Nisam shvatila koliko ima veze sa budžetom, ali naravno da ću da odgovorim. Dakle, baš naprotiv, poštovani gospodine Pavićeviću, trebalo je da pozdravite činjenicu da će Srbija, kao zemlja kandidat, već u toku, ja verujem, prve polovine iduće godine sigurno otvoriti poglavlja 23. i 24, s obzirom da bi trebalo da znate, i ja verujem da znate, da je izmenjen kriterijum Evropske komisije. Nekada su to bila poglavlja koja su se teško, čak i na kraju otvarala. U međuvremenu je, upravo zbog zahtevnosti poglavlja, primenjen princip da se među prvima otvaraju ta poglavlja koja se tiču i vladavine prava i borbe protiv terorizma, i to ste zaboravili, i reforme pravosuđa i ljudskih i manjinskih prava itd.
Srbija je uradila akcione planove koji su kriterijumi za otvaranje. Vi treba da budete ponosni na činjenicu da Srbija zaista i ova Vlada radi aktivno, vredno, ažurno i da ćemo sigurno biti u idućoj godini vrlo dinamični u redosledu naših aktivnosti vezano za pregovore. Očekujte i 23. i 24. među prvima. To pokazuje i stabilnost, pre svega, evropskog puta, to pokazuju i posete brojnih zvaničnika čiji dolazak verujem da pozdravljate i vidite kao način i priznanja za ono što smo i do sada uradili. Verujem da ćete i vi, kao proevropski poslanik, učestvovati u tome. Hvala.

Ja nisam ministar finansija, mogu da prenesem ministru finansija, ali svakako mogu da vam i dam deo odgovora.

Znate, ja razumem da je to politički probitačno tražiti i to je uvek dobra mera. Ja vas samo pozivam da se setite vašeg predsednika stranke kada je bio u funkciji predsednika države, koji je govorio da je potpuno na neutemeljenim ekonomskim osnovama dozvolio povećanje plata u javnom sektoru i penzija, da je to uradio pod pritiskom. Dakle, ovde nije bilo pritiska, ne bismo ni podlegli pod pritiskom.

Dakle, mora da se shvati da nivo plata zavisi od nivoa privrednog rasta. I meni je zanimljivo da, recimo, ne kažete da su male plate poreskim inspektorima, koji pune budžet ove zemlje, a državnim službenicima nisu premale u odnosu na privatni sektor. I tu treba takođe biti vrlo objektivan.

Čula sam i o onima koji su zaposleni u pravosuđu. Sve mi možemo da se načelno složimo, samo se postavlja pitanje ako je pravosuđe načelo nezavisnosti, i da kažemo, nekorumpiranosti, pa da li treba dodatno da se plaća kriterijum koji se podrazumeva, a to je da je neko savestan, nekorumpiran, a da ne govorimo, naravno, i adekvatno osposobljen za tu vrstu posla?

Prema tome, slažemo se svi i svi bismo voleli da je to više, ali ovde se govori o ekonomski utemeljenim osnovama. Hvala.

Zahvaljujem. Samo kratko.

Vi ste rekli – mi razumemo da to ne može. Može, onako kako ste to vi radili, zaduživanje. A onda, kada krenete, nagomilani javni dug. To vam je kao lavina koja kad krene i na sredini ako se zaustavi, ona je veća nego što je bila. Mi smo sada na sredini, samo ako je zaustavite na sredini, ona neće potopiti selo kad stigne do dna.

Prema tome, mislim da je to zaista nešto što morate da uzmete kao argument. A da li može zaduživanje? Može, to su zaista prethodne vlade pokazale. Samo što javni dug onda takav otplaćuju građani Srbije. Mislim da ta vrsta demagogije, ja razumem politički, pa, svakome je najlakše da kaže – treba da se povećaju plate i penzije. Nije valjda to pod znakom pitanja šta je probitačnije politički reći, ali je ovo ono što je realnost. Ova Vlada je odgovorna, realna. Mislim da ćemo rezultate imati još tokom ove godine. Ako vi ne verujete, i to je legitimno, ali morate da nam date argumente. Hvala.

Pošto je zapravo suština amandmana, ne zavisno od toga na koji se član odnosi, netransparentnost, koliko sam razumela, mislim da je to zaista nepoznavanje činjenica, jer, ako ništa drugo, ovaj budžet je usaglašen sa međunarodnim finansijskim institucijama, sa istim onim sa kojima ste vi izgubili 2011. godine zbog flagrantnog kršenja svih sporazuma.

Dakle, ja ću da ponovim i poglavlje 32. Znam da to nekada nije interesantno, tehnička je stvar, ali to su pitanja finansijske kontrole koja nastoji da obezbedi jedan jedinstveni sistem i pravila. Dakle, interne revizije, interne kontrole, istu krivično-pravnu zaštitu svih javnih sredstava naše države, i na lokalnom nivou između ostalog, na centralnom nivou i uopšte. Vi znate vrlo dobro da postoji i budžetska inspekcija. Dakle, naša je obaveza i po poglavlju 32. jačanje mehanizama budžetske inspekcije.

Tako da, zaista mislim da uopšte ne stoje prigovori za netransparentnost budžeta ili za manjak koordinacije u pogledu i interne kontrole i svega onoga što uzimamo kao ukupnu kontrolu javnih finansija.

Zahvaljujem se.

Dakle, nema nikakvih problema da se stvara loša atmosfera, ja to ne doživljavam ni kao napad na lik, ni na delo ko je bio dobar student, ko nije to građani mogu da i ne samo student, nego što je još važnije od toga kako je obavljao javnu funkciju. Moju javnu funkciju obavljam na taj način da poštujem parlament, da mislim da sam odgovorila danas na bar desetak pitanja. Koliko ste zadovoljni odgovorima ne znam, ali u svakom slučaju, ako ćemo samo o kompetencijama, akademskom iskustvu kao referenci, onda bi otprilike svi skoro pa mogli napolje.

