Da, znači nekoliko stvari.

Prvo apsolutno je besmisleno da ponovo se bavim dokazivanjem činjenica. Guglajte malo ljudi, mislim, možete da dođete do informacija vrlo lako. Znači, smanjen je dug za šest milijardi tada. Sada je saradnja sa MMF-om bila isto kao danas.

Ne možete vi kada pričate sa MMF-om to je fenomenalno, kad neko drugi priča sa MMF-om to je izdaja. Kad predsednik države ili predsednica ovde prime afričkog ambasadora to je fenomenalno. Kad neko iz opozicije priča sa bilo kojim ambasadorom, to je izdaja. Hajde malo smanjite licemerje.

Privatizacija za zaboravne i za namerno zaboravne je počela 1992. godine. To je bio Zakon o pretvaranju društvene svojine u druge oblike svojine, ako se dobro sećam tog drugog naziva zakona, a godine 1997. je donet i drugi zakon iz te oblasti, Zakon o privatizaciji. Mislim, ako se dobro sećam, da je guvernerka tada bila ministarka za privatizaciju. Ako je bila privatizacija i ako je ona po difoltu, što bi rekli u Srbiji, pljačkaška, onda hajde da vidimo kako je to bilo u devedesetim. A ako nije, što ja mislim da nije, onda treba ići od slučaja do slučaja pa rešavati svaki slučaj pojedinačno.

Banke te velike, znači Beo banka, Jugo banka, Invest banka i još jedna beše, ne mogu da se setim sada, su otišle u stečaj i sa sobom odnele ogromne dugove prema stranim partnerima. Rekao sam iz kojih država, zato što u devedesetim država, odnosno ti strani saradnici tih banaka, oni koji su davali kredite, koji su plaćali nešto, nisu mogli da imaju garanciju države Jugoslavije, odnosno države Srbije, jer je Jugoslavija, odnosno Srbija bila pod sankcijama, pa onda njihova potraživanja nisu mogla da budu naplaćena.

Ako je tako lakše i po amandmanu.

Ja nisam rekao ništa loše o tom delu privatizacije od 1997. do 2000. godine i ne znam što se branite? Sada ću morati da se vratim pa da proučim taj deo. Ja sam mislio da je tada bilo sve u redu, najviše zbog toga što ničega nije ni bilo. Bilo je osim te tri, možda je još bilo jedno 10 privatizacija. Ukupan promet ispod 100 miliona maraka.

Prema tome, inače, akcije „Apatinske pivare“ su 2003. godine prodate za više para nego što je posle par godina prodat DIS. Četiri stotine i nešto miliona evra je „Inter Bruv“ platio „Apatinsku pivaru“, a NIS je poklonjen da nam Rusi čuvaju Kosovo i ne znam takve neke zablude, za otprilike tolike iste pare.

Prema tome, hajde da se setimo malo. To je odgovornost onih koji su tada vodili državu, naravno, nema tu nikakve sumnje. Tu recimo je bio neki Dinkić kojeg ste vi gajili, pazili, mazili. Ja sam ga smenio sa mesta guvernera NBS, ja, zato što je muvao nešto sa Poštanskom štedionicom. Nacionalnom, izvinite, sa Nacionalnom štedionicom.

Prema tome, da li ima nevinih? Teško. Da li ima polu nevinih? Nikako. Pitanje je, da li je neko uradio nešto sa svesnom namerom i to je očigledno da se radilo u devedesetim i u poslednjih pet-šest godina, ili je nešto urađeno u okviru mogućnosti u datom ambijentu i datom trenutku?

Na taj deo drugi ja mogu da budem apsolutno ponosan. Evo mene, ako se dobro sećam, 15 godina vam bilo kakve vlasti. Niko nije, osim što neki vole da arlauču kada čuju moje ime i da nešto drugo, ima au i av, av i neke druge onomatopeje, niko nije podneo nikakvu krivičnu prijavu, a kamoli nešto preko toga. Ponosan na postpetooktobarsku dosovsku vlast do kraja 2003. godine. Tačka.

Hvala.

I ja isto mislim da su ovo dobri zakoni i zato me čudi zašto opet stara greška sa tim zakazivanjem preko noći. To nije krivica Narodne banke. To verovatno nije krivica ni nadležnog ministra. To ima veze sa vođstvom Skupštine, odnosno sa predsednicom, verovatno, koja određuje kada se to zakazuje.

Reći će se da je hitnost bila primarna. Zašto onda juče nije bila sednica? Zato što je juče poslednji četvrtak u mesecu, pa su morala da budu poslanička pitanja.

Nema nikakve potrebe da se jednim šibicarskim odnosom prema javnosti kvari nešto što je dobro. Dakle, zakoni iz Narodne banke koji su došli su, uz neke možda male kozmetičke izmene, možda u rečniku i nekim stvarima, ali generalno nešto što je dobro.

