Ovde je istaknuto da neki veoma važni podaci se ne prikupljaju, a značajni su sa aspekta vođenja trgovinske politike. Podzakonskim aktom biće bliže uređena sadržina i način prikupljanja podataka, pri čemu se mora voditi računa da to ne budu podaci koje već prikupljaju druge institucije, a opet, s druge strane, ovde se radi i o sprečavanju korupcije i sive ekonomije. Hvala.

Do donošenja novih propisa primenjivaće se stari propisi, a rok za donošenje propisa je godinu dana. Hvala.

Član 44. stav 2. je lepo naglasio, kaže – Trgovac je dužan da dostavi ministarstvu podatke iz stava 1. ovog člana o kojima se ne vodi službena evidencija, u skladu sa drugim propisom, jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.

Znači, jednom godišnje. To nije preveliko opterećenje.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, Predlogom zakona o trgovini uvedene su značajne izmene, od uslova za obavljanje trgovine i klasifikacije na unutrašnjem tržištu, pravnih okvira za unapređenje trgovine u cilju ravnopravnosti trgovaca, do reforme inspekcijskih nadzora.

Kao važnu izmenu bih istakla da će organizatori različitih manifestacija imati obavezu da istaknu ime, dužinu trajanja manifestacije, da obeleže prostor, vode evidenciju izlagača ili prodavaca robe, itd.

Naravno, razlozi za ovim izmenama u zakonu su velike zloupotrebe koje su prisutne u praksi. Na takvim manifestacijama treba da se prodaje roba koja je u skladu sa običajima vezanim za događaj i za to područje i treba da bude legalna, odnosno da zadovoljava sve propise. Obuhvaćene su i rasprodaje, kao i sezonska i akcijska sniženja, odnosno period sniženja, kako bi se izbeglo da se jedna te ista roba negde prodaje po nižim, a negde po redovnim cenama.

Kao što je ranije već pomenuto, sezonsko sniženje predviđeno je nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje, kao i u slučaju deset zemalja EU, gde odavno postoji zimsko i letnje sniženje.

Rast trgovine putem interneta je u ekspanziji. Godine 2018. milion i 800 hiljada potrošača u Srbiji je kupovalo robu preko interneta, što je za oko 130 hiljada više nego godinu dana ranije.

Jedan od najlakših i najpopularnijih načina za ulazak u preduzetništvo je E-trgovina. U 2017. godini u Srbiji je bilo registrovano 407 privrednih društava za obavljanje trgovine putem pošte, interneta i njihov promet je činilo oko 0,67% ukupnog maloprodajnog prometa.

Predlogom zakona o trgovini regulisaće se i internet prodaja. Ovo je od ključnog značaja jer direktno utiče na jačanje preduzetničke kulture u našoj zemlji.

Stari zakon je podrazumevao da svi uslovi koji postoje za fizičke prodavnice moraju da se primenjuju na e-trgovce, dok novi zakon eksplicitno prepoznaje da lica kao takva vrsta trgovca ne moraju imati ni fizičku prodavnicu niti magacin nijednog trenutka, kao u slučaju dropšipinga.

Porastao je i broj plaćenih transakcija kupovine i usluga putem interneta. Beleži se povećanje sa preko dva miliona i 700 hiljada transakcija u 2015. godini na preko 10 miliona zabeleženih 2018. godine. Imajući u vidu da se veliki deo sive ekonomije obavlja preko interneta, novinu predstavlja uvođenje ovlašćenja inspektora da obavi prikrivenu kupovinu, što čini efikasnijim otkrivanje nelegalne trgovine, suzbijanje sive ekonomije i sprečavanje nelojalne konkurencije.

Ustanovljena je razlika između e-trgovine, namenjene domaćem tržištu i one namenjene inostranom tržištu.

Takođe, uvodi se mehanizam uklanjanja nedopuštenih sadržaja na internetu.

Dakle, sve ukupno, ovaj Predlog zakona ispoštovao je sve neophodne kriterijume uspešnog zakona, posebno imajući u vidu podatak da 19% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji radi u trgovini, a njen udeo u BDP-u iznosi oko 10%.

Modernizacija i razvoj trgovinskog sektora, a posebno maloprodajnog, imaju direktan i indirektan uticaj na ekonomski rast.