Ne mislim i ne doživljavam parlament na taj način. Mislim da se pokazuje odgovornost jednom diskusijom i debatom. S druge strane, i moram da kažem da su brojni amandmani koji su podneti, a koji su skoro brisali ceo budžet takođe pitanje nečeg shvatanja i parlamentarizma i kompetentnosti, ali to neću da odgovorim neka odgovaraju drugi.

A što se tiče vašeg pitanja vezano za amandman, ukoliko neko odredbama suprotnim jel stavu 1. i 2. ovog zakona šta se onda dešava, mislim to vam je deo koji je prosto deo možda i opšteg obrazovanja i poznavanja čak institucija. Imate budžetsku inspekciju, pa se onda ta sredstva uglavnom vraćaju u budžet. Hvala.

Ja i dalje zaista ne razumem šta ste vi zapravo postavili kao pitanje, jer mislim da ste najtemeljniji nekako u uvodu, a najmanje ste temeljni u suštini onoga što je pitanje.

Ako na taj način nipodaštavate prisustvo bilo kog ministra iz Vlade, vi onda zaista imate problem sa razumevanjem i političke kulture i parlamentarizma .

Zahvaljujem.

Pa, dakle kada smo već onda na terenu javnih preduzeća i čini mi se straha koji postoji kod vas da će biti devastirana, meni je onda zaista žao što moram da kažem da o toj devastaciji najbolje možete vi da govorite, ne mislim mad personom sada na vas lično, ali vi ste svesni da Vlada Srbije završava veoma težak proces privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu koje nije završeno u poslednjih ni 15 ni 10 godina.

U međuvremenu su se, čini mi se, dugovi koji su napravljeni samo za ova preduzeća koja treba da privatizujemo, nagomilali na oko četiri milijarde evra, više nego vidljiva tehnološka zaostalost, višak radne snage, gubitak tržišta, to su sve stvari koje su tekovina i rezultat rada jedne neodgovorne Vlade kakve jesu bile vlade pre nas, uopšte neću sada da ih imenujem, bilo ih je više. Uglavnom ste bili uvek stožer u toj vlasti.

Prema tome, ta briga za javna preduzeća gde su gomilani partijski kadrovi, dakle koja su postala najveći teret naše države i našeg budžeta, nije lako rešiti, vi to vrlo dobro znate.

Sa druge strane, rekli ste prodaćete „Telekom“ pa ćete imati novca za kampanju. Ja ću da vas podsetim da tad kada ste raskinuli aranžman sa MMF 2011. godine, to je bila predizborna godina, znate, sve obaveze i flagrantno kršenje obaveze koje ste imali iz aranžmana sa MMF i probijanje i pravnih ograničenja vezanih za javni dug, su doveli do toga da je zapravo vaš izborni rezultat trebao da bude upravo proporcijalan visini javnog duga.

To se neće desiti sa ovom Vladom i visina javnog duga neće biti upravo proporcionalna sa brojem glasova koje ćemo dobiti na izborima. To je lekcija koju smo od vas naučili, odnosno od čega smo se odučili. Hvala.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)

Stvarno nema potrebe da me branite. Ja se ne osećam pogođeno kada mi gospodin Šutanovac tako nešto kaže, uopšte se ne osećam pogođeno.

Prvo, što se tiče otimanja penzija i ovog argumenta koji smo ovde čuli, to je čista demagogija. Jedino otimanje koje je vršeno je od 2004. do 2012. godine, i to otimanje kroz kredite i nenamensko trošenje. Eksplodiralo je u periodu od 2008. do 2012. godine. Tada je eksplodirao javni dug.

Rekli ste da nije bio 17,7, nego 15,7. Danas je 24,7 milijardi evra. Sada ćemo da ga objasnimo. Ukupan unutrašnji javni dug je 8,8 milijardi evra, a javni dug po spoljnim dugovanjima 13 milijardi evra. To su obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama, prema Londonskom i Pariskom klubu, prema državama kreditorima, itd.

Sa druge strane, danas banke, komercijalne banke, daju keš kredite stanovništvu po 7%. Postavljam vam pitanje – kolike su bile kamatne stope na kredite koje ste tada uzimali, i to plus državne garancije, pošto je uglavnom uzimano za garancije za državna preduzeća, dakle, što je takođe ulazilo u javni dug i što je bila obaveza plaćanja države?

Kada su svi govorili da treba da se uđe 2005, 2007. godine, ne zaboravite, tada je bilo zaista novca u ovoj zemlji, zaista je bilo, ušao je novac, kada su svi stabilizovali svoje javne finansije, mi smo ulazili u potpuno ne utemeljena, u ekonomskim osnovama, zaduživanja. Zašto? Molim vas da mi ne dobacujete.

Dakle, od 2008, 2010, a posebno 2011. godini, predizbornoj godini, taj dug je eksplodirao. Zašto? To odgovorite vi.

