Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  SSJ će glasati za smenu  predsednika Skupštine, iz razloga što je on predstavnik DOS-a i zato što je pre podne, kako to oni kažu, opozicija, dok ne padne prvi mrak, a kada padne prvi mrak, oni su u DOS-u i idu na sastanak DOS-a.
SSJ smatra da DOS treba da ode sa vlasti i da se što pre raspišu novi vanredni izbori na svim nivoima u Srbiji, iz više razloga. Mnogo teže se živi u ovoj godini, nego što smo živeli u 2000. godini. Ja ću navesti nekoliko stvari za koje SSJ smatra da nisu bile u redu u proteklih godinu dana, a moramo da konstatujemo da najveću odgovornost ima i najveća partija u DOS-u, a to je DSS, jer ona ima i predsednika države, a predsednik države je mogao nešto da preduzme i da spreči neke loše stvari koje su se dešavale u republičkoj skupštini, i uopšte u Srbiji i Jugoslaviji.
Gospodin Vojislav Koštunica nikada nije bio tu, nije video, nije čuo, nije znao kada se nešto loše desi u Srbiji. Mi smo mislili da je to jedna dobra nacionalna partija, međutim, na osnovu njihovog ponašanja, konstatovali smo da nije tačno to kako se oni predstavljaju.
Poznato je javnosti kako su se hapsili ljudi na ulici, na pijaci, kao stoka, i odvodili u Hag. Navodno, to su neki kriminalci itd.
Mislim da su gospodin Maršićanin i njegova partija odgovorni zato što ništa nisu preduzeli povodom izmišljanja masovnih grobnica. Vi znate da je Jugoslavija bombardovana zato što je, navodno, činila genocid na Kosovu i Metohiji. NATO pakt nije imao pokriće za to da smo mi činili genocid, međutim, munjevitom brzinom izmišljeno je 15 masovnih grobnica da se time potvrdi da su Srbi genocidni narod.
Mi iz SSJ, a ni vi, nismo videli nijednu grobnicu, osim jedne rupe koja je prikazana. Ništa u toj rupi nismo mogli da vidimo. Gospodin Maršićanin i njegova partija ništa nisu preduzeli da se kazne oni koji su takođe izmislili i tri hladnjače, a samo smo jednu hladnjaču videli.
Gospodin Maršićanin ništa nije preduzeo kada su iz srpskih zatvora pušteni Šiptari, teroristi. Čak jedan predstavnik iz DSS-a kaže da to nisu teroristi, oni koji su bili u srpskim zatvorima, to su Albanci koji su u zatvoru zato što su krali mobilne telefone.
Gospodin Maršićanin ništa nije preduzeo da traži da se izbori na Kosmetu odlože, jer se uslovi nisu stvorili. Gospodin Maršićanin, kao predsednik Skupštine, imao je pravo po Poslovniku (a SSJ je dala zahtev) da na ovoj sednici, odnosno na nekoj od sednica bude tačka dnevnog reda Kosmet i problemi koji se dešavaju na Kosovu i Metohiji. Toga nije bilo.
Mi smo govorili za ovom govornicom da se nisu stvorili uslovi da Srbi izađu na izbore, iz više razloga. Prvo, nije rešena sudbina 1.300 nestalih Srba sa Kosmeta; nikakva garancija bezbednosti nije stvorena na Kosmetu; stambeni problem nije rešen, onim Srbima sa Kosmeta koji žive u Srbiji, ukinuli ste, gospodo (i vi i ceo DOS), pomoć; lica od 18 do 65 godina ne primaju pomoć u Srbiji, a niste im obezbedili radna mesta; od čega oni mogu da žive.
Takođe, predsednik države je imao pravo da traži da na izbore na Kosmetu ne izađu Hašim Tači, Suroi, ne mogu da im popamtim imena, i još neki Albanci, za koje Srbija i Jugoslavija imaju materijalne dokaze da su ubijali Srbe na Kosmetu.
Gospodin predsednik države i predsednik partije i njegova partija podelili su srpski narod na Kosmetu. Potpredsednik partije, koga mi izuzetno uvažavamo, mi iz SSJ, je gospodin Marko Jakšić, koji živi na Kosmetu i kome treba verovati da li su se uslovi da se izađe na izbore stvorili, ili ne. Predsednik države poziva Srbe da izađu na izbore, a potpredsednik te iste partije, gospodo, kaže da Srbi ne izađu na izbore. Za nas je neshvatljivo da se u jednoj partiji takve stvari dešavaju.
Zašto mi glasamo protiv gospodina Maršićanina - predsednik naše stranke prof. Borislav Pelević je rekao da mi nemamo lično ništa protiv njega. On jeste dobar čovek, ali možda je dobar čovek ako imate neku tetku da udate za njega, strinu; on neće sigurno da je maltretira. Ovoj državi treba čvrsta ruka, mi smo jedna propala država, gde ne možete reći - hoću, pa neću, pa nisam čuo, nisam video, biću tu, itd.
Ova stranka je glasala sa DOS-om za Zakon o privatizaciji, koji je veoma štetan za srpske fabrike, jer u jednom članu se kaže da fabrika neće biti prodata onome ko da najviše para, nego onome ko ima najbolji investicioni program, a o tome odlučuje tenderska komisija, a tendersku komisiju imenuje Vlada Republike Srbije. Pre toga nismo usvojili socijalni program za radnike, kada ti radnici ostanu bez posla, od čega će sutra da žive. Tako da imate i tu odgovornost, sa DOS-om zajedno.
Takođe, mi iz SSJ smo zamerili DSS-u i predsedniku Vojislavu Koštunici zato što njegova supruga predlaže srpski ustav i cepa Srbe i Srbiju na šest pokrajina. To, takođe, u vašem izbornom programu, do pre 5. oktobra, nije tako rečeno. Mi smo imali bivšu vlast, gde se vlast vršila iz kreveta. Ponovo nam se to isto, gospodo, dešava.
Mislim da supruga predsednika države treba da organizuje neke humanitarne akcije, da pomaže majke koje imaju treće, četvrto i peto dete, kao što to rade ostale supruge predsednika u ostalim državama, a ne da nam piše Ustav i da nam kroji kapu, koja nam je pala i pokrila usta, i ne možemo da dišemo, gospodo.
