Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicom, kako se član 4. predloženog zakona odnosi na procenu rizika aktivnosti i međusobne saradnje subjekata koji imaju zaduženja zaštite i otklanjanja posledica od elementarnih nepokoda, opet ću se vratiti na situaciju koju smo ove godine imali u junu mesecu u Opštini Grocka.

Ove godine u junu mesecu teritoriju Opštine Grocka je zadesila gora poplava nego 2014. godine. Bujica koja je naišla zbog nevremena je u nekoliko minuta nanela ogromnu materijalnu štetu. Nosila je sve pred sobom. Najugroženija mesta su bila Begaljica, Umčari, Kamendol, Brestovik, Boleč i pojedini delovi Grocke.

Dubočajski potok odneo je most u sekundi na Smederevskom putu. Potopljeni automobili, napukli asfalt na putevima, šut na sve strane. Zastrašujuća slika. Zbog ogromnih nanosa mulja i blata zaustavljen je bio i saobraćaj na pruzi Beograd – Požarevac. Imali smo koordinisanu saradnju i brzu intervenciju svih dežurnih službi štaba za vanredne situacije, vatrogasne službe, MUP-a. I ove ekipe su se sa vodenom bujicom borile celu noć. Nismo uspeli da sprečimo štetu koja je već bila nastala i danima nakon nepogode se čistilo i saniralo ono što je uništeno. Šteta je procenjena na preko 200 miliona dinara.

Danas, nekoliko meseci nakon poplave, uz saradnju „Srbija puta“, rešili smo problem sa delom puta na Smederevskom putu, gde je voda odnela most i radi se na rekonstrukciji uništenih puteva u Kamendolu.

Uz saradnju „Beograd puta“ smo sanirali potporne zidove i oštećenu vodovodnu mrežu u tom mestu. Međutim, ima još mnogo slabih i rizičnih tačaka na našoj opštini i zahvaljujući saradnji grada, a uz veliki napor našeg rukovodstva, ja se nadam da ćemo rešiti sve probleme. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, amandmanom koji sam podnela dodatno se definiše član 2. Predloga zakona.

Akcenat sam stavila na činjenicu da je kao krajnji rezultat ostvarenja ovog zakona upravo podsticanje sveukupnog razvoja Republike Srbije i zaštita od bujica. Jer, da bi obezbedili adekvatnu odbranu od poplava, potrebno je, osim dobre organizacije ljudskih resursa, imati i obnovljenu infrastrukturu koja može izdržati elementarne nepogode do nekog optimalnog stepena.

Kao primer, navešću gradsku opštinu Gorcka gde živim. U protekle četiri godine, teritorija gradske opštine Gorca je više puta pogođena elementarnim nepogodama. Pretrpeli smo ogromnu materijalnu štetu početkom i krajem maja 2014. godine, u avgustu 2014. godine, junu 2016. godine i ove godine u junu. Materijalne štete su iznele više stotina miliona dinara, a nastale su kao posledica bujičnih poplava i klizišta. Uništen je ogroman broj stambenih i privrednih objekata, poljoprivrednih dobara, infrastruktura. Zato je najpotrebnije da se osim dobre organizacije i planiranja aktivnosti u vanrednim situacijama, odrede i načini uređivanja vodotokova drugog reda.

Grocka je smeštena uz našu najveću reku Dunav, koja u kišnim periodima svojim rastom utiče na rast voda koje se izliju i naprave ogromne štete. Bujice naprave toliku štetu da je najčešće pitanje koje građani postave - od čega sad da živim?

Prva poplava, a potom i bujica se desila 3. maja 2014. godine u mestu Begaljica. Tada je gotovo cela teritorija naše opštine, kao i u velikom delu naše zemlje, bila zahvaćena nepogodom. Imali smo i prvu žrtvu, a direktno je bilo ugroženo 1.500 stanovnika. U toku narednih godinu dana uspeli smo da proširimo kanale pojedinih rečica, da očistimo i uredimo vodotokove. Obezbedili smo bunare za snabdevanje vodom i postavljen je privremeni cevovod koji se nalazi na području klizišta. Popravili smo deo atarskih puteva.

