Hvala i vama. Samo još jednu rečenicu, oko lokalnih samouprava i prihoda koji ubiraju od zakupa zemljišta, pošto sam radio dugo u lokalnoj samoupravi znam kako ide ta tehnologija. Ta sredstva jesu velika, ali kada se izvrši njihova disperzija na jednu veću površinu ta sredstva se gube. Možda bi bilo interesantno, o tome već razmišljamo, da se ta sredstva na nivou više opština, da se na nivou regije, grupišu i da se upotrebe za navodnjavanje, za čišćenje kanala, i za nešto što će nam biti trajnije i što će uz podršku budžeta, uz podršku sredstava Vlade Republike Srbije moći trajnije da reši problem koji imamo sad trenutno zbog suše i koji ćemo verovatno imati i u narednih par godina, pet, deset, petnaest, dvadeset godina.

Ne mogu vam dati potpuni odgovor. Morate i vi razumeti da novim Zakonom o vladi, o ministarstvima su se tu događale izvesne stvari. Ranije, u prethodnom periodu je ovo bilo Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, tako da radimo deobni bilans. Paralelno sa tim smo i mali ogromnih problema oko ove suše, oko interventih mera koje smo morali doneti.
Takođe, ono što je malopre govorio ministar finansija, zateklo nas je katastrofalno stanje u budžetu, katastrofalno stanje u samom ministarstvu, nerealno planirani budžeti i sve ono što se okomilo na nas. Po svim uveravanjima koje imam, pošto je vaše osnovno pitanje bilo – kada će biti isplaćene obaveze budžeta prema terenskim veterinarskim službama? Prema svim uveravanjima koje imamo, još sagledavamo sve to. Krenućemo sa tim isplatama i u 2012. godini, sve obaveze iz 2012. godine treba da budu ispunjene. To je ovo što mogu da vam kažem u ovom trenutku. Sve ostalo što vas interesuje, uputite na Ministarstvo poljoprivrede i dobićete odgovor u predviđenom roku.

Mogu vam dati odgovor kao i na prethodno pitanje. Dostavite mi podatke, jer su ovo suviše stručna pitanja i zahtevaju sigurno neku bolju analizu. Mogu da kažem uopšteno upravo ono što je takođe govorio ministar finansija oko tih sopstvenih prihoda. Svi ti sopstveni prihodi su nerealno planirani. Oni su bili izvor svega i svačega, da ne upotrebim neku težu reč.
Ako vam kažem da je u Direkciji za vodu bilo predviđeno sopstvenih prihoda od šest milijardi, koje je trebalo da bude ostvareno sad, a mi smo ostvarili jednu milijardu. Ako je od ukupno 15 milijardi koje su bile predviđene da se ostvare u Ministarstvu poljoprivrede do, čini mi se, prvog septembra, ostvarene nepune četiri, onda su vam jasni svi oni potezi koje hoćemo u segmentu finansija da radimo i da pokušamo da reformišemo.
Da, ima dosta dobrih stručnjaka. Čuo sam jako puno predloga. Očekujem da i taj segment rada Ministarstva poljoprivrede dođe na red. Verujte, učinićemo sve da poboljšamo
taj odnos prema korisnicima tih usluga.
Naravno, važi ono i dalje, molim vas da pošaljete neko pitanje i dobićete konkretan odgovor.

Da se ne bih ponavljao, ja sam govorio nešto o tome, ali vaše pitanje se odnosilo na rokove, a mislim da je izuzetno važno, iz ovog prvog seta, prvog segmenta ovih mera, gde u principu mi želimo da oslobodimo poljoprivrednike određenih finansijskih davanja i da te obaveze prolongiramo. Mi smo učinili sa svoje strane sve, razgovarali sa bankama, uputili dopise, a predsednik Vlade je takođe juče potpisao jedan dopis u tom smislu, tako da smo taj deo u principu završili i mislim da će se on realizovati i moramo potpisivati neke ugovore, regulisati sve to i mislim da će od 15. septembra to sve biti na snazi.
Kod ovog drugog segmenta mera, danas je govorio ministar trgovine oko intervencije na tržištu, oko nabavke do 200 hiljada tona merkantilnog kukuruza i mislim da će i to vrlo brzo biti ostvareno, jer svakodnevno na svetskim berzama, a i kod nas rastu cene kukuruza, tako da bi bilo uputno da što pre to uradimo.
Što se tiče ovog segmenta trećeg, znači to su direktne subvencije, mi smo danas od nekih sedam predviđenih akata doneli dva, očekujemo da posle rebalansa budžeta donesemo i ostalih pet, s tim što će se ove mere oko dizel goriva i oko subvencije po hektaru početi da se primenjuju već vrlo brzo, znači za nekih desetak i petnaest dana.
Što se tiče, to su u principu kratkoročne mere, kako ste ih i vi nazvali, znači za vanredne pomoći poljoprivrednicima koji su pretrpeli velike štete od suša. Što se tiče dugoročnih mera, mi tu imamo nekoliko stvari. Znači, na prvom mestu to je naše strateški cilj o čemu su govorili praktično i sve političke stranke u predizbornoj kampanji, o čemu se opredelila i ova vlada u ekspozeu premijera u julu mesecu, to je znači, povećanje Agrarnog budžeta.
