Zahvaljujem, predsedavajuća.

Predlažem da se ovaj amandman odbije prvenstveno iz razloga, ovo što je kolega obrazložio nema veze sa ovim što je ovde predložio u amandmanu i naravno zato što se slažem sa obrazloženjem koje je dala Vlada.

U članu 2. Predloga zakona sasvim je precizno razjašnjeno koje aktivnosti nisu dozvoljene za vreme izborne kampanje i šta nije dozvoljeno da radi jedan funkcioner. Što se tiče lekarskih pregleda koji se pominju u ovom amandmanu akciju besplatnih lekarskih preventivnih pregleda u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije, kao najefikasnijeg načina brige o sopstvenom zdravlju, sprovodi Ministarstvo zdravlja u više od 300 zdravstvenih ustanova naše zemlje.

Tom prilikom svi građani i oni bez zdravstvenog osiguranja mogu da urade ultrazvučni pregled abdomena, obave kardiološki i ORL pregled, izvrše kontrolu nivoa šećera u krvi, oftamološke preglede i niz drugih pregleda od kojih bi izdvojila mamografiju i kontrolu tumor markera.

Značaj ovih akcija Ministarstva zdravlja jeste upravo unapređenje javne svesti o značaju prevencije zato što građani time pozitivno utiču na svoje zdravlje. Odziv građana je ogroman i lično podržavam ovakve akcije i zahvalna sam što su organizovani i samo ću napomenuti, na mamografske preglede odazove se svaka treća žena, a ovaj pregled bi jednom u dve godine trebalo da uradi svaka žena između 50 i 69 godine.

To je razlog što se u 60% slučajeva u Srbiji, što se karcinom dojke otkrije onda kada su šanse za izlečenje mnogo manje nego u početnoj fazi bolesti, zbog čega u Srbiji imamo 1.600 smrtnih ishoda godišnje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, predlažem da se navedeni amandman odbije, zato što se član 2. predloženog zakona odnosi na prekršaje odgovornog lica i kaznene odredbe.

Predlog izmene i dopune ovog zakona ima za cilj jačanje odgovornosti funkcionera u odnosu na korišćenje i raspolaganje javnim resursima, a novina je da će direktori javnih preduzeća u Srbiji biti razrešeni dužnosti pre isteka mandata ukoliko se dokaže da su koristili resurse preduzeća na čijem su čelu, a u svrhu promocije političkih stranaka.

Posebno je istaknuta zabrana korišćenja službenih prostora, vozila, inventara javnog preduzeća bez naknade. Zabranjuje se obavljanje bilo kakvih aktivnosti vezanih za promociju političkih stranaka, kao i za izbornu kampanju u radno vreme i vršenje pritisaka na zaposlene i osobe angažovane po drugom osnovu u javnom preduzeću.

Dakle, oni će do detalja morati da obrazlože svoje poslovanje i da precizno navedu na koji način će trošiti novac, kako onaj za investicije, tako i za reprezentacije. Moraće da utvrde i precizne ciljeve za naredni period, kanale pomoću kojih će ostvariti profit, ali i načine na koji će proveravati njihovu ispunjenost, odnosno detaljno obrazloženu strukturu planiranih prihoda i rashoda. U okviru plana zarada prikazaće broj zaposlenih, kvalifikacionu strukturu zaposlenih. Moraće da predstave i kreditnu zaduženost, planiranu nabavku za 2020. godinu, uz izraženu transparentnost i do 2022. godine da prikažu kompletnu planiranu nabavku.

U potpunosti podržavam ovakvo uvođenje reda, zato što je neophodna transparentnost rada naših javnih preduzeća.

Zajedničko za ove predloge zakona jeste da predstavljaju nastavak zakona koji su donešeni od kada je SNS u vodećoj poziciji u našoj Srbiji.

Obaveza izbora direktora na konkursima propisana je još zakonom iz 2012. godine, kada je dat rok da se konkursi raspišu najkasnije do 30. juna 2013. godine. Predlagač zakona je bilo takođe Ministarstvo za privredu, kao što je to i sada.

Preduzeća u državnom vlasništvu su najproblematičnija oblast kada je reč o sistemu za borbu protiv korupcije u Srbiji i zato je jako bitno doneti zakon koji će svojom primenom zaista omogućiti kontrolu, depolitizaciju i veću transparentnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Slažem se sa obrazloženjem koje je dala Vlada kada je odbila ovaj amandman, a htela bih da kažem nešto o cilju sprovođenja javnih politika koje su pomenute u članu 2.

Kada smo kod javnih politika znamo da one predstavljaju pravo delovanja Vlade u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva za koje Vlada veruje da su u najboljem interesu društva. Plan i program za sledeću godinu koncipiran je na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili ove godine i na osnovu toga možemo reći da nakon dugo vremena imamo stabilan budžet koji smo ostvarili nakon teških reformi u proteklim godinama.

Analizom Predloga budžeta za 2020. godinu vidimo da Vlada Republike Srbije nastavlja smerom razvoja, širenja i rasta privrede i životnog standarda građana, a sve u cilju kako bi našoj deci obezbedili bolju budućnost. Zahvaljujući reformama javnih finansija promenjeno je lice Srbije, promenjen je njen ugled u svetu, kreditni rejting, mesto na Dujing biznis listi Svetske banke. Na početku sam rekla da su javne politike u stvari pravac delovanja Vlada u cilju postizanja ekonomskih i društvenih ciljeva, a strateški cilj Vlade Srbije je povećanje životnog standarda i ključna je karakteristika za 2020. godinu.

To se najbolje vidi kroz pokretanje privrede, intenzivna ulaganja i nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i kroz smanjenje nezaposlenosti.

Srbija sada predstavlja bezbednu zemlju, zemlju mira i stabilnosti i kao takva je privlačna za ulaganje.

