Dakle, ja sam se javio po amandmanu za koji mi niste dali reč. Ja sam bio u sistemu ovde mi piše..

To zaista nije moja krivica. Meni na mojoj jedinici piše da je prihvaćen. Molim vas da mi omogućite da govorim.

Govorim o amandmanu na član 22.

Dakle, u ovom amandmanu se precizira da nakon reči „analizairanje“ u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, on bi bio prihvatljiv u slučaju da postoje druga zakonska ovlašćenja. Dakle, i naš amandman o kojem sam prethodno govorio tretira ovu jednu diskutabilnu reč, koja kaže, „analiziranje“, jer nemoguće je dozvoliti i servirati bukvalno strankama koje su na vlasti da vrše bilo kakvu analizu posebnog biračkog spiska, a ne naročito onog biračkog spiska koji se odnosi i primenjuje na izbore za nacionalne saveze zato što vidimo da postoje brojne zloupotrebe takvih analiza, primeri su brojni.

Navešću neke koje znamo a u njima veliku ulogu igraju policija, sudije, tužioci, inspektori i drugi organi sa javnim ovlašćenjima koji na terenu bukvalno manjinama projektuju ovu izbornu volju.

Ovaj zakon tim analizama omogućava tako nešto i činjenicom da ne postoji jasna regulativa koja reguliše učešće javnih funkcionera i organa vlasti u ovom zakonu. Zbog toga smo mi tražili da se ovaj zakon …

(Predsedavajući: Vreme, molim vas.)

Ja sam bukvalno govorio minut po amandmanu. Ja vas molim da me pustite.

(Predsedavajući: Izvolite imate još 30 sekundi.

Hvala lepo.

Dakle, ovde se radi o zloupotrebama koje se omogućuju partijama koje su na vlasti da projektuju izbornu volju, a naročito da projektuju izbornu volju manjina i ja vas molim da me u budućnosti više ne prekidate, zbog toga što mi remetite koncentraciju. Ja bukvalno sada, nakon toga treba da nastavim da diskutujem pored svih vaših prekidanja, evo samo po ovom amandmanu ste me prekinuli četiri ili pet puta.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ovim amandmanom smo predvideli da nacionalni savet bude konstituisan izborom predsednika nacionalnog saveta i u odbrani ovog amandmana koristiću se primerom koji je svima nama, narodnim poslanicima, ovde blizak, pošto vidim da primer nacionalnih saveta i nije baš nešto poznata materija.
Dakle, kao što je nemoguće konstituisati Narodnu skupštinu bez izbora predsednika Narodne skupštine, kao što je nemoguće birati Vladu bez predsednika Vlade, tako je logično da nacionalni savet ne može da bude konstituisan bez izbora predsednika nacionalnog saveta.
Dakle, ovakvim zakonskim rešenjem stvara se zakonska okolnost pod kojom se podstiču podele unutar nacionalnih zajednica i postavlja se pitanje šta može da radi nacionalni savet koji je konstituisan, a koji nema predsednika ili izvršni odbor.
Dakle, sličnim zakonskim gimnastikama stvoren je i problem prilikom konstituisanja prethodnog saziva Bošnjačkog nacionalnog veća, pa smo tako dobili dva nacionalna veća. Jedan je bio u tehničkom mandatu, koji funkcioniše već četiri godine i drugi je nacionalni savet, odnosno Bošnjačko nacionalno veće, koje nije priznato od strane države. Na ovaj način podstiče se nastavak sličnih podela i stvaranje sličnih problema i kod drugih nacionalnih zajednica. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo na jučerašnjoj i današnjoj diskusiji smo mogli čuti i videti jedan krajnje primitivan napad na jedan od legitimnih nacionalnih saveta. Poruke koje je ispred jedne većinske liste juče i danas izneo jedan narodni poslanik su zabrinjavajuće i alarmantne. Potpuno van dnevnog reda. Na dan kada se raspravlja o opštem zakonu za sve nacionalne zajednice, poslanicima sa jedne većinske liste se daje prostor da prete državnim mehanizmima i silom, da upućuju pretnje Bošnjacima i legitimnim bošnjačkim institucijama.
To je još jedan dokaz o političkom pritisku na Bošnjake, koji konstantno dolazi sa vrha države i zbog toga zakonom treba predvideti zaštitu legitimnih institucija nacionalnih saveta i to je bila jedna od naših glavnih kritika na ovaj zakon.
Paradoks jučerašnje diskusije su, takođe, i neke licemerne kritike iznete na račun Bošnjačkog nacionalnog veća, pa se opravdano postavlja pitanje – zašto je to jedini nacionalni savet koji je konstantno pod opsadom većinskih partija i njihovih satelita?

