Hvala, poštovana predsednice.
Ja sam se javio još u vreme kada su ovlašćeni predstavnici trebali da diskutuju, ali vi to niste primetili. Znam dobro Poslovnik, ali neću sa vama polemisati o tome.
Što se tiče autentičnog tumačenja, ja ću poći od nečega što nije afirmisano u dosadašnjem toku rasprave, a to je tumačenje i to je autentično tumačenje odredbe člana 2. stav 2. Zakona o autorskim i srodnim prvima. Vidim da tu nema mnogo spornog, a i te kako je značajna tema, ne samo zbog nas ovde, već prevashodno zbog građana i onih na koje se ovaj zakon odnosi, a odnosi se na sve stvaraoce književnih, naučnih i drugih dela, koji moraju uživati odgovarajući stepen zaštite, po meni, daleko veći nego što je ovim zakonom propisano.
Ako ćemo da govorimo krajnje otvoreno i iskreno, onda dolazimo u situaciju da kompletan zakon i sve odredbe Zakona o autorskim pravima možemo podvesti pod jednu lupu i reći da li te odredbe zakona zadovoljavaju onaj stepen zaštite nosiocima autorskih prava koji ti nosioci zaslužuju.
Kao pravnik, kao advokat, spreman sam da ustanem u zaštitu svih tih nosilaca autorskih prava i da kažem da njihov stepen zaštite, u ovom smislu, nije adekvatan i da treba da bude bolji, i da treba da bude kvalitetniji. U tom pravcu, jedan od doprinosa da se poveća stepen zaštite nosiocima autorskih prava jeste ovo autentično tumačenje. Mislim da ni ono nije dovoljno. Mislim da treba raditi još više i mislim da mi, kao narodni poslanici, mi nećemo, zbog toga što će nam uskoro prestati mandat narodnim poslanicima, da li će neko od nas biti to ponovo ili neće, zavisi od izbora izbornih rezultata, ali u svakom slučaju, bilo ko bude ovde, ima obavezu da se ovom temom ozbiljno pozabavi i da Zakon o autorskim pravima dovede na onaj nivo koji zadovoljava zaštitu nosioca autorskih prava.
Ko su nosioci autorskih prava? Da li to mogu da budu plagijatori, pirateri? Da li to mogu da budu oni koji se bave mahinacijama i zloupotrebama i na taj način zagađuju vodu svima onima koji časno, čestito rade na stvaranju duhovnih dela, duhovnih tvorevina, autentičnih intelektualnih dela ili su to oni prvi o kojima sam pre par sekundi govorio?
Slažem se sa predlogom za autentično tumačenje i u ime Poslaničke grupe SPS pozdravljam da ovakvo autentično tumačenje treba da doživi još veću afirmaciju. Pozdravljam zbog toga što smo danas u situaciji da budemo svedoci, da ne samo fotografije, kao što je navedeno u autentičnom tumačenju, već raznorazne druge kvazi vrednosti, ako sam uopšte upotrebio dobar termin, doživljavaju afirmaciju tamo gde ne smeju da doživljavaju afirmaciju, gde imamo naučnike, književnike, gde imamo naučne stvaraoce, gde imamo umetnike koji su nosioci autorskih prava koja moraju biti zaštićena, a nažalost nisu, gde imamo u raznim tabloidima raznorazna pisanja, fotografije koje mogu doživljavati zaštitu gde to nikako ne bi smelo da se desi, a na žalost takvu zaštitu doživljavaju, pa čak ostvaruju i pravo na sudsku zaštitu i odgovarajuće nadoknade. To je apsolutno nedopustivo.
Nedopustivo je zbog građana, nedopustivo je zbog samih nosilaca autorskih prava, nedopustivo je zbog svih onih koji neguju duhovne i sve druge vrednosti koje jedno društvo mora da ima da bi postojalo kao društvo, a Srbija mora da ih ima da bi postojala, kao pristojna i uređena država, kako to danas često čujemo u političkom vokabularu.
Ja moram da podsetim zbog toga šta je to što je pojam autorskog prava. To je pravo koje uživaju stvaraoci književnih, naučnih i umetničkih dela koje podrazumeva isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja takvog autorskog prava, a samim tim uključuje sistem zaštite prava.
Da li smo mi, drage moje kolege, gospodo poslanici i svi građani Srbije, uspeli da ovaj pojam autorskog prava afirmišemo praktičnom primenom zakona? Nismo. Rekao sam iskreno, stojim na tome i istrajaću na tome da ovakvo autentično tumačenje doprinosi da se ovaj pojam autorskog prava afirmiše na način na koji to autorsko pravo zaslužuje.
Autoru pripada autorsko pravo na njegovom autorskom delu činom samog ostvarenja autorskog dela, a ne prenošenjem i publikacijom od jednog tabloida do drugog tabloida, od jednog medija, do drugog medija. Jednog dana ćemo doći u situaciju da se bilo šta što u rijaliti programu bude prikazano, kao nešto što je najvulgarnije, može ceniti kao autorsko delo. To bi bilo pogubno za društvo. To bi bilo pogubno za našu duhovnost, to bi bilo pogubno za sve ono što podrazumeva elementarne vrednosti jednom društvu.
Zbog toga pozdravljam i predlagača, a i sam predlog da se ovakvim autentičnim tumačenjem doprinese nešto što je trebalo odavno da se uradi, jer već dugo je na snazi Zakon o autorskim pravima, a mi se nismo bavili previše njegovom praktičnom primenom, niti smo se bavili posledicama onoga što podrazumeva zaštitu autorskih prava.