Takođe, SSJ će glasati za smenu predsednika Maršićanina, kao i DOS, a nadajmo se da ćete vi iz DSS imati snage, ne da pobegnete iz ove sale, beć da zajednički sa nama posle ove sednice napišete zahtev za smenu Vlade Republike Srbije, jer je neophodno, gospodo, da se raspišu vanredni izbori.
Poznat sam po tome da sam čovek humanista. Ja sam uvek mirio posvađane strane u bivšoj Koaliciji "Zajedno" u Jagodini, gde su četiri stranke činile Koaliciju "Zajedno". Kada sam video da ne mogu da ih pomirim, onda sam ih posvađao do kraja da spasem grad, osam odbornika je došlo kod mene i uzeo sam im vlast.
Takođe sam ovde predlagao da vas pomirimo. Ova Srbija nema vremena da se svađa. Ova Srbija je najveći slepac na svetu. Ako Koalicija "Zajedno", koju su činile četiri partije, četiri lidera, nije mogla da opstane, kako će opstati DOS koji ima 18 partija, 18 lidera? To je bilo neprirodno u startu.
Zato mi glasamo; ako srušimo najveću partiju, nekada je bila najveća partija DSS, mi ćemo ubrzati vanredne izbore. Ja se neću upecati - vi hoćete da bacite kosku da se mi ovde svađamo sa radikalima i da vi dobijete političke poene. Neću napadati niti radikale niti SPS. Mi smo svi opozicija. Naš zadatak je, ako ova vlast ne radi dobro, da vas rušimo. Mi kažemo da nikada nećemo biti u koaliciji ni sa kim do prvih vanrednih izbora. Kada se posle izbora saberemo, onda ćemo videti - ko bude prihvatio program SSJ, mi ćemo sa tim partijama imati vlast. A, kako anketa u Srbiji govori, SSJ će imati malo veći deo kolača u Republičkoj vladi. Nećemo glasati za gospodina Maršićanina i za DSS.
Navešću vam nekoliko naših amandmana, koji su prirodni, kulturni, od opšteg interesa za građane Srbije. Vi ste odbili te amandmane, a mi smo za sve vaše amandmane glasali. Jedan od amandmana je - ako seljak duguje državi kad i država duguje seljaku, da ne može država da mu naplati kamatu. Gospodo, pa tu nema logike, nigde u svetu toga nema. Vi glasate da može država da mu naplati kamatu ako je međusobno potraživanje.
Takođe smo rekli - ako je međusobno potraživanje između seljaka i države, da ne može da mu se vrši plenidba stvari. Za vas je to normalno, jer ste usvojili da plenidba stvari može da se vrši noću, jer je seljak preko dana na njivi, a onda bi on bio kod kuće; on, onako umoran, legne da spava, onda dva inspektora sa policijom zazvone na vrata da mu iznesu televizor i krevet na kome taj seljak spava. Vi ste glasali protiv tog amandmana.
Takođe, gospodo iz DOS-a, a naročito vi iz DSS i gospodin Maršićanin (koji nije ovde, što mi je žao jer ne volim da pričam o ljudima koji nisu tu, volim u oči sve da mu kažem) glasali ste protiv našeg amandmana, a naš amandman je glasio da Srbi sa Kosmeta, koji se nalaze u Srbiji i imaju troje dece, nigde ne rade, da njihove porodice treba da imaju jednu platu i da žive od toga. Na taj način mi sređujemo neki socijalni mir. Nisu me čudili oni koji žive u Beogradu, u Vojvodini, koji su glasali protiv našeg amandmana. Ali, bilo mi je čudno za naše prijatelje koji žive na Kosmetu. Oni su glasali protiv našeg predloga, jer kažu - to je stranačka disciplina, ne da nam Čeda. Pa, vi ste trebali mnogo pre da se oslobodite tog Čede, a ja o Čedi govorim danima na svim televizijskim stanicama, ko je Čeda. Ali, nema gospodina Vesića, očekujem gospodina Vesića da dođe, ako neko može da ga pozove, pa bih nešto rekao i o njemu.
Takođe, gospodo, mi nećemo glasati za gospodina Dragana Maršićanina zato što smo predložili jedan amandman - seljaci potražuju od države za predatu šećernu repu, a država seljacima nije isplatila. U jednom dijagramu bila je sva ona zaostala isplata poljoprivrednim proizvođačima. Predložio sam da se doda još jedna kolona, da se isplati tim seljacima ta muka, taj njihov znoj. Gospodo iz DOS-a i vi iz DSS-a, vi ste glasali protiv tog amandmana. Da li tu uopšte ima logike i šta mi tu dalje više tražimo, odnosno vi?
Takođe, SSJ neće glasati za gospođu Natašu Mićić. (Da li je u sali, ne bih pričao ako nije u sali.) Gospođu Natašu Mićić uvažavam kao damu i uvek kada je vidim u hodniku (kao i one koji nas napadaju, normalno je, politika je takva profesija) uvažavam je - gospođo, kako ste itd, ali ona glasa, daje mi opomenu zato što sam pričao o seljacima, o regresiranoj nafti.
Gospodin Maršićanin nije hteo, poštovani poljoprivredni proizvođači koji gledate ovaj prenos, da stavi nijednu tačku dnevnog reda o poljoprivredi. Svi mi u izbornoj kampanji žalimo seljaka kako je on tužan i jadan, a kad dođete na vlast, niko o njima ne vodi računa. Meni gospođa Nataša da javnu opomenu, zavuče mi ruku u džep i uzme mi 100 maraka jednom. Ali, da kažem gospođi Nataši Mićić - ja sam privrednik, nisam ušao u ovu salu da bih imao platu, nego sam počeo da se bavim politikom kada sam video da politiku vode oni koji ništa u životu nisu uradili, oni koji nemaju pojma, čije je prvo radno mesto ministarsko ili u Vladi Srbije. Zato sam počeo da se bavim politikom, gospodo.
