Zahvaljujem.
Mislim samo da je važno dopuniti, s obzirom da je poslanik postavio, naravno važno pitanje iz oblasti zaštite prava manjina, da je Srbija u procesu pregovora i kao jedina zemlja kandidat, koja je imala obavezu da u okviru poglavlja 23. koje se odnosi na vladavinu prava, kreira i sprovodi akcioni plan poseban za nacionalne manjine.
Moram da vam kažem da je do sada u odnosu na predviđene aktivnosti ispunjeno oko 70% obaveza, a upravo sutra je predstavljanje novog izveštaja o aktivnostima i očekujem da će biti ili na istom nivou, a očekujem možda i više. Glavna aktivnost u poslednje vreme jeste bila zapravo Zakon o savetima koji je urađen u saradnji sa Savetom Evrope. Slede izbori, kao što ste rekli, 4. novembra. Pohvaljeni smo za obezbeđivanje udžbenika, dakle, na jezicima nacionalnih manjina od strane Evropske komisije. Ostalo je još, ja mislim, za albansku nacionalnu manjinu da se udžbenici obezbede, a posle duge pauze, još od 2014. godine, održana je i ta prva mešovita komisija za manjine sa Hrvatskom.
Dakle, mi svime ovime pokazujemo našu volju da rešavamo sva otvorena pitanja, a istovremeno tražimo zaštitu i recipročno prava i naše manjine u drugim državama regiona. Tako da, moram da vam kažem, mislim da je važno da značajnijih primedbi od strane Evropske komisije, u pogledu ispunjavanja odredbi iz ovog akcionog plana, nema. Hvala.

Hvala.
Ako mogu da dodam nešto, pošto ste postavili pitanje oko toga zašto je neko u UN. Znate, mi svi zaboravljamo da u trenutku kada je izmešten proces pregovora iz UN pod okrilje EU, međunarodna uprava nije bila suspendovana na KiM. Nije ni danas suspendovana međunarodna uprava na KiM i to svi vrlo često zaboravljamo.
Trebalo bi takođe da se setite toga pošto postavljate pitanje zašto je ili kako je ili koja politika je doživela krah? Mislim da bi trebalo da postavite pitanje kako je moguće, evo ja kao ministar za evropske integracije to pitanje često postavljam, kako je moguće da EU kao neko ko olakšava dijalog i garantuje sporazum time što je madam Ešton potpisala zajednički kao visoka predstavnica za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, nasledila je madam Mogerini koja je posrednica, dakle, kako je moguće da Briselski sporazum sa garantom EU i sa nedavnim obećanjem da će do 4. avgusta biti uspostavljena zejednica srpskih opština, kako je moguće da vi ne postavljate pitanje, a ja kao ministar u Vladi zadužen za evropske integracije postavljam?
Dakle, kako je moguće da se to dešava? Koje su garancije, dakle, koja daje EU, nego iz Srbije idu pisma o tome da se Federika Mogerini zamoli da se sačuva teritorijalni integritet Kosova i multietničnost Kosova. Pa, zašto gospođi Mogerini niste pisali pisma o tome, zašto 4. avgusta nije uspostavljena zajednica srpskih opština i zašto i kako EU nastavi i nastavlja da garantuje primenu Briselskog sporazuma?
U takvim okolnostima, predlog rešenja, dakle koje može da ide oficijelno, neoficijelno, razgovara se u fleksibilnim modelima, nažalost doživljava krah, znate u kom smislu? U smislu da oni koji samo zato što ne podržavaju Vučića i ovu Vladu se saglašavaju sa istim stavom kosovskih Albanaca oko toga da neće da govore ni o čemu, ne ni o nekom razgraničenju, ni o zajednici srpskih opština, ni o čemu neće da razgovaraju. Pa, to je krah, kada nema nacionalnog jedinstva oko ideja koje mogu da budu sprovodljive i ostvarive i kada se zarad političkih poena urušava mogućnost koja se otvorila mukotrpnim i dugotrajnim diplomatskim činjenjem i mudrom politikom ove Vlade i Vučića.
I, vi postavljate pitanje koja je to politika? Vaša je politika doživela krah, jer niste spremni da podržite ono što je razumno, racionalno i sprovodivo. Vi se saglašavate sa onima koji ne dele naše interese. E, to je krah, kada nemamo… Mi možemo da se ne slažemo oko svih rešenja, mi možemo da se ne slažemo oko čitavog niza unutrašnjeg, spoljnopolitičkih odrednica, to je sve legitimno, ali ako nema makar i javnog nacionalnog jedinstva u trenutku kada se pregovara najvažnije pitanje, ja mislim da je to krah vaše politike, a to je samo nastavak onoga što je započeto nažalost i pre 2011. godine, i koje se sukcesivno sprovodi, do neke 2013. godine, kada Briselskim sporazumom uz medijaciju EU, onako kako je moralo da bude, jer je izmešten proces pregovora, uspevamo da stvorimo manevarski prostor da neka vin-vin, kako bi se u teoriji rekla, situacija dođe na dnevni red.
Prema tome, ako ste pitali koja politika, znate, za mene je pravo pitanje -kako nije uspostavljena zajednica srpskih opština 4. avgusta? I, šta ćemo, ja pitam, naravno, pitam i EU, naravno, i to pitanje postavljamo, i ja bih volela da i vi postavljate, a ne Vučićevu politiku da doživljavate kao krah, nego je krah kada se slažete sa onima koji su protiv interesa Srbije. To je sve što imam da vam kažem.

