Evo, poštujući godine gospodina Trnavčevića i naše dugogodišnje prijateljstvo i, naravno, vaše znanje, ja ću da vam kažem da smo samo formirali radnu grupu stručnjaka da prati situaciju i da predlaže ministarstvu dalje mere i da koristimo zeolit mešan sa kukuruzom. To rade naše poljoprivredne stručne službe. Znači, ne dajemo poljoprivrednicima da sami oni to rade, nego naše poljoprivredne stručne službe, naši veterinari to rade i onda odnose takvu gotovu hranu kod poljoprivrednika.

Evo samo jedna rečenica. Nikad se ne može kontrolisati svaki primerak svake namernice. Postoje planovi predviđeni, planovi uzorkovanja koji se iz godine u godinu korigiju.  Pre 20 godina se nije istraživao aflatoksin, sad se istražuje, tako da se i to menja. To je jedna živa stvar koju moramo pratiti.
Slažem se sa ovim da ugradimo i u neke pravilnike i da vršimo što više i više kontrola. To zavisi, kao što sam malo pre i objašnjavao, i od organizacije službe i od novaca i od 1000 drugih stvari.

Nemam tako pojedinačno svrstane podatke. Mogu da vam kažem da smo mi podređeni merama. Tako imamo otprilike svrstane podatke, da smo mi ostali dužni nešto iz genetike, naravno četvrti kvartal za mleko i da smo, u principu, sa 99% izmirili sve svoje obaveze iz 2012. godine i sve obaveze iz 2011. godine. To je podatak koji ja imam iz ministarstva. Tačno šta je plaćeno, mislite veterinarskim službama ili kome? Evo, opet moram vama, već treći put, da kažem evo proveriću i odmah ćete dobiti odgovor vrlo hitno. Nemam podatak stvarno, ovde kod sebe.

Dakle, od 11. meseca nisu plaćeni, a ne od septembra, je li tako? Tako ste rekli? Videćemo to ovih dana. Imamo sredstava na računu, tako da mislim da neće da bude tu nekih posebnih problema.
Što se tiče šefa poljoprivrednih inspekcija. Mi radimo promenu sistematizacije. Očekujemo nova kadrovska rešenja i očekujemo da Vlada, možda na sledećoj ili tamo na onoj sednici, usaglasi, odnosno da dâ saglasnost na našu sistematizaciju, pa ćemo onda moći da radimo i ta kadrovska rešenja.

Govorili ste prvo da je rod u 2012. godini podbacio u kvantitetu i kvalitetu. Jeste, i svima je jasna i poznata činjenica iz dobro poznatih razloga, katastrofalna suša koja se ne pamti. Bilo je suša i ranijih godina, u određenim segmentima, na određenim područjima, ali ovako da zahvati čitavu teritoriju nikada nije bilo.
Proizvođači su se snalazili na različite načine. Neko ko je imao zalivne sisteme je sigurno bolje prošao i to treba da bude naša strategija u narednom periodu i to radimo. To je kao što vidite jedna od tačaka ugovora u oblasti poljoprivrede, gde ćemo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima najveći deo sredstava iskoristiti za revitalizaciju i izgradnju novih zalivnih sistema i da pokušamo da otklonimo posledice tih elementarnih nepogoda. Ono prošle godine je bila elementarna nepogoda.
Šta smo uradili preventivno? Kada smo dobili prve indicije oko toga šta može da se desi, oformili smo radne grupe od stručnjaka koje su savetovale šta u principu da radimo kao Ministarstvo i kao službe.
Sa druge strane, mogu da vam kažem da su poljoprivredne stručne službe u toku jeseni i u toku zime imale predavanja sa poljoprivrednicima, baš između ostalog jedna tema je bila i pojava aflatoksina.
Stupili smo u kontakte i sa svim organizacijama proizvođača. Tu imamo veliki problem, jer ne možemo još kao što sindikati imaju reprezentativnost, mi želimo da i te poljoprivredne asocijacije i udruženja imaju svoju reprezentativnost da bi znali sa kime da razgovaramo i u kom smislu. Razgovarali smo sa nekima, imali smo te teme na dnevnom redu, ali niko nije očekivao da će doći do ovoga.
Pokušali smo da saniramo koliko smo mogli. Pre svega, ovim merama o kojima smo govorili. Znači, da država pomogne da se iz robnih rezervi svakom onom poljoprivredniku gde je zatvoreno poljoprivredno domaćinstvo obezbedi 300 kilograma zdravog kukuruza po grlu. Da mu se obezbedi određena količina zeolita za koje naši veterinari kažu da je najbolje sredstvo i to je ono što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu.
Nadamo se da će ova godina biti što se tiče poljoprivrede mnogo uspešnija i bolja i nadamo se da ćemo sistemskim merama pre svega, Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiti da naši poljoprivrednici u narednom periodu naprave jedan iskorak mnogo veći nego do sada.

