Hvala puno predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, više puta sam molio za Zojin zakon i nastavio bih da molim za taj zakon zato što, videli ste i sami, kada se pročita taj zakon da je on dobar i da je sa amandmanima još poboljšan. Tako da u interesu naše dece, to je stvarno jedna dobra stvar.

Ustao sam sada da kažem da bih voleo da u Srbiji narodni poslanici budu upravo predstavnici građana Srbije i da polažu računa građanima Srbije, a ne šefovima poslaničkih grupa ili svojih stranaka.

Ovo što je koleginica najavila i rekla, to će biti tema nekih narednih sednica. Ja jesam predložio taj zakon i kao i Zojin zakon i on je odbijen. Kada mi gospođa Filipovski kaže da nisam upoznao narodne poslanike, evo koleginica je rekla da upoznajem uvek kada pričam. Sada sam upoznao i ministra, tako da smo sada ušli u jednu realizaciju i pretpostavljam da će biti dobre volje od strane ministarstva da se i taj Predlog zakona u prolećnom zasedanju Narodne skupštine reguliše. Radi se o deci koja boluju od raka i njihovim roditeljima, da im se omogući da oni budu na bolovanju dokle god traje proces lečenja dece koja boluju od leukemije ili raka i te dece, mogu da kažem kao lekar, da od 300 do 350 na godišnjem nivou koja obole od tih teških maligniteta i država može da nađe načina da njihove roditelje poštedi i da oni mogu da odsustvuju sa posla i u dužem vremenskom periodu nego što je to tri meseca.

To je jedan zakon koji će svakako biti, ali danas je tema Zojin zakon i da polako i o njemu dalje nastavimo priču.

Hvala puno na jednom lepom obrazloženju Predloga zakona i na podršci ovom zakonu. Drago mije da ste istakli neka oboljenja, neke retke bolesti od kojih boluju neki mališani koji su do danas bili nevidljivi. Spomenuli ste i Gošeovu bolest, spomenuli ste Hanterov sindrom, tu bih dodao i Fridrihovu ataksiju i dodao bih još neke bolesti koje su bile nevidljive, a koje mi ovim zakonom praktično činimo vidljivim.

Ono što treba javnost da zna, i u Nacionalnoj organizaciji roditelja dece obolelih od retke bolesti su neki divni, dobri ljudi koji se muče, koji se bore za život svoje dece i nadam se da će posle ovog dana i njima biti mnogo lakše, a ne da strepe da li će biti novca za terapiju njihove dece, da više neće biti prilike da predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti, Marija Joldić bukvalno pravi sačekušu bivšoj ministarki zdravlja da, kada su se delila vozila za Ministarstvo zdravlja, za zdravstvene inspekcije, 300 i nešto vozila je bilo podeljeno, a nije bilo leka za njeno dete, da je ona kao predsednica Nacionalne organizacije bukvalno sačekivala sa novinarima i pitala – šta je za moje dete?

Tako da, ovo je nešto što je jako važno da shvatimo, da se ti ljudi bore za živote svoje dece i da je bitno da shvatimo, koliko god smo siromašni, bili smo siromašni i ranije, možda ćemo i u narednom periodu biti još siromašniji, ali za bolesnu decu moramo da imamo. Svako od nas ovo mora da ima u glavi. Te ljude lično poznajem i privilegovan sam, presrećan sam što sam deo te jedne dobre grupe tih ljudi koji se bore za svoju decu. Voleo bih da nekada neke od njih upoznate, jer se oni prvo bore za lekove neke druge dece, a ne svoje. Tako Davor Duboka moli za ne svog sina, nego moli za ćerkicu svoje drugarice, predsednica Marija Joldić moli za neko drugo dete. Tako da, drago mi je da postoje takvi dobri, pristojni i humani ljudi, kada im je dete životno ugroženo oni skupljaju novac za neko drugo dete, ne svoje, oni mole državu za neko drugo dete, a ne svoje. Ovaj zakon će im omogućiti da više ne brinu i da svi zajedno se, koliko-toliko, osete sigurnijim zato što će imati podršku države, imati podršku Ministarstva, jer ovaj zakon to upravo i čini. Hvala vam puno na prelepoj diskusiji.

Poštovani predsedavajući, poštovani kolega Laketiću, dragi moj prijatelju, hvala puno na komentarima i na dobrom izlaganju. Odgovoriću vam pošto sam par puta čuo te komentare - zašto taj predlog nije bio kada je bio DS? Ja apsolutno bežim iz tog jednog okvira - zašto nije bio tad?