Znam sve u životu da radim, imao sam jedan trnovit put. Znam da napravim završni račun, znam da popunim virman, bavio sam se sportom, znam da naštelujem plugove, da se ore. Pola sela kod mene dotera svoje traktore da im naštelujem plugove. Znači, poznajem sve i da ne pričam šta sve još znam. Takođe, gospođa Nataša mi je dala javnu opomenu i zavukla ruku u džep kada sam predlagao da majke koje žive na selu a ne rade nigde imaju jednu platu, da bismo se na taj način borili protiv bele kuge. Ona mi je zbog toga dala javnu opomenu.
Gospodo, da završim ovaj ovaj govor, a molio bih vas da čujete: kada domaćin u kući ostari, ne vidi, ne čuje i kad kaže - a, šta rekoste, nisam bio tu - onda preda kolač i sveću sinu ili ako ima žensko dete, da njoj. Krajnje vreme je došlo da se raspišu novi izbori i da građani kolač i sveću predaju Stranci srpskog jedinstva.

Gospodin Vučić je pogrešno protumačio moju izjavu. On kaže da kolač seljaci treba da daju njemu. Imali ste onaj veliki kolač seljaka dve i po godine, gospodine Vučiću, a taj kolač seljaka ste uneli u vaš stan, gospodine Vučiću, koji ste dobili. Gospodine Vučiću, vi kažete da ste bili odličan đak na Pravnom fakultetu. To ne sporim. Ali, gospodine Vučiću, vi u vašem životu niste nijedan poslovni ugovor napravili, a da neko drugi ima koristi od toga. Napravili ste jedan gde ste uzeli državi stan, gospodine Vučiću. To je vaš politički ...
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću ...)

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nikolić je pomenuo moje ime, da juče nisam bio u sali. Nisam bio u sali jer, za razliku od gospodina Nikolića i njegove stranke, SSJ se bavi sportom, pomaže sport. Mi smo juče imali prijem naših reprezentativaca koji su osvojili zlatne, srebrne i bronzane medalje na zadnjem svetskom prvenstvu. Od 64 zemlje, Jugoslavija je zauzela drugo mesto. Gospodine Nikoliću, možda ste ljubomorni zato što vi niste organizovali ni jednu žurku u vašoj zgradi, a mi smo organizovali jedno takvo prvenstvo da ceo svet bude u Beogradu.
Gospodine Nikoliću, 70% vaših poslanika se bavi samo politikom. Gospodin Vučić nikada ništa u životu nije radio. Kada je ušao u Vladu Srbije, odmah je dobio stan. Sada vozi jednog drtavog "juga", jer hoćete da vam ponovo narod da poverenje, kako bi gospodin Vučić ušao u neki dobar automobil.
Za razliku od vaših poslanika, poslanici SSJ-a imaju svoju biografiju i nešto su radili u životu, gospodine Nikoliću. Vaše osnovno zanimanje je bavljenje politikom. Vi nikakav rezultat, gospodine Nikoliću, nemate. Nikada nikome ništa u životu niste pomogli, osim da ste prevarili narod na svim izborima do sada, napadajući crvenu vešticu i govoreći još neke ružne reči, ali samo radi ličnog interesa, da biste dobili stan, gospodine Nikoliću. Vi sebe predstavljate kao velikog domaćina. Imate kuću u Kragujevcu, gospodine Nikoliću, treba da se stidite što ste uzeli stan od 200 kvadrata, pa ste dali amandman da se porezom na ekstradobit oporezuju oni koji imaju stanove do 170 kvadrata. To je sramota, gospodine Nikoliću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva je rekla juče, a i danas da nećemo glasati za ovaj zakon iz više razloga. Od kada je ova skupština formirana, ne znam koji nam je ovo radni dan po redu, takođe ni u jednom članu ovog zakona  ne govori se o poljoprivrednim proizvođačima, o onima koji plaćaju penziono i socijalno osigurnje. I oni su neki radnici, a niko ne vodi računa o njima.
Umesto da je u ovom članu predloženo, a to će Stranka srpskog jedinstva uraditi kada bude došla na vlast, da poljoprivredni proizvođači imaju beneficirani radni staž, da im za 12 meseci priznamo još tri meseca i da za 20 godina rada, odnosno 30 godina rada na imanju, na njivi, odu devet godina pre u penziju. Mislim da to oni zaslužuju, imajući u vidu da su mnogo teško živeli zadnjih 10 godina, a još teže u 2001. godini.
Ako znamo da radnici koji plaćaju obavezu penzionom i socijalnom osiguranju - poljoprivredni proizvođači, nemaju zaštitnu opremu, ne dobijaju radna odela kao što dobijaju drugi radnici u radnim organizacijama, ne mogu da odu na more, odnosno u banju, pošto je more luksuz za seljaka, a banja nije; banja je neophodna za poljoprivrednog proizvođača, jer su to polubolesni ljudi; znači, preko sindikata da plati u više rata, on to ne može, nema ta prava, jer nema ni sindikat.
Takođe, mi svi govorimo da se borimo protiv bele kuge, a u članu 71. ne mogu da primetim da se pomaže majkama koje rađaju decu, nego se još oduzimaju neka prava koja su imale pre. Kada Stranka srpskog jedinstva kada bude došla na vlast sve majke koje budu rodile treće i četvrto dete imaće platu i ne treba da rade.
One majke koje žive na selu, a ne rade nigde, imaće takođe platu, jer mi moramo da vodimo računa o selu i da mlade ljude motivišemo da ostanu na selu, da pomognu svojim roditeljima, odnosno da zamene svog roditelja. Poznato je, gospodo, da sve manji broj radnih mesta ima u gradovima, da više nema stanova, da roditelji moraju svojoj deci da obezbede stanove, odnosno kuće na selu, a odakle će oni sve to da naprave ako se ti mladi ljudi ne motivišu na ovaj način.
U članu 103. se kaže - ako se utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnost za radno mesto gde radi, iako tamo radi 30 godina, dođe poslodavac i kaže: znate šta, vi više niste sposobni, daću vam otkaz. Mislim da onaj ko je predložio ovaj član nikada nije bio radnik, ni poslodavac, a možda nije ni živeo u ovoj državi.