Ne mogu vam odgovoriti ko je kriv. Ima verovatno puno segmenata koji nisu dobri. Čuli smo i danas kod postavljanja pitanja od sistema kako je postavljen do organizacije službi, do toga da nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju i mnogo drugih stvari koje su tako urađene do sada. Pre svega, taj sistem se mora dopunjavati i mora se u narednom periodu napraviti takvim da bude mnogo efikasniji nego što je sada.
Što se tiče savetodavaca, asistenata, ja sam malo pre o tome imao razmenu mišljenja sa gospodinom Petrovićem. Mi se i dalje ne slažemo oko toga, znači oko načina njihovog angažovanja, broja, hajde da kažemo možda iz jednog najjednostavnijeg razloga, zato što para u budžetu za to nije bilo. Ove godine smo obezbedili jednu količinu para u budžetu i mi ćemo pokrenuti jedan sličan program gde ćemo angažovati agronome, ljude od struke koji će raditi na projektu ne samo aflatoksina, nego i onog što je mnogo značajnije, onog strateškog, što sam rekao malo pre, a to su zalivni sistemi, jer mislim da bez toga nema nam sreće.

Želim da odgovorim.
Malo ste cinično postavili ovo pitanje da li je sada aflatoksin pozitivan i da li ćemo vraćati ovo. Rekao sam jasnu dilemu koju smo imali u Ministarstvu i koju sam imao ja kao ministar.
Znači, sa jedne strane imamo pravilnik koji je praktično neupotrebljiv. S druge strane, imamo uništavanje poljoprivrede. Znači, potpuno uništavanje poljoprivrede, pogotovo malih poljoprivrednika, stočara koji nemaju ni nedelju, ni praznik, ni odmora, vi to znate vrlo dobro,koji imaju dve, tri, pet, sedam krava i koji žive od toga. Imamo i jednu formalnost gde, u principu, posle konsultacija sa zdravstvenim stručnjacima nema nekih, verovatno, bitnih razlika, mada smo sada čuli da nema razlika na zdravlje stanovnika.
Prema tome, nisam imao tu dilemu ni jednog trenutka. Predložio sam, i to već drugi put kažem, to nije donela Vladanego Ministarstvo poljoprivrede donosi taj pravilnik. Doneli smo pravilnik po kojem smo standard za aflatoksin u mleku praktično smanjili na 0,5 mikrograma po kilogramu.
Što se tiče izjave, čini mi se da ste rekli Zorana Miloševića, ne bih komentarisao. Ne bih komentarisao. Mislim da je neozbiljno od mene da komentarišem izjave po novinama, jer sam i sam u svojoj prvoj i drugoj rečenici rekao da je većina medija doprinela da ova afera dođe do ovakvih granica i da napravi toliku ogromnu štetu državi.
Prema tome, nije istina da se ne uzimaju uzorci, a za ostalo, ne bih da komentarišem.

