Zaista neću više da vam repliciram, ali ako već govorite o poštovanju i ugledu Narodne skupštine i ako osećate, a trebalo bi, svaki narodni poslanik, i ja sam bila narodni poslanik, čast da sedi u Narodnoj skupštini, onda bi, kao prvo, trebalo da se vodi računa o rečniku koji se koristi u Narodnoj skupštini. To je prva stvar.
Druga stvar, dakle, nisam rekla „Rečnik“, vi govorite o „Rečniku“, niste me razumeli, ja nisam govorila o vama, nego o vašem kolegi koji sa vama sedi i koga, žao mi je, niste intervenisali nijednog trenutka, nažalost gospodine Pavićeviću, vi koji se pozivate na čast i dostojanstvo pripadanja Narodnoj skupštini, niste intervenisali na ono što je gospodin Živković pre nekoliko dana ovde izgovorio i to je nedosledno.
S druge strane, najavili ste mogućnost da je stvar, dakle, samo vaše dobre volje, da li ćete da kažem zloupotrebljavate proceduru i da zloupotrebljavate Poslovnik i da date 434 amandmana „briše se“ na nešto što niste ni pročitali. Ako je to poštovanje, dakle, Narodne skupštine i Predloga zakona onda ja mislim da opstrukcija, zloupotrebom procedure može da bude legalna, ali nije legitimna ako se već osećate kao počastvovani član, izabrani predstavnik naroda u Narodnoj skupštini, ali ja više zaista neću da polemišem, uostalom drago mi je što ćete da glasate bar za jedan zakon i to je u redu.

Ja zaista, iako sam obećala da neću da se više javljam, mislim da, prosto, vi mene izgleda niste dobro razumeli ili vi ne poznajete duh parlamentarizma.
Dakle, građani Republike Srbije plaćaju narodne poslanike da čitaju zakone i da podnose razumne, suvisle ili kakve god, ali na osnovu pročitanog i na osnovu saznatog.
Prema tome, ja mislim da postoji mogućnost da bude i da postoji opstrukcija podnošenjem amandmana ako ćete podneti amandmane na ono što niste pročitali zašta tvrdite da neznate šta je.
Samo moje obrazloženje, a za to sigurno građani Srbije ne treba da plaćaju nikoga. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo, tačno je, lepo ste sve zaista analizirali, i tačno je sa svih aspekata koje ste pobrojali, IPA sredstva su važna, IPA fondovi su važni, samo jednu malu ispravku, dakle za 2014. godinu, nije ukupno 62 miliona, to je samo od ukupne sume prenamenjeno za sanaciju posledica poplava, a imamo još 115 miliona za razne druge reforme, prosto samo zbog preciznosti. Ništa drugo. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, ja se slažem da nije uloga parlamenta ni predstavnika ni jedne stranke u parlamentu da samo brani Vladi. Daleko od toga da sedimo ovde da bi samo poslanici jedne ili druge stranke opozicije ili pozicije branili ili napadali Vladu. Zato smo tu, sedimo i zaista osećam potrebu da kažem nešto vezano i za ovaj amandman između ostalog.

Prema tome, kada pričamo realno da ne bi morali poslanici samo da brane Vladu, u 2015. godini izdaci budžeta za otplatu kamata će iznositi 132,6 milijardi, a ove godine su ti rashodi bili 112,5 milijardi. Dakle imamo povećanje. To jeste ozbiljno opterećenje budžeta za 2015. godinu i to su veoma velika izdvajanja za otplatu obaveza prema inostranstvu koja su posledica našeg velikog javnog duga. Taj javni dug nije nastao sam od sebe.

Sa tim problemom tih velikih godišnjih anuiteta za otplatu dugova sve vlasti, dakle i buduća vlada, i ova Vlada i svaka buduća vlada će se susretati u narednim godinama i to je ozbiljno ograničenje planiranja bilansa državne kase. To je faktor na koji, ja mislim, možda će ekonomisti bolje od mene to interpretirati, ali mislim da je to nešto na šta ne možete previše uticati. Osim na činjenicu da planiramo i nalazimo načine da sve više te dugove pokrivamo originalnim prihodima budžeta, a ne dodatnim zaduživanjem. To je valjda smisao.

Dakle, prihodima budžeta originalnim sve manje kreditnim zaduženjima. Mislim da je to jedan od ciljeva fiskalne konsolidacije, da se zaustavi rast javnog duga, a onda nadamo se, kroz nekoliko godina i učešće javnog duga u BDP će početi da se smanjuje. To je cilj. I ako rebalans rebalansa znači da pronalazimo sredstva koja možemo da lociramo za smanjivanje tih anuiteta godišnjih koji će opterećivati državnu kasu Srbije još sigurno, možda i više od 10 godina, mislim da to nije loše.

To je stav Vlade i zbog toga je, ako postoji rebalans rebalansa, nisam videla da ta sintagma ima ironično značenje, razumela sam da time pokušavamo da smanjimo obaveze koje država ima prema lošim kreditima.

Te loše kredite su uzimali drugi. Dakle, između ostalog vi ste bili u tim vladama. To je deo odgovornosti. Ja ne znam zbog čega je problem ako se ukaže i ako se pogleda, prosto, činjenicama u oči. I u redu je kritika, u redu je da se ne slažete sa predlogom budžeta. Ali, dakle, smanjivanje zaduženja prema inostranstvu, ne samo prema inostranstvu, brojnim drugim kreditima koji su uzimani, ja mislim da je to dobra politika. Hvala.