Moram da podsetim, zbog građana Srbije, autorska prava ne podležu administrativnim ili registracionim procedurama, ali zato treba građani da znaju da se autorskim pravima štiti, pre svega, delo, a ne sama ideja koja dovodi do tog dela kao izražaja ljudskog duha, bez obzira na sadržinu i kvalitet takvog izražaja. Kad dođemo na taj stepen, onda možemo da kažemo da smo na polju autorskih prava ostvarili određeni napredak i određeni progres.
Stoga će SPS nesumnjivo podržati, u Danu za glasanje, ovakvo autentično tumačenje, ali kada sam već na tom polju debate ili diskusije, onda se moram dotaći i onoga što je izazvalo polemike, i to brojne polemike danas u raspravi, a to je autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, i to odredbe člana 11. stav 4, 5. i 6. Zakona o elektronskim medijima.
Ovde je u jednom trenutku bilo prozivanje da li postoji pravno tumačenje da bi se, od strane struke, dobilo određeno stanovište ili određeni stav da li ovakvo tumačenje jeste pravo prihvatljivo ili nije pravno prihvatljivo. Smatram da, kao pravnik i advokat sa dugogodišnjim iskustvom, imam pravo, kao narodni poslanik koga su građani delegirali da bude ovde, imam i obavezu da nešto kažem po tom pitanju.
Pre svega, autentično tumačenje, shodno odredbama zakona, daje isključivo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Niko drugi nema taj legitimitet da da autentično tumačenje osim tog odbora. Da li ćemo imati primedbu na takvo tumačenje ili nećemo zavisi od stanovišta, odnosno pogleda bilo koga od nas ovde prisutnih da li tim autentičnim tumačenjem dovodimo u pitanje sam zakon, da li dovodimo u pitanje eventualno prekoračenje okvira zakonske regulative, odnosno sadržaja samog zakonskog teksta ili činimo ono što je u duhu zakona?
U konkretnom slučaju, ono što se pravno može reći, da li je ovakvo autentično tumačenje pravno prihvatljivo? Jeste. Jeste sa stanovišta legitimiteta onoga ko donosi takvo tumačenje, to je pod jedan. Pod dva, sa stanovišta onoga što podrazumeva njegovu obavezu da iznese određeno pravno stanovište u pogledu tumačenja određenog člana.
Nažalost, ovaj član se odnosi, ja sam to shvatio iz diskusije, iako nisam član Odbora, iako nisam imao priliku da dobijem informacije koje bi mi dale podlogu da iznesem moj objektivan stav i pristup u odnosu na temu o kojoj raspravljamo, se vezuje uglavnom za REM, kao telo koje se, između ostalog, bavi i pitanjima zaštite određenih vrednosti koje moraju da imaju i takvu ulogu u elektronskim medijima, odnosno da budu pod posebnom prizmom zaštite upravo onih vrednosti o kojima sam malo pre govorio.
Ovde se nekoliko puta pojavljuje teza o rijaliti programima ili rijaliti šou emisijama. Ovde zaista jeste pitanje tolerancije prema nečemu što je dekadencija, prema nečemu što ruinira i razara tkivo društva, nešto što uništava naše vrednosti. Ali nemojmo da zaboravimo i nemojmo da smo pod nekom velikom amnezijom i da ne budemo pilećeg pamćenja, nije taj rijaliti program od juče, taj rijaliti program već duže traje, taj rijaliti program kroz elektronske medije provejava unazad godinama i godinama i mi nažalost nešto tako tolerišemo.
Socijalistička partija Srbije stoji čvrsto na stanovištu da se u cilju zaštite kulturnih i svih drugih vrednosti tome mora pridati odgovarajući značaj i odgovarajuća pažnja. Da se iz elektronskih medija jednog dana moraju eliminisati ili izbrisati programi koji ugrožavaju sve ono na čemu počiva tkivo i naroda i nacije i države. U ovom slučaju, to je vrlo opasan karcinom koji može da doživi metastazu, bojim se da nije u metastazi i da ne doživimo nešto što će jednog dana da predstavlja bukvalno krah ili slom svih vrednosti.
Da se ne bih udaljavao od autentičnog tumačenja, sklon sam da prihvatim apsolutno tezu barem sa onog demokratskog aspekta, tezu mog uvaženog kolege Srđana Dragojevića kada je govorio o onome što ne odudara od autentičnog tumačenja u pravnom smislu reči, ali tezu koja govori o izglasavanju ili pristupu glasanja za dva kandidata. Jednostavan razlog jeste što se na taj način povećava demokratski kapacitet, a sa druge strane što i zakonska regulativa ide u tom pravcu da ukoliko idemo na izbor, izbor dva kandidata, onda su ta dva kandidata istovremeno i polje na koje se usmerava celo glasačko telo, odnosno glasove usmeravaju na najdemokratskiji način jer je to upravo onaj pristup koji odražava puni stepen demokratije za koga ću se opredeliti ili se neću opredeliti.
Međutim, ja ću ipak kao pravnik da se zadržim na onome što smatram da je esencijalno pravo, a to je da je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja kao nadležan dao tumačenje, ono je autentično. Čudno mi je da se na takvo tumačenje daju amandmani, jako čudno. Zbog toga što smatram da amandmanu na autentično tumačenje predstavljaju jednu apsolutno pravnu besmislicu, ali ako je to neko protumačio u Poslovniku na način kako je želeo onda ću prihvatiti da i takvo tumačenje može da se pojavi ovde u Skupštini, pošto se pojavljuje raznih vrsta tumačenja. I na kraju, zauzeću stav da je Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja predložio Skupštini nešto što podrazumeva ne prekoračenje zakonskih okvira, nego tumačenje zakona. Zahvaljujem se.