Hvala lepo, po amandmanu, kao i moji prethodnici.
Mislim da smo došli u jednu fazu ekstremne demagogije i ja se slažem da je parlament mesto gde može da se govori o raznim temama, čak i kad nisu striktno na dnevnom redu, ali to ima samo smisla ako se govore neke činjenice. Ovde je izrečeno sve i svašta sa dve, tri strane, neka žal za domaćim bankama koje su uništene 2000. godine.
Da podsetim kolege da su te domaće banke, patriotske, bile kreatori nečega što se zvalo stara devizna štednja i uništavanja mnogih porodica, a neko je tu govorio i o samoubistvima i o osiromašenju. Sve je to tačno, to se dešavalo u devedesetim godinama i sve te, ta stara devizna štednja i ona „Dafina“ i „Jezda“ štednja su vraćene nakon toka, upravo od vlasti koju vi sad prozivate da je nešto uništila domaće banke.
Te domaće banke su, inače, bile i prezadužene i njihovo gašenje je urađeno na štetu njihovih poverioca. To su mahom bili stranci. Time je država Srbija, da vas obavestim, uštedela na jedan specifičan način preko dve milijarde dolara u tom trenutku na štetu Kineza, Grka, Rusa, Nemaca, mahom. To može da vam potvrdi i ekipa iz Narodne banke.
Tačno je da su bili dozvoljeni i krediti u švajcarcima u nekom trenutku. Ako se dobro sećam, mislim da je Jelašić bio guverner i on je tad govorio javno kao guverner upozorenje građanima da ne ulaze u te kredite. Za to imate snimke sa raznih televizija. Time, naravno, država ne može da se opere potpuno, ali isto tako netačno i tvrdnja da tadašnji guverneri, Šoškića se ne sećam, možda je već i bilo kasno u njegovo vreme, a za Jelašića se sećam sigurno.
Da li treba da se pomogne ljudima koji su upali u probleme zbog kredita koji su indeksirani u švajcarcima? Da. Ima više načina. Jedan način je da oni to svoje pravo ostvaruju preko sudova. Ja se potpuno slažem sa ocenom sudstva, 90% sudstva radi pod pritiskom aktuelne vlasti. Prema tome, to je loše, a možda može da se to loše i iskoristi u ovom trenutku.
Ono što su logičniji pristupi, to je da država autoritetom svoje snage ubedi banke da banke jednostrano, odnosno u dogovoru sa klijentima, dramatično poboljšaju uslove vraćanja kredita u švajcarskim francima. Kako to može da se uradi? Tako što, kao što svi znate, država u svim nivoima, i centralni i pokrajinski i lokalni, ima novac, ima budžetska sredstva, javna preduzeća takođe. Taj novac je u depozitima u bankama, negde i na oročenju, negde su neki krediti vučeni od strane javnog sektora. To su ogromne pare i, da vam kažem srpski, ucenom banaka, da ili će da naprave bolje uslove za klijente koji su indeksirali svoje kredite u francima, ili neće depoziti biti kod tih banaka. Mislim da je to put kojim treba ići.
Naravno da su banke ostvarile ekstra profit, naravno da banke ne treba da propadnu, treba da nastave da rade, one koje poslovno su sposobne za to. Mislim da ih ima previše na našem tržištu, ali to je njihov posao i to će se prirodno rešiti, ali generalno to je način da država razgovara, pregovara sa bankama i da kaže – nema naših depozita kod vas ako ne učinite nešto da se ovi ljudi koji su uništeni vašim sitnim slovima i očigledno zlim namerama, da se njima pomogne. To može da se uradi vrlo jednostavno, tako što postoji još nekoliko domaćih banaka ili banaka gde je dominantniji uticaj države koje mogu odmah, jednokratno, da kažu - mi hoćemo da uradimo to. Recimo, Komercijalna banka kao primer. Da pođe odatle, da kažemo da mi nudimo da se dugovi smanje za, da ne iznosim sad iz rukava procente, ali jednom lakom analizom gde Narodna banka, naravno može da pomogne, mi možemo da dođemo do rešenja koje će biti pravedno, pravično, koje nije nikakvo čudo, jer čuda nema u realnom životu, ali koje može da popravi status ljudi koji su ugroženi zbog kredita u švajcarskim francima, i ne samo u tim francima, loši su krediti i u evrima, to je isto jedna, samo je ovo popularnija demagogija sa švajcarskim francima. Hvala.