Znači, rekli ste da ja imam pravo kao izabrani predstavnik da govorim i da iznosim svoje političke stavove i ovo je moj politički stav koji se tiče ovog zakona. Upravo ukazujem na praktičan dokaz manjkavosti ovihzakona koji se tiču nacionalnih zajednica. Upravo vaša reakcija, govorim kao ovlašćeni predstavnik manjinskog poslaničkog kluba, gde mi vi ne dozvoljavate da ukažem na praktične primere, jeste dokaz svega ovoga što govorim.

Hvala.
Svakako neću izaći iz teme, već ću upravo govoriti o nacionalnim savetima. Postavljam pitanje zašto je Bošnjačko nacionalno vijeće konstantno predmet i zašto se uporno Bošnjacima pokušavaju nametnuti rešenja i predstavnici koje narod ne želi, koje je pokazao da ne želi.
U diskusiji smo nekoliko puta podvukli da su Zakonu o nacionalnim savetima potrebne suštinske, a ne tehničke promene. Posebno je bitan deo o nadležnostima nacionalnih saveta.
Upravo su te političke optužbe koje su dolazile na račun Bošnjačkog nacionalnog vijeća dolazile od stranke koja je bila u svim mogućim vladama od 2000. godine pa do danas. Bošnjačko nacionalno vijeće je optuživano da nije uradilo ništa za Bošnjake. Šta je ta stranka uradila za 14 godina u vlasti da deblokira procese primene individualnih, kolektivnih i manjinskih prava Bošnjaka, zagarantovanih Ustavom i zakonom ove zemlje? Postavljam pitanje – šta je ta stranka uradila za službenu upotrebu bosanskog jezika i pisma? Šta je uradila za pravo na informisanje na bosanskom jeziku? Šta je urađeno na usaglašavanju nacionalne strukture zaposlenih u državnim organima sa javnim ovlašćenjima u gradovima u Sandžaku u kojima Bošnjaci žive kao manjina? To je još jedna od grešaka većinskih partija kada manjinama nameću rešenja koja manjine ne žele.
Govorili smo o ovim izmenama i dopunama zakona i rekli smo da u njima nisu dati odgovori na brojna pitanja koja su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava manjina, odnosno da ovim izmenama i dopunama nisu uspostavljeni novi mehanizmi za jačanje pozicije, statusa i uloge nacionalnih saveta u procesu ostvarivanja tih manjinskih prava.
Rekli smo da je država odustala, preko niza zakona upućuje pripadnike nacionalnih manjina upravo na nacionalne savete, da preko nacionalnih saveta ostvaruju svoja individualna i kolektivna prava, dok sa druge strane vidimo da država ne čini ništa da status tih nacionalnih saveta podigne na odgovarajući nivo.
Smatramo da se ovim predlogom ide korak dalje, gde država pravi sebi okvir da briše i ukida nacionalne savete. Postavili smo pitanje – na koji način ova država želi da vodi računa o manjinama ako se ovim zakonskim rešenjima umanjuju prava zagarantovana Ustavom?
Naša namera je da amandmanima na ovaj zakon na što bolji i efikasniji način pitanje manjina uvedemo u institucionalne okvire, a jedan od predloga jeste da se afirmiše postojanje onog Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. Rekli smo da je on već oformljen 2009. godine u julu, ali do sada nije zaživeo. Sastav tog saveta dovoljno govori. U sastavu tog saveta treba da sede premijer, nadležni ministri, predsednici nacionalnih saveta i narodni poslanici izabrani sa manjinskih lista. Ovaj savet bi trebalo da se stara o očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih, etničkih, verskih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, ali rekli smo da bi preduzimao preventivne mere na otklanjanju prepreka ka ostvarivanju tih prava.
Pitanje položaja nacionalnih manjina u Republici Srbiji i ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava regulisano je kroz set zakona. Spomenuli smo, želim opet da skrenem pažnju na njih. To je Savezni zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, set zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, Zakona o upotrebi ličnih dokumenata, Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Skrećem pažnju i na ratifikaciju međunarodnih dokumenata. Kako bi se pitanje položaja manjina adekvatno tretiralo i rešilo, smatramo da je neophodno doneti jedan opšti, krovni zakon koji bi nastao spajanjem ovih spomenutih zakona, posebno spajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakona o nacionalnim savetima iz 2009. godine, a on bi upravo trebao, podvlačim ovo nekoliko puta, da se temelji na Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1985 usvojene 04. aprila ove godine. Takvim zakonom bi se sistemski i sveobuhvatno rešilo pitanje ostvarivanja prava manjinskih naroda. Kao legitimni predstavnik Bošnjaka u ovom parlamentu, upozoravam vas da ova postojeća i buduća zakonska rešenja krše ljudska i manjinska prava i vode u asimilaciju Bošnjaka.
Jedan je od najsvežijih dokaza je i onaj o sastavu RIK, gde smo mi tražili da predstavnici manjinskih poslaničkih klubova dobiju mesto člana RIK, a zamenici RIK da dolaze iz manjinskih parlamentarnih stranaka koje nisu u sastavu poslaničkih klubova. Videli smo da taj sastav nije uvažen i kako očekujemo da RIK, koja treba da sprovodi izbore za nacionalne savete, nema u svom sastavu predstavnike parlamentarnih stranaka manjinskih naroda koji sede u ovom parlamentu. Znači, tražimo da uvažite naše sugestije, jer u suprotnom ovakvi predlozi su za nas neprihvatljivi i mi ćemo u danu za glasanje glasati protiv. Hvala vam.