Slažem se sa kolegama koji su rekli da je to moglo da bude ranije. Saglasan sam i sa tim da je i guvernerka priznala i da je njoj žao što to nije moglo da se desi ranije. Imamo tih pet zakon i jedan se oslanja dobrim delom, ovaj prvi, ugovor na daljinu, na direktivu EU iz 2002. godine, Zakon o finansijskom obezbeđenju na direktivu iz 2008. godine, platne kartice na 2015. godinu, platne usluge na 2014. godinu. Sve je to u redu i to treba nastaviti tako.

Odlična, dobra, vrlo dobra iskustva koje je neko drugi imao u ovoj oblasti treba da budu primenjena i kod nas. Ako je javna rasprava problem za odugovlačenje donošenja predloga ovakvih zakona, onda daj da nađemo način. Znači, hajde da vidimo šta je bio problem, da ne ulazimo sada u to. Nema potrebe da oko svega pravimo cepidlačenje, ali da to u narednom periodu bude efikasnije.

Naravno da svi građani Srbije znaju da banke nisu humanitarne institucije, bilo da su domaće, bilo da su strane. Formalno, sve su domaće, samo što su im vlasnici u većini njih stranci.

I naravno da još treba, i to stalno treba ponoviti, ja očekujem i od guvernerke da to kaže – čitajte sitna slova, pazite šta vam nude ljudi iz banke, odnosno bankari. Svuda je tako. Nema ni jedne države na svetu gde je banka dobra prema svojim komitentima. Naprotiv, ona tu pokušava da nađe dobar profit ili ekstra profit. Odgovornost države je u tome da stalno upozorava građane na moguće negativne posledice njihovih odluka koje su ishitrene.

Da ne ulazim ponovo u temu o ovim kreditima u švajcarskim francima i nekim drugim stvarima, ali, tu je država propustila i u svoje vreme, a i kasnije, da učini nešto više. Ja očekujem i da tu dobijemo nekakva nova rešenja.

Što se tiče zakona koji su predlog Vlade, ja ne bih da opterećujem ministra kome ovo nije resor. Uz svo poštovanje i ministra Đorđevića i onoga što je on radio, ali, naprosto, mislim da nije fer prema poslanicima Skupštine, bez obzira iz koje su stranke, opozicije ili većine, da nemaju adekvatnog predstavnika Vlade. Ako je ministar za privredu opravdano odsutan, onda njega može da zameni ili premijerka ili, eventualno, ministar finansija. To su ljudi koji po svojim resorima bi trebalo da budu adekvatna zamena. Uz saglasnost sa nekim prethodnicima da su i tu solidni zakoni predloženi, ne bih da ulazim o tome u raspravu sa prisutnim ministrom.

Imao bih jednu napomenu da je ovo ukidanje pečata, to je drugi put, koliko se ja sećam, prvi put je ukinuto pre jedno pet-šest godina, ako se dobro sećam, ali, ako ovo drugi put bude dovoljno i da nam ne treba treći put, ja ću biti zadovoljan i sa ovim.

Naravno da je dobro da se poboljša ambijent za poslovanje, bilo da su to plaćanja koja rade i građani i privredni subjekti, bilo da je to poslovanje koje se bavi ovim drugim zakonom koji sadrži i ukidanje pečata, ali mislim da državna uprava i dalje pravi ogromne probleme time što ne primenjuje svoju strategiju o digitalizaciji, o poslovanju preko e government. To je jako loša stvar. Gde god da odete, ponovo vas čekaju ogromni slojevi papira.

Evo, pogledajte kako mi dobijamo materijale. Ovde ima hiljadu stranica, ima preko kilograma. Da li je to neophodno? To dobijaju poslanici. Verovatno to dobijaju i ministri pred sednicu Vlade. Ali, to se onda širi svuda – po lokalnim samoupravama, po pokrajinskoj upravi. Mi imamo ogromne količine papira. Da ne pričam ja sad priču o ekologiji, mada je i ona važna. Ali, naprosto, to je odnos prema svom poslu. Znači, moraju državni službenici, naravno, pre svega poslanici, ministri i ostali visoki funkcioneri, da koriste internet kao sredstvo komunikacije i da samo onaj ko baš ne može da čita sa displeja ili ima neki drugi problem sa čitanjem, sa željom ili sa sposobnošću čitanja, da se njemu odštampa i da mu se nađe neko ko će da mu čita. Ali, generalno, mi bacamo ogroman novac i uništavamo mnogo toga iz prirode. Što je još gore – stvaramo atmosferu iz početka 20. veka, gde postoji šalter, gde postoji birokrata i gde postoji nesrećni građanin. I to mora da se promeni. To nije primedba samo ovoj vlasti, to je bilo i ranije. Ali, mislim da je krajnje vreme da iz toga izađemo.

