Uvaženi predsedavajući, izuzetno je bitna tema, i gospodin ministar je tu. Svi smo mi delegati iz nekih lokalnih sredina i treba da odgovaramo tim građanima za postupke koje vršimo u ovoj skupštini.
Izražavam sumnju u kvorum i molio bih vas da se utvrdi kvorum.

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, već na prvi pogled zakon o izmenama i odpunama Zakona o akcizama vređa dostojanstvo i inteligenciju nas narodnih poslanika i diskredituje naš rad.
Da li je moguće da samo 15 dana posle dopune Zakona o akcizama ponovo dođe isti taj zakon po hitnom postupku. Ako je od ministra, ako je hteo da disciplinuje i da prevaspitava poslanike, mislim da je mnogo. Baš me interesuje kako će naše kolege iz poslaničkih klubova koji su glasali prošli put, maltene, protiv ovog zakona, kako će se ovog puta ponašati i kako će postupiti.
Razlozi predlagača za podnošenje Predloga ovog zakona su vrlo jasni i o tome su govorili poslanici DS-a u raspravi o budžetu za 2004. godinu.
Naravno, mi imamo problem sa nerealno planiranim prihodima budžeta, tu je i javna potrošnja koja je narasla i dovodi do vrlo visokog deficita budžeta od oko 45 milijardi.
Ovo je sve dodatno iskomplikovano i usvajanjem Zakona o haškim optuženicima i samim tim, doveden je u pitanje aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, i vraćanje duga Pariskom klubu. Zato ne vidim neke posebne razloge za euforiju naše delegacije koja se vratila iz Londona i Vašingtona, kada se već sve unapred znalo i sve je to unapred bilo rečeno.
Takođe, ne treba zaboraviti da ono o čemu je govorio ministar juče, znači, o spektakularnim uspesima naše privrede u prva tri meseca, ako i postoje takvi uspesi, onda to treba pripisati, pre svega, prethodnoj vladi, jer znate da je na snazi bilo - privremeno finansiranje budžeta, da su u prva tri meseca dospeli efekti od privatizacije preko 1.000 preduzeća u Srbiji i da se u četvrtoj godini tranzicije ti rezultati i vide.
Da bi nekako uravnotežili bilans i smanjili deficit, Vlada predlaže povećanje akciza na dizel-gorivo za oko 25%. Ovo rešenje, naravno, utiče na standard stanovništva preko povećanja maloprodajnih cena i pre svega, na opterećenje privrede, jer se zna da je dizel-gorivo jedan od bitnih inputa i da će multiplikativnim efektom dovesti do lančanog povećanja cena mnogih gotovih proizvoda.
Obrazloženje da ovo povećanje neće znatnije poremetiti odnos nivoa cena ovih proizvoda u Srbiji, a u odnosu na cene u okviru okruženja, deluje mi vrlo cinično. Uostalom, to je sasvim suprotno svim obećanjima Vlade i posebno je suprotno od onoga što je u ekspozeu ovde pred nama poslanicima rekao predsednik Vlade pre nekih mesec dana možda, gde se zalagao za povećanje standarda građana i za rasterećenje privrede.
Dalje, u razlozima donošenja zakona govori se o suzbijanju sive ekonomije. To je totalno nelogično sa ovim što se predlaže, jer svako povećanje nameta, poreza ili akciza, dovodi u uslovima jednake kupovne moći stanovništva do bežanja iz regularnih tokova i odlazak u sivu zonu ekonomije.
Ako je ideja bila suzbijanje sive ekonomije, onda je, pre svega, trebalo razmišljati o onome o čemu su govorili poslanici DS-a u raspravi o budžetu, a to je što brže uvođenje poreza na dodatu vrednost i eventualno, pomoć kod privrednih subjekata u nabavci fiskalnih kasa.
Znači, na kraju, ovaj predlog zakona ima za posledicu udar na standard stanovništva, novo opterećenje privrede i povećanje šverca i sive ekonomije. Hvala vam.