Stranka srpskog jedinstva takođe neće glasati za ovaj zakon zato što oni koji su merodavni da kažu da je ovaj zakon dobar, to su tri najveća sindikata u ovoj zemlji. Tri najveća sindikata su se dogovorila da se zakon prihvati, a dogovorili su se sa nama, sa poslaničkim klubovima DOS-a i opozicije, ukoliko se prihvati 50 amandmana, a Stranka srpskog jedinstva je rekla da će glasati za taj zakon. Rečeno je da su ti amandmani usaglašeni i da će Vlada prihvatiti, a kasnije smo čuli u izveštaju da su odbijeni i da će biti prihvaćeno samo 19 amandmana.
Takođe, neko je rekao da smo mi prepisali ovaj zakon od zemalja koje su bile u tranziciji. Nijedna zemlja nije slična Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Srbiji. Nijedna zemlja nije imala sankcije 10 godina, nije bila u izolaciji, nije ratovala kao Srbija i Jugoslavija. Tehnologija proizvodnje je zastarela, izgubili smo tržište i umesto da smo povećali proizvodnju, da smo stavili na noge one fabrike koje su propale, pa da im posle toga prodamo te fabrike, nismo u stanju da radnicima, koji su zadnjih 10 godina primali platu od tri do 150 maraka, za neko izvesno vreme obezbedimo ono što je obećano: da će posle tri meseca svaki radnik imati 300 maraka; posle šest meseci 700; da te ljude prvo stavimo na noge da mogu, ukoliko ostanu bez posla, da prežive i ishrane svoje porodice.
Neko je takođe rekao da oni koji su otišli u grad, ostavili svoje njive i nisu hteli da rade, neka se vrate na selo da rade svoje njive itd. Oni će se vratiti na selo, ali oni su živeli tako što su imali jednu platu u preduzeću, a na selu su obrađivali neko svoje imanje. Međutim, to stariji ljudi znaju, pre 30 godina ko je imao 10 hektara zemlje na selu bio je najbogatiji čovek. Danas ko ima 10 hektara zemlje na selu jedva može da preživi i prehrani svoju porodicu.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predlog zakona iz još jednog razloga, zato što je ovaj zakon u direktnoj suprotnosti sa saveznim zakonom. Nama je poznato, a naročito predsednik države Vojislav Koštunica stalno govori da je legalista, pa ukoliko je to i njegova partija nadam se da neće glasati za ovaj zakon, jer ovaj zakon nije dobar i direktno je štetan po radnike u Srbiji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, u članu 21. stav 1. Predloga zakona iznos "100.000" zamenjuje se iznosom "30.000 dinara", a iznos od "400.000" zamenjuje se iznosom od "200.000 ".  U stavu 2. iznos "10.000" zamenjuje se iznosom od "3.000", a iznos "30.000" zamenjuje se iznosom od "15.000".
Stranka srpskog jedinstva smatra da su ove kazne prevelike. Neću ulaziti u to kako je bilo pre pet, pre deset godina, ali me interesuje vreme u kojem danas živimo. Možemo da konstatujemo da je autosaobraćajnim preduzećima, koja vrše ovakve usluge, opao promet za 60%. Konkretno, uzeću grad Kragujevac kao primer. Ako je 15.000 radnika ostalo bez posla, oni više ne idu na posao, ne rade više u "Zastavi", a neko ih je prevozio do pre godinu dana. Automatski, promet u tim autosaobraćajnim preduzećima je opao. Starost autobusa takođe je preko 15 godina. 400.000 dinara vredi 13.000 maraka. Tvrdim da je najmanje 40% autobusa u našoj zemlji koja ne vrede 13.000 maraka. Odakle će taj prevoznik da plati kaznu od 13.000 maraka, ako vozilo kojim vrši usluge ne vredi toliko.
Moram još nešto da vam kažem, da pojedina autosaobraćajna preduzeća, koja imaju do 50 radnika, 400.000 dinara na žiro računu imaju samo tri dana pre prvog, kada su plate, a narednih 27 - 28 dana muku muče da imaju preko 100.000 dinara na žiro računu, iz razloga što su njihova vozila non stop u garaži na popravci, tako da veliki deo tog njihovog prihoda ide na popravku vozila.
Stranka srpskog jedinstva smatra da su ove kazne prevelike i da treba prihvatiti ovaj amandman koji sam ja predložio, jer ukoliko ovakve kazne ostanu i primenjuju se, veliki broj preduzeća neće moći više da vrši ovakve usluge, jer je situacija u našoj zemlji veoma teška. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ predlaže da vreme za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda bude 10 sati. Pet sati je veoma malo, a smatram da je ovo tačka dnevnog reda gde svi mi poslanici, koji sedimo ovde, treba da se uključimo i da svako od nas kaže ponešto, ono što je loše u ovom zakonu, pošto dobro ja nisam mogao da zapazim, da ima u ovom zakonu. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o ovom zakonu kao poslodavac, a ne kao političar. Kao poslodavac kažem da je ovaj zakon veoma štetan za naše radnike. Pre tri meseca smo im oduzeli novim Zakonom o privatizaciji akcije, a kada se bude usvojio ovaj zakon oduzećemo i sva prava koja su imali naši radnici.
Stranka srpskog jedinstva kada bi pripremila neki zakon u Skupštini, mi bismo vršili prvo javnu raspravu sa predstavnicima sindikata. Tako je radila i ova skupština sa predstavnicima sindikata, tri najveća sindikata, bez jednog sindikata, a taj sindikat pripada gospodinu ministru jedino se taj sindikat složio sa ovim zakonom. Usaglasili smo 50 amandmana. Devet amandmana je prihvaćeno, a to su oni amandmani koje je predložila Stranka srpskog jedinstva i preko 20 amandmana DSS.
Samo bih Dejana Mihajlova zamolio da kada se bude javio kaže šta se to promenilo, pa ste 20 amandmana povukli i samo kažete - samo da nam prihvate onaj amandman 105, mi ćemo glasati za ovaj zakon.
Stranka srpskog jedinstva i ja lično mislimo da nije problem kod poslodavca vlasnika preduzeća. Problem je u državnim, javnim i društvenim preduzećima. Kako tamo da se zapošljavaju radnici, bez ikakvog konkursa, bez ikakvog oglasa.