Prema tome, ja mislim da smo dali pozitivne ocene, ja i neke kolege, i da će guvernerka biti zadovoljna prijemom u parlamentu. Da li je bila pre šest godina ili pre dve, ja se ne sećam, ali to nije važno. Ali bi bilo dobro da očigledno znanje koje ona poseduje, i sigurno znanje od njenih saradnika, bude korišćeno i u edukativne svrhe. Bilo bi jako lepo da guvernerka koja je, ako se ne varam, i zamenica predsednika Srpske napredne stranke…

(Jorgovanka Tabaković: Zamrznuta.)

Hvala bogu, živi ste, niste zamrznuti, ali da kažemo da ste van funkcije, što je inače jedan paradoks, ali ne bih da ulazim sada u to. To ne valja i to znate i vi. Ali, bilo bi dobro da edukujete svoje kolege, i svog predsednika, i kolege ministre iz oblasti ekonomije, iz oblasti istine, pa da ih naučite, to vi znate sigurno kao doktor nauka, a i da prenesete njima da nauče i oni, da je javni dug od 24 milijarde evra veći nego javni dug od 14 milijardi. Tako da, ako je pre šest godina bilo 14 milijardi, a danas je 24, to morate da im otkrijete, tužnu istinu i tajnu i visokonaučni zaključak, da je 24 više od 14. Ja razumem da je teško to shvatiti. Ja razumem da postoje različiti problemi da se dođe do tog realnog shvatanja, ali ako se ponavlja više puta, svaki dan, ili možda noću, po šetnjama od knjižare do knjižare ili negde, da se naučimo da je 24, makar to bilo i milijardi, da je to više od 14 milijardi, a ne manje.

Da ih naučite da je nemoguće da prevare građane tako što kad govore o nekim lošim stvarima, recimo o dugovima, o deficitu, da se to izražava u evrima. Pa se kaže – da, tu je deficit milion evra. A kad se radi o nekim dobrim stvarima, navodno, onda se kaže – e, tu je suficit 120 miliona dinara. Znaju građani da je to isto, da je milion evra otprilike 120 miliona dinara. Da ih naučite, isto, da suficit u budžetu nije dobra stvar i da od deficita u budžetu postoji samo jedna gora stvar, a to je suficit. Posebno ako je posledica lošeg planiranja, ili je to posledica nefinansiranja nečega što je bilo neophodno, da bi se čuvao novac, ili je izbegavanje nekih velikih poslova koji su isto trebali da budu finansirani iz budžeta. Balans budžetski je ono što je dobra stvar, i za Vladu i za budžet i za celu državu. Suficit nije. Objasnite im to.

Objasnite im i da je u poslednjih 4-5 godina rast BDP u Srbiji negde jedva preko 1% i da to nikako ne može najviše u regionu, ili najviše u Evropi. Naprotiv, to je najmanje. U pet-šest godina mi jedna preskačemo 1% rasta godišnjeg BDP-a. I to je jako loša stvar. To ne može da se promeni tako što ćemo da lažemo.

Objasnite da je zaposlenost smanjena sa 26% na 12, 13 ili koliko sad kažu posto, samo promenom metodologije i odlaskom mladih i sposobnih ljudi sa biroa, ne u firme nego u inostranstvo. A da je nominalni broj zaposlenih promenjen vrlo malo i da je i dalje manji nego što je, recimo, bio 2003. godine, i da je nemoguće da zapošljavanje bude tako uspešno, veliko i široko, a da ne raste BDP. Pa, gde rade ti ljudi? Šta oni proizvode?

Hajde malo da pređemo neke prve lekcije iz zabavišta za ekonomiste, pa da onda znamo o čemu pričamo.

Znači, pohvale timu iz Narodne banke, guvernerki i njenoj ekipi za predloge zakona, uz žaljenje što to nije bilo ranije. Nadam se da će naredni zakoni koji dolaze iz NBS biti brži, odnosno pre da odgovaraju, da budu dobri, ali i da budu u svom sprovođenju, donošenju, brži nego što je to bilo sa ovim. Načelno, podržavam i ove zakone koji su doneti, koji su predloženi u ime Vlade.

Da ne bi bilo sve idilično, ja moram da iskoristim prisustvo guvernerke i da je pitam da da odgovor, ja inače predlažem ovde skoro godinu dana da se obrazuje anketni odbor radi utvrđivanja činjenice i okolnosti koje su dovele do nezakonitog oduzimanja dozvole za rad akcionarskom društvu za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac. Oni kažu, a ja sam spreman ne da stajem uz bilo čiju stranu, nego da dođemo do činjenice, da se utvrdi odgovornost NBS zbog oduzimanja dozvole za rad ovom osiguranju, jer je navedeno da zbog nedostatka tehničkih rezervi je ono ugašeno, a u stvari kasnija analiza je došla do toga da su te rezerve bile iznad nivoa koji su prisutni kod drugih osiguranja.

Da se utvrdi odgovornost za uništenu reputaciju firme i njenog vlasnika, odgovornost za 108 zaposlenih koji su ostali bez posla i da se utvrdi da li je postojala saglasnost pravne službe NBS za oduzimanje dozvole za rad akcionarskog društva za osiguranje „Takovo osiguranje“ Kragujevac i da li je u likvidacionom postupku ovog osiguranja utvrđeno da nije bilo potrebe za oduzimanjem dozvole za rad.