Naš zacrtani cilj jeste 5% od ukupnog budžeta da bude namenjen za poljoprivredu, u ovom trenutku to je negde 2,4%, mislim da je još manje, jer su naravno planirani neki sopstveni prihodi. Očekujemo da u sledećoj godini to stigne negde na 4% i da u 2014. godini već projektovani budžet bude najmanje tih famoznih 5%.
Drugi naš strateški cilj jeste predvidljivost ambijenta u kome će poljoprivredni proizvođači imati mogućnosti i načina da planiraju svoju proizvodnju, o tome sam isto nešto govorio u odgovoru kolegi iz SVM.
Mislim da ćemo u dinamici negde do kraja septembra, znači, imati taj zakon, pustiti ga u javnu raspravu i da će on biti usvojen zajedno sa zakonom o budžetu, negde u novembru mesecu.
Vi ste govorili najviše i mislim da je to izuzetno bitno pitanje o trećem segmentu našeg strateškog plana, to su investicije. Znači, bez investicija čitavu privredu, a posebno poljoprivredi rezultata nema. Imao sam prilike ovih dana da govorim, razgovaram sa mnogim stranim predstavnicima, između ostalog bio je tu i ambasador Izraela. Moram da priznam da sam bio frapiran podacima koje oni imaju o poljoprivrednoj proizvodnji i kakve rezultate pružaju. Još kada mi je rekao da su oni 95% pustinjska zemlja, da su sve to postigli upravo navodnjavanjem, onda sam bio da kažem prosto oduševljen.
Svi sagovornici koji dođu kažu – vas je bog pogledao, imate zemlju, imate Sunce, imate vodu, ali izgleda da nas je bog malo u nekim drugim stvarima oštetio, tako da izgleda mi nismo uspeli da valorizujemo sve te stvari koje nam je bog poslao. Naravno da hoćemo kroz te investicije da pokušamo da podignemo naše, pre svega, uslove za bolje prinose, između ostalog tu spada navodnjavanje. Ali po onome kako smo razgovarali naš cilj je da stvorimo ambijent da bi neko došao i investirao u to.
Da li će to biti domaći investitori, ili strani investitori, potpuno je nebitno, ali mi moramo stvoriti uslove kao što je na primer ukrupnjavanje zemljišta. Jer, sada je totalno neracionalno da se zalivni sistemi postave na pet, deset, petnaest, dvadeset mesta, ukrupnjavanjem, a to država može da uradi, da stvori taj ambijent, stvorio bi se preduslov da se mnogo jeftinije, efikasnije instaliraju ti zalivni sistemi.
Mi ćemo takođe, učestvovati u tom investicionom ciklusu, mi sada imamo određene subvencije za investiranje u poljoprivredu, pokušaćemo naravno, da što više edukujemo naša poljoprivredna gazdinstva, poljoprivredne proizvođače da ulažu u navodnjavanje. Imamo mi nešto od projekata sada, već se radi jedan veliki projekat koji mislim da je negde u vrednosti od milijardu dinara, gde se raščišćavaju kanali.
Međutim moram da priznam, a neću da grešim dušu možda to i postoji, ali tražio sam u stručnim službama Ministarstva poljoprivrede i nisam dobio neki krovni strateški projekat koji će da kaže kako to izgleda sada, a kako treba da izgleda za pet, deset ili dvadeset godina, pa da mi onda to radimo po fazama. Nego, čini mi se baš, kažem neću da grešim dušu, da se to radi ovako od trenutka do trenutka, od mogućnosti kad se ima para onda se radi, kad se nema para onda se stane. Mislim da je to jedan ozbiljan projekat koji može ovoj Srbiji da donese mnogo toga dobrog.

Moram da kažem da sam pretrpeo dosta kritika baš zbog tog intervjua, međutim ostajem pri tom stavu.
Postavili ste pitanje praktično šta nas čeka 1.1.2014. godine? Osetićemo posledice jedne pogrešne politike prethodne vlasti o terminu prijema Srbije u EU. To, da ta vlast nije predvidela i nije razmišljala o adekvatnim merama zaštite čitave privrede, pa i poljoprivrede u konkurenciji i otvaranje evropskog tržišta.
Znači, prosečne carinske stope će 2014. godine pasti na nekih 1,5%, naši proizvođači neće biti konkurentni zbog samog sistema subvencija o kojima ste govorili i ostajem za tim, a mislim da je to jasno rekao i premijer u svom Ekspozeu, da ćemo mi pokušati da razgovaramo sa partnerima iz EU i da pokušamo da prolongiramo taj rok. To je moj odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo se lepo ispričali o ovim interesantnim temama, pokušao bih da se vrati na ovo što je manje interesantno izgleda, a to su izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Kolega Vlahović je govorio o amandmanu na član 3. Predloga zakona. Podsetio bih na neke opšte stvari, a to je tretman uopšte lokalnih samouprava kod Vlade Republike Srbije.
Naime, Vlada Republike Srbije negde u aprilu u vidu zaključka prihvatila je informaciju o drugom izveštaju o toku sprovođenja akcionog plana za realizaciju prioriteta iz evropskog partnerstva, gde se kaže kod odeljka za Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da je jedan od osnovnih zadataka i obaveza usvojiti i sprovesti reforme decentralizacije i obezbediti lokalne kapacitete kako bi se omogućilo efikasno obavljanje administrativnih i finansijskih poslova. Znači, to je zaključak Vlade.
