Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, današnji set zakona donosi neophodne korekcije, novitete i sveobuhvatniji pristup rešavanju pitanja u oblasti delokruga rada MUP.

Osvrnuću se svega na nekoliko segmenata koje sa izdvojila kao ključne u predloženim izmenama.

Zakon o jedinstvenom matičnom broju je novo zakonsko rešenje u ovoj oblasti, s obzirom da je važeći zakon donesen još u vreme postojanja SFRJ. Najvažnije je da je u okviru ovog zakona sproveden projekat „Bebo dobro došla na svet“, koji budućim roditeljima olakšava proceduru prijave novorođenog deteta u evidenciju.

Od predloženih izmena i dopuna zakona koji su u proceduri, istakla bih da se, osim usklađivanja sa zakonodavstvom EU, regulišu bezbednosni mehanizmi uz očuvanje ugleda države i zaštite osnovnih ljudskih prava, unapređuje se borba protiv prekograničnog kriminala kroz uspostavljanje informatičkog sistema granične kontrole, skraćuju se procedure uz smanjenje taksi, kako bi se olakšalo pribavljanje uverenja o državljanstvu, bez obzira na mesto prebivališta, podiže se nivo bezbednosti i svesti građana kroz mere kažnjavanja, paljenja, pirotehnike i pucanja iz vatrenog oružja.

Najbitnije novine se odražavaju na bezbednost u saobraćaju gde je smanjena tolerancija na alkohol, prekoračenje brzine, nasilnu vožnju, povećanu odgovornost za prevoz dece. Posebno bih istakla da je veoma važno uvođenje nulte tolerancije na alkohol za mlade vozače. Zabrana vožnje od 23 do šest časova ujutru zato što ih ovim zabrana štitimo do njih samih.

Ono što se posebno ističe u predlogu izmena Zakona o policiji jeste ekskluzivno pravo za upotrebu naziva policija, koje ima samo MUP i Ministarstvo odbrane, kao i ekskluzivno pravo upotrebe tamno plavih uniformi. Takođe su precizirani poslovi koje obavlja MUP kroz dopunu njegove nadležnosti.

Nakon ove sveobuhvatne analize, moram da istaknem da je policija sa drugim državnim organima i snagama bezbednosti imala veoma težak zadatak, ali je uspela da u prethodnom periodu osigura da građani ne osete posledice teške migrantske krize, koju smo imali u našoj zemlji, da je smanjen je broj krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala. Upravo su pripadnici MUP rasvetlili veliki broj afera i, što je najvažnije, počinioci su procesuirani.

Svakodnevno smo svedoci velikog broja akcija u sprečavanju krivičnih dela, svedoci smo učešća policijskih službenika u očuvanju bezbednosti školske dece, pripadnici MUP su u potpunosti uključeni u borbu protiv porodičnog nasilja u skladu sa istoimenim zakonom.

Ministarstvo spoljnih poslova je ostvarilo velike uspehe u saradnji u međunarodnim akcijama koje su dale veliku podršku u procesu usklađivanja obaveza sa Akcionim planom za Poglavlje 24.

Ipak, moram da istaknem da je proces modernizacije svih organa MUP i poboljšanja uslova rada zaposlenih u MUP upravo omogućen zalaganjem prethodne i ove Vlade.

Moram da istaknem da je upravo ova Vlada omogućila da se u proteklom periodu zaposli 600 mladih ljudi koji su se školovali za policijske poslove, a od kojih 150 čine diplomci sa Policijsko-kriminalističke akademije. Zaposlenima u MUP je vraćen dignitet. Za to je trebalo izdržati i proći kroz proces oporavka i povratka na prave vrednosti. Zato se nastavlja sa opremanjem policijskih uprava u celoj Srbiji, sa nabavkom novih vozila, računara i tehnike. Ministarstvo unutrašnjih poslova je dobilo 710 novih automobila. Ova Vlada je za 10% povećala platu za zaposlene u ovom sektoru i omogućila isplatu bonusa i pokazala da je u Srbiji moguć napredak i razvoj. Na proleće se započinje sa projektom izgradnje stanova u šest gradova, a upravo za zaposlene u policiji, vojsci i BIA. Reći ću podatak, koji je istakao naš predsednik Aleksandar Vučić, da je 20 hiljada zaposlenih u MUP bez rešenog stambenog pitanja.

