Evo samo vrlo kratko. Da, upravo to i radimo. Evo sada je baš u toku kontrola međuresorna, znači, između Ministarstva trgovine i Ministarstva poljoprivrede, znači, ponovo kontrolišemo silose i javna skladišta iz dva razloga.
Prvo da utvrdimo kolike imamo uopšte količine kukuruza koje možemo staviti u upotrebu, i sa druge strane, da vidimo koliko je to kukuruza, jer imamo jednu slobodnu procenu da je to nekih 31% zaražen aflatoksinom i da vidimo zašta to može da se koristi.

Nije baš moja tema što se tiče ovog zdravstvenog dela ali Vlada Republike Srbije od premijera, prvog potpredsednika, ministra poljoprivrede, do ministra zdravlja dobila jedan dopis od doktora Živorada Vukovića naučnog savetnika Instituta za nuklearne nauke Vinča iz Beograda. Zamolio bih vas, trajaće 25 sekundi da vam samo pročitam neke delove njegovog pisma.
Kao naučni radnik koji se decenijama bavi problemima zaštite životne sredine i implementacije međunarodnih i domaćih standarda u delatnosti od značaja za nacionalnu bezbednost i zdravlje građana, znam koliko je malo potrebno da se rešavanje konkretnih problema može lako pretvoriti u iracionalni medijski slučaj sa višestruko štetnim posledicama.
Smatrao sam da je važno da se čuje reč stručnjaka i naučnika koji će i pomoći da se iznađu rešenja u skladu sa državnim interesima zasnovana na iskustvima u saniranju posledica katastrofa i elementarnih nepogoda koje se svakodnevno dešavaju na različitim lokacijama naše planete.
Jedno od takvih iskustava u našoj zemlji je i saniranje posledica katastrofalnog akcidenta na nuklearnoj elektrani Černobil 1984. godine. Međunarodna zajednica na predlog vrhunskih stručnjaka za ovu oblast se organizovala na donošenju propisa kojima se dozvoljava koncentracija radio nukleida u životnoj sredini i životnim namirnicama, privremeno povećaju deset puta u vremenskom periodu od dve godine. Pokazalo se da su tadašnji propisi bili delotvorni i da su minimizirali štetne posledice takvog akcidenta.

Neki dan sam dobio podatak od svojih stručnih službi da se Srbija nalazi među vodećim zemljama u Evropi po potrošnji pesticida po glavi stanovnika i po hektaru. To je zabrinjavajući podatak. Verovatno jedan deo ide i u sivu ekonomiju, pa se i švercuje i izvozi, ali i da je tako i da je polovina toga, opet bi podaci bili zabrinjavajući.
Mi ćemo sa prognozno-izveštajnim službama, koje se sada šire i koje rade takvu kontrolu, uskoro imati te podatke i bićete obavešteni o tome i naravno da ćemo raditi na kontroli toga, jer to je isto koliko i aflatoksin, možda još i mnogo, mnogo, štetnije i ima još i gore posledice po nacionalnu ekonomiju.

Oko rekonstrukcije ovih inspekcijskih službi, znate da to ne zavisi niti samo od Ministarstva poljoprivrede, niti od Ministarstva zdravlja. Ne kaže se džabe – koliko para, toliko muzike.
Mi smo na početku godine dali plan prijema radne snage za ovu godinu i evo sada u martu mesecu raspisujemo konkurs, gde ćemo primiti 39 novih inspektora u stalni radni odnos. Imamo ogromnih problema u toj službi. Uzmite samo da za jednog inspektora treba pet godina da bi se on obučio, da bi radio, a mi već imamo jedan veliki deo ljudi koji su pred penzijom.
Prema tome, pokušavamo to da obnavljamo, pokušavamo da uradimo, ali u zavisnosti od jako puno faktora sa strane. Ove godine, čini mi se, treba da primimo ukupno 211 ljudi, od kojih će jedan veliki deo biti inspektori upravo na terenu, jer oni su nam upravo zbog bezbednosti hrane najinteresantniji i najvažniji.