Ja ću vam reći da je inicijativa, odnosno, nažalost, da nije bilo ove žene gore i, nažalost, da se nije desio taj tragičan slučaj, i ja kao lekar sam bio upoznat samo sa retkim bolestima iz otorine, nisam imao kontakt, kao što i vi ka specijalista urologije niste imali kontakte, već samo sa retkim bolestima iz te oblasti. Ova tema je eksplodirala, što se tiče Srbije, u našem javnom mnjenju pre godinu i po, dve dana zahvaljujući ovoj hrabroj ženi i ovom hrabrom ocu male Zoje. Zašto su oni mene izabrali? Zašto to ja predlažem sada? To je sve mala Zoja ugodila i podesila te konce.

Kada ste rekli da sam naišao na Vladu, ja ću to javno reći, zašto da ne, da je gospodin Lončar imao i te kako jedan kolegijalni stav i hrabrosti da prihvati predlog zakona koji je došao od jednog profesora koji je opozicioni poslanik. Ministar Lončar je jedan od jako pristojnih i dobrih, možda i najbolji ministar u Vladi, koji je kao lekar nastupi, kao otac i kao političar, koji nema problema da sa mnom razmeni SMS i da se konsultujemo o nekim predlozima zakona. Zato sam rekao da sam i kod ovog predloga zakona sa NURDOR-om dobio njegovu podršku, da i to zajedno definišemo i da to usvojimo, ali samo sa jednim ciljem, da bude bolje nekim klincima koji su bolesni i njihovim roditeljima. To je valjda i ideja bavljenja politikom.

Meni je više muka da jedni druge optužujemo ko je šta radio pre deset ili pre pet godina. Dajte da vidimo šta ćemo raditi u budućnosti, jer svi mi loše živimo i shvatićemo jedni druge. Mislim da je ovaj model komunikacije između Lončara i mene možda primer i za neka druga ministarstva i za neke druge sazive koji će doći. Mi ćemo se vratiti svojim profesijama, ali, eto, mene nije bilo sramota da javno ovo kažem što sam vam rekao. Mislim da sam odgovorio na vaše pitanje.

Poštovani predsedavajući, vrlo ću kratko. Kolega Nikolić je spomenuo Humanitarni fond koji je formiran pri Ministarstvu zdravlja. Igrom slučaja, zajedno sa Bojanom i zajedno sa majkama dece koja boluju od retkih bolesti, koja još  uvek nemaju dijagnozu, sam imao priliku da se upoznam sa ljudima koji vode taj humanitarni fond. Želim da i javno kažem da je Tamara Lukšić, predsednica Nadzornog odbora ovog humanitarnog fonda, jedna divna žena. Čuli ste i u ovom blogu ove majke, to je žena koja radi besplatno i volonterski kao predsednica Nadzornog odbora i meni, kao lekaru, uliva poverenje da će sva deca koja imaju problem i koja se obrate, zajedno sa svojim roditeljima, tom humanitarnom fondu imati podršku države.

Jako je bitno, s obzirom da se brojne humanitarne akcije organizuju i baca se senka na različite neke probleme koji se dese sa novcem iz tih humanitarnih fondova, ova žena meni uliva poverenje i ja sam zato želeo javno da iznesem njeno ime i prezime i da je pohvalim i da joj poželim puno uspeha u radu ovog humanitarnog fonda, koji je jedinstven što se tiče Balkana, i da će Tamara istrajati u svom životnom putu, a njen životni put su prava dece i zaštita prava dece, tako da je ona najbolja osoba koja je mogla biti da bude predsednica tog nadzornog odbora. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovana koleginice Dragaš, hvala vam puno na lepom izlaganju i hvala vam puno na podršci o zakonu.

Želim samo da vam dam informaciju kada ste pričali o imunizaciji, kada ste pričali o problemu i strahu roditelja koji oni imaju na sve prisutniju anti kampanju koja se vodi u Srbiji, ali vodi se i u nekim zemljama Balkana, i u Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Želim da vas obavestim da je sam ministar izrazio želju da otvorimo tu temu u Skupštini i mi ćemo sutra održati jedan Odbor za zdravlje i porodicu tematski sa ovom problematikom, a ona jeste velika.

Radi se o strahu roditelja koji, ja razumem kao otac, da kada čujete od nekih šarlatana da šalju poruke straha da će dete dobiti autizam, da će dete dobiti fras, da će dobiti multiplsklerozu, da će dobiti šta god već izmislili ti ljudi.