U praksi je sve suprotno i sve se čini upravo da bi se lokalne samouprave što više oslabile. Moram da vas podsetim na novembar prošle godine kada smo donosili Zakon o budžetu, kada je praktično prvo usvojen Zakon o budžetu Republike Srbije, sa iznosom transfernih sredstava od tih 13,8 milijardi dinara, da bi se tek nekih desetak dana kasnije pojavio Zakon o učešću gradova i opština u raspodeli tih transfernih sredstava.
Znači, da smo kao lokalne samouprave stavljeni pred svršen čin, da nismo mogli uticati na iznose tih transfera i desilo se još nešto što je bilo, po nama, i to smo pomenuli onda, skandalozno, a to je da se po prvi put posle dugog niza vremena nisu pojavili kriterijumi za raspodelu tih transfernih sredstava. To je upravo ono na šta se naslanja ovaj amandman, naš amandman, i što pokušava da spreči, a to je raspodela sredstava prema političkoj podobnosti.
Ako se sećate, tada se pojavilo nekih 70 amandmana u kojima se tražilo da se transferna sredstva nekim lokalnim samoupravama povećaju na uštrb Beograda, što naravno nije u redu, jer Beograd, kao najveći i kao glavni grad, povlači najveći iznos transfernih sredstava. Tada je ministar obećao kriterijume i rebalans budžeta, što se tiče lokalnih samouprava i to je trebalo da se desi do 31. marta, takvo je bilo obećanje.
U ovom rebalansu, osim podataka da su trezori lokalnih samouprava ostvarili suficit, o tome nema ni reči. Čak i ovaj podatak oko suficita sredstava u lokalnim samoupravama ministar je rekao da od nekih pet milijardi preko četiri milijarde su ostvarili gradovi i to su isključivo izvorna sredstva, to se ne odnosi na druge izvore nego samo izvorna sredstva, pre svega od uređenja građevinskog zemljišta, znači od gradskih renti koje su iskoristili ti gradovi.
Prema tome, sve ostale lokalne samouprave, njih 150 ili 160, ostvarile su svega tu jednu milijardu.
Prema tome, ti podaci po meni nisu relevantni. U 2004. godini takođe nije poštovan budžetski kalendar. To se pokušava u ovoj godini ispraviti. Ove godine se malo zakasnilo sa memorandumom, no u Zakonu o budžetskom sistemu postoji još jedan termin, a to je revidiranje memoranduma tamo negde u oktobru, tako da će se to relativno uskladiti i biće u redu.
Skrenuo bih pažnju na još jedan primer nebrige i nepoštovanja obećanja od strane Vlade prema lokalnim samoupravama. Naime, u proceduri je, kao što ste videli, Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Osnovni cilj ovog zakona je, pre svega, ograničenje prava lokalnim samoupravama da određuju cene usluga i visinu zarada u javnim preduzećima koja osnivaju, što je totalno jedna decentralizacija.
Ovaj akt predstavlja totalno ignorisanje lokalnih vlasti i Stalne konferencije gradova kao njene asocijacije. Problem može da se pokaže i tamo gde su lokalne samouprave ostvarile kontakte sa donatorima, koji su svoje donacije uslovili praktično povećanjem cena u određenom roku na određeni ekonomski nivo, tako da se mogu i ta sredstva uskratiti.
Ovim predlogom zakona čak su predviđene i sanckije u vidu stopiranja transfernih sredstava, o čemu nema reči u zakonu. Ponovo da se vratim konkretno na ovaj amandman. Sve ovo što se odnosilo na taj amandman regulisano je članom 7. Zakona, gde je predviđeno da ministar može privremeno da smanji, odnosno obustavi sredstva drugim nivoima lokalne vlasti, ukoliko se izvršavanjem sredstava koja su iz budžeta preneta drugim nivoima vlasti ugrozi izvršavanje Ustavom i posebnim zakonom utvrđenih obaveza Republike. O mogućnostima je govorio gospodin Vlahović.
Samo bih rekao da, imajući u vidu redovne poslove koje obavljaju lokalne samouprave, njihove obaveze koje imaju, predložio bih kolegama da usvojimo ovaj amandman.

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, pred nama su predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti, Zakona o Akcijskom fondu i Zakona o privatizaciji, koji u suštini regulišu odvijanje procesa privatizacije. To je oblast koja je od suštinskog značaja za funkcionisanje i transformaciju privrede i oblast preko koje ćemo se najpre približiti željenom cilju, a to su evropske integracije.
Uostalom, rekordni rast društvenog bruto proizvoda u 2004. godini, osim odlične rodne godine u poljoprivredi, ostvaren je, pre svega, rezultatima privatizacije iz prethodnog perioda.
U primeni ova tri zakona od 2001. godine stečena su određena iskustva i ukazala se potreba za izmenama, sa tim da osnovni koncept privatizacije ostaje nepromenjen i to je dobro. Dobro je i to što su prihvaćeni neki predlozi i inicijative Odbora za privatizaciju, a on se u svom radu susretao sa dosta nedoumica i dilema.
Kod Zakona o tržištu hartija od vrednosti imamo dve značajne primedbe. Prva primedba: nema potrebe za utvrđivanjem retroaktivne primene navedenih odredbi; principijelno, svaka retroaktivna primena je loša i dovodi do problema i nedoumica ili stvaranja nejednakih uslova za sve učesnike na tenderu i mislim da se mogu naći i bolja rešenja.