Kada već govorimo o trgovini i ako treba suditi prema tome ko je doživeo ekonomski napredak u ovoj zemlji, onda su to Jeremić i Đilas, i to upravo kada su zajednički upravljali državom. Zato Savez za Srbiju predstavlja pokušaj povratka vlasti i pokušaj da ponovo kontrolišu državne resurse. Građani dobro pamte vrsnog trgovca, pravog čarobnjaka, tada moćnog Dragana Đilasa. Podsetiću na nabavku tramvaja i autobusa, zato što je kupljeno 200 autobusa, 275 hiljada evra je plaćeno po autobusu, naglasiću, po autobusu, umesto da je dato 150 hiljada evra našem domaćem, na primer, "Ikarbusu", znači, 125 hiljada evra po autobusu je otišlo u njegov džep. A onda taj isti čovek priča u Srbiji o siromaštvu. Srpska napredna stranka je tada uspela da primora gradsku vlast na sednici Skupštine grada da se nabavi određeni broj autobusa od domaćih proizvođača i time da se umanji šteta.

Đilasove firme po Srbiji su imale godišnji prihod od preko 80 miliona evra. Nekontrolisanih privatizacija firmi je bilo toliko da je pola miliona građana Srbije ostalo bez posla. Bruto-domaći proizvod je bio minus 3,1 a javni dug od skoro 80%.

Brojne su malverzacije i zloupotrebe državnog novca koje se povezuju sa Vukom Jeremićem, među kojima je potpisivanje ugovora sa „Energoprojektom“, kojim je Srbija oštećena za više od 5,2 miliona evra. Za pet godina mandata na mestu ministra spoljnih poslova, Jeremić je na putovanja potrošio više od 3,6 miliona evra iz budžeta Republike Srbije. Ovi troškovi godišnje su iznosili više nego što su koštali svi putni troškovi celog Ministarstva spoljnih poslova.

Jeremić je za sebe uzeo i 55 hiljada evra na ime dnevnica i na taj način duplirao celokupan iznos svoje petogodišnje plate.

Jeremić je poslove nabavke avionskih karata poverio rođačkoj firmi „Aeroklub“ bez zaključenog pisanog ugovora i bez sprovođenja postupka javne nabavke. Za firmu „Aeroklub“, od koje je to ministarstvo pretežno nabavljalo avionske karte, su tokom 2011. godine izvršena plaćanja u ukupnom iznosu od oko 360 hiljada evra.

U istom periodu „Aeroklub“ je potpisao ugovor za kupovinu avionskih karata i za potrebe Teniskog saveza Srbije, takođe vredan oko 360 hiljada evra, što je bilo gotovo identično iznosu koje je dobilo od Ministarstva spoljnih poslova.

Malo je poznato da je za vreme Borisa Tadića Srbija isplatila nešto više od 2,3 miliona dolara konsultantskim firmama iz SAD za usluge promocije i poboljšanja imidža navodno Srbije u SAD. Naravno, to je bilo za poboljšanje i kreiranje imidža tadašnjeg šefa diplomatije Vuka Jeremića.

Srbija je danas suočena sa velikim problemom zbog uvođenja taksi Prištine. Šteta na dnevnom nivou iznosi oko 1,1 milion evra, a od novembra do danas plasirano je 228 miliona evra manje robe iz centralne Srbije na Kosovu i Metohiji nego u istom periodu lane. To je potez koji nije uveden iz ekonomskih, već iz političkih razloga. Osam meseci je prošlo nakon uvođenja taksi od 100% na sprsku robu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavlja našu zemlju na najbolji mogući način, tako da je podigao naš ugled u svetu, da je sve više investitora koji u našoj zemlji vide ambijent povoljan za investicije. Imamo Vladu, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, koja ozbiljno planira budućnost i radi za bolji život u Srbiji.

Potpisan je čitav niz trgovinskih sporazuma kojima se stvaraju povoljni uslovi koji garantuju unapređenje ekonomske i komercijalne saradnje sa državama potpisnicama. Tržište Srbije je najznačajnije u regionu i postoje uslovi za njegov dalji rast sa prognozom rasta od 50% u narednim godinama.

U cilju obezbeđivanja uslova kako bi Srbija postala članica Svetske trgovinske organizacije i obezbedila veći pristup tržištu EU, radi se na jačanju sistema tržišnog nadzora. To znači da se radi na povećanju bezbednosti proizvoda koji dolaze iz Srbije.