Ja sam i pre dva dana držao i tematsku konferenciju u holu Narodne skupštine i mogu vam reći da sam nakon toga regularna meta, evo, kao narodni poslanik želim da upoznam javnost, regularna meta tih ljudi preko društvenih mreža gde pišu sve i svašta o meni.

Želim kao lekar da ukažem na važnost imunizacije, jer imunizacija je jedno civilizacijsko dobro, nešto što je pored čiste ispravne vode spasilo najveći broj života, više nego bilo koja medicinska druga metoda ili operacija ili lek, tako da je jako opasno da dozvolimo tim ljudima koji čak nisu ni završili medicinske fakultete predstavljaju se kao lekari koji propagiraju gledanje u sunce, koji propagiraju hodanje bosim nogama i ostalim stvarima, koji propagiraju da se vakcine ne uzimaju, koju propagiraju da se ne uzimaju citostatici, nego da se jede sirova hrana.

Pa, gde smo se mi vratili? U srednji vek. Da li je ovo srednji vek? Da li mi smemo te šarlatane da dozvolimo tako lako i tako da podržavam zahtev ministra da se struka izjasni, da se izjasne lekari, da se izjasne instituti za javno zdravlje, medicinski fakulteti, Srpsko lekarsko društvo, lekarska komora. Samo Ministarstvo zdravlja to već sutra radi i inicira taj tematski sastanak Odbora za zdravlje i porodicu.

Dokle više da zbunjuju građane Srbije, jer polako nam se javljaju sve više slučajevi u Beogradu i u Novom Sadu i na jugu Srbije, epidemije nekih bolesti koje smo uspeli da pobedimo, tako da moramo i tu da budemo složni i da te ljude koji šire strah preko društvenih mreža etiketiramo, pa i sankcionišemo, jer ne sme niko, niko nema pravo.

Razumem svako da ima pravo da izrazi svoje mišljenje, ali da dovodite u zabludu roditelje, da ugrožavate zdravstveno stanje naše nacije, to oni nemaju pravo.

Poštovani predsedavajući, poštovana koleginice Milošević, ja vam se zahvaljujem na lepom izlaganju i na podršci zakonu.

Vaš predlog da se uradi nacionalna strategija što se tiče retkih bolesti je već u planu, već se radi. Mislim da se već privodi kraju. To se radi u Ministarstvu i to se radi od strane Nacionalne organizacije za retke bolesti. To jeste jedan od puteva kako ćemo sistemski rešiti, pored ovog zakona, da imamo i nacionalnu strategiju i da imamo nacionalni registar. To je nešto što je isto jako bitno da imamo registar oboljenja retkih bolesti. Tako da, hvala vam puno na vašim sugestijama. Imao sam obavezu da vam kažem da je ovo u završnoj fazi, što se tiče nacionalne strategije.

Poštovani predsedavajući, poštovani kolega Blažiću, hvala vam puno na lepom izlaganju i na podršci ovom zakonu.

Kada sam vam aplaudirao u toku govora, želim i da vam obrazložim zašto sam aplaudirao, zato što delim isto mišljenje kao i vi. I mene je sramota ministra zdravlja koji se operiše u nekoj drugoj zemlji, a ne u Srbiji. Time je bacio ljagu i on je uvredio celokupnu zdravstvenu struku Republike Srbije, uvredio sve lekare, ja to osećam kao ličnu uvredu.

Zato što je ponizio lekare, rekao je da ti lekari ne znaju da ga operišu i otišao je tamo i trošio pare naših građana, naših obveznika. Delim to vaše mišljenje i zato sam vam aplaudirao, da znate zašto sam.

Bilo me je sramota takvog ministra, kamo sreće da sam bio neki šraf u DS, smenio bih ga istog trenutka. Šta sam bio tada u DS, nisam čak bio ni član Odbora za zdravlje i porodicu, jer su tada bili mnogo važniji ljudi od mene, bio sam u Odboru za industriju, kao profesor medicinskog fakulteta. Svoj bes sam sada iskazao sa jednom takvom kadrovskom politikom u tom trenutku.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, narodni poslanici, s obzirom da, mislim da imam minut da dam završnu reč, da li je tako?

Ja želim da izrazim još jedanput zadovoljstvo današnjom raspravom i današnjim danom, jer smo pokazali jednu zrelost da svi zajedno stanemo iza najosetljivijih i najtežih problema našeg društva, a to su teško bolesna deca i to su deca koja boluju od retkih bolesti i deca koja su bila godinama nevidljiva za državu Srbiju, Republički fond i Ministarstvo zdravlja.