Drugi problem je član 3. ili član 262a Zakona, gde se kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju, ako aktom Vlade Republike Srbije nije drugačije određeno. Vrlo je jasno da je neprimereno aktom Vlade Republike Srbije utvrđivati pitanja koja se mogu urediti i samim zakonom.
Izmene Zakona o Akcijskom fondu će u svakom slučaju dovesti do bolje zaštite društvene i državne imovine i aktivne uloge Akcijskog fonda, ali dovešće i do određenih problema koji mogu imati dalekosežne posledice.
Ovim izmenama predviđeno je aktiviranje prava upravljanja nad tim prenetim akcijama, što će Fondu omogućiti učešće u preko 500 firmi, a što se tiče većinskog vlasništva u preko 150 preduzeća. Tako država dobija pravo da delegira predstavnike u samim organima upravljanja koji postaju nešto u tim preduzećima.
U članu 8a kaže se da "pravo glasa po osnovu akcija iz stava 1. ovog člana Akcijski fond koristi naročito u sledećim slučajevima", što znači da može i u svim ostalim slučajevima.
Imamo usmeno obećanje ministra da se to neće dogoditi, ali to treba regulisati zakonom. Prihvatanjem amandmana kolege Palalića došlo je do određenih poboljšanja, ali se do kraja nije razjasnila ova situacija.
Postoji još jedan problem, a to je da država, kao manjinski vlasnik, može u određenim slučajevima da blokira rad preduzeća i da štiteći svoje interese dovede u pitanje interese ostalih vlasnika kapitala.
Od ova tri zakona, Zakon o privatizaciji je najobimniji i najznačajniji, ali, kako je rečeno u obrazloženju, nema koncepcijskih promena, već samo pojašnjenja i razrada, a sve to je to kreirala praksa.
Izmene su razvrstane u tri kategorije: rešavanje problema u sprovođenju restrukturiranja u samom procesu privatizacije; obaveze učesnika na tenderu i aukciji; treće, dogradnja postojećih zakonskih rešenja o prekidu postupka privatizacije, sadržini i raskidu ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine.
Pored niza pozitivnih efekata koje će ove izmene imati na proces privatizacije, cilj je sam maksimum prihoda i priliv novih investicija pravnih lica, odnosno onih koja se prodaju. Ima i nekoliko spornih stvari, koje će poslanička grupa DS - Boris Tadić pokušati da izmeni amandmanima.
Pre svega, sporna je obaveza državnih poverilaca, javnih preduzeća, Poreske uprave, Fonda za PIO, Fonda za zdravstveno osiguranje, Direkcije za robne rezerve i Fonda za razvoj, da otpuste dug prema subjektu privatizacije u celini i svoja potraživanja namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine.
Nije sporno da su dugovi najveći problem kod prodaje preduzeća. Takođe, nije sporno ni da ti državni dugovi učestvuju sa preko 50% u ukupnim dugovanjima privrede, ali takođe nije sporno da smo u ovoj skupštini izglasali Zakon o stečaju, koji je stupio na snagu 1. februara 2004. godine, u kome postoji razrađeni institut prodaje pravnog lica iz stečaja. Mislim da je to mnogo pravednije i time se praktično stvara tržište koje će regulisati cenu i uslove.
Takođe sam mišljenja da bi prodaju subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje trebalo vršiti isključivo metodom javnog tendera. Radi se o velikim i značajnim preduzećima, sa značajnim kapitalom i velikim brojem zaposlenih, tako da je metod javnog tendera mnogo primereniji od aukcije.
Dalje, ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa prijavljenim potraživanjima državnog poverioca, podnosi se prigovor arbitražnom veću. Sastav arbitražnog veća određuju stranke, tako što jednog arbitra predlaže državni poverilac, a drugog subjekt privatizacije. Mislim da bi u sastav arbitražnog veća kao predsedavajući trebalo da bude delegiran predstavnik Privredne komore Srbije, kao asocijacije privrednika, a ne ministar finansija, kako je predloženo u članu 20b Predloga ovog zakona.
Mislim da je dobro rešenje uvođenje privremenog zastupnika kapitala, jer je praksa pokazala da postoji vakuum od trenutka raskida ugovora do trenutka nove prodaje. Sporno je da privremenog zastupnika imenuje Agencija za privatizaciju, kao prodavac kapitala ili imovine, a ne Akcijski fond, koji po izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu već radi slične stvari, tj. ima pravo upravljanja u pravnim licima u kojima ima upravljačke akcije koje su mu prenete.
Novina u zakonu je i institut ustupanja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Ovo rešenje je pretočeno iz prakse, jer smo na Odboru za privatizaciju imali nekoliko predloga za ustupanje ugovora, što je sada regulisano i zakonom.
Malo je čudan stav 3. člana 41ž, gde se kaže da ustupilac
jemči Agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Sporno je, jer da taj jemac može da jemči, on bi verovatno realizovao taj ugovor, ne bi morao da ga ustupa.
Takođe je sporno rešenje iz članova 32. i 33. ovog zakona o nesprovođenju izvršenja radi namirenja potraživanja, ali to je već pravni problem i voleo bih da mi neko od pravnika objasni da li je to u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku.
Sve u svemu, praksa pretočena u akte suštinski ne menja koncept privatizacije, što je najbitnije, tako da očekujemo da će pospešiti proces privatizacije i da će on biti završen u predviđenim rokovima.