Evo, ja bih samo dodala nekoliko stvari, pošto vidim da je potpuno ili nerazumevanje, nedostatak volje da se nauči, da se pročita. Interpretacije se nikad ne čitaju. Čitaju se originalna dokumenta. To se otprilike nauči na prvoj godini fakulteta, da kad imate dokument, pročitate dokument i onda imate sopstvene interpretacije, ako ih imate i ako su validne.
Druga mogućnost koja postoji, to je da zaista ne razumete proces, i to je legitimno i uvek treba pitati. Dobro je što pitate, jer ono što vi ne razumete jeste šta je suština svakog izveštaja i zašto izveštaj postoji kao forma za one zemlje koje su u procesu evropskih integracija i koje su kandidati.
Dakle, izveštaj je instrument kojim se utvrđuje presek stanja u reformama. Dakle, ne daju se političke ocene. Politička ocena je data samo u jednom izveštaju i to u izveštaju iz 2010. na 2011. godinu, kada je bio toliko tužan i skandalozan narativ kojim se opisivalo stanje u Srbiji u oblasti pravosuđa, u oblasti korupcije. To je neponovljiv narativ. Nadam se da nikad više takav narativ u izveštaju, kakav je bio 2010-2011. godine, a pretpostavljam da se sećate ko je tada uređivao reformski proces u Srbiji, se nikada više neće ponoviti.
Delovi oko ekonomije u to vreme, koji su pripisivani, koji su takođe bili loši, koji su pripisivani ekonomskoj krizi, a sećamo se da su nas neke vaše, čini mi se, partijske kolege ubeđivale kako će ekonomska kriza zapravo proizvesti neverovatno pozitivne efekte na sjajnu srpsku ekonomiju u to vreme, samo što to nekako nije bilo prepoznato. E, tada je data politička ocena i preporuka, u tom izveštaju, jednoj drugoj Vladi koja nije uspela da zbog toga ni otpočne pregovore, zvanične, sa EU.
Ovaj izveštaj, ako mogu da ga nazovem izveštajem koji je pozitivan, a mogu da ga nazovem, dakle, ukupno govoreći u onom smislu koji izveštaj meri napredak u određenim oblastima koje su pobrojane od ekonomskih, političkih, regionalne saradnje, pa i normalizacije odnosa između Beograda i Prištine u najvećoj meri je konstatovan napredak, negde manji, negde veći, i to je činjenica, i to je ono što smo rekli građanima Srbije otvoreno. Dakle, i to je ono što ne mora ni Evropska komisija da nam kaže, pa znamo mi da treba i znaju svi građani Srbije da još više moramo da radimo na reformi pravosuđa.
Zaboravili ste da pomenete da je postignut, ne samo određeni napredak, nego da je naročito pohvaljeno smanjenje broja zaostalih predmeta i izvršenja i uspostavljanje mera za ujednačavanje sudske prakse, što je ono što građane najviše zanima, da im ne čame predmeti po 10, 15 i 20 godina kako se to, nažalost, dešavalo. To je ono što građani mere.
Da li su ustavne promene neophodne? Da, jesu zato su bila dva kruga debate, poslati amandmani Venecijanskoj komisiji koja je zaista referentan okvir koji može da da preporuke u odnosu na to da li su ustavni amandmani u skladu sa postojećom svetskom praksom, dobrom praksom, pre svega, ili najboljom praksom, pa i tada ćemo ponovo ići na debatu da bi se u potpuno parcipativnom i inkluzivnom procesu došlo do najboljih rešenja.
Nemojte da se podsećamo reforme pravosuđa od pre nekoliko godina koja je tako katastrofalno propala. Zato smo oprezni i zato možda nešto i kasni da ne bismo došli u situaciju da nam se onakva reforma pravosuđa još jednom desi. To je najveći interes građana Srbije. Dakle, da li će to biti vaš argument, da li ćemo otvoriti jedno poglavlje zbog toga manje ili više, ja smatram da je važno i, kao ministar nadležan, izuzetno je važno, ali je još važnije da ova oblast bude uređena na način na koji će zaista da pruži sigurnost našim građanima, da uspostavi vladavinu prava i ja mislim da smo mnogo toga uradili. Svaka druga interpretacija je maliciozna. Možemo da idemo dalje u komparaciju prethodnih izveštaja sa ovim izveštajem.
Pomenuli se pravno obavezujući sporazum, pa kada čitate izveštaj, onda pročitajte i ono što sama formulacija nosi u sebi, a što bi kao osoba koja se bavi politikom morala da zna. Hitno postizanja pravno obavezujućeg sporazuma, pa nije sporno, ako se prethodno hitno u potpunosti implementira jedan drugi pravno obavezujući sporazum, a to je Briselski sporazum i ako se uspostavi zajednica srpskih opština.
Prema tome, unesite više širine i razumevanja za ono što je bilo, kako je napredovalo i gde smo sada, a sada smo na dobrom putu, a puno posla je pred nama, i to znaju građani i građani zato na izborima glasaju kako glasaju, jer umeju da prepoznaju rezultat i da daju poverenje za još bolju budućnost.