U 2019. godini imamo direktne strane investicije koje iznose dve milijarde 320 miliona evra, odnosno 43% više nego 2018. godine. Ponosni smo što je u poslednje tri godine Srbija po drugi put svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija.

Intenzivno se ulaže u infrastrukturu i stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta, što je razlog novih, stranih investicija i otvaranje stotinu novih fabrika i novih radnih mesta.

Nezaposlenost u Srbiji u prvih devet meseci iznosi 10,3%, dok je 2013. godine bila veća od 25%.

Iako je ovo dobar rezultat, cilj nam je da se nezaposlenost i dalje smanjuje i nastavićemo da se borimo u tom smeru. Imamo dodatni podsticaj i olakšanje novog zapošljavanja jeste oslobađanje odnosno smanjenje od poreza na zarade i od poreza na PIO za poslodavce.

Što se tiče budžeta za 2020. godinu, najveće povećanje ima zdravstvo - 73% je veća stavka budžeta, zato što želimo da se uloži u veće plate u zdravstvu, u infrastrukturu, lečenje bolesti za koje nema leka u Srbiji, za lečenje hroničnih bolesti, nabavku medicinske opreme i zapošljavanje novih kadrova u zdravstvu.

Kada je reč o kapitalnim investicijama, intenzivno se ulaže u infrastrukturu i nastaviće se i tokom narednih godina. One iznose oko 260 milijarde za 2020. godinu.

Kada je reč o infrastrukturi, sa ponosom ću reći da je izgrađeno preko 300 kilometara auto-puteva. Završen je Koridor 10 a izdvojena su sredstva za Koridor 11, Moravski koridor, za izgradnju auto-puta Beograd - Sarajevo i da ne nabrajam ostale, zato što smo ih više puta čula.

Znači, mi govorimo o povezivanju opština i regiona, što uz izgradnju prateće infrastrukture predstavlja uslov za ubrzanje razvoja i podizanje kvaliteta života građana.

Govorimo o stvaranju uslova za privlačenje stranih investicija i ubrzanje privrednog rasta.

Najviše me raduje Nacionalni investicioni plan, gde će biti izdvojeno preko 10 milijardi evra u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, u podsticanje nataliteta, izgradnju stanova za mlade, u turizam itd.

Investicija sprovođenje vodovodne i kanalizacione mreže sa prečistačima za otpadne vode kroz celu Srbiju će dati jednu sasvim drugačiju sliku Srbije, nove, moderne Srbije, gde će građani živeti neuporedivo kvalitetnije, jer je veliki broj naselja koja su samo delimično pokrivena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, što je veoma bitno građanima.

Treću godinu zaredom povećavamo plate u javnom sektoru, dok će penzije sledeće godine od 1. januara biti povećane za 5,4%.

Prema tome, smatram da je pravac delovanja kojim ide predsednik Vučić i ova Vlada potpuno ispravan, da vodi u potpunu stabilizaciju javnih finansija, ozdravljenje srpske ekonomije i obezbeđuje stabilnost za rast u godinama i decenijama koje slede. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pred nama je predlog odluke za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Imali smo priliku da se upoznamo sa biografijom predloženog kandidata gospodina Martinovića iz koje se vidi da je kroz karijeru pokazao svoju izuzetnu stručnost i kvalifikovanost. Sigurana sam da će svoje poslove i dalje obavljati odgovorno i uspešno.

Ono što želim da naglasim jeste moje veliko zadovoljstvo što smo zahvaljujući reformama i odličnom radu rukovodstva Narodne banke Srbije i guvernerke Tabaković, na kraju oktobra ove godine imali bruto devizne rezerve na najvišem nivou od 2000. godine, što znači nakon 19 godina i iznosile su 13,49 milijardi evra.

Narodna banka Srbije je putem intervencija kupovine deviza na domaćem deviznom tržištu za 10 meseci 2019. godine, povećala bruto devizne rezerve za 2,23 milijarde evra, što je najzdraviji način povećanja rezervi jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje niti druge obaveze.

Takođe, ono što je jako važno jeste da se na ovaj način dodatno jača otpornost domaćeg finansijskog sistema i time se podstiče razvoj finansijskog tržišta i finansijskog sistema u celini.

Mi danas imamo stabilan kurs dinara, smanjuje se kreditni rizik učesnika na finansijskom tržištu. Niska, stabilna i u potpunosti kontrolisana inflacija u prethodnim godinama omogućila je veća ulaganja, povećala je potrošnju i štednju i u celini promenila preduzetničku inicijativnost građana.

Inflacija u Srbiji u oktobru 2019. godine bila je za 0,1% viša nego u septembru dok u poređenju sa istim mesecom prošle godine iznosi 1%, a pre sedam, osam godina inflacija je bila na nivou od 10% do 14% i prilično je oscilirala.

Kamatne stope na dinarske kredite konstantno su u padu. Na ovaj način je Narodna banka Srbije podstakla kreditnu aktivnost, podstakla je investicije i naše preduzetnike da ulažu u privredu. Dakle, povećano investiranje i prošireno poslovanje, što doprinosi održivom privrednom rastu uz rast BDP koji je do sada iznosio 3,49%.

Dinarska štednja sada je četiri puta veća u odnosu na 2012. godinu i raste ubrzano. U julu mesecu ove godine je registrovano više od 71 milijarde dinarske štednje. Raste ulaganje stranih investitora u državne hartije od vrednosti, što je pre sedam godina bila misaona imenica za domaće tržište.

Da podsetim, da na osnovu odluke Narodne banke Srbije građani imaju pravo da im banke obračunavaju rate po istoj vrsti kursa po kojoj im je odobren kredit i da je kurs dinara 117,47 za jedan evro, odnosno niži danas, odnosno niži nego 2012. godine.