Prošle godine u ovo vreme Narodna skupština je bila domaćin Parlamentarne konferencije na visokom nivou, koju su organizovale Parlamentarna skupština Mediterana, čiji sam član, i Svetska trgovinska organizacija. Srbija je u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u pregovorima sa EU smo otvorili Poglavlje 30, koje se odnosi na ekonomske odnose sa drugim državama.

Ova vlast je uradila 10 puta više od drugih. Sprovodi odgovornu politiku. Otvoreno je na hiljade novih radnih mesta, a javni dug je pao na ispod 51% i očekuje se dalji pad. Penzije i plate se povećavaju i u svakoj sferi društva se vidi poboljšanje i napredak. Zato smatram da su i ovi zakoni veliki korak ka napretku i da će nam otvoriti vrata za bolju i lepšu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Amandman kaže ovako – u članu 18. stav 1. tačka 9) se briše? Tačka 9) kaže – prikupljanje obaveštenja. Kako da radi komunalna milicija ako ne prikupi obaveštenja? Lepo je u tački 27. ovoga predloga zakona navedeno – komunalni milicionar može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže istim. Onda je posle u članu 29. objašnjeno – komunalna milicija vodi evidenciju o podnetim prijavama, peticijama i predlozima građana.

Znači, evo konkretno kod mene na području Grocke, prošle godine smo preko četiri miliona uložili na uklanjanje divljih deponija. Šta bi trebalo, sada komunalni milicionar da ide i konstantno traži gde se nalazi neko ko odlaže otpad? Znači, ako dobije obaveštenje, normalno da će da postupi po istom, a ovde lepo kaže da će se voditi i evidencija o tome i da će se postupati u skladu sa ovlašćenjima koja ima.

Prema tome, predlažem da se ovaj amandman ne usvoji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U članu 21. se lepo kaže da komunalni milicionar vrši proveru identiteta lica čije ponašanje predstavlja kršenje propisa. Znači, ako je neko uhvaćen na delu ili ima pritužba da je neko bacao smeće ili već nešto drugo radio što predstavlja kršenje propisa, naravno da treba izvršiti proveru identiteta.

Lepo kaže član 7. da komunalna milicija u obavljanju poslova sarađuje sa inspekcijskim službama jedinice lokalne samouprave, bilo da je to komunalna inspekcija ili već neka druga jedinica u lokalnoj samoupravi. To je ono što je glavni zadatak.

Zbog toga i predlažem da ovaj amandman ne bude uopšte prihvaćen, a provera identiteta naravno da se vrši u jedinici gde može da se dobije provera identiteta lica koje je izvršilo krivično delo, odnosno prekršilo propis. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pažljivo sam čitala Predlog zakona o komunalnoj miliciji i odmah na početku ću vam reći da ću ga podržati jer nam je zaista neophodan.

Čitala sam i svakakve komentare i kritike na ovaj Predlog zakona, ali je suština svega sledeća. Ako želimo viši standard i bolji način života, onda se moramo dovesti u red. Moramo naučiti da poštujemo jedni druge, prostor koji nas okružuje i okolinu u kojoj živimo.

Komunalna milicija će ovim zakonom dobiti jedan širi značaj i proširiti svoje delovanje. Pre svega, smatram da je izuzetno veliki značaj učešća u suočavanju sa elementarnim nepogodama, odnosno vanrednim situacijama koje smo imali, evo na primer kao što imali pre nekoliko dana širom Srbije.

Dovođenjem komunalne milicije u lokalne samouprave i obrazovanjem njene jedinice u okviru opštine, dobiće se dodatna sigurnost i bezbedniji život građana. Veoma je važno da što preciznije odredimo sve dužnosti komunalne milicije da bi predupredili eventualne zloupotrebe položaja ili prekomernu upotrebu sile, koja nije u skladu sa vršenjem dužnosti, a koja je opisana u Predlogu zakona, u članu 28.

Imali smo nekoliko slučajeva ranije "Bus plus" kontrole koje su dovele u pitanje sam položaj i ugled ove službe i zato mislim da će veliku ulogu imati unutrašnja kontrola rada komunalne milicije.

Između svih dužnosti koje treba da obavlja komunalna milicija, smatram da se najznačajnije vršenje kontrole sprečavanja otpada, paljenja smeća i stvaranja dimnih oblaka, a pre svega, uticanje na svest građana o posledicama ovakvog neodgovornog ponašanja.