Zahvaljujem.
Evo poslaniče Halimi, vrlo često ste postavljali pitanje o prekograničnoj saradnji sa Makedonijom i baš mi je drago da mogu da vas obradujem. Baš danas je poslato pismo koje sam inače ja inicirala za saradnju sa Makedonijom. Usaglašeno je i poslato Evropskoj komisiji. Predložili smo teritoriju sa naše strane Pčinjski, Jablanički i Niševski okrug i sa strane Makedonije, predložen je Skopski i Severoistočni region.
Plan je bio da se to pismo uputi do kraja godine, da bismo mogli da dobijemo do aprila 2016. godine, komentare Evropske komisije, što će onda značiti da ćemo moći da uđemo u proceduru programiranja i konkurisanja za IPU 2016.
Zato što IPA fondovi, meni je jasno da ne postoji dovoljno razumevanja oko predpristupnih fondova, moram da vam kažem da učestvujemo u programima od 2007. godine, pa je pitanje za neke druge, zašto nisu radili dovoljno na vidljivosti IPA programa i prekogranične saradnje i otud to nerazumevanje, ali svi fondovi iz IPE se ugovaraju godinu kasnije.
Dakle, sve ono što smo ugovorili do 2016. imamo šanse da koristimo, jer će od 2017. krenuti zapravo, korišćenje tog novca. Danas je poslato pismo sticajem okolnosti. Rešićemo i taj problem.
Mislim da je to važno.
Vi treba da znate da je to inače jedan veoma važan posao u kojem mi treba da identifikujemo i napravimo upitnik koji šaljemo Makedoniji, gde pozivamo od ministarstava do privrednih komora, udruženja, opština, nevladinog sektora, dakle, sve zainteresovane. To radi i druga strana. Onda moramo statističke upitnike za određeni deo teritorije koju smo definisali, a koju sam već pobrojala. To radimo i mi i oni.
I treći deo jeste, lista strateških dokumenata koji će činiti osnovu za pripremu ovog programa. Nema razloga, verujte, ne postoji ni jedan, ne znam zašto insistirate na nekom posebnom političkom razlogu ili ne činjenju ili nepostojanju volje da se uradi ovaj program.
Naprotiv, čak je to sa naše strane inicirano. Održano je nekoliko tehničkih sastanaka. Potpredsednik Makedonske vlade je zadužen za nacionalnu IPU, sa naše strane sam to ja, tako da nemate brige oko toga i verujem da je ovo poslednji put da ćete postaviti to pitanje, a ja vas pozivam da budete u toku i da pratite kako se sve to odvija.
S druge strane, kad sam se već javila za reč, morala bih onda da kažem i nešto oko samog budžeta i oko nekih, čini mi se, stvari koje, vrlo kratko, stvari koje su pomenute i koje definišu ovaj budžet, čini mi se, na pogrešan način.
Ako smo se fokusirali kao država, ne samo zbog evropskih integracija, ali je to važan deo, dakle ekonomske politike i dobrog ekonomskog upravljanja koji je jedan od kriterijuma za uspešan nastavak evropskih integracija.
Ako smo se fokusirali dakle, na dobro upravljanje javnim finansijama, a to je suština tog novog ili dobrog upravljanja javnim finansijama koji se pominje kao jedan od kriterijuma i proširenja i uopšte kandidata za članstvo, onda mislim da ovaj budžet savršeno dobro pokazuje i reflektuje, da su upravo ciljevi Vlade da javni sektor dovede na pravu meru potreba građana i da se budžet, što je moguće više rastereti od loših kredita i loših dugova koje, podsetiću, u periodu posebno od 2008. do 2012. su bili izuzetno nepovoljni po Srbiju, sa visokim godišnjim anuitetima, sa lošom strukturom kredita. To je sve što jednog trenutka dođe na naplatu.
Prema tome, moramo imati i to u vidu i drago nam je što Srbija danas je daleko od dužničke krize u kojoj je pretilo da bude u jednom trenutku. Naprotiv, mislim da smo pokazali stabilizaciju javnih finansija.
Ono što mnogi ne razumeju, a mi pričamo u poslednje vreme, jeste to poglavlje 32. koje ćemo otvoriti 14. decembra, a ono je vrlo važno i za budžet. I budžet, između ostalog, prolazi i kontrolu kroz poglavlje 32. Zato što je poglavlje 32. vezano za finansijsku, da kažem, ukupnu finansijsku kontrolu, gde je fokus upravo na upravljanju javnim finansijama.
Prema tome, budžet će svakako ići na proveru. Sistem kontrole i revizije koji uspostavljamo kroz zatvaranje poglavlja 32. mora da bude usaglašen sa apsolutno evropskim standardima i vrednostima i kontrole i revizije.
Prema tome, čak nekada više od samog novca je važno uspostavljanje sistema, a sistem u kojem je prostor za diskrecione odluke sužen, a predvidljivost u trošenju sredstava građana i poreskih obveznika predvidiv, mislim da je veliki napredak i iskorak u pravljenju sistema.
U takvom sistemu onda možete da lakše definišete ili da ublažavate te socijalno najosetljivije mere fiskalne konsolidacije što smo mi i uspeli da uradimo kroz drugu reviziju aranžmana sa MMF i da oslobodimo prostor da se u nekoj meri, možda ne dovoljnoj, možda građani nisu time zadovoljni i mi to razumemo, ali da se otvori prostor za ublažavanje ovih socijalno najtežih mera fiskalne konsolidacije, tj. smanjenja dela plata u javnom sektoru i smanjenja dela penzija, što znači da smo omogućili, kažem, kroz uspešnu reviziju sa MMF, da se otvori prostor za blago povećanje upravo i u delu penzija i u delu plata u javnom sektoru.
Kada smo već kod MMF-a, ja takođe moram da vas podsetim da je jedna druga vlada uspela da nerealizuje obaveze iz aranžmana sa MMF-om i da prekine aranžman sa MMF-om, čime je bitno snizila rejting Srbije, jer nije uspela da ispuni obaveze iz aranžmana sa MMF-om. Mi smo to ne samo uspeli, nego smo prošli prilično dobre revizije MMF-a.
Naravno da nije cilj Srbije i naravno da nije cilj i ove Vlade da govorimo o ekonomskim reformama samo u kontekstu rejtinga kod MMF-a. Mi upravo strpljivo i dobro radimo da bismo u budućnosti bili sposobni da kažemo da naše finansije javne nisu uslovljene ocenama MMF-a.
Ali, molim vas, nemojte da minorizujmo važnost postizanja u ovom trenutku aranžmana sa MMF-om koji ocenjuje na pravi način i ovaj budžet i sve mere fiskalne konsolidacije i druge mere koje smo preduzeli.
Ne zaboravite samo, pre nekoliko dana smo usvojili plan konsolidacije javnih finansija i on se zapravo, reformi javnih finansija je zvaničan naziv. U okviru evropskih integracija, prošle godine smo napravili prvi put plan ekonomskih reformi, koji je dobro prošao, dobro ocenjen, ove godine idemo ponovo sa tim.
Prema tome, trebalo bi ipak, iako nisam za to da se pozivamo samo na reference i ono što kažu međunarodne finansijske institucije, ali nemojte da zaboravite da to daje jednu stabilnost, jednu predvidivost i jedan, čini mi se, manji manevarski prostor da se na diskrecioni način upravlja javnim finansijama.
To je ono što je u prošlosti dovelo Srbiju, kao zemlju koja ima loš i kreditni rejting i investicioni rejting, sve smo to popravili. To ide polako, to ne ide jednostavno, ali mislim da radi kritike svakako nije utemeljen u argumentima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mislim da je vrlo važno pitanje koje ste vi postavili vezano za prioritizaciju projekata i upravljanje strateški najvažnijim projektima i samo bih dopunila kolegu Vujovića, pošto mislim da je možda zaboravio da pomene da je Srbija zapravo prva država u regionu koja je formirala Nacionalni odbor za investiciju u oblasti infrastrukture.
Mi smo održali već dva, treći sastanak će biti u januaru, koji zapravo kroz jedinstveni pregled infrastrukturnih projekata tzv. „singl prodžekt pajplajn“ znači vrši, da kažemo, ili analizira koji su to projekti koji zaista mogu da budu spremni za finansiranje, jer nažalost, u prethodnom periodu, dešavalo se da smo čak veoma velike kreditne linije povlačili za projekte koji nisu bili spremni za finansiranje.
Prema tome, ova metodologija koja postoji za selekciju i prioritizaciju projekata i koja se primenjuje kroz jedinstveni pregled infrastrukturnih projekata, a koordinira na Nacionalnom odboru za investicije i tu kao predsedavajući smo ministar Vujović, kao ministar finansija, i ja kao nacionalni IPA koordinator, s obzirom da ste svesni da brojni od ovih projekata sigurno ne mogu biti iz budžeta finansirani, već povlače ili kreditne linije ili bespovratna sredstva, određene grantove itd.
Prema tome, vrlo je važno da razumemo da je Srbija prepoznala značaj, dakle važnih strateških infrastrukturnih projekata, ali pre svega onih koji su u toj zreloj fazi da mogu biti spremni za finansiranje.
Ja takođe mislim da uloga parlamenta može da bude tu značajna, jer se s obzirom da je Srbija aktivan učesnik Berlinskog procesa, znate koliko je taj konektiviti favorizovan u okviru Berlinskog procesa.
Na poslednjem Samitu u Beču, usaglasili smo 10 veoma važnih prioritetnih, regionalnih projekata, šest infrastrukturnih i četiri u oblasti energetike. Od toga su tri projekta koja se finansiraju i rade u Srbiji ušla i to zahvaljujući tome što smo zapravo imali spremne projekte, a čak pet od deset projekata se naslanjaju na naše transportne mreže. Znači, na Koridor 10, Aerodrom Beograd i luke Beograd – Novi Sad.
Uloga parlamenta može da bude takođe interesantna, s obzirom da će se u ovom regionalnom kontekstu i tu je važna možda i regionalna saradnja parlamenata, analizirati zakonodavni okvir, dakle pripreme i prioritizacije projekata koji imaju tu regionalnu komponentu, regionalnu važnost. Mi smo o tome čak i govorili na jednoj parlamentarnoj konferenciji nedavno u BiH, koja je organizovana.
Ja zaista mislim da ima ulogu i u ovom delu, kao što je i ministar Vujović rekao i da može i parlament da učestvuje, ali da naglasimo da smo mi prepoznali značaj toga, prvi u regionu napravili ovakvu i metodologiju i Vladino telo koje uključuje sva relevantna ministarstva i da apsolutno radimo na tome da smo projekti koji su zaista zreli za finansiranje, budu i finansirani.
Da li će da budu finansirani delom iz bespovratnih sredstava, da li iz nekih povoljnih kreditnih linija, da li ih nekih grantova ili delom iz budžeta, to je zapravo posao Nacionalnog odbora za investicije.