Ja se izvinjavam, vi uzmite zapisnik. Ja se nisam obratila nijednom ministru, bivšem ministru u bilo kojoj Vladi. Ja sam rekla -  - vi, govoreći o opoziciji koja nastupa danas ovim amandmanima. Ako ste se vi prepoznali ja to razumem, ali ja vas zaista nisam pomenula.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Rekli ste – vi ste bili ministar.)

Ja rekla - vi ste bili ministar? Vi stvarno… Molim vas da služba da. Ja to nisam rekla. Vrlo dobro znam šta sam rekla.

Zahvaljujem se.
Ja ću naravno da prokomentarišem i drago mi je da je gospođa Vukomanović dala priliku da se kaže nešto i u kontekstu evropskih integracija. Nisam se do sada javljala za reč, jer ima pozvanijih od mene da govore o budžetu, ali svakako da je budžet nezaobilazan element ekonomskih evropskih integracija i naravno da je to nešto što moramo da analiziramo i sa aspekta našeg ekonomskog dela evropskih integracija.
Ono što je važno i mislim da bi trebalo da bude naglašeno ovom prilikom, to je da ne upadnemo u jednu zamku promišljanja da je ovakav budžet posledica bilo kakvih nametnutih uslova od strane EU ili bilo kakvih obaveza koje u ovoj fazi proističu iz procesa naših evropskih integracija.
Na protiv, ovakav stabilizacioni budžet koji je prilično restriktivan i kako kažemo, stabilizacioni, ali koji ne zanemaruje ni razvojnu komponentu, pokazuje našu spremnost i odgovornost kao Vlade da se uključimo u jedan širi proces koji postoji i aktuelan je u novom sastavu Evropske komisije, koju je između ostalog i sam novi predsednik Evropske komisije Junker proklamovao, to jeste stabilizacija ekonomije, nova radna mesta i naravno, ono što se zove, novo ekonomsko upravljanje, kao jedan poseban i novi segment lepeze fiskalnih i monetarnih mera koje treba da stabilizuju ekonomiju.
Prema tome, mi kao zemlja kandidat jesmo u obavezi da pratimo ono što radi EU, ali da ne upadnemo u zamku i da građani ne pomisle da mi ovo radimo zato što nam je nametnula EU. Naprotiv, ova Vlada je zaista i hrabro i odlučno krenula da sprovodi te mere koje treba da dovedu do ozdravljenja srpske ekonomije i to je ono o čemu danas diskutujemo.
Mere koje prethodne vlade, da li nisu htele, da li nisu smele ili nisu umele da provedu i to je suština. Dakle, ako mi ne budemo uspešni u ovim reformama, mi ćemo i građani i Vlada će trpeti posledice. Dakle, kritika treba da bude post festum, kritika se odnosi na ono da li ćemo mi biti zaista spremni, rešeni i efikasni u sprovođenju ovakvih mera.
Kritikovati ovakve mere koje su donete u skladu, sa svim onim kako jedna, što smo više puta danas čuli, konzervativna i rigidna institucija, kakva jeste MMF, podržava i kaže – da, ovo vam garantuje da ćete za godinu ili dve, čak su oni optimističniji možda od nas, doneti konkretna poboljšanja, doneti koristi našim građanima i u tome je suština promene tog rakursa ka evropskim integracijama, što znači da nije suština otvaranja poglavlja, ako konkretan boljitak građani ne osete, kako onda mi da pravdamo politiku evropskih integracija, time što smo otvorili jedno ili dva poglavlja, a građani žive lošije.
Dakle, suština jeste da ovakve mere, fiskalne konsolidacije, mere koje između ostalog i povećanja prihodne strane, što mislim veoma dobro i pozitivno, jer se ja čudim da to nije pozdravljeno danas ni od predstavnika opozicije, i mogu da razumem skepsu, mogu da razumem kritiku donekle, ali ne mogu da razumem da sve ono što je deo jednog širokog i evropskog na kraju krajeva, modela ekonomskog ponašanja i ekonomske discipline, bude na meti kritike, a da još uvek nije ni krenulo da daje rezultate.
To je prva stvar i ja zaista retko koristim neke teške reči, ali mislim da istorijski i prelomni segment ovakve vrste donošenja, ovakvog načina donošenja budžeta, ima smisla, ne zato što je Vlada najbolja na svetu, nego zato što je Vlada pokazala odlučnost.
Mislim da svi građani naše zemlje iako nisu srećni i zadovoljni verovatno ovim reformama kažu – pa dobro jednom mora da se počne. Možda nije fer i možda nije pravedno da se baš počne sada od nas, to će svako pomisliti, ali sam sigurna da ova Vlada ima apsolutnu podršku građana za početak promena i reformi, koje će u srednjoročnom nivou doneti boljitak.
Sam budžet u kontekstu evropskih integracija, još jednom da ponovim, inače Strategija EU, nova Strategija kaže da su tri kriterijuma važna za zemlje kandidate. Prvi kriterijum, naravno uvek ostaje vladavina prava. Drugi kriterijum je reforma državne uprave ili javnog sektora kao šireg, dakle, pojma ili sintagme, s druge strane državne uprave i treća ekonomsko upravljanje, koje smo pomenuli.
Inače, ekonomsko upravljanje, naravno sada ja da ne bih objašnjavala koje su to sve mere, tu ima i ekonomista koji možda mogu bolje od mene to da objasne, ali suština je da se dovedete u ravan i brojne evropske države, članice EU sada pokušavaju da dovedu svoje javne finansije u red. To znači da po mastriktskim instrukcijama morate da imate maksimum 3% deficita BDP, morate da imate oko 60%, do 60% javnog duga.
Mi smo, dakle, iznad tih, dobro, mi smo zemlja kandidat, ali ja moram da navedem prosto zbog naših građana da znaju, da su članice EU na primer Francuska, Italija i Belgija, evo recimo Francuska i Italija koje su druga i treća ekonomija po veličini u okviru evro zone, dakle, došle do toga da ih Evropska komisija upozorava da moraju da, na primer zvanični Pariz u 2015. godini ima budžetski deficit od 4,3%. Dakle, iznad je crte od 3%, koliko propisuje Evropska unija. Još četiri zemlje članice Španija, Malta, Austrija i Portugalija premašuju propisani nivo deficita, ali njima je dato nešto više vremena za dovođenje u red u odnosu na Francusku. To nije opravdanje za našu ekonomiju, ali mi moramo da budemo realni, gde smo mi u odnosu na zaista nasleđeno i neko je ovde od poslanika opozicije pomenuo retrovizor. Da, u taj retrovizor kad se pogleda, onda vrlo dobro vidite šta ste nasledili i kako je započeo reformski proces.
Prema tome, projekcije da ćemo dovesti u red za godinu i po do dve naše javne finansije, mislim da mogu da budu samo ohrabrujuće i to pozdravlja apsolutno cela međunarodna javnost koja je relevantna za nas kao EU, kao MMF, druge međunarodne finansijske institucije.
Još bih samo dve stvari, mislim veoma važne rekla, ni jedna od zemalja kandidata sa zapadnog Balkana nije počela da sprovodi ovakve reforme. Dakle, mi smo jedina zemlja koja pored ovih reformi vezanih za budžet, za stabilizaciju ekonomije kroz budžet, došla do toga da je počela da priprema u saradnji sa Evropskom komisijom proces izrade nacionalnog programa ekonomskih reformi koji će predstavljati osnov za definisanje tog, uglavnom srednjoročnog makroekonomskog fiskalnog okvira za sprovođenje strukturnih reformi, to je zahtev Evropske komisije i mi smo već u tom procesu.
Druga stvar koju mislim da je važno da, i naravno i poslanici i građani znaju, smo mi prva zemlja regiona koja je formirala Nacionalni odbor za investicije u oblasti infrastrukture gde predsedavamo, kopredsedavamo ministar finansija i ja kao nacionalni IPA koordinator i tu je cilj da obezbedimo blisku saradnju svih relevantnih i nacionalnih institucija i Evropske komisije i razvojnih partnera i međunarodnih finansijskih institucija u pogledu izvora finansiranja prioritetnih infrastrukturnih projekata.
To je ono što Evropska komisija pozdravlja, to je inače nastavak započetog Berlinskog procesa i Berlinske konferencije za zemlje zapadnog Balkana, mi tu prednjačimo, imamo puno inicijative i u svakom slučaju ovakav budžet koji danas raspravljamo i koji ćemo nadam se usvojiti ove nedelje, mislim da će predstavljati jako dobar signal i već ne mislim, mogu da kažem da sam sigurna da ćemo dobiti jako dobre ocene i EU i svih drugih relevantnih institucija, ali kažem to je sve čak samo dodata vrednost u odnosu na ono što je prioritetni cilj, a to je da dobre rezultate i pozitivne rezultate vidimo za godinu ili dve, odnosno naši građani. Hvala.

