Hvala lepo.
Imamo, kao i obično, čudnu raspravu koja neobično može nekada da bude dobra, nekada da bude loša. U našem slučaju to retko kada bude dobro, odnosno skoro nikad.
Slušali smo ovih par dana različite diskusije o svemu i svačemu. Osim napisanih i sa teškom mukom pročitanih sastava koje čujemo sa druge strane, svaka iole ozbiljnija rasprava je bila daleko od teme, od ovih predloga zakona koji su pred nama i to nije dobro, ne samo zbog medija, zbog građana Srbije, koji verovatno vrlo slabo više prate Skupštinu, jer praktično ako nisu željni nekih bizarnosti, primitivizma i kršenja svega što ima veze sa parlamentarizmom, nemaju ni šta da vide mnogo. Svašta smo slušali danas.
U prepodnevnoj raspravi bilo je jedno sat i po, možda i dva, posvećeno Saši Paunoviću iz Paraćina, koji se po zakonu, pravilima, dobrim običajima, obratio kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope sa svojom žalbom da ima probleme zato što je predsednik, vlast u jednoj lokalnoj samoupravi i misli da ima pritisak centralnih vlasti na sebe, koji su daleko od onoga što bi bili zakonski i normalni odnosi. To je proglašeno izdajom.
Koliko se ja sećam, još uvek u Krivičnom zakonu Srbije postoji i to krivično delo – izdaja. Teško, ako ne postoji, onda postoje krivična dela koja su blizu toga. Tako da, kada neko misli da je neko izdajnik, da neko radi protiv interesa svoje zemlje, prvo što treba da uradi to je da podnese krivičnu prijavu protiv njega, da zakonskim sredstvima, posebno ako je vlast, time daje i afirmaciju instituciji i poštovanju zakona, što nam je inače jedna od najvećih permanentnih zamerki prijatelja iz Brisela, prijatelja, ako hoćete sa navodnicima ili bez navodnika, kako god ko želi. Kažu – tu ste ostvarili neke napretke, ovamo niste, tamo jeste delimično, ali ništa niste uradili na poštovanju zakona.
Zamislite jednu državu za koju kažu – imate možda sređen fiskalni sistem, možda sređene javne finansije, možda ovo, možda ono, ali sigurno ne primenjujete zakone. Kako onda mislite, nije onda važno da li ćemo biti deo EU, kako mi da živimo u državi koja ne primenjuje zakone?
Tako da, mislim da je Saša Paunović iskoristio svoje pravo da se žali. Koliko se sećam te procedure, a nekada davno, neke 1997. godine prošlog veka bio sam predsednik Stalne konferencije gradova i opština, koja se tada zvala Jugoslavije, sada Srbije, i to je potpuno normalna stvar. U to vreme, u vreme težeg terora, Miloševićevog terora, desilo se da predsednik Skupštine, gradonačelnik jednog opozicionog grada bude na čelu Stalne konferencije gradova i opština, a da je pored toga i predsednik Saveza slobodnih gradova u to vreme.
Hoću da kažem da je vreme da se vratimo onome što jeste uloga, značaj, mesto, pijedestal ovog doma u kome se mi nalazimo, a to je da se ovde vode ozbiljne rasprave o temama koje su na dnevnom redu.
Da se u ovo malo vremena koliko mi je ostalo osvrnem na par stvari. Prvo, nedopustiva je zajednička rasprava o lokalnoj samoupravi, guvernerima i Agenciji za borbu protiv korupcije. Onda možemo da pričamo o svemu, o Narodnom muzeju, o kanalizaciji i borbi protiv belih miševa, kome to već smeta. Tako da, hajmo da se vratimo da poštujemo sebe i ovaj dom, ne zbog sebe, nego zbog građana Srbije.
Guvernerka koja je predložena je već ceo mandat, možda je i više na toj funkciji. Podeljena su mišljenja vlasti i opozicije da li to što ona radi jeste dobro ili nije dobro. Mislim da ona ima jednu nepremostivu prepreku da bude na tom mestu, a ona je zamenik predsednika jedne stranke i to stvarno ne treba da bude. Može da podnese ostavku na to mesto i, pošto ja jako dugo nju znam, mislim da ima dovoljno iskustva, ako ne i verifikovanih znanja za taj posao, da može da obavlja taj posao odlukom skupštinske većine. Ali, to što birate zamenicu predsednika vaše stranke na mesto gde apsolutno nema mesta politici je besmislena stvar.
Da vas podsetim, smenio sam jednog guvernera koji se zvao Mlađan Dinkić, pre puno godina.
Imamo izbor, zajedno sa tim, i za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Moram da upozorim kolege poslanike svih boja i opredeljenja da nam je predsednica Skupštine utajila, odnosno sakrila, odnosno nije nas obavestila o jednom dopisu koji je dobila prekjuče, 11. juna, gde joj se obraća Poverenik za informacije od javnog značaja, koji kaže – Gospođo predsednice, obraćam vam se, jer smatram svojom obavezom da pažnju vas, a i vašim posredstvom kao predsednice svih narodnih poslanika, znači trebalo je da bude poslato i nama, da svedem na mogući predmet razmatranja u Narodnoj skupštini koji bi se bez osnova vezivao za instituciju Poverenika.
On kaže, u daljem tekstu, da ne čitam sve, da su nezakoniti predlozi, da imamo dva nezakonita predloga o kojima treba da odlučujemo. Jedan je predlog koji su zajedno utvrdili još 2015. godine Poverenik za informacije…