Takođe, zahvaljujući odluke Vlade Republike Srbije i predsednika Vučića rešeno je nasleđe velikog problema u Srbiji koji su predstavljali stambeni krediti u švajcarskim francima, za leks specijalis Zakon o švajcarcima i rešenje ovog problema država je izdvojila 11,7 milijardi dinara iz državnog budžeta da bi se bankama namirile obaveze 15.785 građana zaduženih u švajcarcima. Podsetiću da je to bilo u aprilu ove godine.

Deset milijardi evra priliva direktnih stranih investicija tokom 2015. godine do 2018. godine koji se i dalje nastavlja ubrzanom dinamikom predstavlja znak poverenja. Konkretno potvrda poverenja jeste i emisija desetogodišnje evroobveznice na međunarodnom tržištu po kamatnoj stopi od 1,6%. Ovo je samo mali deo velikog broja dobrih rezultata i reformi koje je sprovela Narodna banka Srbije, koji doprinose daljem razvoju privrede Republike Srbije.

Dakle, vođenjem dobre monetarne politike kroz održavanje stabilnosti deviznog kursa dobijena je mogućnost da Vlada Republike Srbije pažljivim planiranjem pronađe način da ponovo podigne privredu koja je predugo bila na izdisaju i podigne životni standard građana.

Srbija je sada zemlja u kojoj se sve više ulaže, dugoročno i u kojoj se državna imovina ne prodaje u bescenje. Ponovo je priznata i ugledna zemlja u svetu. Jasno je naš predsednik Aleksandar Vučić i naša Vlada se ne bave skandalima i spletkarenjem već samo i isključivo našom Republikom Srbijom.

Iza nas ne stoje nelegalne gradnje i bez obzira što trpimo posledice i milionske štete zbog lošeg smera i izdajničke politike kojom nas je vodila žuta vlast. Iza nas ne stoje pozivi na nasilje i mržnju, nerad i izdaju, napuštene fabrike i otpušteni radnici. Iza nas su isključivo i sa ponosom ću reći rezultati. Stotine kilometara novih puteva, nove fabrike, radna mesta.

Na svakom koraku se obnavlja i gradi, od Beograda na vodi i predivnih kula do škola, bolnica, parkova i svega onoga što čini jedno novo i lepše okruženje za bolji i sigurniji život građana Srbije.

Iza nas su sigurne plate i penzije koje su u stalnom porastu, smanjeni izdaci prema državi i moderniji život. Zato pozivam sve kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakona i tačke iz dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kada govorimo o Predlogu zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, prvo se postavlja pitanje šta je bezbedan proizvod zato što treba da ispunjava zdravstvene i bezbednosne standarde kako bi se izbegli svi rizici po zdravlje.

Ono što je najbitnije, neophodan je dobro organizovan inspekcijski nadzor. Zahvaljujući standardizaciji naših propisa sa EU, građani Srbije će biti izloženi manjem riziku kada kupuju robu, tako da više ne bi trebalo da se kod nas mogu nesmetano kupiti proizvodi koji su opasni po zdravlje i koji su u međuvremenu povučeni sa tržišta EU.

U skladu sa time je direktiva opšte bezbednosti proizvoda, koja ima za cilj da se, osim sprečavanja rizika i nadzora bezbednosti proizvoda, obaveštava Evropska komisija o merama preduzetim za ozbiljne i neposredne rizike.

Alarmantni su i zabrinjavajući podaci o omiljenim igračkama naše dece koje stižu u Srbiju švercom. Na primer, Ministarstvo zdravlja je ispitivanjem uzoraka popularne dečije igračke ljigavac pronašlo zabrinjavajuću količinu hemijskog elementa bor. Deca ovaj proizvod neretko stavljaju u usta, što može dovesti do trovanja, stomačnih problema, upale kože, iritacije, povraćanja, glavobolje. Slična je situacija i sa lekovima. Zato apelujem na građane da ne kupuju lekove na pijacama samo zato što su jeftiniji i to bez obzira da li je lekovima istekao rok trajanja. Ovi lekovi su apsolutno nebezbedni i nose rizik od ugrožavanja zdravlja.

Švercovana roba je opasna po zdravlje. Proizvodi koji se prodaju na crno ne prolaze kontrolu kvaliteta i zdravstvenu ispravnost proizvoda. Zahvaljujući strožijoj primeni propisa i kontroli prošle godine je veliki broj proizvoda povučeno sa tržišta. Imamo niz primera. Povučeni su lekovi - eferalgan, ranisan, ranitidin, 2017. godine povučeni su kremovi „Cipiripi“ i niz drugih proizvoda koji su utvrđeni kao štetni po zdravlje građana.

Naravno, najviše pažnje se obraća na bezbednost hrane. Jedno od najosetljivijih pitanja za svako društvo i ulažu se veliki napori da se osigura da je hrana koju jedemo bezbedna, da ne sadrži viruse, bakterije, parazite ili hemijske supstance, izazivajući preko 200 oboljenja od dijareje do kancera. Ipak, svaka se strana može kontaminirati u bilo kom momentu distribucije i zato je bitno da šaljemo mobilne timove koji će kontrolisati ove proizvode.

Kontrola je pojačana i na prelazima, pijacama, marketima, u objektima u kojima se prodaje brza hrana. Ubrzano se radi na stvaranju uslova za razvoj industrije hrane kako bi podigli njenu konkurentnost na zahtevnom svetskom tržištu.

Iz budžeta je izdvojeno tri miliona evra za opremu laboratorija gde se ispituje bezbednost i kvalitet hrane. Zahvaljujući naporima Vlade Srbije, građani vide da se svakodnevno radi na jačanju administrativnih kapaciteta, usklađivanju i edukaciji kako bi se obezbedila puna bezbednost namirnica na tržištu.

Srbija se razvija pravim putem. Ide smerom u cilju podizanja standarda života naših građana. Ja čestitam Vladi na svim postignutim rezultatima.

