Ovlašćeni sam predstavnik.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ovom Zakonu o putnim ispravama govoriti sa aspekta predstavnika jedne nacionalne manjine, odnosno predstavnika Bošnjaka u ovom parlamentu.
Ovaj predloženi Zakon o putnim ispravama, kako u obrazloženju stoji, ima za zadatak da usaglasi propise Republike Srbije sa propisima EU. S tim u vezi, predlagač se poziva na evropsko pravo i dostignuća EU kojima mi, bojim se, samo deklarativno težimo. Predlagač je dalje naveo u svom obrazloženju da su predložene izmene i dopune usaglašene sa evropskim normama.
Međutim, danas u realnom životu u Srbiji stvari su daleko od evropske prakse, evropskih standarda i dostignuća, a naročito sa aspekta manjinskih naroda i stepena ostvarivanja, odnosno ostvarenosti njihovih individualnih i kolektivnih prava.
U većini slučajeva zakoni ostaju mrtvo slovo na papiru, a ovaj predlog zakona je još jedan korak u nazad.
Kada je u pitanju ovaj zakon, on nastavlja dosadašnju praksu sistemskog i institucionalnog ignorisanja prava nacionalnih manjina, kao što je pravo na službenu upotrebu jezika i pisma. Želim da vas podsetim da ovo pravo garantuje Ustav, zakoni i drugi akti Republike Srbije. Takođe, Republika Srbija je ratifikovala određena međunarodna dokumenta, čime je preuzela određene međunarodne obaveze u pogledu regulacije položaja manjina i njihovih individualnih i kolektivnih prava.
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima je ova država ratifikovala i obavezuju nas da priznamo pravo pripadnicima nacionalnih manjina na ravnopravnu upotrebu njihovog maternjeg jezika i pisma.
Ovaj zakon nastavlja praksu po kojem se jednim zakonom daje neko pravo manjinama, a već drugim ignoriše ili nekim podzakonskim aktima čak i suspenduje neko pravo.
Kada govorimo o ravnopravnoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina, govorimo o jednom od ključnih identitetskih pitanja i korišćenje tog prava u praksi, tj. nivo ostvarenosti najbolje govori o odnosu države, odnosno vladajućih struktura prema manjinama. Predlagač ovog zakona, namerno ili ne, nije ignorisao samo međunarodno pravo, već i domaće zakone po kojima je država obavezna da manjinama javne isprave izdaje na maternjem jeziku i pismu.
Želim da naglasim da sam postupak, koji prethodi izdavanju javne isprave, treba da se vodi na jeziku i pismu nacionalne manjine. Ove obaveze propisane su, u prvom redu, Ustavom gde je službena upotreba jezika i pisma jedno od četiri zajamčena prava jedne nacionalne manjine. To pravo proističe iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, a regulisano je i Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Hajde da novim zakonima ne kršimo Ustav i ne kršimo već postojeće zakone.
Ovaj zakon je pokušaj da se pravo na izdavanje putnih isprava na jeziku i pismu nacionalnih manjina svede samo na upisivanje imena i prezimena. Samo otvaranje, odnosno pokretanje postupka izdavanja putnih isprava u startu suspenduje pravo nacionalnim manjinama da pokrenu i okončaju postupak izdavanja, odnosno dobijanja putnih isprava na svom jeziku. Pojasniću, svaki zahtev za dobijanje putnih isprava je upravni postupak. Prema zakonima obaveza države je da upravne postupke na zahtev pripadnika nacionalnih manjina vodi na njihovom maternjem jeziku i pismu. Stiče se utisak da država svesno konfrontira zakone, tako da jedan daje neko pravo, a već drugi uskraćuje neko pravo.
Ovde bih se zaustavio, što se tiče jezika i pisma. O tome ćemo malo više govoriti kada bude rasprava u pojedinostima, jer smo podneli nekoliko amandmana na ovaj zakon, a sada bih pažnju posvetio definiciji državljanstva u putnim ispravama.
Zakon o državljanstvu Republike Srbije u članu 1. kaže da državljani, odnosno građani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije. Sam Zakon o putnim ispravama tu definiciju tretira identično u članu 8. Međutim, u praksi imamo nešto sasvim drugo. U rubrici u kojoj se upisuje u državljanstvo u putnim ispravama, umesto odrednice državljanstvo Republike Srbije upisuje se odrednica državljanstvo srpsko. U ovom kontekstu termin „srpsko“ asocira na nacionalnu pripadnost, a ne na pripadnost određenoj državi, kako je to pripisano Zakonom o državljanstvu i Zakonom o putnim ispravama.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj zakon. Ovo su pitanja zbog kojih su nas Bošnjaci delegirali ovde. Naša želja je da amandmanima na konstruktivan način delujemo u ovom visokom domu, da ove i sliče probleme rešavamo kroz institucije sistema, koliko je to moguće, a parlament je svakako jedna od najjačih institucija sistema. Amandmani narodnih poslanika su jedan od najjačih instrumenata koje mi u ovom trenutku posedujemo. Pozivam vas da razmotrite naše amandmane, kao konstruktivne predloge, i našu želju da unapredimo zakone koje ovde donosimo. Hvala.