Očuvanje čovekove životne sredine jeste jedan od najvećih globalnih problema sa kojima se i mi suočavamo. Moramo da se borimo protiv zagađenja, jer predstavlja ogroman problem.

Kod mene u opštini Grocka smo u toku prošle godine izdvojili 4,2 miliona dinara za čišćenje divljih deponija, a malopre je moja koleginica upravo pričala o deponiji Vinča koja se nalazi na opštini Grocka i koja predstavlja veliki problem.

Mi smo na teritoriji Srbije i Beograda nasledili potpuno nerešene probleme sa otpadnim vodama, odnosno kanalizacionim mrežama, a sada se susrećemo sa paradoksalnom situacijom da upravo oni koji su nam ostavili ove probleme, kritikuju poplave koje su bile u proteklih nekoliko dana. Prvo, činjenica je da je samo u Beogradu od 1. do 23. juna ove godine palo preko 100 litara kiše po kubnom metru i da je ovo nevreme zahvatilo čitavu Evropu i da je taj nered trebalo srediti posle toga.

Drugo, da se podsetimo zašto nas oni kritikuju? Zato što građani ne zaboravljaju afere koje su Srbiju koštale milion evra, Đilasovu aferu od šest miliona evra sa podzemnim kontejnerima koji su istrulili, dečiji „Puzle grad“ na Banjici u vrednosti sa 36 miliona koji je pretvoren u prostor prepun đubreta, jedno ruglo gde se okupljaju narkomani, Pionirski grad „Srce Beograda“, koje je oteto deci zarad lične koristi, a na kraju tu je zatečeno smetlište, miševi, ima još mnogo ružnih uspomena koja su nam ostavili, a ovo je bilo samo malo podsećanje na delić lopovluka.

Međutim, naš predsednik Aleksandar Vučić i ova Vlada ozbiljno i odgovorno rade, planiraju budućnost Srbije, izrađuju projekte i rešavaju probleme koje smo nasledili. Privlačenjem stranih investicija se u narednim godinama očekuje više milijardi stranih investicija samo u oblasti zaštite životne sredine gde će veliku ulogu igrati upravo komunalna milicija. Zagađivanje i uništavanje prirode nema opravdanje i zato moramo poći od samih nas, kao ličnosti pojedinaca da utičemo jedni na druge, da učimo našu decu da pre svega vole svoju zemlju i da je neguju. Zato pozivam kolege i koleginice da u danu za glasanje podrže sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarko sa radnicima, realizacija projekta i izgradnje infrastrukturnog Koridora auto-puta deonice Pojate-Preljine jeste od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju. Predstavlja spoj Koridora 10 i 11, tako da se u stvari centralni delovi Srbije povezuju sa ovom mrežom puteva.

Biće povezano više gradova i opština koje će se podeliti u industrijske zone što je vrlo važno. To znači da će se povezati broj investitora u tom delu Srbije. Biće dovedeni novi investitori koji će otvoriti nove fabrike a time će se omogućiti nova radna mesta.

Prostor na kojem su smešteni ovi gradovi biće povezaniji. Ovde je smešten veliki broj banjskih odmarališta i manastira. Nalazi se šest planina i živi preko pola miliona stanovnika što znači da ovaj auto-put predstavlja veliki značaj za razvoj turizma.

Trenutna dužina Moravskog koridora iznosi 110 kilometara a paralelno se gradi telekomunikaciona magistrala i obezbeđuju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, čime će se unaprediti kvalitet života stanovništva ovih opština.

Bitno je dodati se izvode i regulacioni radovi na reci Moravi i okolnim vodotokovima što smo danas i pomenuli, čime će se otkloniti opasnost od poplava.

I na kraju, ono što je najbitnije za realizaciju ovog projekta jeste da je pripremljena neophodna dokumentacija, da imamo stabilan budžet i političku situaciju što će omogućiti da ispunimo ovaj zadatak.