Ova Vlada brine o svojim građanima i o svakome koga navede put u Republiku Srbiju. Ja vam čestitam na tome. Nadam se da će MUP Srbije u što skorije vreme procesuirati kriminalce koji se ponašaju bahato, jer misle da su nedodirljivi, kako bi pravda bila zadovoljena i kako bi građani Srbije znali da je u ovoj zemlji zakon isti za svakoga. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Poštovani ministre, sa saradnicima, kao član Odbora za zdravstvo imala sam mogućnost da čujem detaljna objašnjenja na svako pitanje koje je postavljeno u vezi ovih zakona.

Od kako je SNS preuzela inicijativu i usmerila Srbiju u pravcu bržih reformi, koje su neophodne da bi pristupili EU, počela je i velika reformacija zdravstvenog sistema. U toku jučerašnje sednice smo mogli da čujemo u kakvom su stanju bili bolnički centri „Laza Lazarević“, „Dragiša Mišović“ i da ne nabrajam, jer je lista podugačka, i koliko je ustanova do sada rekonstruisano i izgrađeno.

Zbog velike zapuštenosti naših kliničkih centara i drugih zdravstvenih institucija, koje nam je ostavila prethodna vlast, koja je narodne pare trošila i na nepotrebne mostove, jedna od najskupljih na svetu i luksuzne vile milionske vrednosti, građani Srbije su znali da…

Ništa, hvala prijatno. Glasaćemo.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, dolazim sa opštine Grocka gde je u poslednjih par godina, uz velike napore opštinskog rukovodstva, otvoreno novo opštinsko odeljenje za severni deo opštine i nekoliko poštanskih poslovnica, kako bi se građanima omogućilo da brže i lakše dođu do potrebnih dokumenata.

Zato ću danas govoriti o izmeni Zakona o informacionoj bezbednosti i o Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Činjenica je da su ova dva zakona usko povezana, odnosno nadovezuju se jedan na drugi, zato što je suština svega da se kroz reformu elektronskog poslovanja obezbede najviši nivoi zaštite podataka i informacionih sistema. Kako bismo unapredili otkrivanje visokotehnološkog kriminala, a u skladu sa međunarodnim standardima i propisima u oblasti informacione bezbednosti, osim obuke državnih službenika i zaposlenih u državnoj upravi, ovim zakonom se obezbeđuje i niz mera zaštite, a takođe i odgovornosti pravnih lica prilikom upotrebe, upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema.

Ono što je, naravno, cilj jeste da se osim povećanja zaštite bezbednosti u ovim sistemima postigne paralelno povećanje svesti građana i institucija o opasnostima u ovim oblastima. Takođe, svedoci smo da se sve države sveta, pa tako i Srbija, suočavaju sa ovom vrstom problema, što znači da se borimo sa jednom vrstom globalnog problema. Dakle, znači da bezbednost informacionih sistema i preuzimanje standarda koji su već postojeći jesu, u stvari, jedini način da se smanje rizici od falsifikovanja i zloupotrebe u ovoj oblasti.

Postavlja se pitanje šta će nam doneti novine u elektronskom poslovanju? Građani su u mogućnosti da već danas osećaju velike promene da se izvadi neki dokument, a sada ćemo imati javne usluge od još boljeg kvaliteta, koje će dodatno pojednostaviti komunikaciju između državne uprave, privrede i građana. Doneće nam jeftiniji i lakši pristup uslugama javne uprave, doneće nam rast IKT sektora, kao jednog od sektora koji beleži najveći rast, najbrži i koji čini preko 10% ukupnog BDP-a. Apsolutno je neophodno da elektronske akte prihvatimo kao pravno verodostojne i obavezujuće.