Mislim da srpska javnost, ne samo ovih 408 porodica iz Kragujevca, ne samo vlasnici ili vlasnik tog osiguranja, koje je, inače, koliko sam ja shvatio, trebalo je da bude prodato nekom drugom stranom osiguranju, a vi kao institucija, i možda čak i vi lično ste optuženi da ste to sprečili da biste zaštitili interese konkurencije.

Nisam sudija, neću da sudim o tome, ali mislim da srpska javnost treba da dobije adekvatan odgovor na ovu temu. Hvala vam.

Dakle, hvala vam na iscrpnom odgovoru.

Ne znam zašto ste u jednom delu bili onako malo negativno emotivno raspoloženi. Dobili ste komplimente sa moje strane. Ne mogu baš da delim komplimente našem predsedniku, to i sami znate i za to postoje ne samo politički, nego i razlozi koji se tiču činjenica.

Naravno, da je važan odnos nominalne vrednosti javnog duga i procenta učešća u BDP. Kako je moguće da javni dug poraste za šest godina za 10 milijardi, što mu dođe negde 70% u odnosu na zatečeni, a da rast BDP godišnje bude 1%? To je malo teško, hajde neka bude i procenat na procenat, to ne može da bude više od 10%. Hajde da budemo široke ruke, a javni dug je porastao 70%. Tako da to objašnjenje vam je jako interesantno, ali nije ono duhovito i komično, kao što vi kažete meni, nego je tragikomično.

Naravno, sećam se ja nekih drugih Vlada, recimo, one Vlade sa kraja 90-ih koja je ostavila dug koji je bio 210% BDP 2000. godine, da li je tako bilo?

(Jorgovanka Tabaković dobacuje.)

Samo da ja završim, ja vas nisam prekidao. Bez obzira što se dugo poznajemo da zadržimo zbog institucije, zbog tela, pa je onda od 2000. do kraja 2003. godine taj dug smanjen za dobrih 30%, 40%, pa se ja ne hvalim time zato što je naravno bila normalna stvar, niti hvalimo bilo koga, svako radi svoj deo posla, ali i pored svega toga i lepih reči koje vi morate da uputite predsedniku svoje stranke ili…

… što je još gore, ipak je 24 veće od 14, uvek bilo i ostaće.

(Jorgovanka Tabaković: Dođite malo na obuku u Narodnu banku.)

Hoću, hoću, kako ne, pozovite. Vi me niste isključili, pa ja koristim pravo da zloupotrebljavam govornicu…

Hvala lepo.

Vrlo iscrpna rasprava, što jeste običaj kad se bira novi ministar, posebno ministar finansija koji je jedan od tri, četiri najvažnija resora u svakoj Vladi na svetu, pa i u Vladi Srbije.

Juče sam već rekao svoje mišljenje da je predloženi kandidat apsolutno odgovarajući za Vladu Ane Brnabić i za vlast Aleksandra Vučića. Mnoge kolege iz opozicije su rekle da on nema kvalifikacije, da je pun afera, da je mnogo nejasnih ili previše jasnih stvari u njegovoj prošlosti, ali to je praktično sve što su rekle moje kolege iz opozicije tačno, ali to jeste opis nekoga ko bi trebalo da bude adekvatan ministar u vlasti SNS-a i njihovih koalicionih partnera.

Već sam rekao, to je vlast koja se zasniva na bajkama, na neistinama, na lepim idejama koje su nemoguće ili na ružnim idejama koje su moguće i lako sprovodive i to se čini vrlo jednostavno.

Ponoviću to je ona vlast koja je obećavala da će FAP iz Priboja da dobije partnera SISU, da će „Ikarbus“ da dobije „Mercedes“ kao svog budućeg partnera, da će se napraviti u Pančevu Fabrika čipova najmodernija na svetu, Evropi, vaseljeni od Hrista na ovamo, da će biti napravljen i kanal Dunav-Morava-Vardar-Egej-Crno more-Belo more, svakako more, da će biti napravljen „Beograd na vodi“ pre dve godine sa velikim profitom, pa evo, nije gotov ni ove godine, niti će od toga biti bilo kakvog profita, da će biti prodaja Fijatovih automobila u Rusiji i zajednici nezavisnih država od pre četiri godine, pa evo, nula automobila je prodato, čak ni sama Vlada ne kupuje te Fijatove automobile iz Kragujevca kad kupuje za policiju ili za neke druge službe. Tako da je to to.