Takođe, jedan član 71, u kojem se radi o porodiljskom odsustvu, gospodin ministar kaže da je dovoljno 90 dana za majke koje rađaju decu da budu na porodiljskom odsustvu, i kaže u daljem tekstu da mogu očevi da koriste bolovanje i da čuvaju decu. Zaboravio je da majke doje decu, ne očevi. Sigurno je gospodin ministar to završavao kod neke komšinice, ali nema svako naprednu komšinicu. Takođe, gospodin ministar je rekao da u Nemačkoj majke imaju negde oko 70 dana trudničkog, a zaboravio je gospodin ministar da je u Nemačkoj standard života veoma visok i da su tamo plate 10 puta veće, odnosno 15 puta veće nego što su u Jugoslaviji.
Stranka srpskog jedinstva ima primedbu na pojedine članove, kao što je član 1. Predloga - kolektivni ugovori postaju neobavezni tako da poslodavac, a takođe i saugovarači na ostalim nivoima, mogu i ne moraju da zaključe iste. Kako će to radnik da zasnuje svoja prava ukoliko ne postoji kolektivni ugovor, a znamo kako su se i za vreme dok su postojali kolektivni ugovori sprovodili.
U članu 3. istovremeno se reguliše da pravilnik o radu donosi poslodavac. Dakle, ako poslodavac pravilnikom o radu umesto kolektivnih ugovora može da reguliše odnose sa zaposlenim, jasno da će se on odlučiti za pravilnik i time sebe poštedeti neprijatnih razgovora sa radnicima, odnosno njihovim predstavnicima.
Takođe, u članu 9, - zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu. Kako će to zaposleni, da dokaže da mu je isplaćena odgovarajuća zarada, koji su to kriterijumi, sa kim on to da usaglasi, pošto se svaki poslodavac bori da isplati što manju platu, jer znamo da su doprinosi prema državi veoma visoki. U članu 12. stoji: "Zaposleni je dužan da odgovorno i savesno obavlja poslove koje mu odredi poslodavac." Kakva su ograničenja? Labava i nikakva u ovom članu. U članu 26. određuje se da radni odnos na određeno vreme može da traje do tri godine. Mislim da komentar nije potreban za ovaj član.
U članovima 43. do 48. govori se o pravu poslodavca na preraspodelu radnog vremena, tako da radna nedelja može da ima i do 60 časova. Smatramo da ovo nije u redu. U članu 62. poslodavcu se otvara mogućnost da uskrati odmor zaposlenom. Zamislite, svaki radnik unapred četiri, pet ili šest meseci zakaže, odnosno uplati da ode na letovanje, da ode na more ili u banju, uzme vaučer i poslodavac kaže - ne možete da idete iako ste prijavili, iako ste platili.
Po članu 103. zaposleni može da dobije otkaz, kako kaže tačka 4. ovog člana, "ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno (obratite pažnju) ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca."
Znate šta, radnik malo jače lupi vrata ili ne zatvori vrata, onda poslodavac kaže: dođite ovamo, vi se ponašate nedisciplinovano i ja ću vam dati otkaz. (Dragan Milovanović, sa mesta: To kod tebe u firmi?)
Gospodine ministre, u svojoj firmi sam privatni preduzetnik 20 godina, imam 106 radnika i više sam vodio računa o mojim radnicima, i svim ostalim radnicima, nego što ste vi vodili računa o vašem sindikatu gde ste vi bili predsednik gospodine ministre. Ovaj predlog zakona da bivši ministar predlaže pa i nekako. To je stvarno čudo. Vi izgleda da nemate kontakt sa radnicima i da vam ne daju pravu informaciju šta je budućnost ovog zakona.
Budućnost ovog zakona je veoma mračna. Mi ćemo, možda, odnosno vi da usvojite ovaj zakon. Gospodo, zapamtite da će biti socijalni nemiri u Srbiji. Da radnici nemaju od čega da žive. Da su plate veoma male. Da novih radnih mesta nema, da mala i srednja preduzeća, nova, ne mogu tek tako da se formiraju, jer treba da ih formiraju oni koji su izgubili posao. Oni koji su izgubili posao nemaju dovoljno novca, a poznato je da Vlada ne vrši nikakvo kreditiranje i da nema odakle da otvore novo malo i srednje preduzeće.
Poštovane dame i gospodo, ovaj novi zakon novi koji predlaže naš ministar je po principu - kadija te tuži, kadija ti sudi. Nadam se da ova skupština neće usvojiti ovaj zakon, jer ovaj zakon je veoma štetan za radnike i svi mi koji sedimo ovde imaćemo veliku odgovornost. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon, jer su u ovom zakonu predviđene velike kazne, a prevoznicima nismo stvorili uslove da mogu da plate te kazne.
Podsetimo se da su autobusi u veoma lošem stanju, da je prosečna starost preko 12 godina, da pojedini autobusi izgledaju kao iz serije "Ko to tamo peva", samo još peć treba da se ubaci unutra, da je bezbednost putnika ugrožena zbog toga što su autobusi tehnički neispravni, a neispravni su zbog njihove starosti.
U ovom zakonu nije predviđeno da se na neki način pomogne prevoznicima da dođu do nekih novih vozila, a moramo da konstatujemo da je veliki broj autobusa došao u Jugoslaviju, ali su svi ostali u Beogradu. Ni jedan autobus nije otišao u Niš, u Jagodinu, u Trstenik ili u Pirot.
Mislim da od sledeće ture, ako možemo tako da je nazovemo, ili pomoć koja bude došla u Jugoslaviju, zamolio bih ministra da se potrudi da neki autobus ode i u unutrašnjost.
Takođe, u ovom zakonu nije predviđeno da se pomogne seljacima. Uvek moram da pričam o tome, jer živim na selu i znam kako je na selu. A, kako pomoći seljacima - da nasipamo seoske puteve pored njiva, jer i oni ugrožavaju saobraćaj kad svojim traktorima izađu na glavni put, iznesu blato, onda se desi da dođe do saobraćajne nesreće, što možemo svakog dana da pročitamo u dnevnoj štampi. Znači, moramo da vodimo računa i o seljacima, jer i oni imaju obavezu da, kada registruju svoja vozila, odvajaju jedan deo za Ministarstvo za saobraćaj.
