dobiju neki sok negde, samo kod vas, ili su neka specifična krvna grupa koja pivom to pokriva.
Baš nemam ništa i stvarno mislim da imate i političkog duha i političkog talenta, ali to nema veze sa situacijom u opštini. Da li je opština dužna 2,5 milijarde ili četiri? Znaćemo u roku od sedam dana tačno. Prvi, naši nalozi pokazuju da je četiri milijarde. Ali, neka sam ja kriv. Neka je 2,5 milijarde, katastrofalno je, do juče ste bili predsednik te opštine i pre toga nije vladao niko koga sam ja postavljao nego vi.
Dakle, da li je četiri milijarde ili ne, ili je 2,5 milijarde, samo vas pitam, a odakle će to Smederevska Palanka da vrati. Kad i kako? I kakav to genije treba neko da bude da bi to mogao da vrati? Pitam ljude, kako će Kosjerić da vrati pet miliona evra, jer se genije zadužio, onaj što nam soli pamet u onom tabloidu danas, svake nedelje nam nešto soli pamet, ne znam ni ja šta sve, Vujadinović, tako nešto, Vukadinović, tako neki, nije ni važno i on svaki put nam soli pamet, uništio je budućnost građana Kosjerića, uništio budućnost građana Kosjerića. I, ja vas pitam – kako ćemo to da rešimo?
Nema problema, ja sam najgori na svetu, najgluplji, ekonomija ništa ne valja, vaša ekonomija je izvanredna, super, videli smo dokle ste nas doveli.
Naravno, da ljudi teško žive i ja dobro znam koliko ljudi teško žive. A, sada vas pitam – kako će da žive ljudi u Smederevskoj Palanci sa ovakvim dugovima? Šta će da rade sa takvim dugovima? Od čega će da žive? Na koji način? Ili ćete fabriku piva da otvorite za davaoce krvi i da svi dolaze da daju krv samo u Palanku. Ne znam šta drugo da vas pitam.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)
Dakle, ima samo jedna stvar koja je, uvek sam srećan kada čujem da neko nije uzeo kredit i vidite nikad mi nije teško da o tome govorim, posebno što lokalne samouprave ne mogu da nađu dovoljno prihoda da ga vrate.
Ono što je ozbiljan problem u svemu što ste govorili sem onoga o čemu sam pričao, naravno, to je i novac koji nije predat i nije vraćen Vojsci Srbije.
Što se investitora tiče, baš je taj investitor došao pre deset dana kada ste vi ostali bez vlasti, a prethodnih koliko godina dok ste bili na vlasti nije se investitor pojavio. Da li vam i to nešto govori?
Sa druge strane, ovo mi je bilo onako da ne verujem šta slušam, da bukvalno ne verujem šta slušam. Vi nama govorite o „Goši“, pa ljudi su prestajali da rade zbog vas, zbog vaše Vlade, zbog vaših Vlada. Vi ste uništili „Gošu“, a ne neko danas da je uništio ili juče ili prekjuče. „Goša“ je uništavana deceniju čitavu koju ste razarali kao i sve druge firme i kompanije u našoj zemlji. I sada vi kažete puj – pike ne važi, to što smo vas uništili hajde da se vratimo ono pre nego što smo je mi uništili, tada je bilo 15 hiljada ljudi, malo smo je uništili u međuvremenu, e sada zato što ima tri hiljade ljudi, hajde Vučiću reši nam taj problem.
Čekajte bre, šta je ovo? „Tvajlajt zon“? Doktor Džekil i Mister Hajd? Šta je ovo? Ceo dan ista priča. O čemu se ovde radi? Ne mislim na vas lično, uopšte, na priču govorim, oprostite nemojte, radostan sam kada sam ovo čuo, radostan, samo mi niste rekli jeste li dobili onaj novac ili ne, pošto ja tvrdim da jeste. Ja tvrdim da jeste.
Nemam ja problem, ja nikada ne bežim od dijaloga, samo mi recite jeste li dobili taj novac ili niste? Zato što ja jesam predsednik Vlade svim gradonačelnicima i svim predsednicima opština. U Šabac sam doveo „Jazaki“. U Svilajnac sam dovodio investitore tamo gde su bili ljudi iz druge političke stranke i nikada neću da pravim razliku zbog pripadnosti političkim strankama između naših opština i naših gradova. Volim kada su Naprednjaci i isto tako volim kada su svi drugi uspešni. Boriću se za svaku opštinu na svaki način.
Neću vam odgovoriti onako kako bih mogao da vam odgovorim, zato što ne rade svi za 200 evra, pogotovo ne radite vi za 200 evra, a radite mnogo manje od ljudi koji rade za 200 evra i to uglavnom na račun države, i neću dalje da nastavljam, možda nekom drugom prilikom.
Ovo ste u pravu delimično. Pošaljite nam predloge, pa da vidimo šta možemo da uradimo i kako da poboljšamo i pristup i kompletan preduzetnički program u okviru IT sektora i kako da zarađujemo neuporedivo više. Samo nemojte da mi kažete - nemojte da dajete subvencije da bi neko plaćao 200 evra, pošto smo davali subvencije nekima od po dva miliona dinara, što nije baš 200 evra, a da nisu radili ni u kakvoj fabrici i da nisu radili ništa, nego samo uništavali fabrike. Prvo se zalažite za to.
Što se brojeva tiče, ne biste bili obradovani brojevima ni od sinoć ni od danas, pošto te brojeve dobijam malo češće nego vi i malo ih bolje gledam i proveravam. Tako da, ako hoćete jedan savet da prihvatite, promenite nešto da bi vam brojevi malko, malko bolje stajali, što se ovoga tiče. Što se mene tiče, nastavite ovako, vašim brojevima biću i te kako zadovoljan.