Međutim, opština Grocka se nalazi na takvom području da je gotovo nemoguće da uz ograničena finansijska sredstva rešimo sve probleme koji predstavljaju rizik. Mi smo uradili projekat za finansijsku podršku kojim bi trajno rešili naše probleme sa Dubočajskim potokom i Umčarima i podneli smo u Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima, ali još uvek čekamo, a rešili bi nedaće koje se stalno ponavljaju.

Grocka je opština sa najvećim brojem evidentiranih klizišta na teritoriji grada i ima ih preko 40. Klizišta se aktiviraju sa svakim većim padavinama, što ugrožava život građana, pričinjava ogromne štete stambenim i privrednim objektima, putnoj infrastrukturi i poljoprivrednom zemljištu. Iako zaista ne izostaje pomoć Grada u saniranju nastalih šteta, nadam se da će Gradska opština Grocka dobiti neophodnu finansijsku podršku kako bi obezbedili i sprečili pojavu ovih problema, jer smo uložili ogromne napore kako bi obnovili i izgradili infrastrukturu i unapredili kvalitet građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, amandman koji sam podnela odnosi se n član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama i dodatno definiše ovu oblast sa naglaskom na prevenciju posledica od bujica.

Smatram da je prioritet urediti oblast koja se odnosi na očuvanje i zaštitu ljudskih života. Sistem reagovanja u vanrednim situacijama svih nadležnih subjekata i uključivanja zajednice u sistem mera i aktivnosti, su ključne u upravljanju i ublažavanju nastalih vanrednih situacija i očuvanju ljudskih života.

Sasvim je logično da je akcenat u zakonu stavljen upravo na sistem reagovanja u vanrednim situacijama, jer je neophodno rano upozorenje i uzbunjivanje na predstojeće opasnosti.

Mi smo imali čitav niz vanrednih situacija iz prethodnih godina koje su nanele velike štete i u ljudskim životima i u materijalnim dobrima. Najviše traga su ostavile poplave 2014. godine, u maju mesecu, u Obrenovcu, Šapcu i ostalim opštinama u Srbiji. Evakuisano je više od 30 hiljada stanovnika iz pogođenih područja, a procenjena šteta je oko milijardu evra. Bajina bašta, Kosjerić, Gornji Milanovac, Krupanj, Čačak, Kraljevo, Valjevo, Niš, Lebane i ostale opštine, sve su to mesta gde su se aktivirala klizišta i odroni. Oštećeno je i porušeno preko 4,5 hiljade kilometara puteva i 250 mostova. Na hiljade hektara oranica je ostalo poplavljeno.

Tadašnja Vlada je, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa vojskom, policijom, vatrogascima i mnogobrojnim dobrovoljcima uspela da reši sve probleme koji su nastali od ovih nedaća. U toku dve noći izvučeno je preko 4,5 hiljade ljudi samo iz Obrenovca, i to u najtežim mogućim uslovima. Svi problemi su u stvari proizašli iz neuređene i neobezbeđene infrastrukture koja se nije obnavljala 20, 30 i više godina. Da su erozije i klizišta polako nanosila sve veće štete, a nije bilo reakcija do momenta koji je doveo do toga da postojeći objekti nisu dovoljno jaki da izdrže prirodne katastrofe. Te godine je Srbija pretrpela veliku štetu. Ali, uprkos svemu, ova Vlada je ponovo izgradila, obnovila na stotine kuća, novih puteva, mostova, pruga. Obezbedila je da se nastavi sa normalnim životom, podigla je standard svih građana Srbije i ovom merom će samo povećati bezbednost i uticati na svest građana.

Svake godine mi imamo nove situacije, bilo da su izazvane snegom, izlivanjem reka, klizištima. Prošle zime je Srbija bila okovana ledom i snegom i imali smo vanrednu situaciju u desetak opština, ali je Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova svaku situaciju držao pod kontrolom, jer nije ova Vlada od onih koje će se zavaliti u svoje fotelje i vile, provozati u novim limuzinama i trpati pare u džepove. Nije ova Vlada od onih koja će prirodne nepogode koristiti u političke reklame. Ova Vlada radi za svoj narod i detaljno planira kako da bolje živimo.