Dakle, ako se postavlja pitanje šta piše u budžetu i ako se na jedan zaista neumesan način komentariše način na koji se objašnjava budžet i to na način da građani nisu u stanju da razumeju, zaista smatram da je to krajnje neumesno, posebno od strane narodnog poslanika koji bi trebalo, ako ništa drugo, da učestvuje u pojašnjavanju, ako već smatra da nešto nije jasno.
U Predlogu zakona o budžetu pišu brojevi, uglavnom brojevi. Brojevi su najteža forma kojom možete da prikrijete bilo šta. Jako je teško brojeve pogrešno tumačiti. Ako ćemo već da tumačimo, onda i da ih deskriptivno opisujemo, onda možemo da kažemo da u budžetu piše sledeće – da neće biti dužničke krize u koju su prethodne vlade, delom ste nekad i vi učestvovali, nekad ne, ali u svakom slučaju, dakle, koje su gurale zemlju u dužničku krizu.
Podsetiću od 2008. godine do 2012. godine da je bio ubrzan rast javnog duga, praktično udvostručen u tom periodu, veoma loša struktura dugova, visoke kamatne stope. To se manifestuje visokim godišnjim anuitetima. Šta znači javni dug? Ko otplaćuje javni dug? Građani. Vi ste ga od 2008. do 2012. godine udvostručili. Svaka država, znači je država kontinuiteta. Izvinjavam se, dozvolite mi da objasnim predsedavajući.
Dakle, svaka država preuzima određene obaveze, da li je jedna stranka na vlasti, da li je jedan režim na vlasti ili drugi, ima obaveze koje je neko drugi ostavio. To je u redu i to je legitimno. Mi smo morali da uvažimo sve to što su nam prethodnici ostavili. Sigurna sam da će neka nova vlada moći samo da koristi pozitivne efekte koje će ova Vlada svojim odgovornim i promišljenim pristupom kreirati.
Da li ćemo zbog toga trpeti manjak popularnosti ili manjak podrške građana, vrlo je moguće. To uvek ide onima koji su trenutno u statusu opozicije na republičkom nivou, nisu, koliko ja znam potpuno opozicija, imaju 20 godina vlasti u Vojvodini, prema tome, nisu baš ni opozicija, pa skoro pa 20.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kakvih 20 godina?)
Od kada? Od 1998. godine, 1999. godine? Dobro. Evo izračunajte vi, možda sam ja pogrešila neku godinu, izvinjavam se ako nije 20, izvinjavam se skoro da ste blizu.
U svakom slučaju, dakle, vi sada morate da ulažete činjenicu da ova Vlada vaše loše rezultate pokušava da sanira. To nije lako i to nije jednostavno. Vrlo je komplikovano. Vrlo je komplikovano, komplikovano je izgleda pojasniti sopstvenu odgovornost pred samim sobom. Ali, to je već druga tema.
Dalje, u budžetu piše, da neće biti zaduživanja sa preskupim kreditima, po visokim kamatnim stopama, da će se sačuvati markoekonomska stabilnost, da će se dovršiti proces privatizacije za koju su sami, dakle, predstavnici bivših vlasti, neću da citiram sada nikoga, ali imam i te citate, rekli da je bila loša privatizacija, neoliberalna privatizacija, skoro divljačka privatizacija. Šta se sada dešava? Da li možemo mi u kratkom roku da saniramo stanje tih preduzeća koja imaju dugove koja su veća od četiri milijarde evra, koja su tehnološki zaostala, gde ima viška radnika, gde ima izgubljenih tržišta.
Dakle, Vlada Srbije sada mora da rešava problem u kratkom roku u veoma teškim ekonomskim uslovima. Mislim da je propuštena prilika da se taj posao završi u mnogo povoljnijim okolnostima.
Aranžman sa MMF prethodni je raskinula i nije uspela da ispuni obaveze iz poslednjeg aranžmana, dakle, prethodna Vlada. Time je urušila dodatno i kreditni i investicioni rejting zemlje. Mislim, da je sada jasno građanima, da i ako niko nije srećan kad mu finansije uređuje i kontroliše MMF, to u ovim okolnostima daje izvesnu stabilnost i daje izvesnu sigurnost. Ako neko misli drugačije, volela bih da čujem koji je to argument.
Sledeća stvar koja piše u budžetu, to je da će upravo zbog problema koje sam prethodno opisala Vlada Srbije morati kroz socijalne programe da zbrine sve radnike koji ostaju bez posla u preduzećima koja moraju u stečaj. Stečaj nije uvek kraj, nije uvek gašenje i moguće je da u tom procesu intenzivno radimo na tome da se svako radno mesto zadrži, ali ne bilo koje radno mesto, već održivo radno mesto, gde će radnici znati zašta rade i da će imati redovne plate. Za sve ostale Vlada pokušava da nađe strateškog partnera koji bi mogao da omogući nastavak poslovanja i tog održivog poslovanja.
To su sve stvari koje pišu u budžetu. Ako ga dobro čitate i ako možete da razumete brojke, a ja verujem da možete, a kao što vi možete mogu i građani Srbije. Prema tome, nema razloga da se o budžetu govori na tako ispolitizovan način. Može da se na stručnom nivou, dakle, da se predoče činjenice, šta nije u redu, gde je moglo više, gde je moglo manje. To je sve u redu, ali da na demagoški način govorite o tome kako je budžet projektovan da bi građani živeli lošije, pa to zaista prevazilazi čak i dobar ukus, jer o platama moramo da pričamo na način da nivo plata u našoj zemlji zavisi od privrednog rasta, a Predlog zakona o budžetu postavlja osnove, dakle, i srednjoročnog, pa ako hoćete i dugoročnog ambijenta za privredni rast.
Znači, mi ne možemo da trošimo više nego što proizvodimo. Ta pogrešna filozofija o neracionalnom povećanju zarada za koje takođe moram da kažem da je ovo bivši predsednik Republike rekao - nismo bili u pravu kada smo neosnovano i neutemeljeno povećavali plate i penzije. Popustili smo pod nekim pritiskom. Mi nismo popustili pod pritiskom, iako ga nije ni bilo, ali i da ga je bilo ne bismo popustili pod pritiskom, zato što je to u interesu stabilizacije javnih finansija i stabilizacije ekonomije ove zemlje.
Da li ćemo platiti zbog toga političku cenu, kao što su, ne zaboravite, svi danas hvalimo ekonomiju Nemačke i Angelu Merkel kao zaista moćne i uticajne osobe, a temelj toga je postavio Šreder, koji je izgubio vlast zbog neefikasnih, u tom trenutku rezultata koje građani nisu osetili u tom trenutku, ali je zato nakon izvesnog vremena kada su ljudi videli šta je zapravo značio taj srednjoročni i ne tako lako opipljiv u tom trenutku potez, videli su ko je zapravo imao rešenje, ko je pokazao posvećenost, ko je pokazao hrabrost, ko je pokazao odlučnost i glasali su ponovo i dugo će glasati za odgovorne ljude. Hvala