Samo bih da dopunim, pošto ni kolega Dačić, a čini mi se ni Vulin, ako dobro vidim nisu tu, pa samo da vam pojasnim vezano za vaše pitanje, pošto ste pitali za strategiju spoljne politike.
Generalno, ne radi se strategija spoljne politike, radi se zakon o spoljnim poslovima i radi se strategija nacionalne bezbednosti. U strategiju nacionalne bezbednosti su uključeni svi spoljno-politički orijentiri, znači države, naravno, uz deo koji se odnosi na bezbednost i, naravno, deo koji se odnosi na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Mi smo zapravo još prošle godine, čekajući evropsku globalnu strategiju, da ne bismo dva puta radili isti posao, počeli sa izradom Nacrta strategije. Nacrt je završen, dakle govorim o nacionalnoj strategiji bezbednosti. On se, prema mojim informacijama od kolega iz Ministarstva odbrane, nalazi kod predsednika. Nakon toga on ide na javnu raspravu, nakon toga Vlada usvaja i onda ide u Skupštinu. Prema tome, to je informacija precizna vezano za dokumente za koje ste pitali.
Što se tiče zakona o spoljnim poslovima, takođe je urađen nacrt, ali dobro, vezan je za vaše pitanje, tako da verujem da će i on u najskorije vreme biti predmet debate i u ovom parlamentu.