Čestitam vam na rezultatima, jer jedino kroz ovakve zakone koji određuju nadležnosti, zadatke i obaveze svih nadležnih organa možemo efikasno da se izborimo sa elementarnim nepogodama i živimo bezbednije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u proteklih nekoliko dana imali smo priliku da kroz predložene zakone detaljno čujemo o svim problemima, rezultatima i planovima koji su povezani i šta smo mogli da čujemo? Negodovanje od strane opozicije kad god smo isticali koliko smo toga uradili i koliko projekata je u planu, a rezultati koje smo ostvarili su zaista impozantni i nije ni čudno da sa druge strane moramo čuti bilo šta što bi skrenulo pažnju građanima sa onoga o čemu govorimo, pa makar to bile i neistine.Šta je zaista istina? Sećamo se svim i građani Srbije i svako ko se vozio našim putevima ili prugama kako je sve izgledalo dok SNS nije pokazala šta znači ozbiljan rad i planiranje budućnosti.

Do pre par godina vodila sam firmu koja je radila na obezbeđenju objekata i imovine na teritoriji Srbije, između ostalog i za Železnice Srbije i tvrdim da je zaista bila potrebna velika hrabrost i upornost da se Železnica dovede u red. Umesto gomile zapuštenih vozova i vagona koje smo mogli videti na putničkim i ranžirnim stanicama, sada imamo moderne vozove. Pruge su bile u katastrofalnom stanju i toliko zapuštene da novi vozovi koje smo kupili nisu mogli da razviju brzinu za koju su bili osposobljeni. Putničke stanice – sramota. Tuneli neobezbeđeni, nebezbedni za saobraćaj. Zatečeni neiskorišćeni krediti koje nam je ostavila prethodna vlast samo su napunili nečije džepove, a nama ostavili probleme.

Danas imamo na stotine kilometara rekonstruisanih pruga, na desetine novih vozova i vagona i obnovljenih stanica. Razvijamo Železnicu, što znači da razvijamo privredu. Imamo bolju povezanost i u Srbiji i sa zemljama u regionu. Zato vam čestitam i želim dalje uspehe u radu.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, Srbija je podigla ugled u svetu i sa ponosom možemo reći da smo stabilizovali finansije, da oporavljamo privredu i da smo lider u regionu po privlačenju investicija.

Privredni rast i ambijent i sve ono na čemu se radi omogućuje nam da širom Srbije imamo gradilišta, tako da će standardizacija građevinskih materijala dodatno uticati na unapređivanje i dobrobit.

U Srbiji se obnavlja ono što je godinama čekalo na obnovu. Činjenica je da je vlast do 2012. godine, da se bavila samo lični interesima planirajući kako da najlakše sakriju novac i ostavljajući iza sebe uništenu i zapuštenu infrastrukturu, propale fabrike i ogromnu nezaposlenost. Pare su nestale, ostali su krediti i ogromni dugovi.

Ovi ljudi su ostavili Srbiju na ivici finansijske propasti i danas pokazuju da nemaju politiku i program, već jedino znaju da prete i proganjaju.

Dolaskom SNS na vlast zabeležene su investicije u svakoj opštini i gradu u Srbiji. Radimo na obnovi bolnica, škola, vrtića. Izgradili smo i gradimo mrežu autoputeva, obnavljamo puteve i pruge. Srbija se gradi, raste i povezuje. Povezujemo ruralne sredine i tek ćemo graditi nove puteve uz koje će nići nova infrastruktura, što najviše doprinosi razvoju privrede.

Zato sam predložila amandman koji dodatno definiše član 2. Predloženog zakona sa posebnim osvrtom na snaženje prirodnih resursa.

Na kraju bih uputila ministarki jedno pitanje. S obzirom da dolazim iz Grocke, interesuje me dokle se stiglo sa planom obilaznice oko Beograda, pošto je u okviru plana bio i drumsko-železnički most Vinča-Pančevo? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, industrijska proizvodnja predstavlja značajnu oblast ukupnog ekonomskog sistema i ekonomske politike svake zemlje. Od nje zavisi stabilnost ekonomskog rasta, zaposlenost, održavanje ravnoteže u uvozu i izvozu. Cilj je podsticanje ekonomskog rasta i da se modernizuju i revitalizuju stare i podstakne razvoj novih grana industrije. Efekti uređenja tržišta građevinskih proizvoda podići će nivo kvaliteta materijala koji se koriste u izgradnji i domaće proizvođače učiniti konkurentnijim na evropskom tržištu.

