Hvala lepo.
U načelu, ovaj zakon je dobar i postojala je potreba za njegovim donošenjem. Naravno da postoje mnoge oblasti u životu jedne države, jednog društva koje treba definisati zakonom i ova tema jeste bila, praktično, bez jasne definicije. Ali je problem u tome što je i ovako solidan zakon doveden do besmisla intervencijom kolega iz vladajućih klupa, a to su ovi besmisleni amandmani gde se ovaj zakon povezuje sa poboljšanjem stanja u pravosuđu, poljoprivredi, kulturnom razvoju, ekologiji i ne znam čemu sve.
Ja razumem potrebu za opstrukcijom, razumem i potrebu da se nekad pokaže snaga na takav način, ali onda se bar učini neki napor više, pa da se onda napišu amandmani koji bar imaju bilo kakvog smisla. Ovi potpuno besmisleni amandmani, sa teškom mukom iščitanim lošim tekstovima, koje je neko podelio kolegama, dovode u pitanje da li ima smisla glasati za jedan zakon, za koji, kažem, u načelu je dobro postavljen.
Ova rasprava se koristi i za veličanje nekog vremena od 2012. godine, kao da pre toga nije bilo nečega, kao da pre toga i neki koji danas učestvuju u vlasti nisu bili deo neke prethodne vlasti, recimo, u vlasti devedesetih kad je isto bila neka istorija se stvarala, kad su isto bili neki ratovi u koje se ulazilo bez pameti, a gubilo se teško, u isto vreme kad su velika zverstva rađena prema sopstvenim građanima, prema građanima Srbije. Potpuno poništavanje bilo čega što je uradio bilo ko drugi.
Evo, da kažem, ne u svoju odbranu, nego da obavestim kolege i javnost. Mogu da budem potpuno ponosan na ulogu nekih ljudi iz moje porodice u bližoj istoriji Srbije, u modernoj istoriji Srbije. Jedan deda je bio učesnik Prvog svetskog rata, otac je bio ratni vojni invalid sa Sremskog fronta, nesuđeni ujak, pošto je ubijen pre mog rođenja, je stradao 1945. godine, naravno, na pravoj strani, negde na Kozari, kao jedan od kurira komandanta te brigade. Ja sam igrom slučaja morao da nosim uniformu kao predsednik Skupštine grada Niša zato što je tog dana i tih meseci grad bombardovan i za svoj odnos prema toj situaciji, dobio sam zahvalnicu za patriotski doprinos borbi protiv agresije NATO pakta, a grad Niš, koji sam tada vodio, je dobio veliku povelju od Vojske Jugoslavije, tadašnje, za isto delovanje.
U to vreme, dok sam bio na čelu grada Niša su obnovljeni svi istorijski spomenici koji su imali bilo kakve veze sa istorijom tog grada ili istorijom Srbije. Godine 1999, negde u drugoj polovini, je napravljena prva spomen-kapela žrtvama NATO agresije, koju je podigao grad Niš, a ja sam imao tu čast da je otvorim. Godine 2002, tada u svojstvu saveznog ministra unutrašnjih poslova, sam otkrio Spomenik poginulim pilotima srpskim, koji je napravljen ispred tadašnje komande vazduhoplovstva Treće armije.
To su normalne stvari. Svako ko je živeo na ovom prostoru, imao je u svojoj familiji nekoga ko je ostavio svoje kosti, svoj život za budućnost, za bolju budućnost ove države i zato to ne treba nikako stavljati u funkciju prizemne dnevno-političke borbe.
Ja vas pozivam sve da ovaj dobar zakon, da ovaj dan koji nam sledi sutra, da ovo stanje u kome se sada nalazimo ne kvarimo dodatno time što svojatamo nešto sa čim veze nemamo, neki od vas, da se pravi lažno prikazivanje istorije, da Srbija bude zemlja ne samo u kojoj je neizvesna budućnost, nego u kojoj je neizvesna i prošlost, pa slušamo razne izmišljene stvari koje bi trebalo da definišu da pre 2012. godine, a neki misle i tek pre 2016. godine se nije desilo ništa u ovoj državi.
Naravno da se desilo. Ja mogu da budem ponosan bar na dve zahvalnice ili povelje iz 1999. godine, a onaj ko vas vodi može da bude ponosan samo na stanarskom pravu na jednom stanu koji je tada dobio.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Da li predsedavajući čuje šta se čuje sa druge strane? Ne čuje. Srediću vam preko doktora Milosavljevića pregled, on je za ORL. Ali, to mine smeta, i to što sada radite je dodatna potvrda onoga što sam do sada govorio.
Nemojte više vi da spašavate Srbe. Gde god ste ih vi spašavali, tamo ih više nema, od Knina do Podujeva.
Odakle pare, to me neko pita. Ja sam uvek spreman nadležnim organima da dam izjavu. Može da bude i javno, možete da napravite i bio je predlog za anketni odbor sa tim pitanjem. Ja sam spreman da vas podučim mnogim stvarima, pa i toj stvari.
Dakle, hajde da pokušamo da u ovim teškim trenucima za našu zemlju, ponovo, imamo bar dovoljno snage, obraza, časti da ne prljamo ono što je svetla istorija ove države, ovog naroda i onih građana koji ovde žive, a nisu Srbi, pošto ovo nije samo država srpskog naroda.
Hajde da pokušamo da bar u trenucima kad je to vrlo potrebno se izdignemo iznad primitivizma koji je neke doveo do toga da se bave samo dnevnom politikom. Hajde da učinimo nešto da se preci, da oni koji su davali život na Kosovu Polju, u balkanskim ratovima, kad su oslobađali Kosovo, u Prvom svetskom ratu, kad su branili Srbiju, u Drugom svetskom ratu, kad su oslobađali ovu državu, u NATO bombardovanju, kad su pokušavali da sačuvaju decu i nejač, da bar ti ljudi se ne stide onoga što je danas srpska politika, odnosno vlast koju vi predstavljate.