U ovom zakonu nije striktno navedeno, a svaki dan imam kontakt sa pojedinim taksistima, koji kažu da u Beogradu postoji veliki broj divljaka, oni ih tako zovu. Oni kupe tablu koja košta 100 maraka, taksimetar 200 maraka i uzimaju posao onima koji legalno plaćaju porez. Tu je trebalo biti izdvojeno da takvi taksisti, odnosno prevoznici, tzv. divljaci, ukoliko se uhvate u vršenju usluga, plate velike kazne.
Zatim, u ovom zakonu nije predviđeno (a mislim da ministar hoće, imam obećanje i na zadnjoj sednici Odbora) da Ministarstvo za saobraćaj pomogne, preko opština, za one putnike koji putuju u međugradskom opštinskom saobraćaju. Konkretno, za đake čije su kuće udaljene po 10-15 kilometara, da Ministarstvo pošalje dopis svim opštinama da oslobode tu decu da ne plaćaju autobuske karte, pošto znamo da su plate njihovih roditelja veoma niske. To nedostaje u ovom zakonu.
Takođe, u ovom zakonu nedostaje drumski i teretni saobraćaj. Znamo da je prosečna starost kamiona preko 15 godina, da su to neki prevoznici koji već 15 godina rade taj posao, izdržavaju svoje porodice, a nisu u situaciji da mogu da kupe neko novo vozilo. Ministarstvo treba da posreduje, ako ništa drugo, da im pomogne da obezbede neko novo vozilo, kako bi mogli i dalje da žive od te delatnosti.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon. Nadamo se da će novi zakon doći u Skupštinu do kraja godine i da u tom novom zakonu biti predviđene sve ove stvari koje sam naveo i predložio.
Još nešto bih vas podsetio - danas je u Jugoslaviju došlo 64 države. Održava se Svetsko prvenstvo u kik boksu, prvi put Svetsko prvenstvo od kad postoji SRJ, pa vas sve pozivam da budete naši gosti. To prvenstvo će otvoriti predsednik Vlade Zoran Đinđić, a danas u 11 sati predsednik Vojislav Koštunica primiće delegaciju predsednika federacija, koji su naši gosti već od juče u Jugoslaviji. Prvenstvo se održava do 25. Znači, danas se otvara. Finalne borbe su u subotu i nedelju od 19,00 časova. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za ovaj zakon. Više puta rekao sam da u našoj poslaničkoj grupi ima 14 poslanika, a osam poslodavaca. Nikada nijedan od nas nije imao ikakve koristi od privredne komore, osim da smo imali određene obaveze i da su nas zvali kada jednom godišnje treba neko priznanje da se da, a onda treba da uzmete učešće.
Ako ćete dobiti priznanje Privredne komore Jugoslavije, nije kriterijum završni račun i uspešnost jednog preduzeća, već morate da date 10.000 maraka ili 20.000 maraka da bi dobili titulu preduzetnika Privredne komore Jugoslavije. Nijedna stavka vezana za delatnost, šta treba ova privredna komora da radi, nije ništa novo u ovom zakonu ako pogledamo šta radi i šta je radila Privredne komora Jugoslavije.
Ta privredna komora Jugoslavije, ne poznajem nijednog preduzetnika da mi je rekao da mu je Privredna komora Jugoslavije napravila neko posredništvo i da je on napravio neko poslovanje, a da do tog dana nije imao poslovnu saradnju sa tim kupcem ili dobavljačem, osim samo jedne stavke koju bi mi iz Stranke srpskog jedinstva podržali u ovom zakonu. To je unapređenje preduzetništva i menadžmenta, praćenje i prenošenje međunarodnih iskustava u tim oblastima, a naročito menadžmenta u oblasti sistema kvaliteta.
To je jedina stavka.
Dalje, iz principijelnih razloga nećemo glasati jer ovo je pedeseti zakon koji donosite u ovoj skupštini, a da poljoprivredni proizvođači nemaju koristi od ovog zakona. Običan poljoprivredni proizvoćač ne može da bude član komore ukoliko nije član zadruge i ne može nikada biti pozvan da ode u inostranstvo, da ode u Holandiju i da vidi kako tamo žive poljoprivredni proizvođači, odnosno da se njemu obezbedi neki kredit kako bi on mogao da prehrani svoju porodicu.
To sam rekao i za Zakon o agencijama, za koji smo glasali takođe, a stavka nedostaje i u tom zakonu.
Takođe, usklađivanje, jedna stavka kaže - usklađivanje interesa članova komore. Interes člana komore je finansijski interes. Ukoliko nije stavka broj jedan da se svakom preduzeću finansijski pomogne, ako znamo da je veoma loša finansijska situacija u zemlji, kakav interes ima taj preduzetnik da bude član te komore i šta on može da očekuje od komore da mu pomogne. Takođe, imaju interes samo ljudi koji su funkcioneri u komori, to je pokazala stara praksa i ova danas.
Oni koji imaju visoke funkcije u komori kada naprave poslovnu saradnju, kada dođe neki kupac u Jugoslaviju, prvo ga vode u svoje preduzeće. Konkretno, živim u Pomoravskom okrugu, ali ako ja to ne znam kao javna ličnost da je neka fabrika u Pomoravskom okrugu za godinu dana, da se ne vraćam u period zadnjih deset godina, imala ikakvu pomoć od Privredne komore Jugoslavije, šta će onda reći obični građani i obični ljudi.
Mi bismo glasali za ovaj zakon da je ova stavka - poljoprivredni proizvođači - obuhvaćena i da poljoprivredni proizvođači mogu da očekuju da će jednom ova vlast voditi računa o njima. Pošto smo mi iz Stranke srpskog jedinstva tražili da tačka dnevnog reda bude - poverenje ministru za poljoprivredu, a do sada predsednik Skupštine to nije stavio na dnevni red, a sedam meseci je prošlo od toga, mi koristimo priliku uvek kada predlažete neki zakon da pitamo - gde je tu interes poljoprivrednog proizvođača. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas za malo pažnje. Stranka srpskog jedinstva i reč jedinstvo nas sve obavezuje da se ne svađamo, gospodo, naročito vi iz DOS-a, jer vi ste obećavali građanima Srbije bolje sutra. Imamo problem na Kosmetu, 1.300.....