U Danu za glasanje, SNS će podržati sve predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas pred nama imamo vrlo bitne zakone koji se tiču informacione bezbednosti i poštanskih usluga. S obzirom na to da je težnja i nacionalni i strateški cilj Republike Srbije da postane država članica EU, ali i da bi povećala svoje prisustvo na međunarodnoj sceni i izgradila svoju poziciju u međunarodnim pregovorima o pitanjima sajber bezbednosti, Republika Srbija prati, primenjuje i praktikuje različite principe koje promovišu i usvajaju međunarodne organizacije čiji je ona član.

Zahvaljujući visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u ovoj oblasti i zaštitu ključnih servisa, Republika Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti na 10. mestu na listi od 69 zemalja.

Izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu je jedan od projekata koji bi trebalo da unapredi rad elektronske uprave. Pored najmodernije infrastrukture, Data centar će omogućiti bržu, efikasniju i bezbedniju elektronsku upravu i garantovaće bezbednost podataka građana Srbije.

Osnovana ideja je povezivanje baze podataka od značaja za funkcionisanje državne administracije u jednu centralizovanu bazu. Ovo će omogućiti milionske uštede za poreske obveznike i trebalo bi da olakša muke građana koji bi sve poslove sa državnom administracijom mogli da reše putem mobilnog telefona ili jednim odlaskom na šalter javne uprave.

Ide se ka tome da građani celokupnu komunikaciju sa državnom upravom u naredne tri godine mogu da izvrše preko interneta, a kancelarija za IT i e-upravu je prvi korak u ovom pravcu.

Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija od strane države, privrede i građana je sve više u porastu. Preko 99% preduzeća koristi internet priključak, dok, s druge strane, preko 60% domaćinstava u Srbiji ima internet konekciju.

Prema podacima MUP-a, broj prijavljenih krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala raste 50% godišnje i napadi na servere državnih organa su sve učestaliji.

Posebna je značajna bezbednost dece, koja uz mobilne telefone koriste i internet. Istraživanja pokazuju da je čak dve trećine dece bilo izloženo nekoj vrsti onlajn rizika, odnosno digitalnom nasilju i opasnoj situaciji. Zato je jako bitno upoznavanje, uvođenje različitih obuka i testiranje u cilju povećanja ove bezbednosti.

Zahvaljujući naporima Vlade Srbije, lokalne samouprave unapređuju informacione sisteme, kapacitete IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Organizuju se obuke i radionice za zaposlene i građane u cilju podizanja svesti na ovu temu.

Novina u Predlogu zakona o poštanskim uslugama se odnosi na odgovornost pošiljaoca poštanske pošiljke i obezbeđuje se veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga. Vrlo detaljno je uređena odgovornost poštanskog operatera i naknada štete koju je poštanski operater dužan da nadoknadi korisniku.

Uređeno je i poglavlje poštanskih maraka, što takođe predstavlja novinu. Ovaj predlog zakona za jedan od ciljeva ima i borbu protiv sive ekonomije. Uvode se obaveze identifikacije i evidentiranje registarskog borja ličnih isprav pošiljalaca, odnosno primalaca otkupnih, vrednosnih i pošiljaka sa ličnim uručenjem u cilju sprečavanja pranja novca, finansiranje terorizma i prometa robe neregistrovanih subjekata.

Šta to znači? To znači da će prilikom slanja i primanja pošiljki poštanski operateri biti u obavezi da izvrše uvid u ličnu ispravu korisnika sa fotografijom i evidentirati registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca, odnosno da legitimišu pošiljaoce i primaoce. U slučaju da jedna od strana odbije da pokaže svoju ličnu kartu, isporuka neće moći da se obavi.

Identifikacija pošiljaoca paketa, po sadašnjem zakonu, nije obavezna. Tako se dešava da inspekcija prilikom kontrole pošiljka pronađe i akciznu robu, poput rezanog duvana, a da ne može da uđe u trag pošiljaocu. To ovim zakonom treba da se promeni i da se uvede obavezna identifikacija.

Porastom elektronske trgovine i naručivanjem preko raznih internet prodavnica Pošta Srbije preko svojih šaltera otpremi oko 100 hiljada paketa. Samo u 2018. godini ostvarila je neto dobit od 2,3 milijarde dinara. Poslovni prihodi Pošte Srbije u prošloj godini su za 3,2% veći od planiranih, odnosno za 0,2% veći od prihoda koji su ostvareni u 2017. godini. U 2018. godini u poštama Srbije pruženo je 457 miliona usluga, odnosno više od 38 miliona usluga mesečno.

Na kraju, smatram da su predloženi zakoni od velike važnosti za nastanak digitalizacije i modernizacije Srbije koje uz zalaganje predsednika Aleksandra Vučića i Vlade u svakoj grani privrede pokazuje ogromni napredak i podiže standard života građana Srbije. U danu za glasanje ću podržati sve predložene zakone. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Slažem se sa kolegom da u Srbiji ima mnogo investiranja. Srbija se gradi i razvija.

Međutim, predlažem da se ovaj amandman odbije. Neophodno je Predlogom zakona obuhvatiti, odnosno naglasiti koji su fondovi izuzetak na koje se ne primenjuje ovaj zakon.

Član 4. se odnosi na zatvorene investicione fondove koji pretežno svoju imovinu ulažu u akcije, kojima se trguje na berzi i ne otkupljuju svoje akcije, osim u slučajevima koji su navedeni u osnivačkom aktu.

Na zatvorene investicione fondove se primenjuju odredbe zakona, kojima se uređuje tržište kapitala i odredbe zakona kojima se uređuju privredna društva. Isto se odnosi i na investicione fondove bez javne ponude, jer te institucije prikupljaju kapital, bez promovisanja prodaje svojih jedinica u javnosti.