Zahvaljujem se.
U stvari, zahvaljujem se na prilici da pojasnim to oko javnog duga, o kojem smo govorili u tom periodu od 2008. do 2012. godine. Dakle, od 2008. 8,8 milijardi, popeo se 2012. godine na 17,7 milijardi. Da, to su apsolutno zvanični brojevi.
Znači, od 2008. godine zabeležen je intenzivan rast tog, da ga nazovemo, indirektnog javnog duga koji je nastao po osnovu garancija za zaduživanje javnih preduzeća za sanaciju bankarskog sektora. Dakle, i u tom periodu zaduživanje je bilo po veoma nepovoljnim i viskom kamatnim stopama što, naravno povećava učešće kamata u javnom dugu. Sada je to otprilike 3% BDP ako je oko milijardu. Znači, to je oko 3%, neka me isprave oni koji možda bolje znaju od mene. Dakle, a u suštini, šta se dešavalo? Visok budžetski deficit se pokrivao zaduživanjem.
Dakle, visoki budžetski deficit se pokriva zaduživanje države, a izbegli ste u to vreme ili Vlada, evo neću ni vas da apostrofiram, tadašnja Vlada je izbegla da preduzme reformske mere fiskalne konsolidacije koje bi možda u tom trenutku bile bezbolnije i po državu i po građane.
Čak, u tom periodu, ako se sećate od 2006. do 2008. godine kada je zaista bila aktuelna svetska ekonomska kriza tadašnja Vlada je odbijala da prizna da je privreda u recesiji i da je negativan uticaj svetske ekonomske krize uopšte postojao na našu ekonomiju, što je itekako poremetilo i percepciju investicione klime. Da ne kažem da je probijen i zakonski okvir što se tiče javnog duga. Prema tome, taj trend je morao da se zaustavi. Mislim da je prethodna Vlada propustila priliku, a mislim da je 2006. do 2008. godine bio pravi trenutak za strukturne reforme. Sada je to možda bolnije, možda mi plaćamo cenu odgovornije politike, ali u svakom slučaju, nakon prošle godine i katastrofalnih poplava i lošeg stanja u javnim finansijama mi smo taj trend preokrenuli. Aranžman sa MMF je to potvrdio i ja verujem da ćemo i u idućoj godini uspeti da realizujemo postavljene i projektovane brojeve i da na kraju krajeva konsolidujemo javne finansije što je nekad mnogo važnije i od samog novac, da uspostavite sistem, posebno kada je razgrađen i urušen je najteži mogući zadatak.