Poslanička grupa DS - Boris Tadić će u slučaju prihvatanja naših amandmana glasati za ovaj zakon. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, pre nego što iskažem konačan stav DS povodom ova dva zakona, mislim da je dobro reći par konstatacija.
Pre svega, iznenađuje me nezainteresovanih ministra finansija, gospodina Dinkića, koji se pojavio ovde na nekih pola sata i nije prisustvovao ovoj raspravi o ovom veoma izuzetno bitnom zakonu. Većina poslanika se negativno izrazila o njemu, a mogao je čuti ovde dosta konstruktivnih predloga i mogao bi to koristiti u svom daljem radu. Iznenađuje me, takođe, nezainteresovanost mnogih poslanika koji su direktno angažovani u lokalnim samoupravama i koji nisu bili prisutni ili se nisu dovoljno angažovali da zajednički istrajemo na cilju kako bi poboljšali ovaj zakon.
Mislim da je još nešto bitno pomenuti ovog trenutka, a to je budžet AP Vojvodine. Naime, ministar Dinkić je veoma oštro napao predsednika Izvršnog veća Bojana Pajtića ovde, sa ove govornice, rečima da je obmanuo pokrajinske poslanike, koji su tražili rebalans republičkog budžeta i veća sredstva za AP Vojvodinu. Imam pre sobom projekciju koju sam dobio od Sekretarijata za finansije AP Vojvodine, kojim se dokazuje da je budžet AP Vojvodine oštećen i da će realno u 2005. godini ostvariti nekih 6% manje sredstava nego u 2004. godini.
Privid da je povećanje budžeta Pokrajine Vojvodine izvršeno. Daju se transferna sredstva od nekih 13.480.000.000 dinara, a to su u principu samo transferna sredstva i kojima budžet AP Vojvodine predstavlja protočni bojler, jer se odmah sledećeg dana upućuju za plate zaposlenima u obrazovanju. Tu je izvršeno povećanje od 20%, ali to je dogovor ministra sa sindikatima.
Mislim da bi lepo bilo da se ministar Dinkić i predsednik Izvršnog veća ne prepucavaju preko novina, nego da zajednički sednu i da rasprave ova pitanja, i da računice stave na sto i da dođu do konačnog rešenja koje će odgovarati građanima u Pokrajini Vojvodini.
Što se tiče ova dva zakona o kojima smo raspravljali ovde već drugi, treći dan, znači, zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i zakon o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije o učešću opština i gradova u porezu na zarade, ni u svom ekspozeu za ove zakone, ni u svom jedinom obraćanju, ministar finansija nas nije ubedio.
Mi ćemo kao DS ostati pri onome što smo tvrdili na početku, a to je sledeće. Prvo, da se ovim zakonima ne omogućava donošenje odluke o budžetu lokalnih samouprava u predviđenom roku. Naime, mnogi poslanici su ovde govorili o tome, a jedan kolega je čak posavetovao i kaže, nema veze, za malo pa ćemo to uraditi.
Međutim, postoji Zakon o budžetskom sistemu koji decidirano propisuje dinamiku i procedure koje treba da se poštuju. Danas je 11. i ako bude glasanje u toku sledeće nedelje već smo probili sve rokove, već se ne poštuje Zakon o budžetskom sistemu i moraće da se ide na privremeno finansiranje budžeta za prva tri meseca sledeće godine, što će sigurno da proizvede velike posledice po direktne i indirektne korisnike budžeta.
Drugo, ono o čemu su svi govorili, da se ovim zakonima ne pružaju jasni kriterijumi i merila o raspodeli transfernih sredstava i omogućuju se političke igre i dogovori. Naime, mnogo se govorilo o tim kriterijumima, malim i velikim opštinama, razvijenim i nerazvijenim, graničnim i pograničnim. Očigledno je da ne postoje jasni kriterijumi i da ih hitno treba doneti. Kriterijum koji je ovde bio izgleda da je najpopularniji za vreme ovog našeg rada, a bio je – uzmi što više možeš Beogradu i verovatno ćeš dobiti to.
Treće, u šta nas nije uverio ministar Dinkić, a za šta smo se zalagali i šta tvrdimo, to je da će obim sredstava u 2005. godini realno biti niži za nekih 6% u odnosu na 2004. godinu, znači ukupan iznos za sve lokalne samouprave.
Naime, u projekciji koju smo dobili na Odboru za finansije u 2004. godini biće ostvareno preko 83 milijarde dinara ukupnih prihoda u lokalnim samoupravama, a predviđeno je za 2005. godinu 88 milijardi. Ako uzmemo u obzir da je inflacija sigurno preko 10%, znači da će realno biti uskraćeni budžeti za nekih 5% do 6%. Došli smo do toga da će lokalni budžeti biti oštećeni za više od 10%.
Privid koji se stvara da ćemo povećanjem učešća u porezu na zarade sa 30% na 40% ostvariti više prihoda je samo jedna projekcija gde se kaže da će plate rasti mnogo brže nego što je to realno.
Dalje, naša zamerka je bila na način transfera i ostajemo kod nje. Znači, on je sporan. Piše u jednom zakonu jedno, u drugom zakonu piše drugo, a naš predlog je da mora postojati automatizam, i to dva puta mesečno, kao što je do sada bilo sa porezom na promet. Došlo je do potpune centralizacije i smanjenja ovlašćenja lokalnoj samoupravi.