Slažem se sa obrazloženjem koje je dato, a koje kaže da se amandman odbija iz razloga što se dodatno preciziraju institucije za kolektivno investiranje na koje se ne primenjuje ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, predložene izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita imaju za cilj da poboljšaju sistem osiguranja depozita u Srbiji sa time da je novina upravo uvođenje mogućnosti obračuna premije osiguranja na bazi procene nivo rizika koje banke preuzimaju u svom poslovanju, a da uz to ostvare što veći profit.

Takođe se prilagođava osnovica za obračun same premije koja se do sada prilagođava sa standardima EU u skladu sa praksom da se premija osigurava na nivo garantovanih depozita. Naravno, Vlada je ovaj predlog zakona usvojila iz razloga zaštite depozita mikro, malih i srednjih preduzeća, fizičkih lica i preduzetnika u slučaju stečaja i likvidacije banke, a u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Samo u uslovima finansijske stabilnosti građani imaju poverenje u bankarski sistem i ostvaruju pristup finansijskim uslugama, a sticanjem poverenje u bankarski sistem dolazi do porasta štednje stanovništva, povećanja kreditne aktivnosti banaka i investiciona aktivnosti privrednih subjekata, a sledbeno tome da ubrzanje ekonomskog rasta i smanjivanja stope nezaposlenosti.

Konstantan rast osiguranih depozita u poslednjih nekoliko godina potvrda je stabilnosti bankarskog sistema, a posebno poverenje građana u sistem osiguranja depozita. Uvođenjem modernog sistema i uvođenjem osiguranog depozita na 50.000 eura utvrđena je finansijska sigurnost koja građanima garantuje da neće ostati bez novca u slučaju zatvaranja banke.

Osiguranje plaćaju isključivo banke, a ne deponenti. Sve banke su obavezne da osiguraju depozite kod Agencije za osiguranje depozita i da plaćaju premiju osiguranja po propisanoj stopi, naravno u cilju zaštite depozita, osiguranih kategorija deponenata i očuvanja finansijske stabilnosti.

Dosta je trebalo vremena kako bi se ponovo steklo poverenje građana, jer su ugašene „Beobanka“, „Investbanka“, „Jugobanka“, i „Beogradska banka“, nekadašnji giganti u domaćem bankarskom sistemu. Ugašeni su iako su raspolagali ogromnim kapitalom, postoje još na papiru, a najveći deo imovine je raskrčen u protekloj deceniji.

Gašenje vodećih banaka, početkom 2002. godine, pod komandom žute vlasti, moralo je da se izvede kako bi se otvorio prostor za strane banke, bez obzira na cenu koja je plaćena. Samo je „Beogradska banka“ u trenutku otvaranja stečaja potraživalo oko 1,14 milijardi evra. Katanac je stavljen na imovinu u zemlji i inostranstvu.

Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Proglašene su nelikvidnim. Od rasprodaje imovine namirena je stara devizna štednja, kao i neki poverioci, a same banke teško su dolazile do svojih potraživanja, jer su najveći dužnici velike domaće firme koje su u postupku privatizacije negde u svetu.

Ipak, uz veliki trud, u poslednjih nekoliko godina bankarski sistem u Srbiji se oporavlja, a najbolji poslovni rezultati su zabeleženi 2018. godine.

Građani su ponovo stekli poverenje u banke, a sve zahvaljujući stabilnim finansijama. Danas imamo niz podsticajnih mera za razvoj preduzetništva i samozapošljavanja zato što je jedan od osnovnih ciljeva Vlade Srbije, upravo podrška malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu.

Danas smo ponosni na činjenicu da od svetskih finansijskih institucija dobijemo potvrde o ispravnoj ekonomskoj politici koja garantuje stabilnost i sigurnost poslovanja.

Srbija je prepoznata, kao zemlja koja je atraktivna investitorima koji žele da investiraju svoj kapital. Nalazimo se na čelu rang liste po broju stranih investicija za 2019. godinu. Srbija danas ide napred. Samo u prvih šest meseci ove godine imali smo priliv od ukupno 2,3 milijardi evra, direktnih stranih investicija zbog čega se borimo za svakog novog investitora, a kao rezultat imamo novi investicioni plan, poboljšavamo obrazovanje, ulažemo u zdravstvo, infrastrukturu i što je najvažnije, smanjujemo nezaposlenost otvaranjem novih radnih mesta, povećavamo plate i penzije i podižemo standard života građana Srbije.

Građani vide da se Srbija menja, prepoznaju rad i to su pokazali svojim poverenjem koji su nam dali u najtežim momentima kada je Srbija bila na ivici bankrotstva.

Kroz proteklih nekoliko godina dokazalo se da je smer politike kroz koji nas vodi predsednik Vučić, ispravan. Ja duboko verujem da je to jedini put kako bi srpska ekonomija potpuno ozdravila i omogućila našoj deci lepu i sigurnu budućnost u Srbiji.

Na kraju, želim da pozovem naše građane Srbe na KiM, da izađu na izbore 6. oktobra i podrže Srpsku listu, jer je to i glas za naš opstanak, za naše barjake, molitve i manastire na KiM. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, rebalansom budžeta je predviđeno da se do kraja godine potroši višak sredstava koji je tokom 2019. godine ostvaren u budžetu od 46,6 milijardi dinara. Da, sada imamo suficit u budžetu treću godinu za redom, dok smo pre svega nekoliko godina bili na ivici propasti, zbog čega smo bili prinuđeni da sprovodimo teške mere štednje.

Ipak, odgovorno vođenje fiskalne politike u prethodnom periodu rezultiralo je stvaranjem fiskalnog prostora koji je upotrebljen za povećanje plata, finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata. Kao obezbeđenje nedostajućih sredstava po određenim kategorijama rashoda predviđeno je obezbeđenje dodatnih sredstava za rashode za zaposlene zbog uvećanja osnovice, počevši od plate za novembar, isplata naknada u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kao i smanjenje rashoda i izdataka za koje je ocenjeno da se do kraja godine neće izvršiti u planiranom iznosu.