Što se tiče ovog poslednjeg pitanja igračaka i odela, nisam tu baš na svom terenu. Koliko znam, to radi tržišna inspekcija, oni su zaduženi za to.
Što se tiče aflatoskina u mesu, njega ne može biti. U ostalim namirnicama se ne radi, jer je preduslov da bi se našao u namirnicama mnogo veći nivo aflatoksina u mleku. Mislim da je o tome koleginica Slavica malopre govorila mnogo opširnije nego ja sad.

 To je posao tržišne i sanitarne inspekcije. Mislim da oni to rade redovno i verovatno uzorkuju to. Kada bi se nešto pojavilo, oni bi alarmirali.
Što se tiče prvog pitanja koliko se i u kojoj meri kontrolišu izvozni proizvodi, pa nam se vraćaju onda sa nečim? Znate, imali smo skoro problem sa kukuruzom. Pojavila se jedna vest da je u Donjoj Saksoniji hiljade tona kontaminirane hrane stiglo iz Srbije, kukuruza. Na stranu to što smo dobili od naše uprave carina Srbije podatak da u čitavoj 2012. godini do 1. marta 2013. godine nijedan gram kukuruza nije izašao iz Srbije u Nemačku. To bih ostavi po strani. Onda smo se malo pozabavili tim propisima kako ide kod izvoza merkantilnog kukuruza i kako to ide, verovatno, kod svih drugih proizvoda.
To su potpuno komercijalni odnosi bez učešća države. Znači, odgovornost za robu do granice ili do predaje kupcu ima izvoznik, a kasnije ima onaj uvoznik koji ima mogućnost da unajmi neku kontrolnu kuću i da onda prekontroliše tu robu. Ako je ona ispravna da je primi, ako nije ispravna da je vrati nazad.

Nije na meni da kažem, pošto ne znam, naravno, ali znam samo da su ogromna sredstva potrošena ili su nestala. Mi smo po službenoj dužnosti predali nadležnim organima određene upite, tako da će se neko sigurno ovih dana i ovih meseci pozabaviti tom temom, pa ćemo onda videti gde je to. Imamo različitih informacija, ali ne bih da govorim o onome rekla – kazala, jer mislim da bi bilo suviše neozbiljno.

Mogao bih da ponovim većinu stvari koje sam rekao malopre, pošto ste i vi ponovili većinu pitanja koja su već postavljena, a na koja sam odgovorio, pa ću ukratko da vam kažem.
Što se tiče odgovornosti, da, ja sam spreman i rekao sam vam da sam ponudio ocenu svoje odgovornosti i premijeru i predsedniku svoje stranke, koja me je delegirala na ovu funkciju. Na njima je da odluče i prihvatiću svaku takvu odluku.
Tvrdim odgovorno da, što se tiče zakona, propisa i pravilnika, niko u ministarstvu nije napravio ni jednu jedinu grešku, da su ispoštovane sve procedure i da je sve u skladu sa pravilnicima i programom kakav je zacrtan u ministarstvu još ranijih godina.
Zataškavanje. Voleo bih, ako budete imali vremena i ako vas to interesuje, da vam dostavim presklipinge i da vam dostavim saopštenja Ministarstva poljoprivrede. Bukvalno posle svakog događaja ili posle svakog segmenta u događanjima u ovoj čitavoj aferi Ministarstvo poljoprivrede se oglašavalo. Sada je tu ono pitanje sa početka – na koji način su to prenosili mediji? Na koji način je javnost to prihvatala? Na koji način su se ponašali, i tu možda treba postaviti pitanje odgovornosti, upravo funkcioneri DS, koji su umesto da pokušaju da zajedno sa ministarstvo razrešavaju problem, taj problem raspaljivali i time zbunjivali narod?
Što se tiče ne činjenja, moguće da je bilo nekih stvari, da se nešto nije učinilo na vre, ali i dalje sporim vaše podatke, koje vi imate, o 37% zaraženog kukuruza. Ne znam odakle vam to. Zamolio bih vas da mi dostavite ako imate. Mi imamo podatak, koji sam rekao, iz jedne laboratorije iz novembra meseca, koja nije uopšte akreditovana za aflatoksin, koja je rekla da je zaraženo 70% kukuruza i to nije rekla zvanično obrativši se ministarstvu, ili nekom zvaničnom organu, nego su to izjavili preko medija u intervjuima nekim listovima.
Reagovali smo konfuzno. Proverili smo način na koji smo reagovali u prethodnom periodu. Rekao sam da smo to proverili upravo sa kolegama iz okruženja. Potpuno isto smo reagovali, kao i oni i to je jedini mogući način na koji može da se suzbije sve ovo što se događalo.
Kumulativno dejstvo na decu i pijenje mleka, mislim da je koleginica Slavica u dva navrata odgovorila na to pitanje i ne bih da prihvatim na sebe takvu odgovornost da o tome govorim. Imam ovde nešto iz kancelarije EU, pa bi, eventualno, možda mogao nešto da vam pročitam, ali ako budem našao u međuvremenu tačno rečenice koje glase, što se tiče tog kumulativa.