U proteklih nekoliko godina izgrađeno je preko 400 kilometara novih auto-puteva, a uskoro kreće izgradnja tri nova. Putevi su u proteklih nekoliko godina potpuno drugačijeg kvaliteta. Spomenuću samo neke od značajnih infrastrukturnih gradilišta, auto-put Kelebija petlja – Subotica jug, Koridor 10 Istočni krak Niš - granica sa Bugarskom, Koridor 11 Surčin – Obrenovac – Ub, Lajkovac – Ljig – Grdelička klisura. Srbija se ubrzano razvija i gradi i treba da podržimo projekte koji vode naše zemlju u napredak.

Mi danas imamo veliki broj stranih investitora koji žele da investiraju u infrastrukturu Srbije. Turske kompanije učestvuju u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata u drumskom saobraćaju. Na primer u izgradnji budućeg auto-puta Beograd – Sarajevo i rekonstrukciji saobraćajnice od Novog Pazara do Tutina. Pupinov most su zajednički izgradile srpske i kineske kompanije. Predstavlja simbol našeg velikog prijateljstva i upravo najveći broj sporazuma smo potpisali sa Republikom Kinom. Ovaj most povezuje Borču i Zemun i prvi je most preko Dunava u poslednjih 80 godina.

Takođe, veoma je bitna realizacija projekta modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta. Ovaj projekat zajedno realizuju Srbija, Kina i Mađarska sa ciljem da imamo brzu prugu izgrađenu u roku.

Vidimo da se kroz politiku ove Vlade sprovodi inicijativa i promoviše dijalog o ekonomskim politikama. Jačaju se međunarodne saradnje u oblasti infrastrukture, trgovine, finansija i privlačenju značajnih resursa izvora, uključujući privatni sektor, a sve u cilju infrastrukturnog razvoja kao osnove dugoročnog održivog rasta. Zato je ova vlast uradila deset puta više nego drugi, od auto-puteva, fabrika, pruga, bolnica, škola i svega drugog. Srbija se gradi, raste i povezuje. Povezuju se ruralne sredine. Uz nove puteve niče nova infrastruktura, što najviše doprinosi razvoju privrede. Srbija je ekonomski snažnija nego ikada. Ima rast, spušta javni dug, smanjuje nezaposlenost iz godine u godinu.

Na kraju, ministarka ja vam iskreno čestitam na postignutim rezultatima i želim vam uspeh u daljem radu, a kolege i koleginice poslanike pozivam da podrže predloženi zakon. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas su se nakon dugog niza godina na dnevnom redu našle izmene i dopune Zakona o glavnom gradu.

Sećamo se da je 2008. godine Đilas sadašnjim statutom izvršio potpunu centralizaciju grada, čime je beogradske opštine sveo na nivo mesnih zajednica. Po važećem Ustavu, grad Beograd je lokalna samouprava, ali gradske opštine nisu, imaju vrlo malo ovlašćenja, a upravo to predstavlja problem.

Ovim izmenama i dopunama Zakona se vrši decentralizacija grada time što će i gradske i prigradske opštine dobiti mnogo veća ovlašćenja. S druge strane, jasno će se definisati nadležnosti i ovlašćenja grada u odnosu na Republiku.

Danas smo čuli koje su najbitnije promene u ovom zakonu i činjenica je da se upravo tako pokazuje briga o građanima i budućnosti.

Ako govorimo o legalizaciji, do sada smo imali situaciju da se na samo jednom mestu u centru Beograda nalazi više od 240.000 predmeta. Međutim, sada će građani zahteve za legalizaciju, socijalnu zaštitu, boračka pitanja i brojne administrativne poslove završavati mnogo brže i u svojoj opštini, koji će u ovu svrhu moći da imaju više uslužnih centara.

Upravo primer je Opština Grocka, gde je još pre tri godine u Kaluđerici otvorena opštinska ispostava, gde građani Kaluđerice i okolnih mesta mogu da završe poslove na jednom mestu. Ovde su smeštene gradske, opštinske i republičke službe, odeljenja za urbanizam, građevinske i komunalne poslove, uprave javnih prihoda i ostale.

Jedna od bitnih promena jeste što će prigradske opštine vršiti legalizaciju do 3.000 kvadrata i izdavati građevinske dozvole do 5.000 kvadrata i moći će da donose svoje urbanističke planove van planova generalne regulacije. Sve to će omogućiti prigradskim opštinama da postanu interesantne za investitore i da se brže razvijaju.

U prilog tome govori i to da su prvi put urađene lične karte opština sa privrednim potencijalima predate u Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza koja do sada nije imala podatke o tome čime sve opštine raspolažu.