Hvala.
Pa, najpre meni je zaista žao zato što moram sa vama da polemišem o spoljnoj politici, zato što zaista smatram da način na koji postavili pitanje nedvosmisleno pokazuje koliko znate o spoljnoj politici. Dakle, kao javnoj politici i državnoj politici.
Ja sam pokušala da vam dam odgovor vrlo konkretan na ono pitanje koje ste precizno tražili i pitali, vezano je naravno za dokumenta. Svaka država, tako je, svaka država definiše svoje javne politike, svoje sektorske politike. Nemojte da mi dobacujete jer mogu i ja vama da odgovorim. Dakle, definiše svoje javne i sektorske politike kao odgovorna država kroz dokumenta koja su naravno dostupna javnosti.
Evo ja ću vam pojasniti. Dakle, ne postoji strategija spoljne politike. Ona, tako je, i ne mora da postoji, zato što je definisana pre svega kroz dokumenta nacionalne strategije bezbednosti, a nacionalna strategija bezbednosti kao i u svim državama EU, u izmenjenim međunarodnim okolnostima, novim izazovima i rizicima koji nisu samo bezbednosni u smislu, dakle, klasičnih bezbednosnih izazova već se odnose i na deo demografije kojim se takođe bave, odnosno problema u demografiji kojim se bave takođe evropske države. Dakle, problema izmenjenih hibridnih bezbednosnih pretnji koje se tiču ekonomske orijentacije i ekonomskog razvoja zemlje. Sve su to delovi nacionalne strategije bezbednosti. Samim tim, spoljno-politička orijentacija koja direktno proizilazi iz nacionalne strategije bezbednosti definiše pravce i kretanja spoljne politike, u svim ovim segmentima koje sam vam prebrojala ekonomskom, političkom, bezbednosnom, svakom drugom.
Znate, uloga je naravno poslanika da pita, moja obaveza je da odgovorim. A ja vas molim da se spremite i da znate šta tačno pitate. Jer, vaše pitanje zaista pokazuje da to niste na pravi način razumeli.
S druge strane, što se tiče toga da strategija, kako ste rekli negde čami već ne znam koliko dugo kod predsednika, ne, predsednik Republike kao institucija u našoj zemlji ima ulogu inokosnog organa koja legitimno učestvuje u pripremi donošenja nacrta strategije nacionalne bezbednosti.
Taj dokument je kod predsednika Republike od kraja 2017. godine, mislim da je u pitanju kraj novembra, nisam sigurna, tako da mislim, s obzirom na sve ove kompleksne stvari o kojima sam pokušala da vas informišem i da usvojite znanja koja vam nisu bliska očigledno, mislim da je sasvim jasno da Srbija radi na odgovoran način, kao ozbiljna i odgovorna država i svaki put ako imate nedoumicu, molim vas pošaljite pitanje i na ministarstvo i mi ćemo da vas pripremimo bolje.

Zahvaljujem, ne znam zašto se gospoda poslanici bune, ja sam zaista pomenuta, da, pomenuta sam u kontekstu izjave koje sam ja dala vezano za slobodu medija, kao što je gospodin poslanik Jovanović, ako se ne varam uputio i pisani upit mom ministarstvu i meni lično i ja sam pripremila odgovor, ne znam da li ste ga dobili, tako da ja sa punim pravom uzimam reč.
Vi ste se poslaniče pre svega interesovali za moju izjavu koju sam rekla i pogrešno ste me interpretirali. A svakako nisam rekla da ne znam šta je sloboda medija, već sam rekla da sloboda medija onako kako je tumače brojne političke, a nažalost i one koje bi trebalo da budu, izvinjavam se ako mogu da nastavim…
(Narodni poslanik Đorđe Vukadinović prilazi stolu predsedavajućeg.)