Srbija kroz ovaj proces digitalizacije i dalje modernizacije sada omogućava građanima i pravnim licima da bez i jednog papira završavaju složene birokratske procedure.

Zakonom o elektronskom poslovanju uvodimo kvalifikovani elektronski potpis, koji će jednim jednostavnim postupkom zameniti komplikovanu proceduru dosadašnjeg elektronskog potpisa, uvodimo elektronski dokument, koji je izjednačen sa papirnim dokumentom. Uvodimo elektronski potpis, koji je izuzetno značajan za pravna lica. Uvodimo elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenata, koje je vrlo bitno zbog uštede velikih troškova arhiviranja, odnosno čuvanja dokumenata.

Rezultat ovih novina će građanima doneti mnogo uštede u vremenu i oslobađanje od stresa, šetanje od šaltera do šaltera, prikupljanje dokumenata, silne papirologije, plaćanje računa polako će otići u istoriju. Zahvaljujući izmenama propisa, privredni subjekti ostvariće ozbiljne finansijske uštede, ne samo zbog nabavke dokumenata, već i zbog štampanja dokumenata.

Kao zaključak bih navela da se iz ovih predloga zakona može videti jedan ozbiljan i predan rad naše vlade, koji omogućuje da Srbija ide dalje razvojnim putem u susret evropskim i svetskim trendovima u oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja. Zato vam upućujem pohvale i u Danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je jedan od najvažnijih koje naša Republika Srbija donosi u cilju ispunjavanja Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju EU. Međutim, moramo biti izuzetno pažljivi, jer niko ne želi preveliku liberalizaciju ove tako važne oblasti privrede naše zemlje. Upravo su zemlje kao što su Poljska, Mađarska i Slovenija pokazale da totalno oslobađanje ove oblasti nije ono što im je potrebno.

Najbolji primer kako se rešava ovaj problem bila je Poljska. Prilikom pregovora o pristupanju EU, Poljska je uspela da dobije tranzicioni period za sticanje svojine nad poljoprivrednim zemljištem od strane stranaca u trajanju od ukupno 12 godina. Zakonom o sticanju zemljišta od strane stranaca predvideli su da državljani zemalja koje nisu članice EU mogu kupovati zemljište pod uslovima predviđenim ovim zakonom, ukoliko dobiju dozvolu MUP i Uprave, kao i mišljenje Ministarstva privrede i ruralnog razvoja. Isto pravilo važi i u slučaju kada stranac želi da stekne kapital kupovinom kompanije. Dakle, Poljaci su doneli rigorozan Zakon o zemljištu u korist domaćih gazdinstava i time zaštitili svoje domaće poljoprivrednike.

Izmenom i dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pokušati da komplikovanjem uslova prodaje ograničimo broj onih koji bi mogli da konkurišu za našu srpsku poljoprivrednu zemlju. Isto je uradila i većina država članica uglavnom posle dužeg ili kraćeg perioda tranzicije. Dosadašnja ograničenja strani državljani iz EU ili bilo koje treće zemlje sveta, zaobilazili su je jednostavnim osnivanjem firme u Srbiji i bez ikakvih problema kupovali naše poljoprivredno zemljište.

Nažalost, kao rezultat potpisivanja SSP EU 2008. godine naša Republika Srbija se obavezala na prodaju zemlje strancima pre sticanja članstva, bez zahteva za tranzicionim periodom. Ovo isto tako predstavlja međunarodni ugovor koji naš Ustav Republike Srbije prepoznaje kao takav i koji smo obavezni da ispunimo. Zbog toga je ovaj zakon od ogromne važnosti za rezultat naše zemlje, a mi moramo da obezbedimo prednost za naše domaće poljoprivrednike.

Na početku izlaganja sam spomenula Poljsku, kao primer države članice EU koja je rigorozno zaštitila svoju poljoprivrednu zemlju, a sa druge strane imamo Rumuniju kao primer potpune liberalizacije.