Samo kratko, vezano za prekogranične programe. Mi smo za ovaj period IPA dva, inače upućujem vas poslaniče, sutra imamo javno slušanje u Narodnoj skupštini vezano za IPA dva, između ostalog i dakle prekogranične programe za period 2014. godine do 2020. godine. To je osam programa Mađarska – Srbija, Ruminija – Srbija, Bugarska – Srbija, Hrvatska – Srbija, Srbija – BiH, Srbija – Crna Gora, Jadransko-jonski transnacionalni program,  transnacionalni program Dunav. Vi ste u pravu, sa Makedonijom, u ovom periodu nije definisan ali mogu da vam kažem da sam i sa ambasadorkom Makedonije u Beogradu razgovarala o tome i nadam se da ćemo uskoro imati jedan sastanak sa nacionalnim IPA koordinatorom Makedonije. Tako da u svakom slučaju, mi ćemo pokušati da nađemo neko rešenje. Razumem vašu primedbu ili konstataciju, ali ne bih se sada upuštala u detalje i zbog čega je došlo do toga. U svakom slučaju mi podržavamo prekograniče programe. To je značajno za regionalnu saradnju. Verujem da ćemo neki napredak ostvariti u narednom periodu. Hvala vam.

Zahvaljujem poslanici Filipovski. Dobro, to jeste važno pitanje, s obzirom da smo juče formalno 30. jula uputili zvaničnu aplikaciju za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti, koji Srbiji kao zemlji kandidatu stoji na raspolaganju.
Možda nije bilo medijski pokriveno, mislila sam da nema potrebe, s obzirom da smo pre dve nedelje dok je trajala donatorska konferencija iskoristili smo da predstavimo radnu verziju te aplikacije nadležnom komesaru za regionalni razvoj i urbanu politiku, gospodinu Hanu.
Oni su nam uputili neka dodatna pitanja i komentare, na koje smo imali obavezu da odgovorimo. Uspešno smo odgovorili i juče smo zvanično u elektronskoj formi, u pisanoj formi uputili aplikaciju za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti.
Inače, poslednji rok je bio 5. avgust, dakle uspeli smo nekoliko dana pre toga. Zaista nije bio lak posao, s obzirom da je procedura i priprema aplikacije veoma zahtevna.
Vi ste u pravu, Srbija je u ovom slučaju tretirana kao punopravna članica EU, dakle status kandidata nosi tu mogućnost da aplicirate za ova sredstva. Sredstva uopšte neće biti mala, radi se o bespovratnim sredstvima.
Vrlo je jasna procedura. Dva su zahteva za koja se zemlje kandiduju, to su pre svega da imate status kandidata za članstvo i drugo da ukupna procena štete premašuje 0,64% bruto nacionalnog prihoda. To je u našem slučaju iznosilo 174,5 miliona evra. Potpuno je jasno i nakon onoga što jesu i procena štete i potrebe koje smo predstavili na donatorskoj konferenciji da smo se kvalifikovali za tu pomoć.
Ono što je važno i što želim da naglasim, ne hvaleći ni sebe, ni Kancelariju za evropske integracije, već celu Vladu, to je da smo zaista vrlo ažurno, u bukvalno prvoj nedelji kada su poplave trajale, pokrenuli ovaj mehanizam koji je bio dostupan za našu zemlju i u odnosu na procenjenu štetu, sada možemo da kažemo da je sasvim izvesno da ćemo dobiti između 40 i 50 miliona evra bespovratne pomoći. To je poseban mehanizam EU koji stoji na raspolaganju. Nema veze sa ovim IPA fondovima koje smo prenamenili.
Procedura je takva da nakon podnošenja aplikacije sada ima šest nedelja da radna grupa u nadležnom komesarijatu EU analizira i uporedi podatke i onda će Evropska komisija doneti odluku, ali ide naravno na Savet, u Evropski parlament.
Objektivno govoreći, mi ta sredstva možemo da dobijemo u novembru ili decembru ove godine. Ono što je važno napomenuti jeste da postoji mogućnost retroaktivnog korišćenja ovih sredstava, dakle već sada možemo ako imamo sredstva da nađemo i započnemo neke vitalne i urgentne projekte, a onda to može biti pokriveno iz sredstava Fonda solidarnosti.
Mislim da ovaj primer je dobar pokazatelj da je zaista važno da put evro integracija, zadužena sam u Vladi za to, pa je i red da pomenemo koliko je značajna činjenica što jesmo kandidat za članstvo u EU. To nam je otvorilo i neke dodatne mogućnosti. Do kraja godine ćemo ta sredstva dobiti.
Što se tiče uslova korišćenja, i to ste, čini mi se, pomenuli, uslovi su takvi da iz tih sredstava ne može da se finansira ništa što je vezano za privatnu imovinu. Mi već dobrim delom iz ovih sredstava prenamene ne potrošenih pretpistupnih fondova, tj. IPA fondova, dakle, već smo napravili plan upotrebe tih sredstava za obnovu privatnih kuća, domaćinstava i svega drugog, tako da, ova sredstva, zapravo i ja ću tu gledati da budem precizna, mogu da se koriste za obnovu i ključnih infrastrukturnih objekata i energetskih postrojenja, vodovoda, zdravstvenih i telekomunikacionih objekata, takođe, obrazovnih objekata, privremenih smeštaja za ugrožene kategorije stanovništva, čišćenje posebnih prirodnih rezervata i za one od šireg društvenog značaja.
Dakle, to su sve stvari koje možemo da finansiramo iz ovih sredstava. Evo, kažem još jednom, juče smo i zvanično podneli, ispoštovali smo rok ili poštovali smo rok i očekujem da ćemo po zaista ubrzanim procedurama, i to smo dobili uveravanja od komesara Hana, jer smo i mi bili brzi i oni su sa svoje strane ubrzane procedure primenili i očekujem da će to biti dodatna sredstva koja će puno značiti za sanaciju ugroženih područja i obnovu normalnog života ljudi. Hvala vam.

Imam obavezu da razvejem sumnju koju je poslanik Senić uveo u pogledu poštovanja, tj. ne poštovanja procedure, predstavljanja pregovaračke pozicije i pozicije za Poglavlje 32, a koje se odnosi na finansijsku kontrolu, a ne 31, pošto je to zajednička spoljna i bezbednosna politika. Zaista je dijametralna razlika, ali dobro. Snaći ćete se vi na tom mestu, vrlo je odgovorno, predsednika Odbora za evropske integracije.
Međutim, ono što ste uradili čini mi se da nije bilo korektno s obzirom da ste upotrebili izraz da saznajete da je pregovaračka pozicija usvojena. Vi ne saznajete, nego smo vas mi obavestili. Lično ja i gospođa Miščević, dakle, šefica pregovaračkog tima smo vam stavili do znanja da danas usvajamo pregovaračku poziciju s obzirom, da deo kritike koji ste uputili jeste tačan, a to je da izmenjen zaključak, odnosno nije uvek izmenjen zaključak Vlade, kojim se usmerava i usklađuje rad organa Državne uprave u postupku izrade pregovaračkih pozicija, a koji bi bio u skladu sa onim što jesu navodi Rezolucije u kojoj sam inače ja kao član Odbora za evropske integracije aktivno učestvovala i čak, posvedočiće vam kolege iz tog odbora koje su i sad ostale, čak insistirale i unela lično odredbe koje se tiču obavezujućeg dela onoga što radi Vlada prema Narodnoj skupštini, tako da nemamo niti ja imam lični motiv, niti ova Vlada ima motiv da to izbegne.
Ako je propust napravljen on je napravljen zato što do sada nije izmenjen zaključak, ali to znači da procedura nije ni na koji način neispoštovana, ako mogu taj rogobatni izraz da upotrebim.
Prema tome, mi smo vas obavestili o tome. Istovremeno, obavestili smo vas i najavili vam da ćemo sutra Odboru, nadležnom skupštinskom Odboru za evropske integracije uputiti pregovaračku poziciju da biste bili informisani i da biste bili u toku. Isto vas upućujem na činjenicu da još uvek nisu ispunjene ni zakonom predviđene obaveze za razmatranje tajnih podataka u pogledu prostorija, to takođe vrlo dobro znate da pregovaračku poziciju, ja sad čak ne mogu da govorim o njoj, s obzirom da je ona pod oznakom poverljivosti. Dakle, nisu ispunjeni ni ti uslovi jednim delom zaključak možda i zbog toga nije donet, ali nije opravdanje u svakom slučaju procedura je ispoštovana, mi smo vas kao predsednika Odbora uvažili, obavestili.
Sutra ćete videti pregovaračku poziciju i vi i svi zainteresovani članovi Odbora, ali mislim da zaista ne stoji ta vrsta kritike i volela sam samo da to jednostavno razjasnimo. A ubuduće naravno, čim se izmeni zaključak Vlade, skupštinski odbor će imati onakvu funkciju kakvu po rezoluciji ima i kakva mu i pripada i to će biti od septembra meseca. Hvala.