Grocka je pored reke Dunav i za sada još uvek neiskorišćen potencijal. Upravo u cilju lakše dostupnosti i pomoći građanima, u Opštini Grocka je otvoreno nekoliko poslovnica pošte, a takođe je u Leštanima otvoreno još jedno odeljenje za upravne poslove MUP kako bi građani sa ovog dela opštine mogli lakše i brže da dobiju lična dokumenta.

Do danas je rekonstruisano i sanirano preko 140 kilometara puta i izgrađeno još 4,2 kilometara novih puteva. Gradi se vodovodna mreža. Sprovodi se gasifikacija. Uređene su nove i menjaju stare kanalizacione cevi. Renovirane su zgrade centra za socijalni rad, doma zdravlja i dve osnovne škole. Otvorene su nove zelene pijace. Očekuje se izgradnja novog doma zdravlja i nove škole u Leštanima i još je mnogo projekata koji će doprineti razvoju Opštine Grocka, koja je jako razuđena i potrebe stanovništva su različite.

Grad Beograd je u poslednjih par godina promenio svoje lice i postao prava evropska metropola, interesantna za turista i primamljiva za investitore. Danas se na svakom koraku rekonstruiše i sanira neka ulica. Gradi se „Beograd na vodi“, koji je već sada nešto što ovaj grad čini još prepoznatljivijim u svetu i veliko mi je zadovoljstvo da gledam kako se gradi. Gradi se nova autobuska stanica, rekonstruisana je Slavija. U planu je izgradnja žičare, gondole i još je mnogo projekata koji će ovaj grad učiniti još lepšim, a time će se otvoriti i nova radna mesta. Grad ubrzano raste, širi se i svi možemo da budemo ponosni.

Ali, dok mi gradimo, drugi pokušavaju da ruše. Sada smo, zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, pronašli način da se mnogo lakše i brže razvijaju i grade i prigradske i gradske opštine. Data nam je mogućnost, imamo viziju. Nama ostaje samo da radimo. Zato ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću u svom izlaganju govoriti o predlozima zakona o turizmu i ugostiteljstvu.

Srbija je zemlja bogata prirodnim resursima, tako da u svakom smislu predstavlja veliki turistički potencijal. Imamo planine, reke, jezera, nacionalne parkove, imamo više od hiljadu izvorišta tople i hladne banjske vode i povoljne klimatske uslove pogodne za razvoj klimatsko-banjskog turizma.

Najbogatiji smo srednjevekovnim crkvama i manastirima i imamo veliku kulturno-istorijsku baštinu. Do skora smo bili gotovo nepoznati u svetu. Međutim, danas je to mnogo drugačije.

Činjenica je da se turizam u našoj zemlji intenzivno razvija tek u poslednjih nekoliko godina i da se ovom segmentu privrede posvećuje sve veća pažnja i ulaže mnogo truda i rada u razvoj.

U Republici Srbiji u novembru 2018. godine u odnosu na novembar 2017. godine broj dolazaka turista veći je za 15,3%, od toga je broj noćenja domaćih turista veći za 10,5%, a broj noćenja stranih turista veći je za 17,3%. U decembru 2018. godine u odnosu na decembar 2017. godine broj noćenja stranih turista povećao se za 10,5%.

U 2018. godini ostvareno je 1,5 milijardi dolara čistog deviznog priliva od turizma, a za ovu godinu postavljen je cilj od 1,7 milijardi dolara. U poslednjih pet godina broj turista porastao je za 55%, a broj stranih gostiju za čak 65%.

Akcija podele vaučera ima višestruki značaj za razvoj domaćeg turizma. Broj objekata koji su na raspolaganju građanima porastao je za čak 49% i u stalnom je porastu. Za manje od dva meseca ove godine 38.886 građana podnelo je zahtev za dobijanje vaučera, što je za 3,5 puta više nego u istom periodu 2018. godine.

Sve su ovo pokazatelji da se zahvaljujući politici koju vodi ova Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, Srbija kreće napred, da je postala prepoznatljiva u svetu, bezbedna i prihvatljiva za strana ulaganja. Zato je neophodno da nastavimo sa izgradnjom puteva, oživljavanjem ruralnih sredina i razvojem ekologije. Zato je važno da se iskoristi svaka mogućnost za ekonomski i socijalni razvoj celog društva i podizanju standarda života građana.