Donošenjem Zakona o sticanju prava privatne svojine nad zemljištem od strane stranih državljana i stranih pravnih lica iz 2005. godine državljanima EU je omogućeno sticanje prava svojine nad zemljištem. Time su mogli da steknu pravo svojine nad zemljištem putem kupovine, kao i nasleđivanjem uz uslov reciprociteta.

Godine 2014. u Rumuniji je usvojen Zakon o prodaji i kupovini poljoprivrednog zemljišta, čime je omogućeno potpuno izjednačavanje stranih državljana sa rumunskim državljanima u pogledu prava na sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Najveće parcele poljoprivrednog zemljišta su prodate strancima u Rumuniji, odnosno trećina od ukupne površine obradivog zemljišta. Zakup zemljišta je takođe liberalizovan, bez ograničenja, pa stranci trenutno imaju duplo više zakupljenih od kupljenih površina poljoprivrednog zemljišta.

Kada je zakup zemljišta u našoj Republici Srbiji u pitanju, članom 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa Republike Srbije, propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar koristi i da njome raspolaže u granicama zakona, što znači da slobodno može da izda u zakup, ako nekim drugim zakonom nije nešto drugo propisano.

S obzirom na navedeno, a kako je zakup obligaciono pravni odnos, moglo bi se zaključiti da je zakup poljoprivrednog zemljišta od strane stranih pravnih i fizičkih lica moguć, ali zakon takođe ustanovljava i obavezu za pravna lica, kao zakupce poljoprivrednog zemljišta,da obezbede zapošljavanje nezaposlenih lica.

Poljoprivredno zemljište je jedan od najvažnijih resursa svake zemlje i osnovni činilac poljoprivredne proizvodnje kojom se obezbeđuju prihodi većinom ruralnog stanovništva, zatim prehrambena sigurnost nacije, a čijim se odgovornim gazdovanjem utiče i na očuvanje životne sredine.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona uređuju se uslovi za promet poljoprivrednog zemljišta, kako bi se omogućilo državljanima članicama EU sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. To je dakle ono što moramo postići u našoj daljnoj evrointegraciji, ali mudro i pametno, kao uostalom i sve drugo što je naša Vlada ranije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, odnosno sada sa premijerkom Anom Brnabić postigla. U danu za glasanje SNS će podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, akcenat stavljam na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, zaključivanjem razmenom nota.

Obavljanje drumskog saobraćaja sa Ruskom Federacijom, urađeno je Sporazumom Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u međunarodnom drumskom saobraćaju koji je stupio na snagu 9. decembra 2011. godine. Članom 11. ovog sporazuma, predviđeno je da se tranzitni prevoz stvari obavlja na osnovu koje izdaju nadležni organi strana, koji svake godine bez naknade razmenjuju međusobno usaglašeni broj dozvola.

Razmenjivani kontingenti dozvola nisu zadovoljavali potrebe srpske transportne privrede. Svima su nam poznate „cent dozvole“ koje omogućavaju da kamioni bez zaustavljanja jezde evropskim drumovima cele naredne godine, bez obzira na to koliko puta ulazili ili izlazili iz jedne u drugu zemlju.

Ovde je reč pre svega o liberalizaciji ovih veoma važnih trgovinskih odnosa drumskog karaktera. Dobro je da se obe strane Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije zalažu za olakšanje, pa i ukidanje kvote i ograničenja na uvoz i izvoz, odnosno trgovinu drumskim putem.

Ograničavanje trgovine nikome ne donosi dobro, jer živimo u globalnom svetu, gde su međunarodne veze i saradnja osnova bitisanja svake države. Svakako je potrebno olakšati transport.

Lutrija u kojoj prevoznici nestrpljivo i pod velikim znakom pitanja stoje u redovima i nadaju se da će dobiti dozvolu nikome nije potrebna. Ova grana vapi za liberalizacijom.