Ovo treba da bude na čast svima nama, svim poslanicima i ovom Ministarstvu zdravlja, jer smo usvojili i usvojićemo jedan građanski zakon, zakon koji je došao nažalost iz porodice koja je izgubila Zoju, iz porodice koja je pokrenula lavinu jedne pozitivne dobre energije, kako bi ostala deca koja trenutno boluju od retkih bolesti, bila sagledana i bila vidljiva, a ne nevidljiva, da deca koja će se rađati, a imati slične probleme, imati sigurnost u državi Srbiji i imati sigurnost u ovom zakonu i imati sigurnost u lečenju i postavljanju dijagnoze.

Ja samo želim još jedanput da podelim jednu veliku radost što smo danas diskutovali u pravcu jedne humane, dobre odluke donošenja ovog zakona. Zahvaljujem se i roditeljima male Zoje, Bojani Mirosavljević i Danilu, koji su jako hrabro, samo nedelju dana posle njene sahrane ušli u borbu za „Zojin“ zakon i za zakon koji će pomoći svoj našoj deci koja boluju od retkih bolesti.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju vam prvi put predočavam. Hoću da vam kažem da je ovaj Predlog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju rađen zajedno sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka, poznatije kao NURDOR.
Želja je roditelja dece obolele od rada da kroz ovaj Predlog zakona regulišemo njihova prava i da im pomognemo u njihovoj zajedničkoj borbi sa njihovom decom da se njihova deca izleče, a u samom Predlogu zakona se predlaže da se roditeljima omogući da budu uz svoju decu dokle god traje lečenje i dokle god traje rehabilitacija njihove dece.
Naime, važećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, roditelj bolesnog deteta može maksimalno da uzme bolovanje do tri, četiri meseca, a svedoci smo da brojna stanja, kao što su leukemija, onkološki tretmani malih pacijenata traju znatno duže i zato je NURDOR želeo da se priča o ovoj temi. Zato sam ja zajedno sa njima napisao ovaj Predlog izmene zakona i zato pred narodnim poslanicima pričamo o ovome.
Mislim da je dobro da podržimo roditelje koji se bore zajedno sa svojom decom za život njihove dece, da im omogućimo da oni imaju pravo da budu uz njihovu bolesničku postelju, da imaju pravo da budu koliko god treba dok se deca ne izleče.
U mnogim slučajevima roditelji su primorani da daju otkaz sa svog posla, zato što pojedina lečenja traju više i od godinu, godinu i po dana. Zato bi ovom izmenom zakona omogućili i jednim humanim gestom pokazali roditeljima te teško bolesne dece da u najtežim trenucima država pomaže njima i da im omogućava da kroz tu jednu podršku mogu da odsustvuju s posla, da mogu da budu uz svoju decu.
Drugi predlog u ovom zakonu je da roditeljima teško bolesne dece se omogući 100% nadoknada na bolovanju, s obzirom da su oni primorani da kupuju skupe lekove, da su ta deca koja boluju od teških bolesti, od teških karcinoma ili leukemija, primorano da jedu i kvalitetniju hranu, multivitaminsku hranu i da je malo nelogično da roditelji koji su na bolovanju, koji se bore sa svojim detetom, da im dodatno smanjimo platu na 65%. Tako da, jedan je od predloga da njihova nadoknada za bolovanje bude 100%. Hvala.

Poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo je predlog Zojinog zakona i vi ste svedoci da ja za ovaj zakon molim bukvalno već u drugom mandatu Narodne skupštine. Predlog ovog zakona je i u prošlom sazivu bio u skupštinskoj proceduri. Ovaj zakon tretira decu koja boluju od retkih bolesti i ovaj zakon nije politički zakon. On dolazi iz porodice koja je izgubila devojčicu koja je zvala Zoja.
Želja porodice male Zoje Mirosavljević je da upravo da na njihovom bolu i na njihovim problemima koje su imali, da više ni jedno dete koje boluje od retkih bolesti u Srbiji nema takve probleme. Želja je da kroz ovaj zakon svu našu decu koja boluju od retkih bolesti pokrijemo jednim sistemskim rešenjem, da ona ne zavise od bilo kakve varijacije u nekim klinikama, nego da se jasno zna šta su pravila i obaveze lekara zdravstvene struke kada su u pitanju retke bolesti.
Želim da vam kažem da mala Zoja, kao i mnoga druga deca koja se bore sa nekom od retkih bolesti imaju problem u Srbiji zato što se puno puta ne postavi dijagnoza.
Kao lekar mogu da vam kažem, kada ne postavite dijagnozu, kada nemate dijagnozu, jako je teško da lečite to dete. Ovim Predlogom zakona se reguliše da su lekari u Srbiji obavezni da ukoliko ne mogu da postave pravu dijagnozu, u roku od šest meseci zakon bi ih obavezivao da uzorak tkiva, krvi, pljuvačke, mišića pošalju u neku od referentnih laboratorija u Nemačkoj ili Francuskoj, da se postavi dijagnoza i da se nakon postavljanja dijagnoze krene u lečenje te dece.
Smatram da je ovo zakon koji je, po meni, najprioritetniji. Mislim da nema ni jednog važnijeg zakona, niti priključenje Evropi, niti saradnja sa Rusijom, nego upravo odgovornost prema socijalno najugroženijem sloju društva, a to su naša bolesna deca. Postoje naznake da se radi na tome da se njihov status popravi kroz formiranje humanitarnog fonda i kroz omogućavanje lečenja nekih vidova retkih bolesti, ali smatram da deca koja boluju od retkih bolesti ne mogu da zavise od bilo kakvog humanitarnog aspekta, nego moraju da budu sistemski rešena, da su okolne zemlje u Evropi sistemski rešile zakonskim putem prava dece koja boluju od retkih bolesti.
Upravo zato ne mogu drugačije, nego evo, po prvi put ću jasno i javno da kažem, ja vas molim da ovaj zakon bude shvaćen najdobronamernije i da za ovaj zakon glasamo. Ovo nije zakon jedne političke stranke. Ovo je zakon porodice koja je izgubila dete i ovo je apel da ni jedno naše dete više nema problema sa bilo kojim lekarom u Srbiji kada ne može da postavi dijagnozu. Postavimo dijagnozu, krenimo da ih lečimo i to je ozbiljan sistemski zdravstva i ozbiljna država. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj predlog dopune Krivičnog zakonika je urađen sa građanima koji su imali problem, koji su imali decu koja su pretrpela neki vid seksualnog nasilja.
Sa ovim predlogom zakona pokušavam da otvorim jednu temu u Srbiji koja je prisutna, a to je zlostavljanje dece i predlog da se uvede medicinski tretman nad pedofilima jer to je problem koji postoji u Evropi i problem gde svako peto dete približno po evropskim statistikama je pretrpelo neki vid seksualnog nasilja.
Problem sa pedofilima je veliki problem koji uznemirava našu javnost i problem pedofilstva trebamo vrlo ozbiljno da shvatimo. Pedofili su bolesne osobe i samo zatvaranje pedofila nije rešenje koje bi pomoglo da kada oni izađu iz zatvora budu sigurni na našim ulicama i budu naša deca sigurna od takvih ljudi.
Predlažem uvođenje androgenih blokada i uvođenje psihijatrijskog tretmana ovih osoba, kao i pooštravanje kazni za ove osobe.
Savet Evrope je ovaj problem pedofilstva prepoznao i 2007. godine doveo Povelju o seksualnom zlostavljanju dece, mi smo je kao država potpisali 2011. godine.
Ovo je jedan od pokušaja da se u našem krvičnom zakonu tretira pedofilstvo na jedan malo drugačiji način, na što se tiče sankcija oštriji način, a što se tiče medicinskog tretmana na jedan način da se te osobe onesposobe da u nekom narednom periodu kada izađu iz zatvora počine isto krivična dela.
Dragi moji, želim da vas obavestim da je 90% pedofila povratnik u seksualnom zlostavljanju dece. Oni kada izađu iz zatvora još su poremećenije osobe i mnogo bliže mogućnosti da ponovo počine isto krivično delo nad decom.