Povećan je i deo sredstava za konverziju dela duga građana za stambene kredite uzete u švajcarskim francima. Takođe, povećan je iznos sredstava za rashode po osnovu otplata kamata na domaće kredite i po aktivnim garancijama.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - povećana su sredstva za izgradnju punktne infrastrukture i to za realizaciju projekta izgradnje autoputa deonice Obrenovac-Ljig. Za izgradnju autoputa deonice Pojate-Preljina i autoputa Beograd-Sarajevo intenzivno se ulaže u putnu i železničku infrastrukturu, kako bi se privukli novi investitori, a i da bi se postojećim investitorima obezbedili bolji uslovi za rad.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - povećan iznos novca za naučno-istraživačke delatnosti, dok su u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbeđena dodatna sredstva za isplatu naknada u skladu sa Zakonom o finansijskog podršci porodicama sa decom.

Srbija danas ima finansijsku i fiskalnu stabilnost jer se vodi računa o svakom dinaru. Povećavaju se investicije i unapređuje poslovno okruženje. Promena ekonomske politike rezultirala je smanjenjem javnog duga na šta smo veoma ponosni. Godine 2014. imali smo javni dug veći od 70% BDP, dok je na kraju jula ove godine iznosio 51,9% i to je veliki uspeh.

Mi naše obaveze ispunjavamo na vreme i ne želimo da budućim generacijama ostavimo skupe kredite i ogromnu zaduženost. Zato sada možemo da znatno uvećavamo plate i penzije i da planiramo javna ulaganja.

Zahvaljujući reformama javnih finansija promenjeno je lice Srbije, promenjen je njen ugled u svetu, kreditni rejting, mesto na Duing biznis listi Svetske banke. Nezaposlenost u Srbiji sada iznosi 10,3%, dok je 2013. godine bila veća od 25%. Otvoreno je preko 150 novih fabrika i ide se ka tome da se stvori što bolje poslovno okruženje kako bi se privukle nove strane investicije i obezbedilo još novih radnih mesta. Predložene su i mere koje se odnose na zapošljavanje nezaposlenih lica uz oslobađanje plaćanja 70% poreza na zarade za PIO u 2020. godini za ove firme.

Predsednik Vučić je predstavio investicioni plan gde će biti izdvojeno preko 12 milijardi evra u komunalnu, saobraćajnu, energetsku, digitalnu infrastrukturu, u podsticanje nataliteta, u izgradnju stanova za mlade, u turizam. Podizanje ekonomske snage zemlje, stabilnost i jačanje domaće valute su rezultat izrazito hrabrih poteza predsednika Vučića i Vlade sa ciljem spašavanja Srbije i stanja u kome je bila, a bila je pred bankrotstvom.

Danonoćno zalaganje, predani rad, disciplina i štednja doveli su do okreta i ozdravljenja srpske ekonomije, a postavljanjem stabilne monetarne osnove omogućen je rast i razvoj. Dokazali smo da možemo spasiti državu od propasti. Na nama je da održimo teško stečenu finansijsku stabilnost i pronađemo nove izvore rasta celokupne privrede.

Verujem u viziju koju ima predsednik Vučić jer je do sada dala izvanredne rezultate i vidim da je to jedini put da na zdrav način obezbedimo bolji životni standard naših građana. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, mi danas ponovo pred nama imamo Zakon iz oblasti obrazovanja. Kao što smo već upoznati radi se o produženju roka za završetak studija za studente po započetom nastavnom planu i programu u naredne dve godine.

Bitno je stvarati obrazovane ljude i podizati nivo obrazovanja našeg naroda. Vrednost intelektualnog kapitala je glavni izbor uspeha na nemilosrdnom tržištu i baza su bez koje je gotovo nemoguće sprovesti napredak i reforme koje sprovodi Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić na čelu, jer činjenica je da se reforme obrazovanog sistema sprovode upravo u cilju boljeg i kvalitetnijeg obrazovanja zato su visokoobrazovani ljudi od velikog značaja za našu zemlju, što je i stav SNS.

Studenti često snose posledice raznih životnih neprilika, ali zatim treba olakšati i pomoći da nastave put kojim su krenuli. Stvoriti zajednicu koja će pružati šanse mladima i time ih zadržati u našoj zemlji. Treba ih motivisati zato što će obrazovani, kvalitetni kadrovi svojom sposobnošću, kreativnošću i znanjem ubrzati proces razvoja celokupne privrede Srbije.

U prilog tome pročitaću kratku poruku jednog studenta koji kaže – podržite nas, nikome nismo na šteti, nikome nismo na trošku, učimo, radimo, čuvamo porodice, redovno izmirujemo finansijske obaveze prema fakultetima, poštujemo Ustav svoje zemlje i želimo da ostanemo u svojoj zemlji sa svojim porodicama.

Upravo, ovih nekoliko rečenica opisuju razloge zbog kojih ću uvek podržati ovakve studente i zbog čega mi je zadovoljstvo da podržim ovaj Predlog zakona i svaki koji će olakšati školovanje.

Studenti koji su upisali studije po Bolonji, takođe su počeli da nam šalju mejlove i iznose svoje probleme i zašto nisu u roku mogli da završe fakultete. Ja se zalažem da se i njima izađe u susret i olakša studiranje.

Ipak, moram da se osvrnem i da kažem da je za svaku osudu blokada zgrade Rektorata beogradskog Univerziteta, zato što je to zloupotreba studenata, zloupotreba srpske elite u političke svrhe. Ovo je moderna Srbija u kojoj nije zabranjeno izražavati mišljenje, ali nije dozvoljeno sprovoditi diktaturu kako sprovodi nekoliko Đilasovih plaćenika. Onemogućavanje rada zaposlenih u Rektoratu i ugrožavanje interesa studenata i profesora je sramotno i pokazuje kolika je nemoć opozicije.