Zahvaljujem. Vrlo ću kratko, s obzirom da je premijer već dao jasan politički odgovor, ali vi ste pitali čini mi se nešto i uže od toga. Šta to zapravo znači? Znam još iz vremena dok smo zajedno bile u Odboru da vi dobro poznajete i politiku i pravo EU i znam da vaše pitanje je na mestu.
Da objasnimo zapravo šta to jesu naše obaveze. Na osnovu SSP, vi dobro znate da naša obaveza jeste da se konsultujemo sa EU i da se usklađujemo u što većoj meri. To istovremeno znači da svaka država u tom procesu ima jedan deo prava na zadržavanje jednog šireg spoljnopolitičkog okvira i prava na zaštitu specifičnosti i specifičnih odnosa.
U ovom trenutku mi smo zapravo zadržali specifičnost naših nacionalnih ekonomskih interesa u odnosu na Rusku Federaciju. Ono što jeste Poglavlje 31 ono jeste političko poglavlje. Zbog toga se odluke u ovom poglavlju prelamaju i kroz Evropsku komisiju i kroz Evropsku službu za spoljne poslove. Pravne tekovine EU u ovoj oblasti čine i političke deklaracije i izjave i međunarodni sporazumi. Premijer je govorio o tome u kojoj meri smo mi uskladili prihvatanje nekih od rezolucija. Prošle godine je to bilo 88%, ove godine je u proseku bitno manje zbog ovoga što jeste situacija.
Od formiranja ove Vlade, i ponoviću ono što je premijer već rekao, zaista od 14 rezolucija mi smo 10 usvojili. Prema tome, da možemo apsolutno da primenimo sve ono što jesu standardi iz 31, mi bismo bili deo procesa odlučivanja, a ne samo onih koji mogu da sprovode i bili bismo već u EU. Prema tome, mislim da se ne govori o ultimatumima, ali, naravno, senzitivna je pozicija i očekujemo da ćemo oko toga imati politički konsenzus i u ovoj Skupštini. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, prosto me je podstakla ova rasprava da kažem šta mislim o ovom amandmanu koji je podneo doktor Veselinović.
Dakle, sa jedne strane i u prvi mah može da se kaže da je malo čudno ukidati Kancelariju za dijasporu, s obzirom na važnost tog pitanja za našu državu i za naše sunarodnike u rasejanju.
Ono što bi trebalo da bude, čini mi se, test moderne državne uprave, između ostalog, i kada bi pogledali organograme svih modernih državnih uprava, pa između ostalog i Ministarstva spoljnih poslova, jeste da struktura prati poslove, a ne poslovi strukturu.
Dakle, ako struktura prati poslove, a verujte mi ako odete na sajt Ministarstva spoljnih poslova, pronaći ćete šta sve mreža diplomatsko-konzularnih predstavništava naša u svetu treba da obavlja i šta ona znači za naše sunarodnike u rasejanju. Ona za njih znači i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i konzularne obaveze, koje mi kao država pružamo našim sunarodnicima, i sve druge obaveze koje predstavljaju državu Srbiju za njih u tom rasejanju, onda bi zaista trebalo da struktura prati poslove. To jesu poslovi Ministarstva spoljnih poslova, odnosno mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava.
To što oni nisu radili dobro, to je problem naš, dakle, ukupan naš problem i naše državne uprave. Zbog toga mislim da jedna vrsta redukovanja onih poslova koje u ovom slučaju Kancelarija radi, istovremeno sa onim što bi trebalo da bude zadatak Ministarstva spoljnih poslova, bi trebalo nekako da se uveže. Znam da to nije lako odmah uraditi i da će tu biti i dalje preplitanja, ali zaista mislim da je ovo jedan funkcionalni test koji bi trebalo da pomogne da mi modernizujemo našu državnu upravu. Zaista mislim da je to u pitanju, ne vidim da bilo gde postoji intencija da se na bilo koji način minorizuje ili da se zapostave naši sunarodnici, neki su državljani, neki ne, u rasejanju. To je suština ovog. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče i reklamiram član 106. i smatram da ste ozbiljno prekršili Poslovnik time što ste dozvolili da neki od poslanika, sada već ne znam koje DS, ali to je potpuno irelevantno, dakle, optužuje i unapred osuđuje pojedince, ne samo gospodina Vučića, da ne bude i da ne mislite da sam se zbog toga javila nego i gospodina Dželetovića. Dakle, ljude koji obavljaju neke od važnih dužnosti u ovoj državi.
Očekujem i to na osnovu natpisa u medijima, koliko sam razumela, toliko o medijskoj diktaturi. Sada bih zaista volela da svi pažljivije pročitamo te natpise u različitim medijima. Znate šta, kada bismo presuđivali po tome ne bi bilo ništa ni od vaše, ni od ove druge DS na osnovu onoga što piše u medijima, mislim, zbog medijske diktature koja postoji u Srbiji. Zaista, pozivam državne organe da malo ozbiljnije shvate natpise u medijima koje su do sada ignorisali, pa bismo videli koliko će članova ove i one DS biti pozivano na imunitet, odnosno da li će se oni pozivati na imunitet. Ali, to je zaista stvar koju ste vi potegli i sasvim lepo bi vas trebali poslušati u tome.