Želja je, ne kažem da je predlog zakona koji ja predlažem najbolje rešenje. Samo sam želeo da otvorim debatu u Skupštini Srbije, da kažemo - dajte da nađemo možda bolje rešenje nego što je Dušan Milisavljević predložio, dajte da nađemo rešenje da zaštitimo našu decu na ulicama. Ako nije medicinski tretman koji ja predlažem, takozvana medicinska kastracija pedofila, rešenje, dajte da nađemo rešenje.
Hajde da im povećamo kazne na 40 godina, jer takve osobe ponovo čine isto krivično delo. Pogledajte unazad 20 godina, u Srbiji svi slučajevi pedofilstva su povratnici. Naš zakon je jako blag. Želim da se borim za prava deteta, a ne za ljudska prava pedofila. Pravo deteta je za mene jače, svetlije, bolje i kao lekar ga branim i u ovom domu.
Želim da vam kažem da je ovo početak jedne uporne debate na ovu temu. Podrška građana postoji i potrebno je samo da vidimo, ako je to mogla da usvoji Poljska, Češka, Slovačka, ako ima dogovor i prilika.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, u ovom Predlogu izmene Krivičnog zakonika predlažem da jedna diskriminacija koja postoji u Krivičnom zakonu za pacijente koji su oboleli od HIV-a se ispravi.       
Želim da vas obavestim da sam ovaj predlog izmene zakona radio sa Nacionalnim udruženjem osoba obolelih od HIV-a, nacionalnim udruženja pacijenata, koji su sugerisali da su oni i dalje diskriminisani kao pacijenti, kao obolele ličnosti, a dodatno se nekome potkrala greška, u nekim godinama ranije kada se pisao Krivični zakonik, i onda je taj čuveni član 250. Krivičnog zakonika posebno izvadio grupu oboljenja, tj. pacijente koji boluju od HIV-a da ih tretira posebno u članu 250, a sve ostale hronične zarazne bolesti, kao što je hepatitis B, hepatitis C i ostale hronične bolesti izdvojio u članu 249.
Oni su pitali – ako smo već diskriminisani, ako još uvek postoji jedna tabu tema što se tiče obolelih od SIDA i AIDS, zašto bi morali i u Krivičnom zakoniku da budemo posebno tretirani?
Moram da vam kažem da sam iskoristio priliku i sa ministrom pravde da razgovaram na ovu temu i on je spreman da se nađe neko rešenje da se pacijenti oboleli od HIV-a ne tretiraju posebno članom Krivičnog zakonika i da se time vrši diskriminacija njih i njihove bolesti.
Pretpostavljam da nećemo danas staviti ovaj Predlog izmene Krivičnog zakonika na dnevni red, ali sam želeo da vam ukažem da i kroz zakon se ti pacijenti diskriminišu, da smo 1. decembra svi zajedno proslavili Međunarodni dan obolelih od HIV-a, to je bilo pre samo tri dana, a da danas, 4. decembra, ponovo pričamo o ovoj temi i nadam se da će u skorijoj budućnosti biti dobre volje da se njihova prava regulišu na zakonski način i da se u Krivičnom zakoniku sva hronična zarazna oboljenja tretiraju kroz jedan član, a ne da se oboleli od HIV-a izvlače kao posebno oboljenje koja je toliko opasno.
Kao lekar ću vam reći da su hepatitis C i hepatitis B možda čak i opasniji nego sada HIV virus, tako da, dajte da sve hronično zarazne bolesti tretiramo jednim Krivičnim zakonikom, a to može i član 249.
Time ću završiti i nadam se da ćemo u skorijem periodu imati šansu da zadovoljimo i ispravimo nepravdu koja je naneta osobama koje boluju od HIV-a. Hvala vam puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao lekar i kao poslanik želim da postavim jedno pitanje ministru zdravlja i ministru policije.
Dragi građani, ja želim da kroz postavljeno pitanje pošaljem poruku svima vama da vodite računa o sve prisutnijem nadrilekarstvu u Srbiji.
Svedoci smo da u Srbiji na internetu, u štampanim medijima, elektronskim medijima, sve više se pojavljuju neki beli magovi, sve više se pojavljuju neki vidari, sve više se pojavljuju prevaranti koji pokušavaju da upravo bolesne ljude koji traže lek da prevare i da na njihovoj muci zarade novac.
Postoje brojni primeri kroz istoriju zadnjih 15-20 godina šta se sve dešavalo od Alana Čumaka, koji je lečio bolesne ljude sa svojom fotografijom koju je stavljao u čaj da ti ljudi piju do toga da je Vladimir Madić uhapšen koji je prodavao prah za čišćenje kanalizacionih cevi, gde je nudio građanima Srbije da je to lek protiv side i lek protiv tumora.