To je praktično jedno realno stanje i tačno je da građani glasaju za to, jedan deo građana, tu nema nikakve sumnje i to jeste problem. Ali, ja prepuštam građanima da sami reše taj problem, ja kao političar, na šta sam ponosan, kao neko ko je učestvovao i u opozicionom radu i u vlasti, na šta sam isto ponosan, mogu da govorim činjenice, ali ako to jednom delu građana Srbije nije dovoljan razlog da se osveste i da glasaju protiv laži, šta da radim. Svako je vlasnik svoje sudbine i nema nikakve priče oko toga da svako može da glasa kako god hoće. Za takvo glasanje može bude opravdanje i medijska blokada i strah i uterivanje i sendvičarenje i botovanje i ne znam šta sve, ali ja to ne mogu da shvatim.

Čuli smo svašta u ova dva dana, čuli smo od predsednice Vlade jedno iscrpno izlaganje, vrlo nadahnuto, široko i potkrpljeno činjenicama o jelkama u modernoj srpskoj istoriji, o jelkama ispred poslovnih centara u Italiji, o jelkama u Abu Dabiju, ispred Rok Felerovog zdanja u Americi. Tako da mislim da će građani Srbije, koji do sada nisu imali dovoljno znanja iz oblasti četinara, specijalno jelke novogodišnje, sada posle ovog zasedanja posebno, imati, a sve zahvaljujući našoj predsednici Vlade, potpuno znanje o tome kako, gde i ko kome jelku postavlja, plaća, kiti i raskićuje. Mislim da je to fenomenalna stvar.

Čuli smo isto neverovatne činjenice, pod navodnicima, a to znači, neistine, da je recimo, Fajnal for, koji je održan pre sedam ili deset dana u Beogradu, gde je bilo kažu 15.000 stranih navijača, da je to donelo gradu Beogradu između dvadeset ili trideset miliona evra profita. To znači, ako je tačan broj ljudi koji su došli iz te četiri zemlje odakle su bili učesnici Fajnal fora, da je svaki od njih potrošio dve hiljade evra za dva, do tri dana. To ni pijani ne mogu da urade, a kamoli ljudi koji su navijači, a samim tim emotivni, ali isto tako racionalni, jer da nisu racionalni ne bi mogli da dođu do te pozicije da navijaju za klub koji igra finale, a i da imaju dovoljno novca da dođu u Beograd. Znači, i to je jedna neistina.

Ponovo, odnosno neću da ponavljam te afere o 24 stana u Bugarskoj, o doktoratu, o nasilju u „Savamali“ i kod kuće i sve ostale stvar, to je već navedeno nekoliko desetina puta i to isto apsolutno kvalifikuje kandidata da bude budući ministar finansija u Vladi Ane Brnabić, u vlasti Aleksandra Vučića.

Čuli smo još neke informacije, prvi put, recimo, pored onoga pored jelki i četinara kao takvih, dobili smo od predsednice Vlade i potvrdu da su privatizacije koje su vršne na tender, znači tenderske privatizacije od 2001. godine kada je počeo treći proces privatizacije u Srbiji, do kraja 2003. godine bile apsolutno čiste. Bio je pokušaj da se to predstavi kao zasluga kandidata, u to neću da ulazim, ali je jako važno to što je rekla predsednica Vlade, a pozivam poslanike većine da upamte šta im je rekla predsednica Vlade, pa da paze šta pričaju o privatnim privatizacijama, jer kad prvim privatizacijama mogu da govore o sebi, a ne, recimo o vremenu kada sam ja bio deo neke izvršne vlasti.

Inače, da vas podsetim, važno je, taj proces privatizacije, da je to prvi put bilo 1991/1992. godine, pa onda 1995/1996. godine, dva zakona o pretvaranju društvene imovine u privatnu i Zakon o privatizaciji iz 1997. godine, ako se dobro sećam, kada je to vodila sadašnja guvernerka NBS i tada su neki ludaci za male pare prodali 50% Telekoma nekim strancima, pa je onda neka normalna vlast koja je došla posle 5. oktobra, morala da otkupljuje to od Grka i Italijana i da vrati to veliko bogatstvo u naše ruke. Nažalost, posle toga za po lule duvana ili za vrednost akcija fabrike piva u Apatinu, Apatinske pivare, neke vlasti uz opšte zadovoljstvo svih tada prisutnih, su prodale po istoj ceni, recimo NIS, za 400 miliona. Isto je toliko „Interbru“, mislim da se tako zove firma, platila akcionarima Apatinske pivare za akcije Apatinske pivare, a mislim da čak i poslanici vlasti mogu da razlikuju značaj i veličinu NIS i Apatinske pivare.

Imali smo isto priču o tome da je suficit nešto fenomenalno što se ostvaruje i na nivou budžeta Srbije. i na nivou Beograda, i na nivou bilo gde da pipne ova vlast. Bilo bi dobro da ljudi koji se malo bave ekonomijom silom prilika, a trebalo bi da znaju to, bar po obrazovanju, objasne predsednici Vlade da je od deficita u budžetu, da postoji samo jedna gora stvar, a to je suficit.