Samo želim da iskoristim priliku da ukažem na povredu Poslovnika. Ne znam da li ste vi bili u obavezi, verovatno smatrate da niste, da upoznate prethodnog govornika da Dan bošnjačke zastave nije 10. maja, nego 11. maja. Dakle, Dan bošnjačke zastave u Republici Srbiji se slavi 11. maja. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDA Sandžak PDD podnela je predlog u vezi sa odlukom o imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Naime, prema dostavljenom predlogu za manjinski poslanički klub SDA Sandžak PDD predviđeno je mesto zamenika člana Republičke izborne komisije. Međutim, ono o čemu se u ovom slučaju nije vodilo računa jeste da je preskočeno nekoliko važnih činjenica i predlažemo Skupštini da uzme te činjenice u obzir i da ovom prilikom promeni princip raspodele za sastav Republičke izborne komisije.
Naš predlog jeste da manjinskim strankama koje imaju svoje poslanički klub po automatizmu pripadne mesto člana RIK, a da manjinskim strankama koje nisu u sastavu nekog poslaničkog kluba po automatizmu pripada mesto zamenika člana RIK.
Tražimo izmenu ovog principa zato što su u ovom postojećem predlogu manjine postavljene u inferioran položaj i ovaj princip raspodele diskriminiše manjinske parlamentarne stranke. Primera radi, najslabija većinska lista koja je ušla u sastav ovog parlamenta ima 18 poslaničkih mandata, dok najjača manjinska lista ima šest poslaničkih mandata. Stoga se za manjine ne može uzimati model određivanja broja, odnosno kvote od broja 250, jer na ovaj način manjinske stranke ne mogu da konkurišu većinskim i to je, kao što možete svi da primetite, jedan očigledan vid diskriminacije.
Dosadašnja praksa sa odborima i drugim skupštinskim telima govorima da trenutno ne postoji dovoljno razumevanja za potrebe manjinskih parlamentarnih stranaka, jer je do sada na sve načine manjinama znatno i maksimalno sužen zastupnički prostor u ovom predstavničkom domu.
Pozivam vas da uzmete ove sugestije u obzir, jer u suprotnom ovakav predlog za nas koji predstavljamo u ovom parlamentu manjine on je neprihvatljiv. Hvala.