Moram da napomenem da je u proteklom periodu drvna industrija Srbije bila jedan od atraktivnijih sektora za strane investitore. Italijanske kompanije „Ditre“, „Mobil Turi“, „Plados“ i mnoge druge su izgradile svoje fabrike u Srbiji, u cilju snabdevanja građevinskim proizvodima ne samo na domaćem tržištu, nego i tržištu Evropske unije i sve većem tržištu Ruske Federacije.

Akcioni plan podrške drvnoj industriji Srbije je upravo dao predlog mera za povećanje konkurentnosti i ubrzani razvoj drvne industrije, sa svrhom da se stvore uslovi za pozicioniranje Srbije kao globalnog proizvođača proizvoda od drveta.

Kada govorimo o vrednosti građevinskih i infrastrukturnih radova, u 2017. godini povećana je za 50% u odnosu na 2016. godinu. Udeo građevinarstva u bruto domaćem proizvodu Srbija je povećala sa 4,3 na 6,2%, što je rezultat povećane vrednosti infrastrukturnih radova i rasta stanogradnje.

Srbija je postala zemlja privlačna za ulaganje, zemlja u kojoj se otvaraju nove fabrike, grade mostovi, putevi i zgrade, zemlja koja se razvija i podiže standarde života svojih građana. Zato će nam svako poboljšanje i usavršavanje uz nove tehnologije pomoći u sveukupnom razvoju i jačaju privrednih resursa. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, uvažena ministarka sa saradnicima, prioritetni zadaci države jesu da kreira i razvija ključne faktore konkurentnosti, odnosno kvalitetne i efikasne institucije, da unapređuje ambijent za poslovanje ekonomskih subjekata i podstiče inovacije. Inovativnost je zastupljena zahvaljujući novim tehnologijama, čime raste nivo konkurentnosti i upravo kroz nivo konkurentnosti se izražava uspešnost jedne privrede, privrednog rasta i razvoja.

Ovim zakonom, podići će se standardi u građevinarstvu u Srbiji i učiniće domaće proizvođače konkurentnijim na evropskom tržištu.

U Srbiji će se primenjivati jednaki standardi kao i u zemljama članica EU, što je dodatni podsticaj razvoju građevinarstva.

Tržište građevinskih proizvoda obuhvata 1.200 proizvoda koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata. Ovo je zakon koji je važan za industriju Srbije i daje poboljšanje poslovnog ambijenta, uz prelazni period koji će svim subjektima čije poslovanje vezuje, omogućiti da se prilagode standardima i nabave neophodnu opremu.

Povoljan poslovni ambijent, koji je samo svojim trudom obezbedila naša Vlada, na čelu sa predsednikom Vučićem, privukao je, kako domaće, tako i strane investitore.

U Subotici je otvoren pogon fabrike staklene mreže kompanije „Master plast“ za proizvodnju staklene vune. Novi pogon mađarskog investitora u Subotici vredan je ukupno 7,5 miliona evra i zapošljava oko 200 radnika.

Austrijska firma „Baumit“ najavila je proširenje proizvodnih kapaciteta. Bavi se proizvodnjom fasada, maltera, hidroizolacija, a proširenja će doneti nova radna mesta. U Aranđelovcu je otvorena fabrika za proizvodnju građevinskog stiropora, domaće kompanije „Bekament“, pored postojećih 300 radnika, zaposleno je još 70, a reč je o fabrici za proizvodnju boja, fasada, građevinskih lepkova i materijala, čiji je godišnji kapacitet 250.000 T.

Na kraju znamo da upotreba kvalitetnih građevinskih proizvoda u građevinske svrhe olakšava brže izdavanje građevinskih dozvola i to je nešto po čemu je Srbija u samom vrhu lestvice.

Ministarstvo je za dve godine izdalo građevinske dozvole za radove vredne preko 1,33 milijarde evra.