Jedna od naših obaveza po izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini jeste upravo bila i strategija, a druga stvar je bila Zakon o podsticajima. Kao što znate, Zakon o podsticajima smo usvojili pre određenog vremena, tako da naši poljoprivredni proizvođači mogu sada više godina unapred da planiraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, što je sada sigurno jasno.
S druge strane, formirali smo jednu radnu grupu za pisanje strategija i za pravljenje strategije, što je bila obaveza još iz 2009. godine po Zakonu o poljoprivredi. Na žalost, nije urađena do danas. Naravno, ono što ste rekli i vi, cilj je da ta strategija bude primenjiva. Sve ovo ostalo je luk i voda. To je, u principu, ono što smo imali u nekom prethodnom periodu, ne samo iz oblasti poljoprivrede nego i iz nekih drugih oblasti, a razgovarao sam i sa kolegom Selakovićem, gde 10 – 15 zakona iz prava i pravosuđa ne može uopšte da se primenjuje, iz nekih drugih oblasti. Tako i neki pravilnici, standardi iz oblasti poljoprivrede nisu mogli da se primenjuju.
Želja nam je da napravimo takav zakon koji će biti primenjiv, jer samo takav zakon može da donese, odnosno strategija može da donese boljitak i da donese iskorak svima nama. Kao što smo svi zaključili, poljoprivreda, to je vrlo jasno, je naša strateška grana, zajedno sa energetikom.

To je malo pre rekla i koleginica Slavica Đukić Dejanović, da ćemo sigurno napraviti takve timove i da bez jedne koordinacije, ne samo u zakonodavnom delu nego i u ovom delu primene, znači, u inspekcijskim službama, moramo imati ne samo koordinaciju nego moramo napraviti neku reorganizaciju, eventualno napraviti i drugačiju podelu i možda menjati Zakon o ministarstvima i sve drugo.
Pokazalo se da ovo pokazuje, hajde da kažemo, najblaže rečeno, nekoordiniranost u nekoj akciji, tako da je vrlo teško to sve ustrojiti.

Mene niste pitali, ali ja se izvinjavam, morao bih nešto da kažem na vašu rečenicu da sve ove afere i pisanje u medijima nije dobro donelo Srbiji. Da, naravno. Naravno, bio sam, iskreno razočaran u naše medije i uopšte u naš pristup čitavoj ovoj aferi, čitavom ovom slučaju kada su mi u gostima bili ministri poljoprivrede iz okruženja.
Verujte mi, potpuno isti rezultati, potpuno isti problem - Bosna i Hercegovina 1.125 uzoraka, 192 neispravna, Hrvatska zatvorena preko 600 farmi, Republika Srpska preko 200 tona mleka iz Mađarske pod ključem, jer ima visoku količinu aflatoksina. Da li smo čuli u javnosti nešto da se tamo događa? Čuli smo kao agencijsku vest. Prošlo je dva dana, seli su, napravili konsenzus, dogovorili se na koji način to da prevaziđu i jedino što je moguće i napravili najmanje štete i svojim poljoprivrednicima, svojim seljacima i prerađivačima i izvoznicima i čitavoj državi.

Želim reč.
Gospodine Đuriću, verovatno vas neće zadovoljiti odgovor, ali da kažem da sam rekao da zbog određenih objektivnih okolnosti nismo stigli još da uradimo za ovih sedam meseci sve što je potrebno. Radimo na tome. Nadam se da ćemo u nekom relativno kratkom roku moći to da uradimo. Imamo preko 100 različitih pravilnika čije se posledice tih pravilnika, nekih od tih pravilnika mogu primetiti tek u praksi. Upravo je to Pravilnik o aflatoksinu koji je donet 2011. godine i prava velika suša, elementarna nepogoda u 2012. godini je izazvala problem da on praktično ne može da bude primenjiv.
Znači, da smo imali prošlu godinu urednu, kao što smo imali svake godine, ne bi se možda ni pojavio ovakav problem. S tim što mi svake godine, prema jednoj naučnoj studiji koju smo dobili, imamo prilike između 5-10% aflatoksina u kukuruzu, zbog neadekvatnog čuvanja, zbog različitih drugih stvari.
Tako da, evo, znači, radimo na tome. Pokušaću da vas obavestim pismenim putem. Ne mogu tačno da vam kažem, imamo stotine pravilnika. Kažem vam da radimo na izmenama Zakona o bezbednosti hrane, koji je gotov, i još šest ili sedam pratećih akata. To je praktično već u doradi. Očekujemo da kroz javnu raspravu to završimo i da vrlo brzo bude u Skupštini, a što se tiče ovih pravilnika, biće sigurno još puno, puno posla.