Tražio sam pravo na repliku. Hvala.
Jedan od snažnih argumenata za ovaj naš predlog da u sastav RIK, na nivou člana, uđu i predstavnici, odnosno manjinske stranke, koje su u sastavu parlamentarnih klubova, jeste upravo ovaj budući Zakon o izborima za nacionalne savete. Kao što znate, kao što je predviđeno u ovom nacrtu o kome ćemo sa zadovoljstvom govoriti u nastavku sednice o izmeni i dopuni Zakona o nacionalnim savetima, te izbore će sprovoditi RIK.
Vi ste u ovom predlogu sastava RIK-a predvideli zamenika člana za parlamentarni klub SDA Sandžak PDD. Manjinske stranke su teškom mukom ušle u ovaj parlament, zahvaljujući Zakonu o izboru narodnih poslanika po kome ne postoji cenzus za izbor narodnih poslanika sa manjinskih lista i time dolazim do glavne kritike koju imam na račun govora mog prethodnika, a to je da neke stranke ne mogu imati tapiju na manjinsko pitanje. Kažem da manjinske stranke i te kako imaju tapiju da se bave manjinskim pitanjima zato što su po zakonu i Ustavu ove zemlje registrovane i ovlašćene da se bave pitanjem nacionalnih manjina. Prosto ne želim da verujem da je moj uvaženi kolega želeo da to ustavno i zakonsko pravo uskrati strankama nacionalnih manjina.
Dakle, parlamentarne stranke nacionalnih manjina i te kako imaju tapiju da se bave manjinskim pitanjima i baviće se bez obzira koliki prostor će dobiti, iako je to jedna od vaših glavnih kritika.