Dame i gospodo, u setu desetak antikorupcijskih zakona koje je usvojila Skupština u prethodnom sazivu neminovno sledi i ovaj zakon o sprečavanju konflikta interesa. No, plašim se da ovako koncipiran i ovako predložen neće odgovoriti svojoj funkciji i da ćemo doći u situaciju, kao i kod Zakona o izboru narodnih poslanika i glasanju dijaspore, da će on biti praktično neprimenljiv. O tome govori i više od stotinak amandmana predloženih na 37 članova ovog zakona.
Moj amandman je na član 11; predlažem da se stav 1. briše. Rešenje u Predlogu zakona je necelishodno, jer Predlog zakona ne predviđa način utvrđivanja postojanja pritiska ili nepriličnog uticaja, niti sankcionisanje takvog ponašanja. Šta se smatra pritiskom ili nepriličnim uticajem i kako se on ispoljava, koje je to lice, telo ili organ koji je nadležan za utvrđivanje stepena nepriličnosti? Uticaj je, u svakom slučaju, uticaj i svakim uticajem se teži ostvariti određeni interes.
Kako razlikovati nepriličan uticaj od izricanja stava ili različitosti mišljenja? Kako se može tumačiti zahtev ministra pravde, koji je tražio od članova upravnog sudskog veća da se povuku sa funkcije? Da li je to pritisak ili nepriličan uticaj?
Da ne bismo vodili funkcionere u nezavidan položaj, predlažem da se briše stav 1. člana 11.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, pre svega moram da izrazim svoje nezadovoljstvo time što smo materijal za ovu sednicu dobili tek u ponedeljak. Koliko znam, Vlada je zasedala u četvrtak i donela je predloge ovih zakona. Očekivao sam da će materijal biti distribuiran do nas poslanika mnogo ranije, da bismo stigli da se pripremimo i da možemo konstruktivno učestvovati u diskusiji.
Budžet za 2004. godinu je nerealno planiran. Svaki budžet treba da krene od dva osnovna principa. Prvi princip je uravnoteženost ili izbalansiranost javnih prihoda i javnih rashoda, što je i zakonska obaveza, a drugi princip je realnost. U slučaju predloga budžeta za 2004. godinu, ovaj prvi princip je ispoštovan, ali je zato drugi potpuno zaobiđen. Naime, bilo je logično da se krene od realnih prihoda i da se onda u odnosu na to utvrde i rashodi za tekuću godinu. Ovde je situacija sasvim drugačija. Nabacane su želje pojedinih ministarstava i zakonske i druge obaveze i na konto toga se izlicitiralo i došlo do prihoda koji je predstavljen u ovom budžetu, a to je tih 330 milijardi dinara.
Kako drugačije objasniti povećanje prihoda za preko 20% u odnosu na prošlu godinu ili kako objasniti poreske prihode od skoro 330 milijardi dinara u odnosu na 70 milijardi za koje ste rekli da su ostvareni u prvom kvartalu ove godine? Kako doći realno do tog iznosa, u uslovima optimističkog povećanja bruto društvenog proizvoda od 4,5% i inflacije od 8-9,5% kako ste predvideli?
U svom predlogu budžeta za 2004. godinu predlažete smanjenje poreskog opterećenja na zarade, finansijske transakcije i upotrebu i korišćenje dobara. Međutim, na drugoj strani opterećujete akcizama i građane i privredu, tako da je efekat i za stanovništvo, a naročito za budžet, praktično nikakav.
S druge strane, takođe se zalažete i za proširenje poreske osnovice. Naravno da tu niste u pravu. Treba raditi tako, ali vi to radite tako što odlažete uvođenje poreza na dodatnu vrednost i rok za uvođenje fiskalnih kasa. Tako ćemo doći u situaciju da taj zadatak treba da obavi finansijska policija, a bilo kako brojna i bilo kako obučena finansijska policija neće moći da utera te prihode u državnu kasu. Ovako nerealno planirani prihodi budžeta ne mogu da budu ostvareni.
Doći će do ogromnog deficita budžeta, a taj deficit budžeta neće moći da bude pokriven iz ovih izvora koje ste vi ovde predvideli, iz privatizacije koja je nerealno visoka i iz neto domaćeg finansiranja, pogotovo iz onog dela koji je predviđen za kupovinu zapisa trezora od strane građana i poslovnih banaka, koji će u daljem svom procesuiranju dovesti do destimulacije investiranja.