Setimo se protesta vozača prevoznika, kilometarskih kolona kamiona nezadovoljnih prevoznika. Veliki broj međunarodnih prevoznika iz godine u godinu ostajao je bez ovih povlastica. Važno je ostvariti što čvršću vezu sa Ruskom Federacijom kao jednim od naših najznačajnih spoljno-trgovinskih partnera.

Zaključivanje ovih sporazuma olakšaće obavljanje transportnog tranzitnog prevoza stvari i unaprediće trgovinsku i ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom.

Nadležni organ za sprovođenje ovog Sporazuma je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, koje odgovorno i efikasno radi svoj posao. Zbog toga ne sumnjam da ćemo ovu priliku iskoristiti. Apsolutno podržavam ovaj i set sporazuma koji su predloženi i pozivam ostale kolege da glasaju za. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo poslanici, pred nama je danas set predloga izuzetno važnih zakona, a govoriću o Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist nemačke banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ u korist ostvarenja projekta modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla“.

Činjenica je da ulažemo velike napore kako bi dostigli nivo i dokazali da je Srbija zemlja koja može da prati evropske standarde, zemlja u kojoj Vlada brine o kvalitetu života svojih građana.

Pomenuti Predlog zakona će u velikoj meri pomoći modernizaciji i standardizaciji jedne od najvažnijih termoelektrana u Srbiji TENT A. Ove godine smo imali primer koliko jedna oštra zima može dovesti do ogromnog povećanja potrebe za toplotnog energijom. Međutim, porastom potrošnje uglja u elektranama dolazi do povećanja količine šljake i pepela, pa se sve veća pažnja posvećuje njihovom smanjenju i odlaganju, kao i mogućnostima korišćenja nastalog otpada.

Deponovanje bilo kog materijala, pa i pepela i šljake, vrši se kada je dalja upotreba toga materijala nemoguća ili kada nije dovoljno detaljno sagledana mogućnost njegove dalje primene, kao i kada se želi smanjenje uticaja tog otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U dodiru sa podzemnim vodama i okolinom mikroelementi dospevaju u prirodni vodeni sistem. Ulaskom u ciklus kretanja vode utiču na biljni i životinjski svet i čoveka.

U konkretnom slučaju opasno je to što se deponija nalazi nedaleko od reke Save, te je mogućnost dospevanja štetnih mikroelemenata u reku povećana. Pepeo je besplatan materijal koji može poslužiti kao zamena drugim materijalima, čime se čuva okolina i smanjuje eksploatacija tih materijala. Uklanjanjem, odnosno primenom moderne tehnologije koja će biti primenjena za transport i skladištenje pepela i šljake sa deponija utiče se na očuvanje životne sredine.

Takođe, postoji i finansijska ušteda, jer termoelektrane ne moraju plaćati takse na ime deponovanja otpada. Do sada već imamo primer Termoelektrane „Nikola Tesla B“ gde je 2012. godine instaliran sistem za prikupljanje, transport i odlaganje pepela. Primenom ovog sistema nove tehnologije, sprečeno je razvejavanje pepela sa 400 hektara deponija i deset puta je smanjena količina vode za transport pepela, a time je trajno zaustavljeno zagađenje podzemnih voda.

Trenutna upotreba pepela i šljake u Srbije je sporadična i neplanska, najviše u oblasti proizvodnje cementa. Znači, dva su momenta najznačajnija kod ovog predloga zakona, a to je neophodnost modernizacije sistema za otpepeljivanje termoelektrana kako bi se borili protiv zagađenja. Modernizacijom transporta, pepela i šljake je tehnološko rešenje kojim se povećava zaštita vazduha, vode i zemljišta i dostižu evropski ekološki standardi. Kako bi rekao poznati svetski naučnik, ekolog, Gej Mekfirson – ukoliko stvarno misliš da je problematika zagađivanja manje važna od ekonomije, probaj ne disati dok brojiš novac.