Nisam ovaj primer iz okruženja rekao, niti mislio da su oni napravili neku prevaru ili da su želeli nekog da prevare. Govorio sam o nekom nacionalnom konsenzusu, govorio sam o nekim stvarima koje su bitne, ne samo za jednu političku grupu, jednu interesnu grupu, nego koje su bitne za čitav narod i za sve građane. Kod nas je to prebačeno na političku sferu i to se očigledno vidi. Ne može niko da me ubedi da nije politika, ako se izađe u javnost sa nepouzdanim i nestručno uzetim rezultatima, koji nisu provereni. Tako se izađe još i preko Tvitera i u sve dnevne novine sa velikim naslovima da je mleko otrovano, opasno po život. Nakon toga sledi, da se niko ne uvredi, patetična izjava kako trujemo nečiju decu, pa kada ja pomenem da imam četvoro dece i da moja deca piju mleko, onda sam ja monstrum koji truje svoju decu i rečeno je da su moja deca velika. To me je iniciralo da kažem da to jeste jedna politička stvar i da se vodi na terenu politike.
Sa pokrajinskim Sekretarijatom za poljoprivredu smo sedeli mnogo puta i razgovarali o svim aktuelnim stvarima. Seli smo kada je bila u pitanju suša, pa smo doneli zajedničke mere. Seli smo kada je bila u pitanju ogromna investicija Ujedinjenih Arapskih Emirata oko navodnjavanja, pa smo seli i dogovorili se. Osamnaestoga stižu rezultati u PDF formatu, gde je u fotošopu nešto brisano i to odmah izlazi na Tviteru, izlazi sutra u novinama, a sada treba da razgovaramo i da vidimo na koji način da to prevaziđemo. Da, želeli smo to da uradimo, ali mislim da sa druge strane nismo imali sagovornika koji je hteo to da prevaziđe na taj način, nego je izabrao neki drugi, po meni vrlo nekorektan, a pre svega iniciran politikom.

Počeću ono što sam zapisao.
Govorili ste o sistemu bezbednosti hrane, za koju smo rekli da predstavlja određeni problem i da mora da pretrpi određene izmene. Da, radimo na tome. Kada će biti? Očekujem da će u najskorije vreme biti, jer treba da uradimo još nekoliko stvari.
Govorili ste o 49 akreditovanih laboratorija. Čini mi se da imamo potpisano 42 ugovora sa akreditovanim laboratorijama. Nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju. Vaše pitanje je bilo – kako to da smo dobili različite rezultate? Čak smo u jednoj laboratoriji, u kojoj smo radili tih 302 uzorka, dobili od jednog uzorka mleka tri različita rezultata. Radi se o milijarditom delu kilograma. To su verovatno vrlo osetljivi aparati, za koje naše akreditovane laboratorije verovatno još nisu spremne, jer se i aflatoksin tek od skoro ispituje, tako da mogu da kažem da verovatno nisu ni oni još izverzirani u tim stvarima.
Čak rezultati koje smo dobili iz Holandije od, po našim informacijama, jedine akreditovane laboratorije za mleko u Evropi, dobili smo rezultate koji imaju toleranciju plus minus 29%. Prema tome, i oni stavljaju određena odstupanja, tako da je to verovatno slučaj i sa našim laboratorijama.

Nemam sve podatke i ne mogu stvarno da vam odgovorim na većinu ovih vaših pitanja. Dostaviću vam, ako se ne ljutite, odgovore vrlo brzo. Hvala vam lepo.