Ja mogu, a ako nisu zainteresovani poslanici da čuju odgovore o slobodi medija…

Onda to dovoljno govori o iskrenom interesovanju ili o zaista jednoj, kako sam već rekla, površnoj zloupotrebi pitanja slobode medija koja jeste važna tema, ne samo u procesu evropskih integracija. Ne bi trebalo vezivati samo za proces evropskih integracija, već onoga što jeste profesionalizam novinarske i etike i svih onih koji rade u novinarstvu.
Upravo zbog toga želim da vas informišem da smo mi u pripremi medijske strategije nažalost doživeli opstrukciju u radnoj grupi jednog dela novinarskih udruženja, koja sebe deklarišu kao nezavisna udruženja, a za koje ja na osnovu njihovog činjenja, odnosno nečinjenja mogu da zaključim da postoje različiti politički i ekonomski interesi koji nemaju mnogo veze sa profesionalizacijom.
Znate, pitanje medijske strategije, trebalo bi da odgovori na prvo i najvažnije, definiciju novinara, definiciju istraživačkog novinarstva, da ne dođemo u situaciju, možda se neki od vas neće složiti sa mnom, ali zato je važno da predstavnici medijskih udruženja učestvuju i da zaštite svoje interese, svoje profesije.
Dakle, da ne budu blogeri i tviteraši sutra stavljeni u kontekst novinarske profesije, a i to može da se desi.
Ja lično mislim da to nije u redu, ali naravno, ne odlučujem ni ja ni vi o tome, već upravo zato treba da razgovaramo sa novinarskim udruženjima.
Istraživačko novinarstvo. Da li je to novinarstvo samo novinarstvo koje se bavi, a naravno da treba da se bavi korupcijom svih javnih funkcionera, ali istraživačko novinarstvo znači i socijalno i društveno odgovorno novinarstvo koje pokreće teme koje su u jednom društvu tabu teme.
Dakle, nije to pitanje samo kod nas,izvitoperilo se poimanje i percepcija i tumačenje istraživačkog novinarstva.
Dalje, šta znači da li ste slobodni samo ako kritikujete Vladu? To je u redu. Kritika Vlade nigde nije sporna, ali recite mi, pošto poznajete dobro evropsku praksu, neka mi kaže neko od vas, kada čitate određene novine, neću da imenujem zemlje, ali znate na koje novine mislim, vi dobro znate da čitate mediji koji je blizak Vladi, i to nije ništa sporno, kao što kad čitate neke druge novine, znate da je blizak određenoj opozicionoj grupaciji ili stranci. Tako je apsolutno. Vi, verovatno niste mnogo ni videli od prakse evropskih zemalja, mislim da postoje neka neutemeljena očekivanja, koja čini mi se, demantovala bih stvarnost kada bi pogledali praksu evropskih zemalja.
Prema tome, situacija medijska u Srbiji ne da nije najgora, već je mnogo bolja od mnogih u regionu, a ja neću biti nediplomatski nastrojena i reći na koje zemlje mislim, a možda čak i od nekih članica EU. Ali, naravno da smo mi kao zemlja kandidat pod, prosto, većom lupom i snažnijom lupom, i to je u redu. Zato vas molim ako imate uticaja na ove nezavisna medijska udruženja, da ih pozovete da učestvuju u radnoj grupi, pošto o nekima od njih bi mogla da kažem kakvi su neprofesionalci i kako se odnose prema raznim drugim grupama koje ne podrazumevaju identičnost njihovih stavova.
Još samo jednu vrlo važnu stvar, vrlo, vrlo važnu stvar, a to je da, gospodo, pa nemojte, vi ste za slobodu komunikacije i iznošenje mišljenja, i sada ne možete da čujete odgovor. Šta je problem sa odgovorom o slobodi medija? Pa, ne mislite…
Dobro, još samo jednu stvar. Postoji memorandum o merama za povećanje bezbednosti novinara. Nažalost, moram da kažem, tu je uvezano Tužilaštvo, MUP i naravno novinarska udruženja. Mnoga od novinarskih udruženja uopšte ne žele, ili rekla bih, zloupotrebljavaju ovaj proces, jer ne uključuju njihova saznanja, tj. baze podataka, o navodnim napadima na njihove članove, pa i tu intervenišite kod nezavisnih novinarskih udruženja, jer bi bilo dobro zbog njihove profesionalne etike.
Što se tiče Evropskog parlamenta, prvi put ove godine definicija nije manjak slobode medija, već neophodnost, da kažemo i unapređenje kulture profesionalizma medijima u Srbiji, što je bitno drugačija razlika. Hvala.