Zbog toga smatram da je apsolutno neophodno raditi dalje na modernizaciji, a pre svega na zaštiti životne okoline i svih nas od opasnih materija. U potpunosti ću podržati predlog zakona koji će omogućiti modernizaciju TE „Nikola Tesla A“. Mislim da se ovde nikako ne smemo zaustaviti, jer smatram da je neophodna dalja tranzicija našeg energetskog sektora. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Predlažem da se odbije amandman na član 16. Predloga zakona u skladu sa trećim delom predloženog zakona koji razjašnjava organizaciju i nadležnost državnih organa u suzbijanju korupcije. Potpuno je neprihvatljivo da se briše član 16. kada ovaj član upravo određuje na koji način postupa organizaciona jedinica nadležna za suzbijanje korupcije.
Takođe, vrlo je bitno što ovaj član zakona upravo definiše ko uređuje akt u kome su sadržani rokovi postupanja i način komunikacije odeljenja viših javnih tužilaštava i organizacionih jedinica za suzbijanje korupcije, a to su ministar pravde i ministar MUP. U ovom amandmanu smo svedoci pokušaja stvaranja nekvalitetnog zakona i propusta, tako da i ovde je Vlada pokazala svoju ažurnost. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, predlažem da se odbije amandman na član 16. predloženog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, iz sledećih razloga.
Prvo, u članu 7. predloženog Zakona je navedeno da rukovodioc podružne policijske uprave određuje policijske službenike koji su završili specijalizovanu obuku da bi sprečavali nasilje u porodici i pružili zaštitu žrtvama, a koji su obeleženi kao nadležni policijski službenik, a u čl. 13. i 14. navedenog zakona je opisan postupak od obaveštavanja nadležnog policijskog službenika do momente procene rizika neposredne opasnosti od nasilja u porodici i izricanje hitne mere za sprečavanje nasilja, tako da je promena reči iz „nadležan“ u „specijalizovan“ potpuno nepotrebna.
Što se tiče ostalih izmena vezanih za proširenje broja hitnih mera, smatram da ovaj Predlog zakona podrazumeva sasvim dovoljan broj hitnih mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i privremenu zabranu kontaktiranja žrtve nasilja. Ono što do sada nismo imali u Srbiji jeste mogućnost da se problematična ili preteća situacija odmah prijavi i privremeno sanira, a time omogući privremeno rešavanje problema.
Iz priloženog se vidi da je cilj Predloga zakona u stvari uspostavljanje standarda da nasilnik ne sme da ostane kod kuće, ne samo kada je krivično delo učinjeno, već i kada postoji neposredna opasnost od nastanka bilo kog oblika nasilja, a u skladu sa principom tzv. nulte tolerancije nad nasiljem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Predlažem da se odbije amandman po navedenom članu iz prostog razloga što maloletna lica koja učine krivično delo, odnosno delo nasilja u porodici,
policajac koji utvrdi to navedeno delo nema dozvoljeno i nema pravo da privede to maloletno lice a i mora da obavesti nadležni centar za socijalni rad kome mora da podnese taj izveštaj. A takođe znamo da Zakon o maloletnim licima, odnosno učiniocima krivičnih dela primenjuje vaspitne mere, a ukoliko se za starije maloletnike utvrdi da su učinili krivično delo, određuje se naravno maloletnički zatvor, s tim da se naravno uvek ide ka tome da se primenjuju vaspitne mere po nalozima da bi se rehabilitovalo maloletno lice. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, danas od 15,00 časova slušam kolege iz opozicije kako imaju primedbe na ove predloge zakona i prosto mi nije jasno da opozicione stranke od svega što nam donosi dobrobit prave nešto što se može nazvati samo opstrukcijom i otežavanjem rada ovog visokog doma i mogu da postavim pitanje zašto nisu radili nešto za ovu zemlju tokom 12 godina koliko su imali vremena.