Za nekoliko meseci imaće mogućnost da izađu na izbore gde ćemo videti kome veruju građani Srbije. Mi ćemo nastaviti sa ozbiljnim radom. Mi želimo jaku Srbiju. Naša Vlada i predsednik, Aleksandar Vučić zaista ulažu ogroman napor i vidi se napredak u svim oblastima. Zato ću podržati svaku promenu koja će nam doneti bolji život.

Našim studentima želim da budu istrajni u ostvarenju svojih ciljeva, a vama, poštovani ministre, želim dalji uspeh u radu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Koliko ja vidim, ovde piše da ste vi podneli amandman u kojem se kaže da se tekst - da pronalazak ne postane dostupan javnosti, menja tekstom - da se pronalazak ne objavljuje. To se odnosi na propis zaštite poslovne tajne kojim se uređuje pravna zaštita poslovne tajne od svih radnji nelojalne konkurencije. To je obaveza poslodavca i zaposlenog da, kada je reč o pronalasku koji je stvoren u radnom odnosu, zaštiti poslovnu tajnu. Kako je danas na tržištu prisutna ogromna konkurentnost, logično je da postoji interes poslodavca da zaštiti pronalazak od javnosti.

Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić su obezbedili veliki broj podsticajnih mera i podrške za razvoj naučno-tehnoloških projekata radi bržeg ekonomskog i tehnološkog razvoja Srbije, a ovaj član obezbeđuje sigurnost za poslodavce koji učestvuju u ovim projektima ili su svojim sredstvima dobili nov pronalazak.

Prema tome, ovo objašnjava i član 66. u Predlogu zakona. Amandman koji je predložen nema nikakvog uticaja na suštinu predloženog člana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ove nedelje, između ostalih tačaka koje su na dnevnom redu, treba da usvojimo izmene i dopune Zakona o patentima čiji je cilj da se uspostavi efikasniji sistem zaštite pronalazaka, odnosno unapređivanje dobre prakse zaštite pronalazaka u Srbiji.

Dopunom je navedeno i efikasnije uređivanje odnosa zaposlenog i poslodavca kada pronalazak nastane u radnom odnosu, što je neophodno kada pronalazak utiče na povećanje vrednosti preduzeća, na povećanje dobiti ili uštedu.

Svake godine u Srbiji se zaštiti gotovo 200 novih patenata. Inovacije prijavljuju kompanije i pojedinci. Najviše je pronalazaka iz oblasti elektrotehnike, informacione tehnologije, poljoprivrede i medicine i sve je veći broj patenata mlađih naučnika, što su pokazatelji da nauka u Srbiji ide uzlaznom putanjom.

Od ukupnog broja novih tehničkih rešenja, 38% su rezultati u ovoj oblasti, od kojih je 98% već komercijalizovano na domaćem ili međunarodnom tržištu. Biotehnologija i poljoprivreda je najuspešnija oblast po broju patenata. Od ukupnog broja patenata u projektima tehnološkog razvoja 57% pripada ovoj oblasti.

Prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za 2018. godinu Srbija je u proteklih nekoliko godina unapredila svoj naučno-istraživački potencijal. U prilog tome govori da Srbija u ukupnoj svetskoj produkciji naučnih radova učestvuje sa 0,3% i rangirana je na 47. mestu na listi od preko 140 zemalja. Istraživanja u Srbiji su koncentrisana u javnom sektoru, univerzitetima i 63 akreditovana instituta.

U prvoj polovini prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupno učešće izdvajanja za istraživanje i razvoj u BDP Srbije je bilo ispod 10%, što je još uvek bilo znatno ispod evropskog proseka. Zato će veliku ulogu imati Zakon o fondu za nauku, koji je usvojen krajem prošle godine, a kojim su obezbeđene mere za podsticanje naučno-tehnološkog razvoja Srbije, jer osnovna uloga Fonda jeste finansiranje naučno-istraživačkih projekata.

Omogućena je efikasnija podrška naučnim istraživanjima i primena njihovih rezultata radi bržeg društvenog, tehnološkog i ekonomskog razvoja Srbije. Veliki je broj naučno-tehnoloških parkova širom Srbije. Namenjeni su inovativnim tehnološkim razvojima kompanijama iz različitih oblasti. Spajaju nauku i prirodu i pružaju mladim stručnjacima mogućnost da svoje projekte, proizvode i usluge plasiraju na domaćem i stranom tržištu.

Jedan od njih je naučno-tehnološki park Zvezdara, koji posluje sa 65 visoko tehnoloških kompanija. Takođe, Republika Srbija je već nekoliko godina pridružena članica Evropske laboratorije za nuklearna istraživanja CERN i po tome je jedinstvena u regionu. Sedište se nalazi kod švajcarskog grada Ženeve i tu se na sto metara pod zemljom u tunelu dugom 27 kilometara nalazi najveća mašina na svetu CERN-ov akcelerator čestica, gde je angažovano oko 20.000 fizičara iz celog sveta, gde su i naši srpski fizičari.

Što se tiče izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima, regulišu se odnosi između samih nosilaca autorskog i srodnih prava i unapređuje se ostvarivanje prava intelektualne svojine. Krajnji cilj regulisanja prava intelektualne svojine jeste da donosioci ovih prava imaju adekvatnu naknadu za iskorišćavanje svojih dela i stvara se balans sa interesima korisnika.

Na kraju, sve ove pozitivne novine su rezultati napora Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji na svim poljima pronalazi rešenja kako bi se najbrže poboljšao život u Srbiji, kako bi građanima i budućim generacijama obezbedili temelje za mirnu, sigurnu i pristojnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama je danas Predlog zakona o dualnom modelu obrazovanja u visokom obrazovanju, ali pre toga želim da vam prenesem zahvalnost velikog broja studenata koji su nam se obraćali, a kojima je Vlada izašla u susret i produžila rok za završetak studija.