Ostajemo kod toga da je ovo pokušaj da jedna politička stranka iskontroliše sve finansijske tokove i da su na red došle lokalne samouprave. Demokratska stranka će zato biti protiv ovih zakona i neće učestvovati u tome.

Po Poslovniku, član 106. Gospodine Albijaniću, nisam mislio ništa loše. Vi ste to takođe loše protumačili. Vi ste bili gost sinoć Televizije u Zrenjaninu i govorili ste isto o ovome. Pokušavao sam da se uključim u program ili da se eventualno vidimo da vam najdobronamernije objasnim neke stvari.
Vi se očigledno ne razumete u ovo i to nije vaša greška, nije iz vaše struke. Vi ste matematičar koliko sam čuo i to je lepo, treba da se bavite matematikom, ali ovo nije prosta matematika. Znači, matematički gledano jeste, nominalno je budžet AP veći, ali su mnogo veća transferna sredstva koja samo prelaze preko budžeta AP Vojvodine i koriste se za isplate plata zaposlenih u obrazovanju.
A inače 99% budžeta AP Vojvodine puni se iz dva izvora: to su sredstva od poreza na zarade i sredstva od poreza na dobit, znači 99% budžeta.
Ta sredstva će, prema proceni Sekretarijata za finansije Izvršnog veća AP Vojvodine, biti niža realno za 6% u toku sledeće godine.
Takođe sam najdobronamernije poručio da je dobro da ministar Dinkić razgovara sa Izvršnim većem Vojvodine, jer je to zahtevalo 105 poslanika u Skupštini AP Vojvodine. Među tih 105 se nalazi, čini mi se, vaših pet koji su glasali za isto ovo. Samo sam apelovao da se sedne i da se dogovori. Možda je ta računica loša, možda nije dobra, ali treba da se sedne i da se dogovori oko toga.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, u ime poslaničke grupe DS-Boris Tadić u potpunosti podržavamo predlog amandmana koleginice Dacin, iako mi nije baš najjasnija tehnika kako će to biti izvedeno, treba sigurno to razraditi još.
Iz ovih sredstava samodoprinosa, pre svega, finansiraju se mesne zajednice i njihove aktivnosti, sve one redovne aktivnosti, od finansiranja sekretara do kulture, sporta i rešavanja komunalnih problema po mesnim zajednicama, do krupnih i velikih zahvata u opštinama i gradovima, gde se iz ovih siromašnih budžeta ne mogu finansirati izuzetno visoke potrebe za kanalizacijama, bolnicama i drugim akcijama. Prema tome, mi ćemo kao DS u potpunosti podržati ovaj amandman.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, ovo je jedan od niza amandmana gde su lokalne samouprave tražile povećanje sredstava za svoju lokalnu samoupravu.
Odbor za finansije je odbio ovaj predlog. Nisam optimista, ali mislim da ni Skupština neće usvojiti, no zbog građana opštine Zrenjanin, zbog sebe, pokušaću da vas ubedim u suprotno.
Naime, Predlogom zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešća opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini predviđeno je u članu 3 – transferna sredstva za opštinu Zrenjanin u iznosu od 117.446.767 dinara. Proverili smo sa službama Ministarstva, nije u pitanju tehnička greška.
Uzimajući u obzir naše računice i sve ono o čemu smo govorili u načelnoj diskusiji, Zrenjanin je po ovoj raspodeli transfernih sredstava oštećen za 35 miliona dinara. Upoređujući grad Zrenjanin, odnosno opštinu Zrenjanin sa sličnim opštinama, a to su opština Leskovac, Kruševac i Kraljevo, gde je obim prihoda u 2004. godini bio otprilike koliko i naš, u ovoj godini obim transfernih sredstava je niži za 60 do 70 posto u odnosu na te gradove, odnosno opštine u odnosu na Zrenjanin.
U tim opštinama je sličan broj stanovnika, slične smo površine, sličan broj imamo odeljenja u osnovnim i srednjim školama i dečijoj zaštiti. Jedino u čemu smo u prednosti to je da imamo veće izvorne prihode. Takođe, gospodin Obradović je govorio o tome da ti izvorni prihodi mogu da budu rezultat nekih specijalnih pogodnosti ili efikasnosti rada lokalne uprave. Tvrdim ovog puta da je zrenjaninska uprava izuzetno efikasna i da su ovi izvorni prihodi isključivo zahvaljujući radu te uprave.
Naime, mi imamo manji broj zaposlenih nego 2000. godine i imamo odlične rezultate, što se toga tiče, čak smo i ogledna opština za neke programe i načelnici naših sekretarijata su instruktori za raznorazne programe koji se događaju sada po Srbiji. Zrenjanin ima problema kao i ostali gradovi, kao i ostale opštine slične veličine.
Imamo i mi problem nezaposlenih. Zrenjanin trenutno ima negde oko 18 hiljada nezaposlenih, imamo problem tekstilnog kompleksa, metalskog kompleksa, sa disparitetom u ceni poljoprivrednih proizvoda i imamo jedan ogroman problem, već godinu dana voda za piće u opštini Zrenjanin nije za ljudsku upotrebu, odnosno nije za piće i nije za pripremu hrane.