Što se tiče izgradnje institucija, najbolje je da pitate bivšu ministarku pravde, gospođu Malović, ko je sedeo u institucijama i kako je pravosudni sistem bio van uticaja snažnih ljudi iz sveta politike i naravno, iz DS-a. Najbolje je to ona opisala, verovatno vas žena najbolje poznaje, verovatno je znala kako stvari funkcionišu. Mislim da je njena izjava značajna za vas, da sami sa sobom preispitate sopstvenu prošlost i izgradnju institucija.
Što se tiče tajkuna, tajkuni su ljudi koji su moćni i bogati u zemljama tranzicije, a uglavnom ima negativnu konotaciju, da su se na sumnjiv način obogatili, ali ne znam i ja vam predlažem jednu leksičku inovaciju, kako se zovu ljudi koji su se samo baveći se politikom, ne privredom, snažno obogatili i to bi trebalo da uradite kao doprinos etiketi koju biste mogli da date predsedniku vaše stranke.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, kolege poslanici, meni je drago da danas mogu ispred SNS da govorim o ovoj važnoj rezoluciji i kao član radne grupe koja je učestvovala od početka u izradi i pisanju ove rezolucije.
Volela bih da je neki deo rasprave išao u drugom toku, ali dobro. Zašto da ne, mi smo u parlamentu, trebalo bi menjati svoje koncepte izlaganja, pa ću u tom smislu i ja nešto promeniti od onoga što sam htela da kažem.
Najpre, naravno da sam tekst Rezolucije ima i neko svoje utemeljenje u prošloj Rezoluciji iz 2004. godine, ali isto tako ta rezolucija je odgovarala na politički kontekst tadašnjeg vremena. Naravno da se od tada puno stvari promenilo i zbog toga je postojala potreba, realna potreba da se ustanovi jedan novi formalni dokument i formalni okvir za ono što bi Narodna skupština u ovom važnom procesu pridruživanja Srbije EU trebalo da radi.
Ono što nisam želela da pominjem i o čemu nisam želela da diskutujem, a čim sam ovo rekla to znači da ću ipak diskutovati, jeste jedan princip, odnosno razlika između dva principa na kojima možete da zauzmete stav po pitanju potrebe donošenja ovakvog formalnog dokumenta. Sa jedne strane, čini mi se da su prevladali kod nekih diskutanata i kolega poslanika neki generalni principi na kojima je zasnovana određena politika. Sa druge strane, čini mi se da postoji dobra motivacija svih nas da govorimo pre svega o ulozi Narodne skupštine i načinima na koji mi možemo kao narodni poslanici da osnažimo samu instituciju, damo značaj i samima sebi, na kraj krajeva, ali i da kroz takav jedan uspostavljen mehanizam etabliramo i mehanizme za sve buduće sazive ili bar jedan saziv, jer sigurno će sam proces premašiti jedan saziv za oni koji će učestvovati u ovom procesu.
Prema tome, kod mene je naglasak ipak na davanje značaja instituciji Narodne skupštine, ne samo njenoj zakonodavnoj, nego u ovom smislu i nadzornoj i konsultativnoj ulozi u procesu pridruživanja.
Ako polemišemo o generalnim političkim stavovima koji se tiču i geopolitike i geoekonomije i, na kraju krajeva, vrednosno ideološke dimenzije svake političke partije, naravno da je to ne samo pravo svake partije, već i obaveza svake političke partije koja se takmiči u nekoj političkoj utakmici i izlazi na političko tržište. Prema tome, svi mi smo kandidovali svoje stavove o tome na izborima i dobili određenu podršku za to. Tu nema veze da li smo evroentuzijasti ili evroskeptici ili evrofobi, sve je to legitimno, ali je pitanje koliko dobijate podrške za tako kandidovanu politiku. Srpska napredna stranka je svoju politiku kandidovala u odnosu na potrebu integrativnih procesa koji će na najbolji način doprineti napretku Srbije.
Ne znam da li bi Srbija trebala da bude nigde. Ja bih volela da Srbija uvek bude deo nekog integrativnog procesa, ali naravno da se opredeljujemo u kojoj formi, u kojim modelima i gde će pripadati. Ne vidim da činjenica koja je ovde navedena, da je svet stalno procesuirajuća dimenzija stvarnosti koja se menja i nikada ne znate šta će sutra biti … Da, naravno, to je tačno, nema garancija ni za šta, ali to ne znači i ne nalaže političku autarhiju, politički pasivizam i letargiju. Naprotiv, moje stanovište, stanovište SNS jeste da se nalaze najbolji odgovori koji su preventivnog tipa, da ne kaskamo stalno za okolnostima, nego da kreiramo sopstvene okolnosti.
Prema tome, jedan od načina koji se to radi jeste i u ovom trenutku postojeća podrška građana Srbije za nastavak evrointegracija. Mi ne znamo kako će se taj put završiti, kako je neko rekao. I to je tačno. To kako će se završiti naravno da mi ne možemo da predvidimo do kraja, ali te fatalističke prognoze i anticipacije o nekom crnom scenariju za mene nisu do kraja utemeljene. Staro politikološko pravilo kaže da se najbolji i najgori scenariji nikada ne ostvaruju.