Što se tiče ovog Predloga zakona, smatram da će primena doneti niz koristi za studente visokoškolske ustanove i poslodavce. S jedne strane, studenti stiču znanja učenjem kroz rad u kompanijama tako da taj rad bude vrednovan putem školarina, stipendija ili na neki drugi način. S druge strane, ubrzani privredni razvoj zahteva promenu poslovanja organizacija i prilagođavanje novim zahtevima tržišta, a upravljanje znanjem postaje primat konkurentnosti. Ljudski resursi, odnosno njihovo znanje stvaraju vrednost i uspeh poslovanja preduzeća, pa treba imati kompetentne i vredne kadrove.

Danas uspešne kompanije teže ka uspostavljanju saradnje sa univerzitetima i to na svim nivoima kako bi mladi ljudi mogli da steknu potrebna znanja i veštine. Zato je od izuzetne važnosti da kompanije pronađu partnere u obrazovnom sektoru.

Sve ovo je doprinelo da se u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela studija. Činjenica je da ovakav sistem uspešno funkcioniše u zemljama Evrope, a najuspešniji modeli su razvijeni u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Dualni model studiranja je zahtevniji i teži, ali je i perspektivniji. Studenti koji završe po dualnom modelu, s obzirom na značajno relevantno praktično iskustvo, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada, imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti.

Naravno, sa time se ne umanjuje nivo znanja onih koji već studiraju, ali suština je da student nauči posao, a tokom obavljanja učenja kroz rad poslodavci ostvaruju neposredan uvid u znanje i veštine studenata i učestvuju u razvoju njihovih kompetencija.

Srbija je 2017. godine usvojila Zakon o dualnom obrazovanju, kojim se u formalni sistem obrazovanja uvodi dualno obrazovanje kao model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

U projektima uvođenja i sistemske primene novog zakona u dualnom obrazovanju koji su realizovani u saradnji sa privrednim komorama Srbije, Nemačke i Austrije, kao i Vladom Švajcarske, danas učestvuje 7.000 učenika koji se školuju za 37 obrazovnih profila. U više od 460 kompanija obuhvaćeno je 80 škola u 52 grada i opština Srbije.

Činjenica je da je ovo deo reforme obrazovnog sistema Srbije koji će doprineti boljem i kvalitetnijem obrazovanju u koje je naše Vlada i predsednik Aleksandar Vučić uložila ogroman napor.

Podsetiću vas da je kroz Projekat unapređenja infrastrukture visokoškolskih ustanova u Srbiji EU HETIP, uz saradnju sa Ministarstvom prosvete, obnovljena laboratorija, istraživački kabineti, nastavni i komunalni objekti državnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Novom Pazaru, Boru.

Studenti i profesori 27 fakulteta počeli su da koriste renovirane prostore i savremenu opremu, poput multimedijalne učionice površine 400 kvadrata u zgradi rektorata Beogradskog univerziteta i savremena istraživačka laboratorija na Medicinskom fakultetu u Nišu. Nastavni prostor Novosadskog prirodno-matematičkog fakulteta povećan je za 2.000 kvadratnih metara. Na Goču je izgrađena nova zgrada za Šumarski fakultet. Medicinski fakultet u Nišu dobio je laboratoriju, a Fakultet za fiziku u Beogradu čak 10 laboratorija. U Beogradu je, takođe, rekonstruisana Botanička bašta. Moderna, višenamenska nastavna oprema značajno će poboljšati praktične veštine i kompetentnost studenata i pomoći će ministarstvu da unapredi naučno-tehničke inovacije i istraživanja.

Krajnji cilj je dalji razvoj i povezivanje visokog obrazovanja sa privredom, što će omogućiti boljitak za celo društvo, jer je to u skladu sa vizijom Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću po amandmanu.

Nadam se da ćemo u narednom periodu pred nama usvajati predloge zakona koji se odnose na projekte nekih novih stanova, jeftinih, po povoljnim uslovima za sve ostale kategorije stanovništva, ali ovo je dopuna zakona koja predstavlja projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Republike Srbije.

Član 5. obrazlaže pravo kupovine. Predlog zakona dodatno uređuje uslove i postupak realizacije projekta izgradnje za sve koji su svojim učešćem dali doprinos odbrani zemlje. Tako će svi pod jednakim uslovima moći da trajno reše svoju stambenu potrebu uz ispunjenje propisanih uslova, polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, koji decenijama nisu uspeli da reše stambeno pitanje. Neophodno je bilo pronaći adekvatno sistemsko rešenje, a zahvaljujući Vladi koja ulaže ogromne napore i planira, država je sada glavni investitor velikih projekata koji su od javnog interesa u cilju obezbeđivanja privrednog rasta, povećanja standarda građana, finansijske stabilnosti i naravno, omogućavanju jačanja sektora bezbednosti, koje je garant mira i političke stabilnosti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U članu 44. je istaknuto da Ministarstvo pribavlja od trgovaca i državnih organa podatke o trgovini radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine.

U članu 44. je naglašeno - Vlada bliže propisuje oblik i sadržinu obrasca, način za dostavu i čuvanje podataka iz stava 1. ovog člana, znači, koje će popunjavati trgovci.

Znači, neophodno je pribavljanje podataka koji se odnose na funkcionisanje tržišta, razvoja trgovine i praćenje trgovinskih tokova. Pravni osnov za uspostavljanje mehanizama koji će omogućiti prikupljanje ovih podataka jeste jedan od ciljeva koji su predviđeni Strategijom razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine. Ovom strategijom je predviđen i niz rešenja koji vode do uspostavljanja harmonizovane maloprodajne i veleprodajne mreže na čitavom području Republike Srbije, kao što ste i sami rekli. Član 8. Zakona o ministarstvima određena je nadležnost Ministarstva trgovine, turizme i telekomunikacija. Hvala.