Samo malo još da dopunimo ovo oko pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Sve vreme se provlači i u javnosti jedna teza da je Ministarstvo poljoprivrede ignorisalo upozorenje Sekretarijata za poljoprivredu i sekretara za poljoprivredu, odnosno da ništa nismo ni preduzeli, dok pokrajinski sekretar nije izneo rezultate svojih istraživanja javnosti. Ovo je potpuna, potpuna, potpuna neistina. Moram da kažem 10 puta.
Ako hoćete baš hronološki, gospodin Ješić je 18. februara poslepodne Ministarstvu poljoprivrede poslao faks, potpisan sa njegove strane, u kome nam kaže da je uradio analizu 35 uzoraka mleka i da većina uzoraka pokazuje nedozvoljenu količinu aflatoksina. Mi smo trenutno reagovali na njegov zahtev i tražili da nam pošalje rezultate. On nam je poslao 35 PDF fajlova izveštaja jedne od laboratorija iz kojih se videlo nekoliko stvari.
Prvo, ispitivanje je nereprezentativno za donošenje opštih zaključaka o stanju mleka u Srbiji i da su rezultati na granici. Malopre sam vam govorio već da u najboljoj svetskoj laboratoriji tolerancija je 30%, a kod nas i mnogo više. Ovde je bila tolerancija od nekih možda 6%, 7%, pa i 10%.
Dalje, uzorke mleka uzimalo je nestručno i neovlašćeno lice za taj posao. Kada to kažem, to može da izgleda ovako malo naivno, ali postoji, naravno, posebna procedura, postoje posebno obučeni ljudi i postoji posebna oprema na koji način se uzimaju uzorci.
Treće, uzorkovano je i kratkotrajno mleko, tako da dok stignu rezultati, ne može se izvršiti provera da li je to tačno ili nije tačno. Četvrto, ono što sam i malopre rekao, u pojedinim poljima u dobijenim PDF fajlovima menjani su softverski, najverovatnije fotošopom, što dovodi u sumnju kompletnu autentičnost tog materijala.
No, i pored toga, ništa nije bilo sporno, nije bilo sporno da sednemo i da razgovaramo oko toga. Skrenuta je pažnja, to se događa 18. februara. Sutradan, 19. februara nama stižu rezultati od 320 uzorka i to se zna. Znači, čekamo sutrašnje rezultate. Za sutra smo već zakazali sastanak sa proizvođačima mleka, sa prerađivačima mleka i planirali smo sastanak sa pokrajinskom administracijom kako bismo završili taj posao na najbolji mogući način.
Međutim, istog tog dana, osamnaestog, kada su poslati ti rezultati, izlaze rezultati na Tviter nalogu sa rečima – otrovno, opasno po zdravlje, čovek koji to popije može na licu mesta da padne mrtav.
Prema tome, sutradan, takođe, dnevne novine sve objavljuju te rezultate. Ako hoćete pošteno, nisu mogli to da dobiju ujutru, pa ujutru da objave, nego je to sigurno objavljeno dan ranije. Da su hteli saradnju, oni bi tu saradnju dobili, kao što su imali, malopre sam to pomenuo, vrlo uspešnu saradnju kad se ticalo suše, kad se ticalo navodnjavanja. Uvek smo sedeli sa svim nadležnim organima AP Vojvodine, razgovarali o problemima i pokušavali da ih rešimo na zajednički način.