Činjenica je da je upravo sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje koji je danas tema razmatranja u potpunosti neophodan i povoljan za Srbiju. Dovoljan nam je pokazatelj koji se vidi kroz statističke podatke vezane za privredni razvoj Republike Koreje koji pokazuju višestruki rast, jedne sada svetske ekonomske sile. Republika Koreja je od 60-ih godina do danas podigla BDP sa 87 dolara na sadašnjih 26 hiljada i trista američkih dolara, odnosno imamo povećanje od preko 300 puta. Takođe, ne bih da zaboravim podatak da kroz aerodrom u Seulu godišnje prođe 33 miliona putnika.
Privredna saradnja i trgovinska razmena između Republike Koreje i Srbije iznosila je u 2014. godini nešto preko 120 miliona dolara, od toga je svega 2,4 miliona dolara predstavljao izvoz iz Srbije. Donošenjem ovog zakona i potvrdom ovog bilateralnog sporazuma ne samo da će se povećati trgovinska razmena u smislu povećanja samog izvoza iz Srbije, već je tu i turizam i sama širina i povećanje tržišne mreže.
Sklapanjem ovog sporazuma Beograd, odnosno Srbija dobija regionalni značaj i baš kao što je premijer Vučić u svom ekspozeu izložio, cilj je da se unapredi naše avio tržište u skladu sa najboljom praksom kao i promocija Beograda u glavni saobraćajni čvor regiona, povećanje unapređenja povezanosti Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzanje ekonomskog razvoja. Kako navodi sam ambasador Republike Koreje, gospodin Li, velika pogodnost za buduća ulaganja i želja Srbije da bude deo EU.
Ovim sporazumom omogući će se smanjenje geografske razdaljine od 8.261 kilometar između Seula i Beograda, odnosno povezaće se Srbija sa istokom baš kao što se povezala i sa zapadom, a podsećam vas da smo ove godine uveli i let za Njujork, 23. juna, prvi direktni let na relaciji Beograd – Njujork na čemu su nam pozavidele mnoge zemlje iz regiona. Avio kompanija zabeležila je povećanje ključnih operativnih pokazatelja u koje spada neto profit od 3,9 miliona evra u drugoj punoj godini poslovanja, odnosno ukupnog prihoda od 305 miliona evra u 2015. godini što predstavlja porast od 16% u odnosu na 2014. godinu. Kapacitet mreže linija je uvećan za 6% kao i broj obavljenih letova koji je uvećan za osam procenata i na kraju godine 2015. godine je iznosio 32.384 leta.
Tako da će ovaj zakon realizacijom ovog sporazuma zasigurno višestruko unaprediti ovakve rezultate. Er Srbija je dokaz uspeha. Dokaz strateškog partnerstva na delu. Ostvarila je izuzetan napredak na putu ka modernizaciji i održivoj profitabilnosti. Evropsko tržište je veoma konkurentno, a stalnim ulaganjima u proizvod i usluge Er Srbija je razvila ubedljivu ponudu za evropski putnike.
Od velikog značaja je i to što je nakon 10 godina po preseljenju u Zagreb korejska Agencija za promociju trgovine i investicija „Kotra“ ponovo otvorila predstavništvo u Srbiji, odnosno u Beogradu. Spremni su da podrže sve veći broj korejskih kompanija zainteresovanih za poslovanje u istočnoj Evropi, ali i da pomognu ovdašnjim firmama da uđu na jedno od najzahtevnijih tržišta na svetu. „Kotra“ inače ima 124 poslovnih centara u 84 zemlje i predstavlja globalnu poslovnu platformu čiji je cilj da doprinese ekonomskom rastu same Južne Koreje, ali i zemalja u razvoju poput Srbije. Otvaranje „Kotra“ predstavništva u Srbiji je jasan znak poslovnim ljudima i kompanijama iz Koreje da je Srbija rastuće i plodno tlo za investicije. To je dodatni podstrek poslovnim ljudima iz obe zemlje da unaprede saradnju.