Takođe, Ministarstvo je izdalo građevinske dozvole za izgradnju prvih 376 stanova za pripadnike snaga bezbednosti u Vranju i Nišu.

U izgradnju će biti uloženo 1,4 milijarde dinara, a 6. oktobra ove godine je raspisan tender za izbor izvođača radova.

Srbija ove godine završava izgradnju drumskog Koridora 10, Istočnog i Južnog kraka, kao i radove na izgradnji mosta preko Save i Kolubare, na deonici od Surčina do Obrenovca, na autoputu, na Koridoru 11.

Vrednost projekta koji podrazumeva izgradnju 17,6 kilometara autoputa sa novim mostom u dužini od 1581 metar iznosi 233,7 miliona dolara, a naš partner je kineska kompanija.

Sve su ovo rezultati naše Vlade i zato će ovaj zakon doprineti razvoju i jačanju naše privrede.

Amandman koji sam podnela, upravo dodatno definiše član 1. predloženog zakona sa posebnim osvrtom na snaženje privrednih resursa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, što se tiče Zakona o ozakonjenju objekata, ove izmene i dopune pružiće nove mogućnosti i dodatno regulisati ovu oblast. Staće se na put nelegalnoj gradnji bez dozvole i zarađivanju tako što se direktno krši zakon. Uvodi se lakše i brže sprovođenje rešenja o uklanjanju nelegalnih objekata. Ovim merama skratiće se čitav proces, jer se do sada čekalo na okončanje sudskih sporova.

Ove izmene zakona će najviše smetati tajkunima i neodgovornim investitorima koji se bogate tako što izbegavaju plaćanje taksi, pa će sada imati zabranu prometa. Nema više nelegalnih prodaja.

Do sada su bespravni graditelji, čak i kada bi bili odbijeni, pokretali spor na sudu i vreme trajanja upravnog spora koristili su da završe bespravnu gradnju zgrada, prodaju stanove i da se obogate. Šta sve to znači? To znači da će se rušiti svi objekti za koje su doneta rešenja kojima se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje na osnovu konačnog rešenja.

To, poštovani građani, znači da su Đilas, Šapić, Stefanović i kumovi u velikom problemu. Nećemo dozvoliti više puzle parkove koji koštaju 300 miliona, neće više stavljati pokojnike za investitore i neće moći da falsifikuju i lažu. Moraće, kao i svi mi, da plate porez.

Smatram da je bitna novina obaveze da se izvrše provere vidljivosti objekata na satelitskom snimku za zahteve podnete po starim zakonima, kako bi se sprečile zloupotrebe.

Međutim, kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja zakona, a čiji objekti nisu popisani usled propusta građevinskih inspektora, njima će biti omogućeno da budu legalizovani.

Žuta vlast je građevinsku dozvolu izdavala za oko 300 dana. Zbog velike korupcije, građevinske mafije, problem bespravne gradnje je ostao nerešen. Na osnovu popisa koji je izvršen na osnovu ovog zakona, do sada se došlo do baze podataka od oko milion i 600 nelegalno izgrađenih objekata.

Usvajanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji zaživeće e-reforma, tj. e-prostor i skratiće se rokovi za izradu planskih dokumenata na najviše 12 meseci, što smatram da je jako dobro i da će doneti dobre rezultate.

Na kraju bih da spomenem projekat izgradnje Moravskog koridora, auto-puta od Kruševca do Čačka, za koji smatram da je vrlo važan, jer će auto-put dužine 110 kilometara prolaziti kroz centralnu Srbiju i povezati drumski Koridor 10 sa Koridorom 11.

Činjenica je da Vlada Srbije sarađuje sa svim zemljama koje žele da investiraju i mogu da doprinesu boljitku i razvoju naše zemlje. Lideri smo u regionu po privlačenju investicija. Mi smo promenili stanje u državi. Od 2012. godine kada smo zatekli katastrofalnu situaciju, gde je Srbija bila na ivici ekonomske i finansijske propasti, postigli smo rast BDP-a od 4,5% i sada smo deseti na „Duing biznis listi“.

Dosadašnji rezultati rada Ministarstva za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu su uveliko doprineli podizanju BDP-a i sveukupnom razvoju i ja vam, ministarka, čestitam na tome.