Najpre, poštovani poslaniče Marinkoviću, hvala na tome što ste rekli da imam dobre pozicije u evropskim institucijama, ali verujte moje dobre pozicije su samo zahvaljujući tome što ova Vlada radi dobro i odgovorno i što ovaj parlament radi dobro i odgovorno, i to je ono što se uvek prepoznaje.
Nama ministrima ostaje, između ostalog, kao odgovorni ljudi, pre svega, i na neki način odgovorni pred ovim parlamentom, ali odgovorni i pred međunarodnim partnerima u pogledu evropskih integracija, samo to dobro da reprezentujemo i dobro radimo.
Što se tiče pitanja migranata, to zaista jeste pitanje koje je jedno od prioritetnih u EU. Naravno, mi smo zemlja kandidat i za nas je važna politika proširenja, ali ne možemo da izbegnemo i deo smo svih ovih tokova koji, na neki način, tangiraju čitavu Evropu. Mi smo tranzitna zemlja i zbog toga smo ponovo došli u fokus. Da li je to dobro ili loše? Ima to i svoje prednosti, ima i svoje mane, ali u svakom slučaju politika migracija jeste jedan dobar test na kojem se zemlja kandidat, a u ovom slučaju mi, kao zemlja, pokazujemo kao odgovoran partner i to svi u EU prepoznaju.
Nema gotovih rešenja ni u EU. Nije dovoljan samo novac. Novac jeste važan i on će da rešava akutne probleme i da pomogne da ljudi, koji traže utočište, koji beže iz ratom zahvaćenih područja, dobiju sve ono što im po međunarodnom pravu i po humanitarnom pravu pripada, ali sa druge strane suočavamo se, kao zemlja tranzita, sa onim što je najveći izazov Evrope danas, a to su lažni tražioci azila. Pored onih koji, iz Sirije, uglavnom opravdano traže azil, suočavamo se i sa velikim brojem onih koji iz naše zemlje i sa prostora zapadnog Balkana, zbog materijalnih potreba, traže azil u zemljama zapadne Evrope, EU i onda mi, kao odgovoran partner, moramo da sprovodimo jasnu šengensku politiku onoga što jesu standardi EU, jake kontrole granica i istovremeno jedne inkluzivne i informativne, ako tako mogu da kažem, aktivnosti kojom ćemo zapravo da objasnimo ljudima da im se možda ne isplati da na taj način traže azil, jer će kratkim postupkom u procesu readmisije biti vraćeni.
To je vrlo važno i tu mora da se pokaže efikasnost koliko god to surovo zvučalo, ali to su prosto pravila i procedure i na tome radimo.
Samo nešto oko pomoći koju EU daje Srbiji, pošto se o tome govorilo u pogledu evropske pomoći. Upravo zbog toga što postojeći mehanizmi nisu dovoljni, iako smo mi dobili sredstva iz nacionalne i to su ovi predpristupni fondovi o kojima često govorimo, dakle i za azilantski centar u vrednosti od 2,3 miliona evra za 2014. godinu, i šest miliona evra za one kategorije lica u postupku readmisije, istovremeno smo, baš nedavno, možda pre mesec, mesec i po dana, kolega Stefanović, ministar MUP i ja, tražili i dobili dodatnih 2,5, možda će biti i tri miliona evra, za terenska vozila, termovizijske kamere i uniforme za ono što jeste na neki način dodatna kontrola granica.
Istovremeno postoje još neki mehanizmi koje u saradnji sa Crvenim Krstom mogu da budu pokrenuti. Naravno, ništa to neće rešiti apsolutno i neće to biti moguće rešenje.
Na kraju krajeva, kako su moje kolege i rekle, znate, ti ljudi koji su se negde zaputili, teško će bilo ko zaustaviti, ali na nama je da pokažemo zaista da poštujemo standarde i da radimo ono što je do nas.
Naši ljudi su pokazali visok nivo empatije i humanog odnosa i mi treba da budemo ponosni na to, ja to zaista mislim, a naravno da primenjujemo one standarde koje moramo.
Još bih samo dodala, upravo zbog prepoznavanja EU, koliko je kopneni put, dakle 70% migranata dolazi kopnenim putem preko Turske, Grčke, pa čak delom i Bugarske i Makedonije, pa preko Srbije ide dalje, 70%, 30% iz zone Mediterana, a mediteranska zona je dobila mnogo više sredstava za jačanje kapaciteta nego zapadno-balkanska ruta.
Zbog toga je evropski savet odlučio da negde, mislim da će biti polovina septembra, organizuje međunarodnu konferenciju na najvišem nivou o zapadno-balkanskoj ruti, mislim da će biti u Budimpešti održana i tada će se i neki konkretni mehanizmi finansijske dodatne pomoći zemljama iskristalisati.
Dakle, ovo jeste izazov za celu Evropu, izazov je i za nas i za naše stanovništvo, na kraju govorimo i otporu lokalnog stanovništva. Dakle, brojne su to stvari, koje naravno, nisu ni malo lake za rešavanje, ali u svakom slučaju mi smo sada dodatno u fokusu naših evropskih partnera, na ovom putu evropskih integracija da pokažemo odgovornost i u ovom smislu. Ja mislim da ova zemlja i ova Vlada to zaista radi odgovorno. Hvala.