Na kraju bih želela da kažem da ću glasati za ovaj zakon. I želim da čestitam Vladi i uvaženoj ministarki na postignutom velikom uspehu i rezultatu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i pomoćnici, kako je tačka dnevnog reda Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, smatram da je neophodno i potrebno da što pre usvojimo ovaj predlog iz razloga što nema napretka ni privrednog ni društvenog bez kadrova. Mladi visokoobrazovani ljudi su od velikog značaja za našu zemlju, što je i stav SNS. Zato smatram i zalažem se za što hitniju primenu Predloga dopune Zakona o visokom obrazovanju.
U skladu sa tim, slažem se da se studentima koji su po prvi put upisali studije 2013. na 2014. godinu dozvoli i nakon proteka redovnog intervala studiranja, odnosno ulaska u tzv. petu godinu zadrži pravo finansiranja iz budžeta Republike Srbije, kao i da se starijim generacijama studenata dozvoli da završe studije i nakon isteka predviđenog roka od maksimum osam godina.
Iako ovim odstupamo od redovnog studiranja, bitnije je stvarati obrazovane ljude i podizati nivo obrazovanja našeg naroda. Bitnije je stvarati mlade ljude koji će sutra svojim znanjem, kulturom i sposobnostima podsticati širenje evropskih vrednosti u našoj zemlji.
Cilj započetih reformi jeste da u Republici Srbiji nakon 2020. godine bude najmanje 35 do 38,5% generacije u populaciji od 30 do 34 godine koja ima visoko obrazovanje. Upravo ovom dopunom Zakona o visokom obrazovanju stvorićemo još neophodnih kadrova, a takođe dopuna ovog zakona je neophodna radi daljeg usklađivanja sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Stvaranje zajednice koja će pružati šanse mladima i time ih zadržati u našoj zemlji je nešto za šta se zalaže SNS, nešto što pokušavamo duži niz godina da ostvarimo. Zato je ova dopuna zakona upravo dodatni podstrek studentima i na ovaj način im omogućavamo da ostvare svoje pravo, a to je pravo na obrazovanje.
Postoji jedna vrsta kapitala koja je jednako važna kao tekući ili stalni kapital. To je humani kapital. To je stalno ulaganje u ljude, znanje i nauku. To je ono ulaganje koje će nas postaviti visoko na lestvici u međunarodnoj zajednici. Smatram da je svako ko se protivi ovoj dopuni zakona upravo direktno protiv studenata i vrši sprečavanje napretka naše zemlje.
Zato vas pitam da li zaista želimo školstvo u kojem neće postojati druga šansa, u kojem će često nedužni studenti snositi posledice za razne neprilike koje nosi život? Da li želimo uplašene, psihički opterećene mlade ljude, koji jedino brinu o ispunjavanju formi normativnog sistema i da li će biti dovoljno jaki i čvrsti da prevaziđu sve prepreke jer nemaju drugu šansu?
Znanje i organizovanost su vrline koje posebno gaji i neguje evropska zajednica, koje su potrebne jednoj modernoj državi koja ne želi da otežava pristup visokoškolskom stepenu obrazovanja.
Upoznati smo sa opštim odredbama konkursa za upis studija po kojima visokoškolske ustanove utvrđuju broj studenata koji se finansiraju iz budžeta koji utvrđuje Vlada svojom odlukom o broju studenata za upis u prvu godinu osnovnih akademskih studija za univerzitete i fakultete čiji je osnivač Republika za aktuelnu školsku godinu, odnosno u okviru ukupnog broja studenata odobrenog u dozvoli za rad visokoškolske ustanove.
Ovaj predlog zakona nam dostavlja informaciju da raspolažemo sa dovoljno sredstava u budžetu Republike Srbije za finansiranje visokoškolskih ustanova, vrednih i radnih studenata koji ostvare 48 ili više ESPB poena. Dakle, ne vidim razlog zašto bi bilo ko od uvaženih kolega poslanika imao bilo kakvu primedbu na dati Predlog zakona i glasaću za ovaj predlog. Hvala.