Prvo, samo malo oko politike. Ne znam da li ste obavešteni da je "srpska nestručna stranka" pobedila na ovim izborima, to bi vam trebalo biti jasno, a vi ćete imati, kao brojne frakcije, prilike na sledećim izborima da ponovo dođete do poverenja građana i da pokušate ponovo da upravljate javnim poslovima. Kako ste upravljali javnim poslovima u prethodnom periodu, vidi se i sada po potpuno urušenom sistemu i po svim onim posledicama koje imamo i do dan danas.
Vaše prvo pitanje, ignorisanje stručnjaka iz septembra meseca 2012. godine, o 37% zaraženog kukuruza. Ne, nije stigla do mene takva informacija.
Malopre sam vam rekao kada sam prvi put, znači tek u oktobru i novembru mesecu došao do podataka o tom kukuruzu. Odmah zatim oformio radne grupe koje su bile sastavljene od stručnjaka iz čitavog ministarstva i koji su došli do podataka da je procenat kukuruza zaraženog aflatoksinom 7%.
Da li imamo kukuruza u robnim rezervama? Imamo, negde oko 180.000 tona, između 150.000 i 180.000 tona. Sad je podeljeno nešto poljoprivrednicima, 300 kilograma po grlu. Takođe smo i tu po treći put već oformili komisiju da vidimo koliko je to kukuruza zaraženo, jer je neki dan bila izjava u medijima direktora Direkcije za robne rezerve, koji je izjavio da je negde oko 31% kukuruza zaraženo.
Kada ću podneti izveštaj? Izveštaj sam podneo i premijeru, i predsedniku svoje stranke. Kakve će oni sankcije i da li će uopšte podneti neke sankcije, ili na Vladi ili na Glavnom odboru, to je na njima. Ja sam potpuno spreman da oni ocene moju odgovornost u čitavom ovom slučaju. To uopšte nije sporno i to sam rekao već prvog dana, za sve ono što se događalo ministarstvu za ovih sedam meseci.
Zašto je vraćen nivo aflatoksina na 0,5? To je jedno vrlo interesantno pitanje. Možda će trajati malo duže. Ne znam da li imam vremena, predsedniče, ali pokušaću da skratim maksimalno.
S jedne strane imamo Pravilnik o maksimalnoj količini aflatoksina u mleku koji iznosi 0,5, a sa druge strane imamo proizvođače mleka koji ni u svesrdnu podršku države ne mogu da postignu taj standard. Mi znamo da je standard od 0,05 mikrograma po kilogramu aflatoksina u mleku evropski standard, standard EU, ali je EU, zajedno sa Južnoafričkom Republikom, izuzetak u svetu. Znači i Rusija, i Kina, i SAD, Indija, Latinska Amerika, tri četvrtine sveta pije mleko koje ima standard od 0,5.
Dakle, postojala je dilema da li se slepo držati ovog pravilnika koji imamo sa evropskog sa 0,05 i onda biti spreman na sledeće posledice. Te posledice su da ugrozimo životnu egzistenciju desetine hiljada malih proizvođača mleka, stočara, koji žive od mleka od svoje dve, tri krave i od njih napravimo socijalne slučajeve, da bi sutra o njima država trebala da vodi računa i da im se daju sredstva iz budžeta kojih, naravno, nemamo hronično, jer ste, između ostalog, i vi u prethodnom mandatu dobro raskrčmili tu kasu.
Dalje, druga posledica je da dnevno uništavamo stotine hiljada litara mleka koje se u najvećem delu sveta smatra ispravnim. Treće, da izazovemo ekološki problem, jer većina farmera ne bi se sigurno izlagala trošku da nosi to svoje neispravno mleko, tzv. neispravno mleko da nosi na neku drugu destinaciju, nego bi ga uništavali tu negde u blizini, što bi izazvalo ekološku katastrofu.
Četvrto, da li smo toliko bogati da možemo da prepolovimo broj muznih grla, koje je već u vreme vašeg mandata prepolovljen i to mnogo puta? Da stvorimo, praktično, crno tržište mleka, jer ako ne može da ide u zvaničnu upotrebu, znate kako to već ide po našem dobrom srpskom običaju, išlo bi na crno tržište. Da li smo dovoljno bogati da onda na rafovima imamo strano mleko, koje je verovatno mnogo skuplje i koje bi sigurno uticalo na životni standard naših građana?
Kad smo sve to sagledali i sve te ekonomske posledice koje proizilaze iz samo jednog pravnog akta, postalo je jasno da pravilnik treba makar privremeno menjati. Prva suša koja je pogodila Srbiju, znači 2012. godine, pokazala je da je pravilnik iz 2011. godine potpuno neprimenljiv i da se ništa neće događati ako u Srbiji u određenom periodu nastave da piju mleko sa količinom aflatoksina od 0,5 miligrama po kilogramu, jer taj isti standard ima, kao što sam rekao, i tri četvrtine sveta.
Smatrao sam da kao ministar poljoprivrede imam pravo i obavezu da zaštitim, pre svega, naše seljake i našu poljoprivredu i to sam uradio, stavljajući u ovim vanrednim okolnostima jednu vanrednu meru, a to je smanjenje standarda sa 0,05 na 0,5, a videli ste da smo se konsultovali i sa svim stručnjacima iz medicinskih nauka, pre svega sa Medicinskog fakulteta, sa "Batuta" i VMA. Hvala.