Poštovana gospođo ministar, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona koji je u skupštinskoj proceduri o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima za poslanike SDA Sandžaka nije prihvatljiv zato što se on bavi uglavnom izmenama i dopunama onih odredbi koje se tiču tehničkih pitanja, vezanih za upis u registar nacionalnih saveta, vezani za izbor nacionalnih saveta, itd.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona nisu dati odgovori na brojna pitanja koja su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava manjina, odnosno nisu uspostavljeni novi mehanizmi za jačanje pozicije, statusa i uloge nacionalnih saveta u procesu ostvarivanja tih prava. Država od Ustava preko niza zakona upućuje pripadnike nacionalnih manjina da svoje individualna i kolektivna prava ostvaruje upravo preko nacionalnih saveta, dok s druge strane ne čini ništa da se status nacionalnih saveta podigne na odgovarajući nivo.
Ovim predlogom se ide i korak dalje od toga, gde država sebi stvara okvir da briše i ukida nacionalne savete i postavlja se pitanje na koji način ova država želi da vodi računa o manjinama ako se ovakvim zakonskim rešenjima umanjuju prava garantovana Ustavom ove države?
Želim da vas podsetim da je članom 75. Ustava Republike Srbije propisano postojanje nacionalnih saveta i zato je neprihvatljivo bilo koje zakonsko rešenje koje u sebi sadrži odredbe kojim se to pravo umanjuje, i to pod bilo kojim uslovima.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona. Našim amandmanima, iskreno da vam kažem, razmišljali smo da li da ih podnosimo ili ne, ali pokušali smo da utičemo na suštinu ovog predloga zakona, čime pokušavamo da otklonimo negativne posledice koje bi proizišle primenom pojedinih članova ovog predloga zakona. Naša namera je da ovim amandmanima na što bolji i efikasniji način pitanje manjina uvedemo u institucionalne okvire, a jedan od predloga je i da se predvidi postojanje saveta Republike Srbije za nacionalne manjine.
Savet za nacionalne manjine formiran je Uredbom Vlade 2009. godine u julu, međutim, on do sada nije zaživeo niti je obavljao ikakve zadatke i poslove za koje je osnovan. Postojanje ovakvog tela je uređeno zakonom, a u njegovom sastavu treba da budu premijer, nadležni ministri, predsednici nacionalnih veća i narodni poslanici izabrani sa manjinskih lista.
Ovaj savet je neophodan ukoliko država zaista želi ozbiljno da priđe rešavanju manjinskog pitanja i ukoliko želi da podstakne učešće manjina u javnom i političkom životu Srbije, naročito kroz poštovanje izborne volje nacionalnih manjina. Ovaj savet bi se takođe starao i o očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih, etničkih, verskih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, ali bi preduzimao i preventivne mere na otklanjanju prepreka ka ostvarivanju tih prava.
Pitanje položaja manjina i pitanje ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava regulisano je kroz set zakona, počev od Saveznog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, preko zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali i kroz ratifikacije međunarodnih dokumenata.
Kako bi se pitanje položaja nacionalnih manjina adekvatno tretiralo i rešilo, neophodno je doneti jedan opšti zakon, spajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakona o nacionalnim savetima iz 2009. godine, a taj krovni zakon bi zapravo trebalo da se temelji na Rezoluciji PS SE broj 1985, usvojene 8. aprila ove godine. Dakle, to je Rezolucija SE o položaju nacionalnih manjina. Takvim zakonom bi se sistemski i sveobuhvatno rešilo pitanje ostvarivanja prava manjinskih naroda. Rezolucija PS SE 1985 doneta, kao što rekoh, 8. aprila ove godine, najpre jasno izražava zabrinutost zbog stanja i prava nacionalnih manjina. Ova rezolucija jasno definiše pojam nacionalnih manjina, a zaštitu manjinskih prava afirmiše kroz izgradnju održive budućnosti čitave Evrope. Nebriga i nesposobnost da se brine o manjinama, označena je u ovoj rezoluciji kao jedan od glavnih uzroka političkih tenzija i konflikata, a zaštita manjina se uzima kao jedno od najefikasnijih sredstava za sprečavanje konflikata.
Nebriga i nesposobnost da se brine o manjinama označena je u ovoj rezoluciji kao jedan od glavnih uzroka političkih tenzija i konflikata, a zaštita manjina se uzima kao jedan od najefikasnijih sredstava za sprečavanje konflikata.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope poziva u ovoj svojoj rezoluciji zemlje da se suzdrže od usvajanja bilo kakvih akata koji će umanjiti nivo ostvarenosti prava nacionalnim manjinama.
Ja vas sada upozoravam da je ovakav predlog zakona o nacionalnim savetima upravo umanjivanje tih prava i kosi se sa najnovijom rezolucijom saveta Evrope. Zato vas pozivam da ozbiljno razmotrite usvajanje naših amandmana i uvažite stav, mišljenje, znanja i iskustva ljudi koji u ovom visokom domu sa punim izbornim i zakonskim legitimitetom predstavljaju grupu ljudi na koje se direktno odnosi ovaj predlog zakona o kome mi danas raspravljamo.
Ukoliko želimo brže i efikasnije pregovore sa EU, a imali smo prilike da čujemo da je to jedan od glavnih ciljeva ove Vlade, predlažem da pažljivo pratimo uputstva i signale koje nam otuda dolaze. Mi ćemo se potruditi da na vreme skrenemo pažnju na njih, a posebno na one na koje se tiču prava nacionalnih manjina.
Dakle, vašoj pažnji preporučujem Rezoluciju 1985 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, usvojenu 8. aprila ove godine. U ovom delu ja bih toliko. Zahvaljujem se svima na pažnji.

Predsedavajuća, reklamiram povredu člana 106, gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Ako mi dozvolite, zamolio bih vas najljubaznije da me pustite da završim bar rečenicu ili misao, ili mi ni to ne date?

Vi ste mi ih potrošili.
Ako možete da mi vratite vreme iz početka, pošto sam dosta vremena proveo u razgovoru sa vama.

Onda vi brojite, a ja ću reći.
Dakle, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Mi smo od prethodnog govornika mogli da čujemo samo da govori o Bošnjačkom nacionalnom veću. Dakle, ovde se ne raspravlja o Bošnjačkom nacionalnom veću, nego se raspravlja o Zakonu o nacionalnim većima, dakle, svih nacionalnih veća.
Reklamiram član 107, gde je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde je dostojanstvo narušeno pošto govornik govori o jednom jeziku koji on naziva bošnjačkim, a ja zaista ne znam koji je to bošnjački jezik. Jezik bošnjačke nacionalne manjine u Republici Srbiji se zove bosanski i da bi neko mogao da govori o bosanskom jeziku, on treba prvo da nauči… (Isključen mikrofon.)