Prema tome, ono što jeste siguran scenario za Srbiju, to je da, ukoliko budemo uporni i dosledni u primeni svih onih evropskih zajedničkih postignuća koji su postali deo jedne kolektivne vrednosne dimenzije Evrope, koja ponekad jeste malo deklarativna, ponekad nije uvek primenjiva, ali i te kako znači za izgradnju jednog stabilnog društva, Srbija neće pripadati ni neuspelim, ni nedovršenim državama, a neće pripadati ni slabim državama. To je valjda interes koji nas sve zajedno rukovodi.
U tom smislu ja i vidim potrebu donošenja i formulisanja rezolucije koja će, kako je neko dobro primetio, a ja sam lično insistirala da to bude rezolucija a ne deklaracija, čini mi se da je to kolega Cvetićanin odlično primetio, te zaista mislim da je upravo tu glavna uloga i funkcija ove rezolucije. Posebno mislim u odnosu na taj tajming koji je, čini mi se, odličan. Ne znam koliko je produkt nekog planiranja ili je prosto posledica dinamike kojom je sama radna grupa radila i sama Skupština radila, ali mislim da je odlično da donesemo jasne poruke pre ministarskog saveta koji će doneti odluku o datumu otpočinjanja pregovora.
Mislim da je to dobro iz razloga što mi pokazujemo želju i sposobnost, na kraju krajeva, da definišemo, ulogu svih nadležnih institucija i da pokažemo da institucionalno razmišljamo. Zbog toga mislim da je ovo i dobro vreme da se ova rezolucija usvoji i žao mi što nismo uspeli da postignemo taj večiti san o konsenzusu. Naravno da je pluralizam mišljenja uvek dobrodošao, ali taj konsenzus oko važnih pitanja zaista jeste važan. No dobro, i to je zaista legitimno i treba o tome raspravljati, kako je jedan od kolega poslanika i pomenuo.
Što se tiče samog naslova rezolucije, sada bih samo kratko neke stvari pomenula koje mislim da nisu tako nebitne. Predlog rezolucije o ulozi parlamenta i načelima u pregovorima o pristupanju Srbije EU.
S jedne strane, mi jesmo dali taj glavni ton na ulozi Narodne skupštine i on jeste u fokusu i ja sam o tome već nešto rekla, da se ne ponavljam. Ali, s druge strane, svi zaboravljamo načela koja se nalaze u okviru samog naslova Rezolucije. Ovo je generisano zapravo tim najvišim nivoom predstavničke, zakonodavne i kontrolne uloge Narodne skupštine i mi smo se trudili da i u samoj preambuli, ali i sadržinom svih članova Rezolucije, pokažemo da smo rukovođeni pre svega određenim načelima koja su obavezujuća, i za nas narodne poslanike i za samu Vladu. Načela nisu nešto što nije neobavezujuće. Načela usvajamo kao način i potrebu da definišemo na koji način svi akteri u ovom procesu vode ovaj značajan posao.
Mi smo zaista podigli nivo kontrolne funkcije i konsultativne funkcije Narodne skupštine u prethodnom periodu u mnogim dimenzijama. Mislim da je jedna od logičnih posledica tog procesa bio jedan prilično dobar i konstruktivan rad u okviru radne grupe, gde smo pokazali da smo svi spremni da ojačamo i sopstvenu ulogu. To nije neka protokolarna stvar, to je stvar koja nosi mnogo posla i mnogo odgovornosti. I ubuduće će Odbor za evropske integracije imati mnogo više posla, imao je i do sada, ali, sada zaista mnogo više i mnogo više odgovornosti. Naravno, i svi ostali resorni odbori koji će biti konsultovani i koji će biti uključeni u rad kako se koja pregovaračka poglavlja budu otvarala.
Što se tiče samih mehanizama za koje, ja ovako dok pričam to zvuči lepo, ali, treba naći utemeljenje u samom tekstu i čini mi se da je za to najbolje pogledati osam članova, od 16. do 23, koji s obzirom da su rezolucije obično uopštenog tipa, mislim da ipak na veoma precizan način definišu procedure i mehanizme koji obezbeđuju istinsko učešće Narodne skupštine u celom ovom procesu.
Neko je pomenuo sasvim dobro u članu 14. koji pokazuje jednu snažnu terminologiju, gde mi govorimo o tome da Narodna skupština obavezuje Vladu, i ja zaista smatram da ovakva terminologija, o kojoj smo bili uglavnom svi saglasni, pokazuje zaista sposobnost ovog saziva Narodne skupštine da pokaže da nismo svi samo glasačke mašine svojih partija. Posebno bih tu pomenula ulogu vladajućih stranaka i SNS, gde smo zaista pokazali, i to će vam posvedočiti sve kolege iz opozicije, potpunu spremnost odnosno punu spremnost da ne budemo samo glasačke mašine već da zaista kreiramo ozbiljne mehanizme nadzora, kako za ovaj saziv tako i za sve buduće sazive parlamenta, makar dok ovaj proces bude trajao.
Zbog toga mislim da ova rezolucija ima više značajnih strana, da je ona pokazala i unela jedan nov kvalitet koji pokazuje ozbiljnost ne samo ove vladajuće koalicije, da budem iskrena i svih poslanika, ili najveće većine, ako to već nije pleonazam, u ovom sazivu i zbog toga očekujem da ćemo podržati ovaj Predlog rezolucije i započeti ozbiljan posao koji je pred nama. Hvala.