Zahvaljujem se, predsednice.

Pošto sam ja u ime Vlade Republike Srbije potpisala u Pragu prošle godine ovaj dokument, odnosno osnivanje Fonda za zapadni Balkan, tj. osnivanje Statuta Fonda za zapadni Balkan, i slušala juče zaista na veliko moje političko razočarenje obmane koje su ceo dan bile prisutne u ovom parlamentu od strane različitih poslaničkih grupa i političkih grupa prema građanima Srbije u pogledu onoga šta je Vlada Republike Srbije uradila potpisujući ovaj Statut Fonda za zapadni Balkan, onda moram samo da zamolim sve naravno predstavnike i kolege iz različitih političkih grupacija da se na bave onim što je najgore i u politici i u životu, a to je interpretacija interpretacija, već ako postoje dokumenti onda bi bilo dobro da ih pročitate. Ako biste pročitali dokumenta i to originalna, izvorna dokumenta onda biste videli ne samo što postoji fusnota i ono obeležavanje koje smo dogovorili dosta ranije, već da postoji u članu tri i dostavljena interpretativna izjava koju sam lično dostavila i koju ću za rad interesa građana Srbije, i koja je postala sastavni deo ovog dokumenta.

Samo činjenicom da su druge države koje su potpisale ovaj dokument prihvatile našu interpretativnu izjavu kao integralni deo ovog dokumenta, čak su na neki način, ako hoćete, i relativizovale svoj odnos i priznanje u onom smislu Kosova kao nezavisne države.

Dakle, tekst interpretativne izjave glasi: „Budući da je teritorija KiM u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije i/ili vlade Kosova, sa zvezdicom, na Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, sa zvezdicom, niti se time između Republike Srbije i Kosova, sa zvezdicom, formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije u ugovornom pravu, kojom je regulisana materija zaključena izvršenjem međunarodnih ugovora. Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova, sa zvezdicom, kao ni nadležnost i ovlašćenja Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu. Ni jedna radnja koju vlada Kosova, sa zvezdicom, odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu, sa zvezdicom, preduzmu prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma se ne može smatrati validnom ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu ili zadire u ovlašćenja i dužnosti, koje su rezervisane za Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN, kako su određene Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu“. To je tekst.