No, po meni, ono najvažnije pitanje koje niste rešili predlogom budžeta za 2004. godinu jeste status i mesto lokalne samouprave u ovom predlogu zakona. Naime, u predizbornoj kampanji svi su se zalagali za decentralizaciju i lokalne samouprave. Međutim, sve je urađeno da tako ne bude. Moram da budem i pomalo maliciozan, ovo mi liči na jedan politički potez koji ima za cilj da se oslabe lokalne samouprave pred predstojeće lokalne izbore. Taj smanjeni priliv sredstava verovatno će dovesti do lančane reakcije zaduživanja lokalnih samouprava, što će u narednom periodu dovesti u prvom trenutku do izbalansiranja prihoda i rashoda. Međutim, u daljem periodu će doći do dodatnih komplikacija u ostvarivanju budžeta za celu širu zajednicu.
Po vašem Predlogu zakona ukida se porez na fond zarada u iznosu od 3,5% i to pokušava da se nadomesti povećanjem poreza na zarade u iznosu do 30% u odnosu na 5%, kao što je do sada bilo po zakonu. Govorili ste i o računici, kako lokalne samouprave nisu oštećene time, međutim, iz razgovora sa svojim kolegama ovde došli smo do računice da su lokalne samouprave oštećene sa 5% do 10% svojih prihoda.
Nadalje, po prethodnom Zakonu o porezu na fond zarada do jedne trećine tih sredstava bilo je predviđeno za solidarnu stambenu izgradnju. To je imalo dvostruki efekat kod onog sloja stanovništva koji nije imao sredstava za kupovinu stanova, a sa druge strane imalo je efekat što su bila ubrizgana u lokalnu samoupravu nova sredstva; u građevinsku industriju nekih 45 miliona dinara, konkretno govorim za opštinu Zrenjanin.
Po Predlogu zakona o budžetu, stagnira ili se smanjuje učešće gradova i opština u porezu na promet. Ako se zna da su u prošloj godini lokalne samouprave preuzele nove obaveze, to su neke oblasti dečije zaštite i neki programi iz oblasti kulture, ove godine samim povećanjem zarada u oblasti obrazovanja dolazimo u situaciju da će onaj deo koji je predviđen za pokrivanje troškova škola i koji snosi lokalna samouprava biti povećan u odnosu na tako povećane plate.
Zato bi bilo dobro da razmotrite predlog o povećanju učešća gradova i opština u porezu na promet linearno za 10% i da se sredstva iznad limita koji ste predvideli zakonom u kompletnom iznosu, 100%, uplaćuju na račune lokalnih samouprava. Inače ćemo doći u situaciju da će totalno biti prekinuti investicioni programi koji se događaju na nivoima lokalnih samouprava. Drugih sredstava, nažalost, za finansiranje i za investiranje nemamo, tako da će u lokalnim samoupravama biti prinuđeni da povećavaju cene komunalnih usluga, a zna se kako će se povećanje cena tih komunalnih usluga odraziti na standard i na budžete naših građana.
Zato apelujem na vas da prihvatite bar neki od ovih predloga, u zajedničkom interesu građana Srbije. Hvala.

Da ne bih ponavljao ono što je rekao gospodin Bogdanović, ono što su govorili ostali poslanici DS u načelnoj raspravi, dileme nema, lokalne samouprave su oštećene ovom supstitucijom poreza na fond zarada i povećanjem poreza na zarade od pet na 30 posto.
Proračun u opštini Zrenjanin je da smo u apsolutnom smislu oštećeni za nekih 5% naših para, što sam čuo i od ostalih kolega iz lokalnih samouprava.
Ovim amandmanom se predlaže da se sredstva preko limita utvrđenog zakonom u potpunosti usmeravaju na lokalne samouprave. Do sada je to bilo u razmeri 50:50. Država neće biti oštećena, jer će ostvariti svoje planirane prihode, a sa druge strane ti prihodi će puno značiti lokalnoj samoupravi za investicioni razvoj. Hvala.