Naravno, to je naš osnovni cilj i naša osnovna ideja, da zaštitimo naše građane i za ovo će neko odgovarati. Odgovaraće za uzbunjivanje javnosti, odgovaraće za materijalnu štetu koju je načinio ovoj zemlji i odgovaraće za još puno stvari. Ali, nije to niti na Ministarstvu poljoprivrede, niti na Skupštini, nego za utvrđivanje te odgovornosti postoje organi koji će to sigurno utvrditi.

Da, borićemo se. Ukazali smo, tačno smo rekli decidirano koje su te grupe i borićemo se protiv njih.
Što se tiče nacionalne referentne laboratorije, EU je 2003. godine donirala značajna sredstva za uspostavljanje referentne laboratorije koja još uvek nije funkcionisala. Ovo je jedna od zamerki koju je Evropska komisija ponovila u više navrata.
Konkretni podaci, inače, podaci su iz Kancelarije EU. U rekonstrukciju i opremanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, u prvoj fazi uspostavljanja kompleksa, iz EU fondova uloženo je oko pet miliona evra. Takođe, iz IPA fonda 2010. godine programskog ciklusa, kroz projekat nabavke laboratorijske opreme, vozila za prenos laboratorijskog materijala i jačanja administrativnih kapaciteta u Direkciji za nacionalne referentne laboratorije Republike Srbije. Ukupnim budžetom predviđeno je još 6,5 miliona evra. Projekat je trebalo da se sprovede kroz dva ugovora, tviningom vrednim 1,5 miliona evra i sredstvima za nabavku opreme koja iznose pet miliona evra, i to za opremu za analitičku laboratoriju, za opštu laboratorijsku opremu, zatim za opremu za fitosanitarnu laboratoriju, za vozila za uzorke, kao i za opremu za tečnu hromatografiju.
Realizovano je 1,5 miliona evra za jačanje kapaciteta Direkcije i ta komponenta projekta je u toku, kao i nabavka dela opreme u iznosu od 1,6 miliona evra. Ostale nabavke su suspendovane. Prema tome, ukupna sredstva koja je EU do sada utrošila na uspostavljanje Direkcije za nacionalne laboratorije u Batajnici iznosi oko 8 miliona evra, s tim što nam je deo sredstava suspendovan. Razgovaramo sada sa njima, pokušavamo sa donatorima, kao što sam rekao, da ponovo uspostavimo izgubljeno poverenje i na osnovu tog izgubljenog poverenja da ostvarimo određena sredstva jer, kao što ste videli, to je jedan od vrlo, vrlo važnih segmenata u sistemu bezbednosti hrane u Srbiji.

Samo jedan podatak, pre nego što odgovorim na ovo pitanje vrlo kratko. Znači, govorite o 2009. godini, o Zakonu o bezbednosti hrane koji je usvojen. Mogu da vam kažem samo podatak da je u periodu od 1.5.2009. do 15.12.2009. godine, uvežene su količine od 241 hiljadu, odnosno 24.115 tona dijamonijum fosfata koji ima povećani nivo radioaktivnog urana. Znači, jedan vrlo ozbiljan podatak, koji sam sad dobio od kolege koji sigurno ne treba da prođe tako nezapaženo.
Inače, nismo do dana današnjeg osnovali stručni savet za procenu rizika. Radi se na tome, jedan od državnih sekretara je preuzeo na sebe obavezu, tako da očekujemo da u neko najskorije vreme imamo i taj stručni savet za procenu rizika.