Nisam znao, neka mi oproste oni na koje sam više puta pružio prst da su oni formirali krizne štabove. Večeras smo saznali i mi ovde, a i cela Srbija i Jugoslavija, ko je prvi formirao krizne štabove - predsednik Vojislav Koštunica. Zato treba da se raspišu vanredni izbori što pre u ovoj državi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva je predložila samo  jedan amandman na ovaj zakon, smatramo da zakon nije loš i zato smo samo ovaj amandman predložili. Ja ću vam reći o čemu se radi.
U članu 14. stav 2. reči "nadležno ministarstvo" zamenjuju se rečima "nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije".
U stavu 3. reči "nadležnom ministarstvu" zamenjuju se rečima "nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije", a reči "Vladu Republike Srbije" zamenjuju se rečima "Narodnu skupštinu Republike Srbije".
Mislim da se ovim amandmanom omogućava kontrola rada Agencije.
Zakon je dobar, nije loš i zato treba ova skupština da prati njen rad, odnosno rad Agencije. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, SSJ je imala poslanički klub, a moram da vas podsetim: od 14 poslanika imamo 8 poslodavaca. Mi smo se dogovorili da glasamo za ovaj zakon, iako imamo nekoliko primedaba. Ja ću reći koje su to primedbe SSJ.
U članu 7. možda nedostaje tačka 8, koja bi dala neko obećanje novim malim i srednjim preduzećima i sadašnjim malim i srednjim preduzećima, da im pomogne finansijski. Ko su novi vlasnici malih i srednjih preduzeća? Novi vlasnici su oni koji su ostali bez posla, a možda je to, u procentima, jedno 60% stručnih ljudi; konkretno u "Zastavi" ima najmanje 500 ljudi koji mogu da budu vlasnici malih i srednjih preduzeća, ali bez nekog kredita oni neće biti u situaciji da naprave to malo preduzeće koje bi zapošljavalo neki broj radnika.
Takođe, imamo primedbu na član 9, gde se kaže - predsednik i tri člana upravnog odbora imenuju se iz reda predstavnika malih i srednjih preduzeća. Možda nedostaje - u gradu gde se formira agencija. Ipak, u svakom gradu vlasnici malih i srednjih preduzeća jedan drugog poznaju i znaju kome možda treba dati određeni kredit. Mi mislimo da to nedostaje u ovom članu.
Isto tako, u članu 10. takođe možda nedostaje - u gradu gde se nalazi agencija. Ja sam taj amandman i predložio na Zakon o privatizaciji, da ukoliko se proda neka fabrika (konkretno u Pomoravskom okrugu, jer sam ja iz Jagodine, proda se recimo Cementara), deo sredstava ide za razvoj malih i srednjih preduzeća za grad Paraćin i ostale gradove u Pomoravskom okrugu.
Takođe možda nedostaje, mislim da je i poljoprivredni proizvođač koji se bavi poljoprivredom, pa neka ima on samo jednu svinju i 50 ari zemlje, jedno malo preduzeće gde prehranjuje svoju porodicu, kao i to da on ima ista prava kao i vlasnici malih i srednjih preduzeća, da može da ode u tu agenciju i da potraži neku pomoć odnosno neki savet.
Poznato je da poljoprivrednom proizvođaču ne trebaju saveti, treba mu određena konkretna pomoć, finansijska. Pošto to ne radi ministar za poljoprivredu - ali ne propusti ni jednu nedelju da ode u lov - da na ovoj skupštini predloži neku tačku dnevnog reda, gde ćemo mi diskutovati o poljoprivrednim proizvođačima; da poljoprivredni proizvođač može da ode u tu agenciju i da pita agenciju, a da agencija bude posrednik (molio bih ministra da prati, pošto bih tražio njegov odgovor) gde će on naći naftu svake godine.
Seljak je mogao da kupi regresiranu naftu, a sada nema kome da se žali. Bar da ode u agenciju, da ode i da dobije konkretan savet, odnosno da ga agencija uputi gde će moći to da obezbedi.
Takođe, kada je u pitanju kredit za poljoprivredne proizvođače - poljoprivredni proizvođač nema kome da se žali, odlazi kod predsednika opštine, a naravno predsednik opštine kaže da nisu njegove ingerencije da pomogne poljoprivrednom proizvođaču, koji će da ode u agenciju, novoformiranu, i da potraži kredit da kupi traktor, kao što se to radi i u drugim razvijenim zapadnim zemljama (a ne samo kada je u pitanju cena struje da se upoređujemo, kako je cena struje u nekoj državi mnogo veća nego što je kod nas).
Kada je u pitanju cena poljoprivrednog proizvoda, odnosno repromaterijala za poljoprivrednog proizvođača, poljoprivredni proizvođač koji ima 5 hektara zemlje ne može da ishrani svoju porodicu. Ja se nadam da će ministar, gospodin Vlahović, dati obećanje da će bar u nekom narednom zakonu (ako ne bude mogao da doradi ovaj predloženi zakon) imati u vidu taj segment u društvu koji je bio zapostavljen zadnjih deset godina, a i sada ništa nije bolje; da će poljoprivredni proizvođači moći da odu u agenciju i da traže neku pomoć.
U ovom predloženom zakonu nije predviđeno da mala i srednja preduzeća koja postoje 20 godina mogu da potraže neku pomoć. Takvim preduzećima ne treba nikakav savet. Svi oni koji su preživeli 1992, 1993, 1994. znaju vrlo dobro kako da se ponašaju, i ekonomski i tržišno, tako da njima takvi saveti ne trebaju. Treba im finansijska pomoć. Koji kriterijum da bude? Da ne bude kriterijum - kao što je to slučaj - ne možete da budete sudija ako niste član partije, ne možete da budete načelnik SUP-a ako niste član te partije, ne možete da budete direktor škole ako niste član neke partije itd. Neka bude kriterijum zadnjih pet godina da se pogleda završni račun. Ukoliko je preduzeće poslovalo uspešno zadnjih pet godina, mislim da je to jedan od uslova, broj jedan, koji to preduzeće treba da ispuni i da dobije nov kredit. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam kome mi danas govorimo, kada predlagač ovog zakona nije prisutan u ovoj sali da nam obrazloži zbog čega je predložio ovakve cene kad su u pitanju sudske takse.