To je ogroman problem i lokalna samouprava u Zrenjaninu finansira kompletno snabdevanje vodom za piće i pripremu hrane sve škole, sve dečije vrtiće i sve bolnice. Možete da mislite koliki je taj trošak. Mislim da sam uspeo da vas ubedim, ako ne u potpunosti, onda bar neke od vas i apelujem na vas da glasate za ovaj amandman.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i zakon o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade za 2005. godinu posledica su i nastavak usvajanja Zakona o budžetu Republike Srbije.
Demokratska stranka je podržala sva pozitivna rešenja pre nekoliko dana usvojenog Zakona o budžetu Republike Srbije. Znači, dobro je što se smanjuje javna potrošnja i time verovatno utiče na povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Dobro je što se smanjuje budžetski deficit i time verovatno izlazi u susret Međunarodnom monetarnom fondu oko otpisa 15% duga prema Pariskom klubu poverilaca.
Sa druge strane, veoma je loše što ovaj budžet, usvojen pre neki dan, nema nijednu razvojnu komponentu. Sredstva za privredu su na nivou iz 2002. godine, agrarni budžet i kapitalne investicije su u padu, nema ništa od stanogradnje, a železnica će verovatno doživeti kolaps. Najviše se u ovom Zakonu o budžetu ogrešilo o budžet AP Vojvodine i lokalne samouprave, i to je najveći problem. Skupština AP Vojvodine pokrenula je inicijativu za rebalans budžeta Republike Srbije i nadam se da ćemo biti u situaciji da u ovom domu raspravljamo o tome.
Što se tiče lokalnih samouprava, usvajanjem ova dva zakona umnogome će biti otežano funkcionisanje lokalnih samouprava u 2005. godini. Tri su problema evidentna. Prvi problem su rokovi za donošenje lokalnih odluka o budžetu i kriterijumi. Naime, Zakon o budžetskom sistemu je nametnuo određene procedure i dinamiku donošenja odluka o budžetu u lokalnim samoupravama.
Sve to počinje sa memorandumom Vlade i ministarstva, da bi usledilo uputstvo korisnicima budžeta, direktnim i indirektnim, i da bi se kroz javnu raspravu došlo do toga da, po dinamici predviđenoj zakonom, 15. novembra opštinsko veće predlaže skupštini odluku o budžetu, a skupštine lokalnih samouprava do 15. decembra svake godine su dužne da usvoje tu odluku o budžetu.
U slučaju neusvajanja sleduje privremeno finansiranje, a danas je 10. decembar, i sumnjam da će uspeti lokalne samouprave da donesu svoje lokalne budžete, tako da ćemo verovatno imati problem da će većina lokalnih samouprava biti na privremenom finansiranju, sa svim posledicama koje to nosi po direktne i indirektne korisnike tih budžetskih sredstava.
Dalje, do sada je bila praksa, što je i normalno, da uz Zakon o budžetu ide zakon o obimu sredstava i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na promet. Ovog puta je to drugačije. Ova dva zakona ne prate Zakon o budžetu i imam utisak da je to urađeno namerno, da smo u lokalnim samoupravama stavljeni pred svršen čin, jer je obim transfernih sredstava limitiran po ovom zakonu na 13,8 milijardi.
Ministarstvo je ostavilo nama u lokalnim samoupravama da se gložimo između sebe i, kao što ste videli, odnosno imaćemo priliku da vidimo, juče je bio Odbor za finansije i preko 70% amandmana se svodi na to da se povećaju određenim lokalnim samoupravama transferna sredstva, a da se ta sredstva smanje gradu Beogradu, pošto on nominalno ima najveći obim sredstava.
Takođe, u ovom zakonu nisu dati detaljni podaci o kriterijumima, kao što je to bilo kod dosadašnjih zakona. Doduše, piše u novom članu 99. zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi da se transferna sredstva raspodeljuju prema sledećim kriterijumima: broj stanovnika, broj odeljenja i broj objekata osnovnih i srednjih škola, broj dece obuhvaćenih društvenom brigom o deci i broj objekata društvene brige o deci, status životne sredine, stepen razvijenosti, veličina teritorije jedinice lokalne samouprave.
Međutim, to je trebalo da prati tabelarni uporedni prikaz tih lokalnih samouprava, pa se ne bi dogodilo ono u šta svi sumnjamo, a većina poslanika iz Narodne skupštine koji su u lokalnim samoupravama pričaju o tome, a to je da su se transferna sredstva delila i na osnovu političke podobnosti.
U tom smislu ide i amandman profesora Živkovića iz Demokratske stranke, koji je podneo amandman i nadam se da će biti prihvaćen taj amandman na usvojene kriterijume.
Drugi problem kod ova dva zakona je obim sredstava. Naime, na predsedništvu Stalne konferencije gradova, kojom u ovom sazivu predsedava gospodin Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, predstavnici Ministarstva finansija, bila je prisutna gospođa Lukač i gospodin Stepanović, izjavili su da postoji suficit u lokalnim samoupravama i da će u 2005. godini biti transferisano realno manje sredstava lokalnim samoupravama.