Poštovani gospodine Pavićeviću, vi ste otvorili nekoliko važnih tema koje nisu uvek samo vezane za neke tehničke stvari o kojima vrlo često znate da pričate kada su u pitanju evropski standardi, nego i nekoliko političkih kvalifikacija. Pošto se ja bavim i standardima i političkim kvalifikacijama, baš je dobro da sam tu da mogu da vam odgovorim.
Znate, to je jedan meritum i eks-post, dakle, i eks-ante revizije ili provere, hajde da kažem - provere, neću reći revizije, loša je reč, ali provere kvaliteta budžeta. Zašto? Zato što su i kontrolni i revizorski standardi - ne samo evropski, nego međunarodni standardi. To nosi sa sobom poglavlje 32 - o finansijskoj kontroli. Zato je dobro da mogu da vam kažem da ćemo i otvaranjem tog poglavlja, a već i samom činjenicom da smo spremni za otvaranje tog poglavlja pokazali odgovornost u upravljanju javnim finansijama. Ako se igde vide javne finansije, vide se na budžetu jedne zemlje. Tako da, u tom smislu nemojte da brinete oko evropskih i međunarodnih standarda, mislim da će to sve biti u redu.
S druge strane, primetili ste da su ciljevi Vlade koji se reflektuju iz ovog budžeta upravo da se javni sektor dovede na potrebnu meru, odnosno meru koja je potrebna otprilike građanima, pošto je to jedan od standarda new economic governance, koji je jedan od najvažnijih kriterijuma trenutno, dakle, koji je i predominantan možda u EU. Dakle, dobro ekonomsko upravljanje. Za to će nam, inače, evo, možda to nismo do sada ni pomenuli, upravo ćemo dobiti i podršku EU kroz sektorsko-budžetsku podršku javnoj upravi i reformi javnih finansija u iznosu od oko 80 miliona evra bespovratnih sredstava, dakle, kao direktnu budžetsku podršku. Naravno, o tome može nešto više i ministar finansija da me dopuni i da vam pojasni, ako imate bilo kakve nedoumice.
Takođe, samo nekoliko dana pre utvrđivanja budžeta, mi smo usvojili na Vladi program reformi javnih finansija, a takođe je u planu priprema drugog važnog dokumenta koji se zove program ekonomskih reformi. Prošle godine smo prvi put program ekonomskih reformi napisali. Vrlo dobro je ocenjen od strane Evropske komisije, ove godine to radio ponovo.

Ali, prosto, budžet za koji vi smatrate da je netransparentan, nisam razumela sve koje ste kvalifikacije dali, ali, u svakom slučaju, on je prošao i eks-ante, ali i eks-post, dakle, neku vrstu provere evropskih standarda, i više od toga, međunarodnih standarda. I, tek će se pokazati kada otvorimo poglavlje 32. da ćemo imati i revizorske i međunarodne standarde. Izvinjavam se ako sam odužila.

Zahvaljujem.

Odgovor na pitanje vezano za prekograničnu saradnju sa Republikom Makedonijom.

Pre svega, ja vidim da ovde često, ja ne znam koliko puta sam već čula ovo pitanje, i evo odgovorila sam prekjuče, čini mi se da smo pokrenuli inicijativu, ali imam utisak da se stalno na politizovan način tretira ovo pitanje. Ali, ja moram da vam objasnim, granični prelaz dakle nije preduslov za korišćenje prekogranične saradnje, tj. za uspostavljanje mehanizma prekogranične saradnje.

Preduslov je dobra volja koju smo pokazali i mi i sa druge strane Makedonija i mi zato hoćemo to zajedničko pismo koje smo potpisali kao nadležni ministri, dakle u slučaju Makedonije radi se o potpredsedniku Vlade, dakle Evropskoj komisiji da isprogramiramo do aprila 2016. godine da bi smo mogli da povučemo sredstva iz prekogranične saradnje 2016. godine.

Dakle, pitanje graničnog prelaza, eventualno, koje ste vi postavili, prvo je u nadležnosti dva resorna ministarstva, MUP, a sa druge strane to pitanje eventualno može da bude projekat u okviru programa. Dakle, to je pitanje koje može da se, ono svakako nije preduslov za pokretanje mehanizma prekogranične saradnje.

Prema tome, dobra volja je preduslov, dobra volja postoji. Onda će lokalne samouprave konkurisati sa određenim projektima i sa jedne i sa druge strane, delegacija Evropske komisije odlučuje o tome koji su projekti najpripremljeniji. To je odgovor i na drugi deo pitanja koji je poslanik, jedan od poslanika postavio, kako lokalne samouprave da više privuku evropske fondove.

Znate kako, jeste problem sufinansiranja i pretfinansiranja, mi smo toga svesni, to uopšte ne dovodimo u pitanje i tražimo način da nađemo mogućnost da to ide lakše, ali je vrlo često situacija takva da zapravo nema zrelih i dobrih projekata. Sve je na nivou ideje, ideja za finansiranje projekata iz EU nije dovoljna, potreban je zreo projekat sa svim pratećim tehničkim, pripremnim materijalima i dokumentima.