Imate prvo loše insajdere. Pošto vodimo zapisnike sa svih kolegijuma, ja ću vam dostaviti te zapisnike, pa ćete imati priliku da se uverite da nismo imali ni u septembru, ni u oktobru, ni u novembru uopšte tu temu na dnevnom redu.
Rekli ste da sam potvrdio nestručnost naše stranke. Može biti, ali mi smo tek na početku mandata i imamo jako puno posla pred sobom, uradili smo dosta posla i neće nas niti politikanti, niti oni koji loše misle svojoj zemlji i svom seljaku sprečiti u tome. O vašoj stručnosti, bilo je i prilike i biće možda prilike da razgovaramo, ali pre svega o vašoj stručnosti su se izjasnili građani ove zemlje. Pokazali ste koliko ste znali i koliko ste umeli. Nije to ništa strašno biti u opoziciji, čekajte neku drugu priliku, pa ako budete konačno oformili jednu stranku, imaćete možda uspeha na tim izborima.
Što se tiče izvoza našeg mleka, naravno, da sve mlekare koje izvoze rade te komercijalne poslove i oni sa svojim partnerima u inostranstvu razgovaraju i kakve ugovore postignu, takvi ugovori će biti i sprovedeni.
Imam česte sastanke sa proizvođačima mleka, videli ste pre neki dan da su se i oni zalagali i proizvođači mleka za to da ovaj standard ostane bar neko vreme, dok se ne steknu uslovi da se on promeni.
Prema tome, oni će sigurno izvoziti i dalje, imaće naravno, gubitke, ali mislim da će najveće gubitke imati upravo od politikanstva, koje je krenulo iz vaše stranke.
Što se tiče lobija koji su zainteresovani za sve ovo, za čitavu ovu stvar, da to sam ponovio više puta, ponavljam i sad, ali ne stoji ta primedba ni meni ni mom Ministarstvu, nego stoji pre svega vama koji ste ovu aferu praktično razgoreli.
Znači, to je GMO lobi, to je uvoznički lobi, i pre svega, najvažniji, to je politički lobi jedne frakcije Demokratske stranke koja želi da još koji mesec, još koji trenutak zadrži svoje fotelje, pogotovu u Vojvodini, ne uzimajući u obzir uopšte mišljenje građana Vojvodine, a mišljenje građana Vojvodine će vrlo brzo biti pokazano.
Vojvodina je od onoga što se nazivalo lokomotiva razvoja ove države, postala poslednji vagon tog voza koji žuri prema Evropi, a u tom vagonu ste nas doveli vi i vaša politika. Vojvodina ima najveći broj nezaposlenih, Vojvodina ima najveći rast, odnosno najmanji rast bruto društvenog proizvoda.
Prema tome, pobrinite se imate dosta sigurno problema vaših, pa razmišljajte i o tome, a da li će mene neko smeniti, ili da li ćemo se više gledati ne zavisi sigurno od vas, jer da zavisi od vas, ja sam već osetio mnogo puta kako bi prošao u životu. Hvala vam.

Evo, mogu vrlo kratko da odgovorim, pošto imam podatak iz Kancelarije Evropske unije, Nacionalna referentna laboratorija ne radi, ona je krenula sa osnivanjem još 2003. godine, EU je prema njihovim obračunima ukupna sredstva koja EU do sada utrošila na uspostavljanje Direkcije za Nacionalnu laboratoriju u Batajnici iznose oko osam miliona evra.
Nemam tačne podatke koliko je to bilo još iz našeg budžeta, znam samo da sam u avgustu mesecu obilazeći sve te delove Ministarstva zatekao i krov koji prokišnjava, zatekao i ljude koji nisu baš bili spremni da mnogo rade, tako da ćemo u vrlo kratkom roku uraditi tamo neke stvari.
Znači, kao što sam rekao, neka sredstva smo odredili da se to završi, očekujemo pomoć stranih donatora i dalje i po našim proračunima imamo dinamički plan, da bi do kraja 1. tromesečja 2014. godine ta laboratorija mogla da proradi.

Vrlo kratak odgovor na vaša pitanja. Znači da, kod nas postoje 42, ne postoje nacionalne laboratorije, postoje 42 akreditovane laboratorije, akreditaciju daje akreditaciono telo i ono im daje dozvole za rad.
Što se tiče mleka iz uvoza, mi smo kao što sam rekao poslali 302 uzorka od 37 proizvođača i od toga je 48 lotova ili 48 serija stavljeno odmah van prometa, dok nismo sačekali rezultate iz Holandije.
Rezultati iz Holandije su takvi da jedna trećina tog mleka je potpuno spremna za upotrebu i potpuno ispravna za upotrebu i po evropskim merilima, a ostale dve trećine su po našim novim standardima takođe za upotrebu.
Međutim, pošto je onda važio drugi propis, mi ćemo te dve trećine mleka uništiti.