Sam ministar kod rasprave o Zakonu o budžetu, videli smo u tabelama koje smo dobili juče i prekjuče, predviđa se da će u 2004. godini lokalne samouprave ostvariti 81 milijardu dinara, a u 2005. je predviđeno 88 milijardi. Međutim, to je bila projekcija na osnovu samo šest meseci. Juče smo dobili nove podatke na osnovu projekcije od 11 meseci, da će ova sredstva ostvarena u lokalnim samoupravama biti znatno veća, tako da ćemo doći u situaciju, ako uzmemo u obzir i inflaciju, da su realno sredstva za nekih 7 do 8% niža u lokalnim samoupravama nego što je to bilo u 2004. godini.
Dalje, od 1. januara 2005. godine poznato je da se ukida porez na promet i uvodi se porez na dodatu vrednost, koji je u celosti prihod budžeta Republike. U lokalnim samoupravama to treba da se nadomesti povećanjem učešća u porezu na zarade sa 30% na 40% i transferom 13,8 milijardi dinara. Računicom koju smo pokušali da simuliramo u lokalnim samoupravama, a imam izveštaj i od ostalih kolega koji su u lokalnim samoupravama, lokalne samouprave biće oštećene i uskraćene za najmanje 10% svog prihoda.
Naime, računica Ministarstva je drugačija. Oni su projektovali izuzetno visoko povećanje plata u 2005. godini i onda to povećanje sa 30% na 40% učešća dovodi do takve računice.
Takođe, ako se uzme u obzir da imamo velike probleme u lokalnim samoupravama sa naplatom lokalnih i izvornih prihoda, naravno zbog takve situacije u privredi i u društvu uopšte, dolazimo u situaciju da lokalne samouprave koje su preduzele neke korake imaju dugoročne investicije i neće moći da ostvare svoje planove u sledećoj godini.
Osim toga, kod određivanja iznosa transfernih sredstava za lokalne samouprave afirmiše se jedan veoma opasan princip. Znači, što manje izvornih prihoda, to veća pomoć Republike. Sve one lokalne samouprave koje imaju visok stepen naplate izvornih prihoda i visoka izvorna primanja budžeta su oštećene i kažnjene ovom raspodelom transfernih sredstava.
Mogu vam reći primer Zrenjanina. Imate to u tabeli i možete pogledati. Zrenjanin je peti po visini izvornih prihoda, a na 16. mestu po transfernim prihodima koje dobija od strane Republike. To je jedan veoma loš recept, jedna demagogija i treba oslobađati građane od određenih nameta da bi se dobilo više iz Republike. Mislim da je to jako loš recept, i to neko mora da plati, i odraziće se sigurno na budući rad lokalnih samouprava.
Sledeći problem je transfer sredstava, znači sama tehnika transfera tih sredstava, tih 13,8 milijardi dinara. Naime, u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, u novom članu 99, stoji da se srazmerni deo transfernih sredstava iz stava 1. ovog člana uplaćuje jedinici lokalne samouprave jednom ili više puta mesečno.
Dalje, u Zakonu o raspodeli sredstava iz budžeta Republike Srbije o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini u članu 4. kaže se da ministar nadležan za poslove finansija prenosi opštini, gradu i gradu Beogradu, na račun propisan za uplatu tekućih transfera od drugih nivoa vlasti, u periodu od 5. do 25. u mesecu za tekući mesec u visini 1/12 iznosa iz člana 3. ovog zakona. Znači, očigledno se vidi da postoji određeni problem.
Po nama, dinamika transfera ne sme biti vezana za ostvarenje prihoda od PDV-a, već bi trebalo, pošto je to zamena za porez na promet, da se transferiše dva puta mesečno, tačno određenog datuma i ne sme biti vezano za volju ministarstva ili nekog pojedinačnog ministra.

Ne, završavam. Iz svega ovoga evidentno je da su lokalne samouprave uskraćene za deo prihoda. To znači da se neće moći finansirati određene aktivnosti koje su većina lokalnih samouprava preduzele u prethodnom periodu: zaštite životne sredine, agrarni budžet, razvoj malih i srednjih preduzeća, što je postalo sastavni deo većine tih lokalnih budžeta.
Znači, svedeni smo na finansiranje poverenih poslova. Ništa od obećane decentralizacije i davanja većih ovlašćenja lokalnim samoupravama. Očigledno je ovo pokušaj da jedna stranka kontroliše sve tokove finansija u ovoj zemlji. Posle Narodne banke Srbije, posle poslovnih banaka, posle osiguravajućih društava, posle Komisije za hartije od vrednosti, došle su na red i lokalne samouprave. DS je protiv toga i DS neće glasati za ovaj zakon.

Pomenut sam.

Samo par rečenica. Kolega Urošević je govorio o principu solidarnosti. Princip solidarnosti, naravno i da, i svi smo za to, i hoćemo to da uradimo.
Međutim, pre tog principa solidarnosti treba uspostaviti drugi princip, princip utvrđivanja kriterijuma. U tome je bila naša primedba na ova dva zakona. Nemamo jasne kriterijume. Piše tamo, broj stanovnika, površina, broj odeljenja, dečija zaštita i sve to, a kako objasniti onda da ista veličina gradova, sa sličnim koeficijentima, opština Zrenjanin, Leskovac, Čačak, Kruševac, Kraljevo, otprilike imaju isti broj stanovnika, isti broj razreda osnovne škole, srednje škole, dece pod dečijom zaštitom i da transferna sredstva za Zrenjanin su 70 i 80% niža nego u ovim gradovima.
O tome govorimo, o jasnim kriterijumima koje je trebalo prvo uspostaviti, a tek nakon toga da se primeni princip solidarnosti.