Iznošenje različitih stavova o kojima smo razgovarali nije stvar nečije trpeljivosti da čujete ideje koje vam se ne dopadaju ili sa kojima se ne slažete, već je isto tako pravo i obaveza da odgovorite takođe na način na koji mislite da bi trebalo.
Ekskluzivnost kritike samo zbog toga što ste opozicija ili ste u jednom pitanju jedina opozicija ne postoji. Dakle ekskluzivitet ne postoji.
Pravo je svakoga da odgovori na način na koji misli da treba, a to što ste opozicija oko nečega nije vredno samo po sebi, nije specifična vrednost sama po sebi, već po argumentima koji stoje iza toga.
Ako sam čula jednu od tačaka kritike prema ovoj rezoluciji, odnosno smi smo čuli, da je trebalo redefinisati odnose sa državama članicama EU, ja bih samo volela jedno malo pojašnjenje da znam, politikolog sam po obrazovanju, pa pretpostavljam da redefinisanje odnosa znači ili neku vrstu redefinisanja i diplomatskih odnosa i ekonomskih odnosa i svakih drugih odnosa, volela bih da znam o čemu to zapravo pričamo i da se to precizira.
Sa druge strane argument da je u glavi svakog građanina, to je inače ad popoli u teoriji koji se obično poziva na to da svako misli baš tako, svako normalan misli tako itd. Ja ne znam šta je u glavi svakog građanina Srbije, ali znam da su juče pokazali preko 50% podrške onome što je politika SNS i ove Vlade. Tako da, u svakom slučaju… dobro, da poslanici su zadovoljni, aplaudiraju ali, dakle, govorimo o različitim nivoima, dakle, kritike. Ako ste takođe rekli da Vlada ugrožava ustavno uređenje i nacionalne interese države, ja vas molim da ni u čemu gde je SNS, pošto je stožer Vlade ne učestvujete.
(Predsedavajući: Vreme.)
…ni u gradu ni u Republici. Budite do kraja principijelni. Pošto zaista ne vidim na koji način možete da gotovo optužite Vladu za veleizdaju. Ako je tako, onda preduzmite pravne korake sa ozbiljnom argumentacijom koja će iza toga da stoji.
(Predsedavajući: Vreme.)
…Samo jednu rečenicu - 2004. godine je bila Vlada Vojislava Koštunice kada je doneta prva rezolucija u kojoj se kaže da se traži ulazak u EU kao najviši i neosporni politički prioritet i ispunjavanje svih političkih uslova za EU.
(Predsedavajući: Hvala.)
… Mi nismo ovakvu retoriku koristili.