Prema tome, mi radimo na tome, svesni smo problema koje neke možda i od siromašnijih opština imaju, ali moram da vam kažem da i siromašnije opštine ako imaju dovoljno kapaciteta i ako su zaista ozbiljno u pripremi projekata, vrlo često realizuju projekte finansirane iz EU, čak nekad i bolje nego neke veće opštine.

Prema tome, radi se o kapacitetima, a što se tiče Makedonije, kažem, granični prelaz nije preduslov, to može da bude samo tema eventualno jednog od projekata u okviru programa i nema potrebe za politizacijom.

Zahvaljujem.
Htela sam da odgovorim na prethodnu diskusiju. Moram da vam kažem, ne razumem i imam utisak da insistiranje na ovom pitanju graničnog prelaza za vas zapravo postaje prioritet u odnosu na pitanje prekogranične saradnje između Srbije i Makedonije. Ne bih volela da vidim da je to tako, zato što je suština prekogranične saradnje zapravo da ovaj deo teritorije koji smo definisali, sa naše strane Pčnjiski, Jablanički i Nišavski okrug sa strane makedonski, skopski i severoistočni region, da oni iskoriste ova sredstva za zapošljavanje, socijalnu inkluziju, razvoj turizma, kulturnu inkluziju, zaštitu životne sredine, sve ono što jesu važne oblasti koje se finansiraju iz evropskih fondova.
Razumem da je pitanje koje ste postavili, pitanje – zašto to do sada nije urađeno, evo pogledaćemo i sa resornim ministarstvima, dakle, da li je to jedan od projekata koji može da bude, ali imam utisak da to postaje važnije od samog pitanja prekogranične saradnje. Ja mislim da ne bi trebalo tako da sagledavate, već da vidite širi značaj i celinu značaja razvoja i uspostavljanja mehanizma prekogranične saradnje, ali evo budite uvereni da ćemo i tim da se pozabavimo i da vidimo da li postoji neki problem koji je nerešiv ili i to može da bude deo projekta. Hvala.

Pošto ste već pomenuli da se zapošljavaju kadrovi Srpske napredne stranke, rekli ste naravno veliku neistinu i naravno da politizujete stvar.
Sa druge strane mogu da vam kažem kako je izgledalo partijsko zapošljavanje u vreme moje generacije koja je studirala i koji nisu bili članovi Demokratske stranke. To bih mogla ja da vam kažem kao student generacije svojevremeno, koja je godinu i po dana bila bez posla, jer su svuda bila zatvorena vrata svima koji nisu članovi Demokratske stranke. To vam na ličnom primeru govorim. Takve prakse više nema ovde. Da li je bilo nekog partijskog zapošljavanja? Verovatno jeste, uvek ga ima, ali ta vrsta generalizacije, koju ste sada izrekli, je apsolutna neistina, a proces učenja istorije, zapravo proces odučavanja, a mi smo se odučili od loše prakse koju ste vi uspostavili.

Znate šta, prvo, uvek je dobro biti mlad, pa i u Srbiji koja idem putem napretka. To sada kako se vi osećate ja ne znam, ali svakako mlad čovek u Srbiji treba da bude ambiciozan, dobro obrazovan.
Sistem kupljenih diploma i kvalitet raznih univerziteta koji mogu, pa čak i neki državni da budu dovedeni u pitanje u smislu kvaliteta nastave i kvaliteta znanja sa kojim se izlazi uspostavljen je čini mi se, početkom 2000. godina ili u prvoj polovini te decenije. Trebalo je da intervenišete onda kada se razarao jedan sistem koji sada naravno ima svoje negativne posledice.
Što se tiče toga da neko čeka posao u javnoj upravi, ja koliko sam razumela suština kritika je preglomazna javna administracija godinama. Znate, nije valjda suština da se svako zaposli u javnoj upravi i da ga država pozove da radi u državi. Valjda treba preduzetničkog duha, valjda treba neke inicijative. Nemojte na taj način da banalizujemo stvari. Hvala.