Smatram da su predložene dopune ovih zakona veoma važne, pre svega u suzbijanju sive ekonomije i bespravnog rada, zatim, uvođenja centralnog elektronskog informacionog sistema koji sadrži sve potrebne informacije o pružaocima usluge i objektima za smeštaj.

Znači, osim usklađivanja sa propisima EU, ovim izmenama zakona vrše se preraspodela prava, obaveza i odgovornosti turističkih organizacija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta pružanja turističkih usluga i zaštite potrošača, odnosno korisnika usluga.

Upravo u skladu sa ovim zakonima jeste i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, jer ovde vidi mogućnost za razvoj proizvodnje organske hrane, što može biti još jedna izuzetno značajna stavka po kojoj bi bili prepoznatljivi u svetu.

Na nama je da nastavimo sa zacrtanim planovima i da još više radimo, da se ne obaziremo na neradnike i lopove koji svakodnevno pokušavaju da nam odvrate pažnju i da nas uspore, na one koji baš ništa dobro nisu uradili za svoju državu.

Vama želim uspeh u daljem radu, a u danu za glasanje SNS će glasati za sve predložene zakone. Hvala.

Uređenje Centralnog registra za socijalno osiguranje i podizanje na viši nivo će doprineti podizanju kvaliteta i standarda života građana Srbije.

U protekla dva dana svi smo mogli da vidimo kako se ponašanju oni koji su ovu zemlju doveli do situacije da je Srbija bila na ivici ekonomske propasti. Budžet za 2019. godinu je pokazatelj da ćemo nastaviti sa reformama koje unapređuju život u Srbiji, a zbog toga svakodnevno trpimo napade, uvrede i pretnje onih koji su nam ostavili teret i dugovanja koja mi vraćamo. Setite se samo onih hiljadu evra koje su nam obećali, svakome od nas, a u stvari su svoje džepove punili do besvesti.

Svi ovi ciljevi i planovi nisu samo prazna obećanja, jer Srbija danas predstavlja jednu od pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. U svetu nas predstavlja ozbiljna i odgovorna Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, Vlada koja brine o budućnosti naše zemlje i sa zadovoljstvom mogu reći da sam ponosna na sve postignute rezultate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto smo višestruko povećali zaposlenost od ključnog je značaja da se sistemski uredi i kontroliše naplata socijalnog osiguranja, a upravo to omogućuje i uređuje Zakona o centralnom registru socijalnog osiguranja, a sve ovo je jako važno jer će ova Vlada i predsednik Vučić nastaviti da dovode investitore i podižu standard života, da otvaraju nove fabrike i zapošljavaju naše građane. Rast, poverenje investitora doprineo je povećanju investicija. Na rasta investicija uticale su reforme kao što je to slučaj sa reformama tržišta rada, ubrzanjem procedura odobravanja građevinskih dozvola širenjem primene elektronske uprave.

Strukturne reforme i poboljšan poslovni investicioni ambijent imaju odličan rezultat, a to je činjenica da je u Srbiji i protekle četiri godine otvoreno preko 70 novih fabrika. To građanima uliva poverenje koje su nam i pokazali, a ova Vlada će nastaviti da se bori za svako novo radno mesto. Nikada ne smemo zaboraviti ko je odgovoran što je ogroman broj preduzeća otišao u stečaj, što su toliki ljudi ostali bez plate i bez posla.

Ne smemo zaboraviti ko je kriv za pljačkaške privatizacije i ko je morao da prođe kroz trnje i ponese sav ovaj teret da bi Srbija ponovo bila poštovana i cenjena u svetu. Sada nas očekuje novi aranžman sa MMF-om, a za investitore znači da je Srbija stabilna i atraktivna zemlja za ulaganja što za nas znači razvoj i nova radna mesta, sigurnost za hiljade porodica, znači kvalitetniji život i bolju budućnost za nas i buduće generacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, predloženi amandman dodaje stav 2. člana 1. predloženog Zakona o centralnom registru socijalnog osiguranja i dodatno definiše podsticaj razvoja Republike Srbije i finansijsku stabilnost.

Cilj zakona jeste da obezbedi kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, da smanji troškove administracije, da se postigne efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Razmenom podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koje je uspostavljeno između Centralnog registra i Poreske uprave i realizovana uspostavljanjem objedinjene naplate poreza i doprinosa postiže se bolja kontrola i zasigurno visok nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i unapređuje se nivo izvršavanja zakonskih obaveza.