Svedoci smo da ogroman broj nekih vidara nudi meleme koji su takozvani lek protiv karcinoma i protiv tumora. Imamo neke takozvane vidovnjake koji nude izlečenje tako što ćete hodati bosi. Imate neke vidovnjake i vidare koji kažu da ne trebate ništa da jedete, da ćete tako da uništite tumor. Imate bezbroj prevaranata koji nažalost koriste vašu muku.
Pitanje postavljam ministru policije i ministru zdravlja pošto dva zakona tretiraju ove prevarante, ove takozvane nadrilekare. Moramo biti stroži prema njima. Moramo da zabranimo njihovo reklamiranje u elektronskim medijima. Moramo da zabranimo njihovo oglašavanje u štampanim medijima, jer oni iz dana u dan sve više uzimaju maha. Oni iz dana u dan pogoršavaju zdravlja.
Reći ću vam na primeru kao lekara otorinolaringologije i profesora na fakultetu u Nišu, svedok sam zadnjih 20 godina da mi dolaze pacijenti kojima neki vidari, neki takozvani nadrilekari lekari leče zapaljenje sinusa sa morskim krastavčetom, leče zapaljenje sinusa i zapaljenje nosa sa morskim dinčetom. To su, nažalost, preparati koje kada stavite u nos mogu da izazovu anafilaktičku reakciju, mogu da izazovu šok, mogu da izazovu smrt.
Znači, nemojte da idete kod takvih ljudi, kod takvih prevaranata. Imate brojne terapije koje oni preporučuju, da zapaljenje uva lečite sa čuvarom kuće. Imate bezbroj primera da preporučuju stavljanje belog luka.
Dragi moji građani, to je sve jedna velika prevara i mi kao zdravstvena struka i kao Skupština moramo da ustanemo protiv tih prevaranata koji svakodnevno obmanjuju građane Srbije, bolesne građane Srbije koji se hvataju za zadnju slamku spasa kada zvanična medicina nema odgovor na neko pitanje i na neku bolest. Međutim, hvatanje u koštac sa ovim prevarantima samo vam uzima novac i samo vam dodatno pogoršava vaše zdravstveno stanje.
Drugo pitanje bih postavio ministru Vulinu pošto imamo sve veći broj radnika u firmama u restrukturiranju, u firmama u stečaju, u firmama koje ne uplaćuju zdravstveno osiguranje svojim radnicima. Kroz jedan primer ja želim i vas da upoznam da sam kao narodni poslanik podneo prijavu protiv uprave jednog kolektiva koje nije, iako je imalo para, uplatilo doprinos za zdravstveno osiguranje svojim zaposlenima.
U tom kolektivu radi jedan momak koji, nažalost, boluje od teške bolesti. Njemu je zdravstveno stanje pogoršano. Ja sam zato po prvi put napisao zvanično kao poslanik prijavu protiv tog kolektiva i uputio je Ministarstvu zdravlja, pa ga pitam šta je uradio, pošto nema već 15 dana odgovora iz Ministarstva? Šta ste, gospodine ministre Vulin, uradili? Da li ste poslali inspekciju rada u taj kolektiv gde sam tražio da se pošalje? Što pre me obavestite o tome, zato što zdravstveno stanje ovog zaposlenog tridesetdvogodišnjaka je jako loše.
Još jednom, na kraju mog pitanja se vraćam na nadrilekarstvo. Još jednom, apel građanima Srbije, nemojte da verujete prevarantima koji su svakodnevno na internetu, u štampanim i elektronskim medijima. Moramo da verujemo i da podržimo zvaničnu medicinu i zvanični zdravstveni sistem Republike Srbije. Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gosti iz Ministarstva pravde, koleginice i kolege narodni poslanici, u ovom amandmanu sam predložio neka prava koja bi trebala da budu data lokalnim antikorupcijskim forumima. Upoznao bih javnost da je samo 10-ak lokalnih samouprava u Srbiji formiralo odlukama lokalnih skupština antikorupcijske forume i mogu da vam kažem da su to jako dobra radna tela koja kontrolišu rad lokalnih samouprava, gradonačelnika, direktora gradskih preduzeća. Mi smo kroz ovaj amandman tražili da njihova prava i garancije budu ista kao i ostalih uzbunjivača.
Kroz neke primere koje su oni imali, na primer, konkretno u Nišu postoji jedno od lokalnih antikorupcijskih foruma i u ranijem mandatu, kada je DS vodila grad Niš i sada kada vodi SNS, lokalni antikorupcijski forum je nešto što je dobro, što ukazuje građanima Srbije na neke nepravilnosti u radu određenih preduzeća ili u radu samog gradonačelnika.