U danu za glasanje SNS će glasati za sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, predložene izmene i dopune zakona nisu samo prevazilaženje razlika i usaglašavanje sa zakonima EU, već se stvaraju pravni uslovi kako bi građani, bilo da su fizička ili pravna lica, mogli da apliciraju za sredstva IPARD fondova.

IPARD fondovi služe za podsticaj poljoprivrede i razvoj prerađivačke prehrambene industrije ali po ekološkim standardima. Korisnici mogu biti pravna lica, u stvari mogu biti lica koja se bave proizvodnjom, preradom i uzgojem u oblasti prehrambene industrije.

Ovim fondovima se automatski podstiče povećanje broja gazdinstava i firmi koja će se baviti proizvodnjom zdrave hrane, a samim tim će se povećati broj radnih mesta.

Na ovaj način se neposredno utiče i na ukupni razvoj Srbije i očuvanje prirode. Šire gledano, ovo predstavlja veliku razvojnu šansu za eko-turizam Srbije, a imajući u vidu dosadašnji smer razvoja Srbije za koji se zalaže ova Vlada, vidimo da se mnogo uložilo i stimuliše baš upravo ova grana privrede. Eko-turizam u Srbiji treba da bude ne samo sredstvo za postizanje ukupnog održivog razvoja turizma, već nešto što će Srbiju prikazati svetu kao turističku destinaciju i učiniti je prepoznatljivom, stvaranjem poželjnog imidža zemlje sa bogatim prirodnim i kulturnim resursima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, činjenica je da član 2. Predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine upravo govori o korišćenju sredstava Zelenog fonda Republike Srbije, a upoznati smo da ovi konkursi podstiču obrazovne, istraživačke, razvojne studije, odnosno unapređenje i zaštitu životne sredine. Samim tim direktno utiču na očuvanje prirode i sveukupnog razvoja Republike Srbije.

Konkursi koji omogućavaju korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije podržavaju čitav niz različitih infrastrukturnih projekata od upravljanja otpadom do uklanjanja divljih deponija, odnosno čišćenje. Takođe omogućavaju jedinicama lokalnih samouprava da konkurišu projektima koji se odnose na pošumljavanje zemljišta, što opet znači očuvanje prirode i podizanje životnog standarda.

Decenije iza nas ostavile su veliki broj fabrika opustošenih i u rasulu koje sada predstavljaju ništa drugo do komunalni otpad. Međutim, ova Vlada odgovorno izrađuje projekte i rešava probleme privlačenjem stranih investicija, gde se u narednim godinama može očekivati i više milijardi direktnih stranih investicija u oblasti zaštite životne sredine, u šta spadaju izgradnja infrastrukturnih objekata za upravljanje otpadom, pročišćenje otpadnih voda, smanjenje industrijskog zagađenja i zagađenja vazduha.

Kod mene u opštini Grocka se nalazi deponija Vinča, neiskorišćeni energetski potencijal, jer ceo svet otpad koristi za reciklažu i stvaranje energije. U svetu otpad košta. Deponija Vinča je veliki ekološki problem u samoj blizini Beograda na desnoj obali Dunava i zato je urgentno i apelujem da se što pre postigne planirani cilj izgradnje postrojenja za reciklažu otpada i postrojenja za proizvodnju električne toplotne energije i otpada, što doprinosi razvoju i očuvanju prirode. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Amandman koji sam podnela dodatno definiše član 1. predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Kako proces pristupanja EU podrazumeva ne samo usklađivanje propisa, već izgradnju neophodnih kapaciteta i omogućava pristup i korišćenje sredstava iz fondova EU, kao rezultat ćemo ostvariti razvoj Republike Srbije.

Uz sve to, kako se ovi fondovi odnose na zaštitu životne sredine, dobili smo podršku da poboljšamo standard i kvalitet života jer mi kao društvo u celini još uvek nismo dostigli nivo svesti i preuzeli odgovornost za svoje postupke i uništavanje životne okoline.