Ako je Odbor za pravosuđe, koji ima 15 članova, a od 15 članova tri člana su iz opozicije i 12 članova iz DOS-a, to su sve pravnici i stručnjaci, odbio Predlog zakona, smatram da je Skupština trebalo da skine ovu tačku sa dnevnog reda.
Dalje, ne znam šta su to elementi koje je Vlada koristila da poveća pojedine takse hiljadu posto, četiri hiljade posto, ako se podsetimo da smo u 1993. godini imali isti takav slučaj? Znači, ova vlada nas vraća u 1993. godinu. Znamo da je pre 5. oktobra kurs marke bio 38 dinara, danas je marka 30 dinara. Znamo da Vlada kaže da nije štampala novac. Šta su to elementi za ovakvo drastično povećanje cena taksi?
Takođe, gospodo, mi smo mogli da tolerišemo dok je ova vlada povećavala pojedine cene za 450%, kao što je cena zejtina od 16 dinara na 72 dinara, cenu struje za 300%, a za pojedine potrošače, one koji ulaze u crveno, i 500%. Ova nam vlada danas predlaže da pojedine takse građani plate hiljadu posto više, od prekosutra, kada budete usvojili Predlog ovog zakona, i 4.000% više.
Neko je rekao iz Vlade da deo sredstava ostaje u tom sudu, odnosno u tom gradu gde se vrši proces. Onaj ko plaća, njega ne interesuje gde će ta sredstva ostati. Takođe je neko rekao da vratimo ovaj zakon, da Vlada doradi ovaj zakon - pa, ne može da se doradi ovaj zakon, i cene koje je predložila Vlada mora da skine najmanje 80%, gospodo.
Takođe, u članu 5, kao što je to i do sada Vlada činila, direktni udar je na najsiromašniji sloj stanovništva, konkretno na seljake. Po članu 5, ako se vrše određeni sporovi koji nemaju procenjenu vrednost, seljak, ukoliko mu je neko prošao kroz njivu, mora da plati sudske takse u vrednosti od dve hiljade dinara. To je prevršilo i daru i meru, i mislim da građani Srbije i seljaci više ovo ne mogu da tolerišu. Zahvaljujem na pažnji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva smatra da je ovaj poslovnik, koji će biti usvojen večeras ili sutra, veoma štetan za sve narodne poslanike u ovoj skupštini. Jer, kako ćemo mi da diskutujemo, da za pet minuta kažemo ono što je problematika u gradu gde smo birani i ono što je problematika u okrugu gde smo birani.

Mislimo da je deset minuta malo vremena za šefa poslaničkog kluba, imajući u vidu da je stari poslovnik davao pravo šefu poslaničkog kluba da diskutuje tri puta po 10 minuta, i kako će šef poslaničkog kluba za 10 minuta kritikovati vlast i Vladu, i da ujedno, na toj istoj sednici diskutuje o nekom novom zakonu?

Takođe smatramo da je 30 minuta po jednoj poslaničkoj grupi malo vremena, a da svi narodni poslanici kažu ono što misle da nije u redu za ovom skupštinskom govornicom. A još ako se i podsetimo da trenutno ima sedam poslaničkih klubova u ovoj skupštini, a kakva je situacija u Srbiji, ekonomska i socijalna, i nezadovoljstvo građana, mislim da će do kraja godine biti još jedno tri-četiri poslanička kluba u ovoj skupštini.

Stranka srpskog jedinstva je predložila nekoliko amandmana. Lično sam predložio pet-šest amandmana. Predložio sam jedan amandman - ukoliko na sednici ne prisustvuje 20% poslanika iz jedne poslaničke grupe, da se ta ista poslanička grupa kazni 20% od onih sredstava koja dobija od Vlade. Ako već poslanici ne dolaze i nisu prisutni na sednici, zašto bi ta poslanička grupa imala ista primanja, kao i one poslaničke grupe koje su redovno na sednici, kao što je to Stranka srpskog jedinstva.

Što se tiče interpelacije, SSJ smatra, i predložio sam, lično, jedan amandman - ukoliko se ne prihvati izveštaj Vlade ili ministra, a izveštaj se tiče onoga za šta je on zadužen, da ova skupština izglasa nepoverenje tom istom ministru.

Ako bi na sednici Skupštine tačka dnevnog reda bila izveštaj o radu ministra za poljoprivredu, u svakom slučaju izveštaj o poljoprivredi, i sam ministar koji je zadužen za taj resor ne bi dobio poverenje ove skupštine, mislim da ni rođeni brat ne bi glasao za njega. Ako saslušamo njegov izveštaj ovih dana na raznoraznim TV stanicama, da poljoprivredni proizvođači mnogo bolje žive danas nego u 2000-toj godini, i da su zadovoljni cenom žita, a cena žita je bila decembra meseca 7 dinara, a od decembra meseca do dana današnjeg znamo da je cena struje otišla preko 240%, da je gorivo tada bilo 20 dinara za poljoprivredne proizvođače. Evo, sada počinje jesenja setva, nema regresirane nafte, niko ne priča o jesenjoj setvi. Izveštaj o radu tog ministra možda će biti koliko je jelena ubio u lovokrađi.

Takođe se tiče interpelacije, kada bi tačka dnevnog reda bila vezana za ministra za finansije, njegov izveštaj o radu i rezultat bi bio kako je on dao krv. Ako je neko human čovek, ne treba voditi 10 kamera u bolnicu i da se slika kada daje krv. Takođe, izveštaj o radu ministra za finansije je kako daje deci sladoled u Aleksincu. Neka on obezbedi roditeljima da njihovi roditelji kupe svojoj deci sladoled, dobre plate, deblje koverte, a ne kao što je sada. Oni kažu da je 80 maraka bila plata u 2000. godini, a da je danas plata u proseku 200 maraka. Za ono što smo imali za 80 maraka u 2000. godini, danas nam treba 410 maraka.