Dakle, pošto je pomenuto, poslanik Čikiriz je pomenuo i poglavlje 24. i Akcioni plan, naravno da je ovo pitanje koje jeste pitanje cele EU. Dakle, to ni jednog trenutka, ni u Briselu, ni sa našim partnerima iz EU, niko nije prenebregao. Ali, upravo zato i pominjanjem Akcionog plana za 24, mi smo pokazali i to je jedna dodatna motivacija za otvaranje poglavlja 24, jer zapravo otvaranje poglavlja jeste praćenje implementacije onog što smo predvideli.
U Akcionom planu, u poglavlju 24 smo predvideli, pre svega, povećanje kapaciteta za smeštaj izbeglica, efikasnije procedure odlučivanja po zahtevima za azil, naravno, adekvatnu zdravstvenu negu i naravno visok nivo ukupne zaštite ljudskih prava, iako smo, da budem sasvim otvorena, dakle, ko neko ko je zadužen za evropske integracije, u svakom slučaju pokazali, čak i od mnogih članica EU, veći stepen i primene evropskih standarda, da ne govorim o empatiji, jer ne zaboravimo da su i ti migranti isti oni ljudi ili slični onima koji su prošle godine pomagali našim građanima za vreme poplava i u Obrenovcu i u Šapcu i u Sremskoj Mitrovici. To, takođe, treba naglasiti zbog naše javnosti, dakle, da takav human tretman treba i da se nastavi. Mi time pokazujemo da smo i odgovoran partner EU, ali pre svega, smo odgovorni prema samima sebi.
U tom smislu, iz IPA, ja to moram da pomenem kao nacionalni koordinator, mi smo za 2014. godinu, juče sam potpisala te finansijske sporazume, jer se oni potpisuju godinu unazad, prosto, tako ide procedura, obezbedili 2,3 miliona evra iz IPA, 2014. godine za još jedan centar za azil i da ne zaboravimo i za one iz programa readmisije imamo oko šest miliona evra za unapređenje njihovog položaja.
To nije sve dovoljno. Mi smo juče sa mađarskim partnerima razgovarali o tome da su neuporedivo veća sredstva iz EU bila fokusirana i data mediteranskom rejonu, iako se pokazuje da broj migranata kroz ovaj kopneni deo i ulazak kroz bugarsku granicu, Grčku, preko Makedonije, takođe, skoro identičan, ako ne i veći i da ćemo zajedničkim snagama pokušati da skrenemo pažnju i EU, našeg partnera, da je i ovo vrlo prostor gde je veliki tranzit i da u tom smislu sredstva koja će nam biti na raspolaganju moraju da budu veća da bismo i mi mogli da tretiramo problem na pravi način. Hvala.

Ja inače, zaista nisam planirala da govorim o ovoj temi, jer ima puno onih koji su pozvaniji od mene, ali zaista sam inspirisana ovim pomeranjem fokusa koje je gospodin Senić, inače predsednik Odbora za evropske integracije, a ja sada vidim zapravo da ste vi građevinac po struci, i zato slabo vodite odbor. Sada mi je potpuno jasno, trebalo bi da se fokusirate na ono što vam bolje ide.

Pomeranje teme je u drugom smislu. Vi ste ovde govorili o sintagmi, koja je korišćena u nazivu Predloga zakona, a koja se tiče izgradnje projekta.

Dakle, ovo je inače Predlog zakona koji treba da reguliše jednu važnu pripremnu radnju, a to je eksproprijacija, odnosno okončanje eksproprijacije i definisanje javnog interesa, jer je to obaveza po svim međunarodnim, između ostalog, evropskim standardima da proces eksproprijacije mora, odnosno ne može da se vrši proizvoljno, iz neopravdanih razloga, već se upravo zakonima, na sveobuhvatan način definiše javni interes i to je prosto baš osnova evropskog prava u tom domenu koji mora da se osigura i vlasnicima obaveštenja o eksproprijaciji i mogućnosti eventualnog osporavanja eksproprijacije pred nekim neutralnim telom, zabrana diskriminacije, u svakom pogledu.

To se sve prosto definiše u praksi i većina država eksproprijaciju definiše kroz Ustav, a onda tim sveobuhvatnim setom zakona ili zakonskog okvira koji definiše procedure za eksproprijaciju određuje šta je javni interes, što je ponavljam, suština ovog i precizira način odštete itd.

Mislim da bi trebalo da se vratimo na temu javnog interesa i to je suština o kojoj mi treba danas da razgovaramo ovde. Javni interes se interpretira na različite načine u različitim pravnim sistemima, ali suštinski on znači da je namena imovine da se koristi za dobrobit zajednice ili države „perse“, a ne određenog samog pojedinca ili grupe.

Ti razlozi mogu da budu, razlozi nacionalne bezbednosti, mogu da budu razlozi ekonomskog razvoja, što je i nacionalna bezbednost u ovom slučaju, pošto se bavite međunarodnim odnosima, pretpostavljam da i tu komponentu uključujete u interpretaciju važnosti ovog zakona.