Srbija pred sobom ima veliki izazov jer moramo izgraditi još mnogo više regionalnih sistema za upravljanje otpadom, za reciklažu, treba ukloniti divlje deponije, a to je najskuplje. Zato su nam upravo i neophodni ovi fondovi, neophodno je da se aplicira sa što većim brojem projekata, ali ne samo zato što će se time povući sredstva iz ovog fonda, već zato što će se aktivnim uključivanjem što većeg broja građana direktno uticati na podizanje svesti o zaštiti životne sredine i očuvanju prirode jer očuvanje prirodnih resursa treba da nam bude prioritet koji će naslediti naše buduće generacije.

Zagađivanje i uništavanje prirode nema opravdanja, a svi se mi divimo kada odemo u neku zemlju kao što je Švedska, Norveška koje se već odavno zalažu za neke visoke standarde, ekološke standarde. Moramo poći od nas samih kao ličnosti, pojedinaca, da utičemo jedni na druge, da učimo našu decu da pre svega vole svoju zemlju i da je neguju.

Srbija je zemlja koja ima ogromne prirodne lepote za koje svet još uvek ne zna. zato smatram da će nam put kojim smo krenuli omogućiti da, pre svega, shvatimo koliko je zapravo važno očistiti reke, jezera, vazduh, raditi na pošumljavanju, očuvanju nacionalnih parkova i sprečiti svaki drugi vid uništavanja našeg nasleđa i našeg blaga, naše prirode.

Takođe, ono što bih htela da istaknem za opštinu Grocka iz koje dolazim, jeste da smo izdvojili 4,2 miliona dinara, onoliko koliko smo bili u mogućnosti za čišćenje divljih deponija na našoj teritoriji i da lokalna samouprava mnogo radi na podizanju svesti građana i uključivanju mladih u očuvanje životne sredine, jer raspolažemo sa prelepom prirodom i najvećim delom smo smešteni uz tok reke Dunav, što predstavlja veliki turistički potencijal. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Godine 2014. Srbija je bila pred bankrotom i donošenje Zakona o smanjenju penzija bila je ekonomska odluka čime je omogućeno da penzije i plate i dalje budu isplaćivane, i to je bila jedina mera u tom trenutku da bi kriza stala, jer 58% penzije isplaćivano iz budžeta.

Rezultati su čekali, ali uspeli smo da stabilizujemo stanje u našem budžetu i već drugu godinu zaredom beležimo fiskalni suficit. Imamo rast BDP u Srbiji od 4,8% i stopu nezaposlenosti manju ispod 12%.

Naša država je preuzela obaveze da sprovede reforme do kraja, da se smanje izdaci koji su nastali zbog lošeg vođenja javnih preduzeća iz prethodnih perioda, a koje smo zatekli u rasulu. Zatim, zbog neracionalnih izdataka u javnom sektoru, zbog nepotrebno visokih troškova, da bi se obezbedila stabilnost.

Danas, imamo potpuno drugačiju sliku, ozdravljujemo našu ekonomiju, imamo neuporedivo veći broj zaposlenih, obnovljenih, izgrađenih fabrika i onih koji se grade. Imamo investitore koji su zainteresovani da ulažu u našu privredu i upravo zato se danas iz budžeta izdvaja svega 31% za penzije.

Mi ne zaboravljamo one najstarije, one koji su nas učili i školovali i kojima smo zahvalni na ukazanom poverenju, prihvatajući ove teške i nepopularne reforme, koje su nas sve zajedno spasile, sadašnje i buduće penzionere, ali i ove mere su pomogle da se ide ka postizanju finansijske stabilnosti i sveukupnog razvoja Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nastavak reformi pomoći će najviše onima sa najnižim penzijama jer će oni dobiti dodatno povećanje. Više nemamo opterećenje budžeta koje je kritično za opstanak čitavog finansijskog sistema. Danas zahvaljujući velikom trudu naše Vlade pokrivamo iz budžeta svega 31%, za razliku od ranijih 58% dotacija za penzije. Finansijska stabilnost je neophodna za promociju unutrašnje stabilnosti. Pošto procenat zaposlenosti direktno utiče na količinu sredstava za isplatu penzija putem doprinosa i poreza, naša Vlada se maksimalno zalaže da privuče strane direktne investicije i podstakne razvoj privrede i preduzetništva.