To znači da ili ste loše planirali ili ste to uradili zato što ne znate, ili zato što ste namerno hteli da slažete, ili je suficit posledica toga što ste uzeli građanima i privrednim subjektima mnogo više nego što je bilo neophodno. Prema tome, to se isto uči u obdaništu za ekonomiste i to bi predsednica Vlade morala da zna.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, pošto ministar budući ne može da odgovori, je kad će biti vraćene penzije? Ta navodna odluka da će biti vraćene na neki iznos i čak povećane je, naravno, neistina, srpski rečeno laž, ali ja pitam kad će biti promenjen zakon i šta će biti sa penzijama, sa onim delom penzija koji je ukraden od 2014. godine do danas?

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Živkoviću.)

Još jednu rečenicu.

I, šta će biti sa platama, koje su isto oduzete javnom sektoru, a to je sve važno zbog one istrage koju već vode ljudi iz policije i tužilaštva.

Hvala.

Mislim, nisam bio ceo dan ovde, ali koliko sam video, moje kolege iz opozicije su dale puno mišljenja da predloženi kandidat nije odgovarajuća ličnost za tu funkciju. Ja se ne slažem i mislim da je Siniša Mali pravi kandidat za ministra finansija u Vladi Ane Brnabić, i da je on pravi simbol vlasti Aleksandra Vučića. Mislim da tu nema nikakve sumnje i da ima puno, puno kvalifikacija, detalja iz njegove biografije, kako školske, studentske, postdiplomske, tako i of šor i in šor i na sve strane.

Neki detalji samo. To je jedna vlast, jedna Vlada koja želi da vam priča bajke i da vi budete uvereni u to da će vam biti bolje zato što slušate bajke. Kada vam kaže da je nezaposlenost sada smanjena sa 26% na 13%, kako reče premijerka, onda vam neće reći da je to laž, odnosno da je to posledica promene metodologije praćenja nezaposlenosti, jer se sada to radi tako što se pravi anketa da li ste radili jedan dan mesečno, pa ako ste radili jedan dan mesečno, skinu vas sa biroa. To je jedan deo. Drugi deo je posledica toga što su mnogi mladi ljudi, koji su bili na birou, pobegli iz ove zemlje, shvatajući da nema šanse da vide tu svoju budućnost. To je jedna od laži.

Druga laž je da je smanjen javni dug sa 14 milijardi na 24 milijarde. Ovo je jedina zemlja na svetu gde je 24 manje od 14. Malopre je premijerka pokušala da nam objasni da je to tako što ako se zadužiš 100 dinara po kamati od 7% godišnje, a onda uzmeš bolji kredit u iznosu od 100 dinara sa 4,5%, pa vratiš onaj od 100 dinara sa većom kamatom da si učinio dobro delo. I to je tačno. Samo kad bi bilo tačno. Kada bi to bila činjenica, ali ako si uzeo kredit pod povoljnijim uslovima da vratiš kredit koji je uzet po lošim uslovima, onda se taj kredit, odnosno ukupna zaduženost najmanje ostaje ista, ali nikako ne može da se poveća za 70% i nešto.

Takođe vam kažu da je super da smo bili pred bankrotom, što se naravno nije desilo u Evropi nijednoj državi i ne zato što je prethodna vlast bila mnogo bolja, nego zato što je to praktično nemoguće. Ima puno drugih metoda kako se rešava pitanje prazne kase, bilo PIO, bilo nekih drugih fondova i to je ista ova vlast samo nešto malo mlađa radila u devedesetim godinama kada je projektovala hiperinflaciju, kada je na jedan drugačiji način uništavala svoje stanovništvo i penzionere i ljude u javnom sektoru i sve druge.

Prema tome, to što je penzionerima oteto tri milijarde ili više od tri milijarde evra za ove četiri godine i zaposlenima u zdravstvu, školstvu, državnoj upravi, vojsci, policiji i kulturi preko tri milijarde to je nešto što je činjenica.

To da su penzije vraćene na nivo iz 2014. godine, to nije tačno. To je samo neko rekao da će biti. Da će biti ukinut zakon o privremenom smanjenju penzija i taj zakon je jedna neverovatna mudrost. To 18 fenomenalnih, najboljih studenata pravnih fakulteta u Srbiji, njima treba to 100 godina da reše, a ovoj Vladi će trebati pa jedno godinu dana. Zakon bi trebalo da glasi – ukida se zakon taj i taj. Ako vam treba pomoć, ima da nađem usput tu neke fiškale koji mogu da napišu taj zakon ili će neko iz opozicije da napiše taj zakon. Ali, ako hoćete da ukinete zakon o krađi penzija od penzionera uradite to danas tako što ćete da napišete zakon kojim se ukida lopovski zakon koji je donet pre četiri godine.