Dakle, ekonomski rast, što je ovde jako bitno, a onda i društvena opravdanost ili društvena pravda kako se često to definiše. To se uglavnom ocenjuje kao javni interes.

Javni interes naravno ima i političku dimenziju, ima i etičku dimenziju, ima i emocionalnu ili emotivnu dimenziju, takođe to je javni interes. Ima socio-ekonomsku dimenziju, a pre svega ima ekonomsku implikaciju.

Čula sam više puta u toku današnje rasprave da je prva, potpuno inače ne utemeljena naravno stvar da je ovde preovladao neki privatni interes. Mene samo interesuje čak i da je tako, a nije tako, po čemu je to neophodno da privatni interes bude u suprotnosti sa javnim interesom? Gde ste to videli?

Ako ste čitali Adama Smita koji je ipak tvorac nečega što je jeste tržišna ekonomija, on čak kaže da je najbolje ostvariti javni interes moguće je uz dozvolu ljudima da ostvaruju svoje privatne interese.

Ovde niko ne ostvaruje svoje privatne interese, jer nije niko došao i tražio od nas zemljište, nego smo mi rekli šta da radimo sa ovako velikim potencijalom koji bukvalno, ajde da kažem, čitav vek nije iskorišćen. Ne znam šta je tu loše. Ja to zaista ne mogu da razumem, takvu vrstu interpretacije. Bolje se fokusirajte na taj deo oko javnog interesa.

Sledeća stvar koja je vrlo važna da je pomenem, takođe ste mi vi prosto podstakli, ne znam koliko je sad zanimljiva možda za diskusiju, ali je veoma važna da kažemo. Znate, „Beograd na vodi“ nije neka izmeštena fantazmagorija u nečijoj glavi, nego je to deo između ostalog, ako hoćete, i našeg odnosa prema investicijama u infrastrukturi.

Za vašu informaciju, mi smo formirali Nacionalni investicioni odbor za projekte u infrastrukturi kojim predsedavamo ministar Vujović, ministar finansija i ja kao nacionalni IPA koordinator.

Zašto to govorim? To govorim iz razloga što inače Forum 1. u kojem se kroz listu definisanih prioriteta projekat u oblasti infrastrukture, inače mi smo jedna od retkih država koja ima definisanu metodologiju za, i to bi trebalo da znate, prosto, metodologiju za prioritizaciju i pripremu projekata u oblasti infrastrukture i zbog toga smo posebno pohvaljeni od Evropske komisije, zaista smo posebno pohvaljeni. Jedina smo država u regionu koja je formirala taj Nacionalni odbor za investicije.

Dakle, u okviru tog Nacionalnog odbora za investicije gde mi između ostalog definišemo iz kojih sredstava ili izvora finansiranja pojedinih infrastrukturni projekti mogu da se grade, naravno nešto iz evropskih fondova, nešto iz kredita, nešto iz investicija, zato se i zove Nacionalni odbor za investicije, veoma je važno, inače imamo da vam napomenem, krajem aprila ćemo imati drugi Nacionalni odbor za investicije u oblasti infrastrukture, mislim da će i gospodin Pake biti prisutan, pošto je bio prisutan i prvi put, jer je i EU naravno vrlo zainteresovana da vidi iz kojih sve izvora finansiranja i na koji način mi postajemo važan deo jačanja i unapređenja regionalne infrastrukture.

Kroz taj Nacionalni odbor za investicije, mislim da je to trebalo da pratite, prosto ste predsednik Odbora za evropske integracije, mi ćemo imati projekte kojima se između ostalog iz IPE 2015. godine finansira intermodalni terminal u Batajnici, što znači da će ono što je radio železnički integrisani transport koji se sada nalazi na prostoru predviđenom za „Beograd na vodi“ biti zapravo izmešten.

Dakle, kroz intermodelni terminal u Batajnici to se finansira iz IPE 2015. godine. To uključuje izmeštanje železničke infrastrukture, to znači i završetak obilaznice, to znači završetak „Prokopa“. To su sve projekti koje mi kroz ovaj Nacionalni odbor za investicije koordiniramo iz različitih izvora finansiranja.

Dakle, oni nisu samo deo nekog projekta „Beograda na vodi“ zamišljenog. To su naši nacionalni infrastrukturni projekti koje mi finansiramo što iz kredita Svetske banke, IBRD itd, što iz IPE. Konkretno, intermodalni terminal iz IPE 2015. godine.

Sledeća stvar koja je, takođe mi je žao što niste kao predsednik Odbora za evropske integracije negde pomenuli, to je da je ovo konkretan doprinos nama kao zemlji, odnosno zemlji ali i Beogradu kao podunavskom gradu razvoju makro regije Dunava ili Dunavske strategije, dakle, koju je formulisao kao jednu od svoje dve makroregije EU. Nema veze što je u pitanju Sava, Beograd je grad, podunavski grad, tako se tretira, jer su prioriteti Dunavske strategije i jačanja makroregija upravo privredni razvoj, novozapošljavanje, podizanje tog biznis invarmenta, turizma itd.

Ako to nije doprinos i ako mislite da se na to ne gleda blagonaklono, posebno u situaciji u kojoj svi u Evropi vape za investicijama i to čistim investicijama, i ako znate koji su fondovi namenjeni za razvoj Dunavske strategije koje su bitno manje od ove investicije koja treba da donese Srbiji između tri i 3,5 milijarde evra, onda mislim da zaista se niste udubili u suštinu projekta i ne samo projekta onako kako ste ga vi kao građevinac, ja razumem, gledali u smislu preciziranja i terminologije i svega, ja to razumem potpuno i možda ste i u pravu, ali u kontekstu dakle i regionalnom, ako hoćete i nas kao zemlju koja je na putu evropskih integracija i regionalne infrastrukture i svega onoga što ovaj projekat će značiti, da ne govorim sad o nekim drugim socio-ekonomskim impaktima itd, onda mislim da ste ipak površno sagledali projekat. Hvala.