Ovim amandmanom se traži da oni imaju pravo uzbunjivača dok im traje mandat i godinu dana nakon prestanka mandata, s obzirom da ovi hrabri ljudi otvaraju neke teme koje nisu prijatne za vlast koja je trenutno na lokalu. Kroz jedan primer, njeno ime imam pravo da kažem s obzirom da mi je dala ovlašćenje, Valentine Krstić, koja je član lokalnog antikorupcijskog foruma u Nišu, koja je prošla jednu golgotu u dobijanju statusa uzbunjivača, prijavila je korupciju u samom KPD u Nišu, korupciju krađe lima, korupciju krađe nekih drugih stvari. Obratila se prvo upravniku KP Doma, nakon čega je dobila jednu suspenziju. Posle je dala prigovor direktorima svih zatvorskih jedinica, pa ni tu nije dobila odgovor. Prijavila je slučaj sudu, pa je i od suda to odbijeno, nakon čega je suspendovana sa posla.
Ovaj primer pokazuje kako ovi uzbunjivači, ljudi koji imaju toliko hrabrosti i koji ne pripadaju nijednoj političkoj opciji nego je samo kod njih razvijena svest da stvarno moramo da se borimo protiv korupcije, ne mi kao političke stranke nego građani. Ja sam to shvatio upravo tako – da mi moramo da pošaljemo poruku građanima i da ih ohrabrimo, da ih osmelimo da ukažu na probleme u svom kolektivu, da ukažu na probleme u svom gradu, u svojoj opštini i da te korupcije koje svakako republička Vlada ne može videti, niti znati šta se dešava u nekim malim sredinama ispod Save i Dunava ili na severu ili na zapadu Srbije, da građani imaju pravo i mogućnosti da kažu – u mom kolektivu sumnjam da je direktor preduzeća nešto muvao sa nekim tenderom, da se nešto ugrađivao, i da za to nemaju posledice.
Smatram da su ovi antikorupcijski forumi na lokalu dobra stvar i da i ostale lokalne sredine, u cilju borbe protiv korupcije treba da usvoje i da formiraju ova radna tela i da se kroz lokalne antikorupcijske forume, tj. ova tela, građani ohrabre da im prijavljuju korupciju na lokalu i da oni ukazuju na tu korupciju.
Mislim da je ovo dobra stvar i da im trebamo dati podršku, s obzirom da otvaraju neke teme koje nimalo nisu prijatne za njih u tim malim sredinama, gde ne mogu da dobiju prolaz do neke nacionalne frekvencije, do nekog nacionalnog medija, već da im se garantuju prava i praktično zaštita od same države, da oni mogu slobodno i nesmetano da se bore protiv svakog vida korupcije. Moj amandman je bio usmeren u tom smislu. Ja jesam kontaktirao njih i još neke, u Srbiji ih ima 10-ak, lokalnih samouprava koje su uradile i izglasale na gradskim skupštinama osnivanje ovih radnih tela, tako da po meni oni zaslužuju podršku i pomoć države da još jače kontrolišu, ko god bio u vlasti.
Vlasti se smenjuju na lokalu i vi i sami znate da postoje različite kombinacije različitih stranaka, imate i DS negde u vlasti, SNS, SPS, tako da su ovi lokalni antikorupcijski forumi nešto što je dobro i nešto što se bori protiv same korupcije na lokalu. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, predlog amandmana je da se pomogne u celokupnom naporu države i srpskog društva da se stvarno uhvatimo u koštac protiv korupcije, da se kroz ovaj amandman osnaže ti ljudi koji su u lokalnim antikorupcijskim forumima, da sa puno više slobode i hrabrosti oni napadaju neke teme koje jesu škakljive u lokalnim sredinama, koje republička Vlada realno ne može da vidi, zato što vi ne možete da pratite više od 200 i nešto opština, ima i različitih direktora u svim tim opštinama.
Upravo ovim ljudima, ja znam za Niš i znam za još nekoliko malih sredina, koji jesu hrabri, ali da li treba da on uđe u taj neki sukob sa gradonačelnikom, sa direktorom nekog preduzeća, koji je možda i predsednik stranke na lokalu, koji je u vlasti, da pretrpi neprijatnost? On već u startu razmišlja da li da uđe u takvu jednu raspravu i prijavljivanje takve neke korupcije koja postoji. Ovako bi se oni osnažili i dala bi im se podrška, vetar u leđa bi im se davao da se oni stvarno i dalje hrabrije bore protiv potencijalne korupcije, koja, ja vam kažem, definitivno postoji u različitim sredinama i na različitim nivoima.
Nije bio predlog da bude godinu dana. Predlog je da dokle god im traje mandat u lokalnom antikorupcijskom forumu i godinu dana nakon završetka, zbog nekih brojnih primera gde se oni nisu usuđivali da prikažu neku korupciju, a ona se dešavala.
Moja namera je bila apsolutno dobronamerna, da u cilju jedne kampanje protiv korupcije, koja je uništila naše društvo i dalje ga razdire, da se tim nekim ljudima na lokalu pruži podrška i da kažemo – imate podršku, slobodno se borite, imaćete i dalje podršku države.