Zašto je Mali adekvatan kandidat? Ja znam kad je Vesić bio Mali i znam kad je Mali bio Vesić, tako da mislim da i to mnogi znaju. Kako on potpuno upada u tu atmosferu? Neka to budu afere, pošto ništa nije presuđeno na sudu, afera „Doktorat“, nasilje u Savamali i kod kuće, stanovi po Bugarskoj ko zna gde, jelka o kojoj smo čuli iscrpno izlaganje premijerke, ja mislim da je to najdahnutiji, najstručniji i istorijski govor koji je neki premijer Srbije rekao, a to je malopređašnje predavanje o jelkama širom Evrope, Bliskog istoka i SAD. To je stvarno fenomenalno. Čujem neke neobične zvukove, a to je verovatno posledica eha.

Dakle, govorim da su to afere kao i mnoge druge afere. Da ne pominjem ni Beograd na vodi, ni mubadala čipovi, ni FAP „SISU“, ni „Ikarbus“ „Mercedes“. Sve su to afere koje su otvorene i to je tačno. I to je tačno. I to je tačno.

Moram da obradujem građane Srbije da se u isto vreme dok je juče bilo nešto ovde što je ličilo na paradu, ali iz crtanih filmova, tamo gde se neki brčkaju po fontani u uniformama, gde neki se zaklinju na ne znam šta, istovremeno a i ne samo juče …

Još samo deset sekundi, lepa vest je za građane Srbije. Jedna ozbiljna grupa ljudi iz policije, jedna ozbiljna grupa ljudi iz nadležnih tužilaštva, već radi istražne radnje za sve ovo, a rezultati tih istražnih radnji građani Srbije će videti nakon sledećih izbora. Hvala.

Hvala.

Prvo da pokušam da dobijem odgovor od potpredsednice Vlade na pitanje –koliko stanova se gradi ove godine, zaključno sa 2020. godinom pošto ste vi pre neki dan rekli da je to 1.500 i nešto, ministar unutrašnjih poslova je rekao da je to 5.100? Juče nisam bio sposoban da prisustvujem sednici na kojoj je prisutan ministar odbrane, tako da ne znam šta je on rekao na tu temu, ali verovatno je tu isto neka magična brojka.

Slušam svoje kolege koji govore hvalospeve o radu ove Vlade i da je ovo jedno čudo od projekta, koje će za 64 miliona evra, koliko ste rekli da je vrednost projekta, da preporodi sve živo. I bezbednost države, rad svih službi, državnu upravu, ugled Srbije, druge ugrožene kategorije kao što su lekari, kao što je zdravstvo, kao što je obrazovanje, kao što je kultura. Vratiće ponos Srbije. Sa tih 64 miliona za stanove koji će navodno biti jeftini za pripadnike snaga bezbednosti će da polete i ovi avioni što stoje već pola godine, ovi MIG 29.

Ja se čudim kako pored toliko fenomenalnih poteza koji su urađeni u poslednjih 5-6 godina mi još uvek imamo najniži privredni rast u celom regionu? Imamo najmanje prosečne plate u celom regionu. Imamo najveći nivo kriminala u celom regioni. Imamo najmanji nivo investicija prema veličini zemlje u celom regionu, a to znači generalno i u celoj Evropi.

Samo da vas podsetim na ranije genijalne poteze koji su urađeni koji su rešili sve probleme, što pojedinačno, što grupno.

Recimo, izvoz „Fijata“ u Rusiju. To se radi već nekoliko godina. Koliko je izvezeno „Fijata“ za Rusiju? Nula. To je fenomenalno rešenje. „Ikarbus“ postaje „Mercedes“. Do sada je proizvedena jedna nalepnica koju je lično predsednik vaše stranke zalepio na „Ikarbus“. To je ona nalepnica što liči na znak za hipi pokret, ali nije, nego je samo za „Mercedes“.

Znači, koliko je proizvedeno autobusa „Mercedes“ u „Ikarbusu“? Nula. Pre nekoliko godina FAP je imao krunsko rešenje da će da dobije „Sisu“, odnosno da će finska kompanija „Sisu“ da uloži ogromne pare, razvoj privrede i šta se desilo sa tim? Koliko je kamiona proizvedeno „Sisu“ u FAP-u? Nula.

Pored toga smo imali Južni tok, koji je otvaran…(Isključen mikrofon.)

Kako? Aerodromi su građevinski objekti isto, fabrike su građevinski objekti, Južni tok je jedna vrsta građevinskog objekta, a to je direktno tadašnji predsednik države, da li je vario on, da li je gledao kako se vari jedna cev koja stoji tamo jadna i nezaštićena negde po Vojvodini ili je to ona pruga od metar i po koju je Vučić otvarao na novosadskoj stanici, to je Beograd, to je građevinski objekat isto i velika investicija ili su to čipovi Pančevo, gde treba da se pravi fabrika, da se prave čipovi u Pančevu ili je to najveći, jedan od dva najveća…

… građevinska objekta koji imaju potpune veze sa stanovima za snage bezbednosti. Koje snage bezbednosti moraju da imaju savremenu opremu? Recimo, čipove iz Pančeva ili da voze specijalna vozila iz Priboja, FAP. Da li je tako?