Ovo je još jedan iz seta zakona koji će unaprediti ne samo kvalitet života građana, već i sigurnost i stabilnost.

Pre nekoliko dana smo čuli da je u Srbiji zabeležen istorijski minimum nezaposlenosti, koji iznosi 11,3%. Šta to znači? To pokazuje da ova Vlada na čelu sa predsednikom Vučićem vodi odgovornu politiku, politiku koja vodi privrednom rastu i ekonomskom napretku, politiku koja dovodi i koja će dovesti investitore u Srbiju da otvore fabrike i otvore nova radna mesta. Svaki zaposleni građanin znači da će jedna porodica živeti finansijski stabilnije, uz garantovanu socijalnu zaštitu, odnosno materijalnu bezbednost i zdravstvenu zaštitu, a svaki novi investitor će doprineti većem razvoju naše države.

Zaposleno je 370.000 ljudi više nego 2014. godine. To je odličan rezultat i ja vam čestitam na tome. Mi danas nastavljamo sa reformama koje će doprineti jačanju ekonomije i privrednom rastu i, ono što je takođe jako bitno, podizanje ugleda naše zemlje u svetu kao stabilne države, pogodne za investiranje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, predloženi državni budžet za 2019. godinu i set reformski zakona ukazuje na poboljšanje životnog standarda naših građana, privredni rast i ekonomski napredak.

Mi ove godine imamo izvanredne ekonomske rezultate, za prvih devet meseci stopa privrednog rasta je 4,5%, treću godinu za redom imamo suficit u budžetu, što je 28 milijardi dinara.

Predlog budžeta rezultat je mera preduzetih 2014. godine, koncipiran da ubrza razvoj, da poveća zarade i penzije i da nastavimo reforme. Glavni ciljevi su razvojna podrška privredi, smanjenje opterećenja na zarade, nastavak jačanja ekonomije, podizanje zdravstvenih usluga, unapređenje rada javne uprave i viši kvalitet života građana.

Budžet će biti uravnotežen, jer predviđa i rast plata u javnom sektoru i penzija. Predviđeno je dodatnih 33 milijardi dinara za planirano povećanje plata i 35 milijardi dinara za planirano povećanje penzija.

To je rezultat teških reformi, koje smo sproveli u periodu od 2014. godine do pre mesec dana, odnosno tereta koji su naši građani, naša deca i penzioneri izdržali na svojim leđima za dobrobit svih nas.

Zahvaljujem predsedavajući. Evo, ja ću se vratiti na amandmane, da radimo malo.

Uvažena ministarka sa saradnicima Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama podrazumeva organizovani sistem reagovanja u vanrednim situacijama. Kako je Zakonom o vodama predviđen čitav niz vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozija i bujica, od nasipa odbrambenih zidova, kanala, brana i drugih objekata smatram da će ovaj zakon izuzetno unaprediti organizaciju, procenu rizika, prevenciju i odbranu od poplava ubuduće.

U prethodnim godinama smo imali priliku da osetimo koliko prethodna vlast nije vodila računa o rizicima koji su postojali i koliko su u lošem stanju bili objekti koji su neophodni za kontrolu i usmeravanje vodnih tokova.

Pretrpeli smo ogromne štete i žrtve. Danas u Srbiji imamo čitav niz radova i završenih objekata kojima se podigao nivo zaštite od poplava i bujica. Saniran je desni nasip uz reku Lugomir i nasip uz reku Belicu u Jagodni. Izvršena je sanacija desne obale korita Ravanice u Ćupriji. Sanacija korita obale nasipa u Krupnju, Loznici, Paraćinu, Smederevskoj Palanci i drugim mestima. Sve su to radovi koje su preduzele „Srbijavode“ i sve su to doprinosi sveukupnom razvoju Republike Srbije sa akcentom prevencije na zaštiti od poplava i bujica i time se direktno utiče na povećanje životnog standarda i bezbednosti stanovništva i ostvaruje pravo na zaštitu od katastrofa i nepogoda. Zato sam u članu 3. Predloga zakona predložila amandman kojim se dodatno definiše podsticanje razvoja Republike Srbije i prevencija posledica od bujica. Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku. Po Poslovniku, Arsiću.)