Veoma sam neprijatno iznenađena odgovorom koji sam dobila od Ministarstva, da ovaj amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a ja ću vam reći da sam ovaj amandman podnela kao predsedik Odbora za kontrolu službi bezbednosti, s obzirom da smo se svi u Odboru, članovi Obora složili da je ovo amandman koji će ići kada bude budžet na dnevnom redu. Nismo se sastali kao odbor. Nismo imali mogućnosti i zbog toga sam kao narodni poslanik podnela ovaj amandman. O čemu se radi?
Dakle, mi smo u izveštaju za 2012. godinu izneli preporuku koju smo uputili prvom potpredsedniku Vlade gospodinu Vučiću i premijeru gospodinu Dačiću, a koji se odnosi na to da sredstva za rad Službe bezbednosti bi trebalo da se planiraju u skladu, naravno, sa Zakonom o budžetskom sistemu i podzakonskim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, ali da se u samom Zakonu o budžetu Republike Srbije i izveštaju izvršenja budžeta iskazuju samo u ukupnom iznosu, a ne na nivou aproprijacija i standardnih ekonomskih klasifikacija.
Dakle, Odbor za kontrolu službi bezbednosti nije predložio da se zakone ne poštuje. Dakle, nije naš amandman u suprotnosti sa Zakonom o budžetu, već samo smo predložili da se poštuju i neki drugi propisi Republike Srbije, osim Zakona o budžetskom sistemu, a na primer, to je Zakon o tajnosti podataka.
Ja ću vas podsetiti da se Nacrt budžeta dostavlja Evropskoj Uniji. Trebalo bi da imate u vidu, gospodine ministre, mogli ste da primetite da sam obrazloženju navela da je reč o ustaljenoj praksi zemljama Evropske Unije. Nisam spominjala SAD, s obzirom da očekujem da vi znate i da vam je itekako poznato kako se tamo čuvaju tajni podaci i poštuje tajnost podataka koji su nastali u radu službi.
Prema tome, zaista mislim da niste upoznati sa činjenicom da je BIA, o kojoj se ovde radi, dostavila nacrt svog budžeta vašem ministarstvu sa oznakom, odnosno sa stepenom tajnosti - poverljivo. Zakonom o tajnosti podataka jasno su propisana ovlašćenja za opoziv tajnosti podataka.
Mislim da pojedinci u vašem ministarstvu nisu ovlašćeni da skidaju tajnost podataka…
(Predsedavajući: Vreme.)
…koji su upućeni vašem ministarstvu i ja vas molim, iako vidim da neće biti usvojen ovaj amandman, ja ću ga prvom prilikom ponovo podneti, a vi bi trebalo da razmislite o poštovanju Zakona o tajnosti podataka. Hvala.