Zašto? Koji deo niste shvatili?

A ja nisam shvatio?

Ne, ja znam o kome je zakonu reč. Hvala vam na opomeni. To je stvarno jako lepo. Biću kažnjen i ići će u humanitarne svrhe. Šta da radim? To je ono što je pitanje moje borbe u ovom parlamentu, ali još dva velika građevinska objekta, koji su stanovi, jedan su stanovi, a zove se „Beograd na vodi“, je završen pre dve godine i veliki razvoj srpske privrede je učinjen time, da ne govorimo o kanalu Dunav – Vardar – Morava.
O ovim stanovima, pitao sam potpredsednicu Vlade da mi odgovori, koliko to stanova treba da se sagradi, da li je u pravu ona sa 1.579, ako se dobro sećam, ili je u pravu njen kolega, čini mi se, potpredsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova, koji je rekao da je to 5.100? Kada neko od njih dvoje nije u pravu, to znači da neko ne govori istinu. Ko ne govori istinu, ima jedna srpska poslovica koja definiše neke stvari.
Obećanje ludom radovanje je jedna stara srpska poslovica koja je dobila svoju afirmaciju, intenzivnu u poslednjih par godina, recimo, pet-šest godina. Voleo bih da sve to što sam čuo od svojih kolega poslanika, a da će ovaj zakon da unapredi srpsku privredu, položaj ljudi u bezbednosnom sektoru, se ostvari, ali bojim se da od toga nema ništa, kao što nema ništa od onoga što sam govorio, od onih velikih projekata koje sam već izgovorio i za koju sam dobio opomenu, tako da će verovatno poslovica koju sam izgovorio pre nekoliko desetina sekundi biti opravdana ovim zakonom.
Šta treba da se radi? Treba da se radi to da se učini sve da ljudi koji su važni za državu Srbiju, a to su naravno ljudi iz sektora bezbednosti, ali i iz sektora zdravstva, iz sektora obrazovanja, iz sektora kulture, svega onoga što je vrlo teško prepoznatljivo u većem delu ove sale, da i oni moraju da dobiju način kako da dođu do toga da pristojno žive u pristojnoj Srbiji. Prvo, treba da se uradi to da imamo jedan pristojan Ustav, da imamo pristojne zakone koji će biti poštovani, da imamo pristojne i zdrave poslanika, ministre i predsednika. To znači da se utvrdi ona zdravstvena sposobnost o zakonima koje ja predlažem. Tada će ljudi da rade u normalnoj zemlji, za normalne plate od kojih će normalno moći da rešavaju svoje stambeno pitanje, zdravstveno pitanje, kulturne potrebe i sve ono što čini život jednog čoveka normalnim.
Još jednom, voleo bih da mi potpredsednica Vlade kaže istorijsku istinu – da li se do kraja 2020. godine predviđa 1.579 stanova ili 5.100 stanova? Hvala.

Hvala potpredsednici Vlade što je pokušala da objasni, ali bojim se da će biti da je njen kolega bio upravu, a da ona ne govori istinu što možemo da utvrdimo i gledanjem u stenogram sa sednice pre neki nad kada je prisustvovala gospođa Mihajlović. Tamo lepo piše da je ona rekla da će do 2010. godine da bude završeno 1.500 i nešto stanova i šta sada da radimo sa tim, to je očigledna činjenica kojoj se ne treba čuditi.

Takođe, ja se ne čudim vašem nepoznavanju mnogih oblasti, jer znam kada ste radili u saveznoj Vladi u vreme moje vlasti, pod navodnicima, tada ste radili kod gospodina Labusa i tamo ste dobili otkaz zato što niste znali da radite svoj posao, a mogli ste da saznate, da guglate i da vam neko kaže da je privredni rast, rast BDP 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godine bio svake godine pojedinačno i u tom periodu prosečno duplo veći nego što je u poslednjih šest godina. To je istina koju svaki pismen čovek može da zna, ne mora da bude doktor i profesor kod Miće, kako se zvaše onaj Mića, tamo sa Novog Beograda, ne znam kako mu se zove ona školica. Tako da, to je sa te strane.

Što se tiče koleginice iz Niša, koja je izrekla sto puta ponovljenu laž, da vam kažem, evo, ja sam spreman da se kladim u sve što imam sa gospođom, u svu njenu imovinu, da li je iko ikada imao problem zbog toga što sam navodno ja tražio da se bacaju računi za struju?

Te račune je pojela inflacija 1999. godine, samo da znate, ako je neko to loše razumeo, a ja sam pozivao da se ne plaća TV pretplata za TV „Bastilju“ tadašnju i to su Nišlije poslušale, a prva demokratska Vlada 2001. godine, na prvoj sednici prva tačka dnevnog reda je bila - ukidanje takse za RTS sa računa na brojilu. Tako da, gospođa koja je poznata niškoj javnosti i sportskoj i političkoj bi trebalo da se bolje informiše.