Sve dosadašnje i buduće investicije su pokazatelji da je Vlada Srbije, na čelu sa predsednikom Vučićem, stvorila pogodno tlo za ulaganje i pozitivnu privrednu klimu. Sve što treba da radimo narednih godina jeste da se držimo tog puta, a ono što penzioneri Srbije treba svakako da očekuju već i naredne godine jesu dodatna povećanja penzija i ukupno bolji život. Ovo je put koji vodi sveukupnom razvoju i finansijskoj stabilnosti, kurs koji je odredila Vlada Srbije, put kojim se kreće SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

U članu 1. predloženog zakona predložila sam amandman koji ga dodatno definiše. U novembru će biti isplaćene znatno veće penzije, od 8,8 do 13% veće nego 2014. godine. Sada je cilj da nastavimo sa reformama, sa ozdravljenjem i stvaranjem dugoročne održivosti porasta i povećanja penzija.

Svi procesi koji obezbeđuju perspektivu moraju biti nastavljeni, od reformi administracije, preko dovršavanja procesa restrukturiranja, pa do daljih projekata razvoja infrastrukture i daljeg zapošljavanja.

Sada ne smemo stati. Zbog ovoga imamo dragocenu političku stabilnost, jer ova Vlada zna šta radi, zna kako da rešava decenijske probleme i kako da pobeđuje sve prepreke. Maksimalnim naporima borimo se da damo podstrek povećanju nataliteta, jer se u Srbiji zbog siromaštva rađalo sve manje dece, jer smo zbog nezaposlenosti i dugova bili na putu da broj penzionera bude veći od broja zaposlenih. Ovo je još jedan važan motiv da nastavimo u istom pravcu još brže, da gradimo škole i vrtiće, jer su Srbiji potrebna deca i mladi ljudi, da otvaramo fabrike i nastavimo da zapošljavamo naše građane, zato što želimo jaku Srbiju.

Građani Srbije, ne zaboravite, u prethodnih nekoliko godina kritikovali su nas i obmanjivali vas upravo oni koji su u periodu od 2001. do 2012. godine smanjili broj radnih mesta za više od 400.000, oni koji su punili svoje stomake i džepove, oni koji su urušavali našu privredu, oni koji se voze u džipovima, koji su ilegalno gradili i uživaju na vaš račun, oni koji podržavaju nasilje. Upravo oni su i doveli do kolapsa 2014. godine.

Ova povećanja penzija dovešće sa sobom stabilnost i dodatnu sigurnost, jer je veliki broj vas koji ne koristite svoje penzije samo za sebe, već da pomognete svoje unuke i decu. Vi ste nam dali svoje poverenje i ova Vlada je to uzvratila kroz napredak, razvoj Srbije i održavanje finansijske stabilnosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

U svim gradovima i mestima Srbije stalno se sprovodi čitav niz akcija brige o zdravlju ljudi, razvijanju osećanja solidarnosti sa drugim ljudima, a najzastupljenije su akcije dobrovoljnog davanja krivi, jer su to akcije koje su duboko usađene u svest građana Srbije kao čin humanosti.

Kao jednu od vrlo važnih navešću nacionalnu kampanju - Najvažniji poziv u životu koji sprovela, i nastaviće da je sprovodi Fondadija „Hemofarm“ kao partner Ministarstva zdravlja, a koje ima za cilj da podigne svest ljudi o donorstvu i stvaranju pozitivne slike u javnosti o ovom vrlo važnom činu. Kao glavni promoteri kampanje istaknuti upravo ljudi koji žive u iščekivanju donora, jer je to jedini način da građani shvate da je veća verovatnoća da njima zatreba organ, nego da ga sami daju. Jedan donor može da spasi i do četiri života, a na listama čekanja za transplantaciju organa u Srbiji je preko 2.000 pacijenata.

Modernizacija i opremanje centara za transplantaciju, kao i ostalih zdravstvenih centara u Srbiju, upošljavanje vrhunskih lekara, obezbeđenje savremenih modaliteta, lečenje i terapija su ciljevi koji ostvaruje naša Vlada i zato ministre čestitam na postignutim rezultatima. Zahvaljujem.