Hvala, predsedniče.

Poštovane kolege, danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema ženama i htela bih da tim povodom skrenem pažnju na ovaj planetarni problem.

Prema najnovijim analizama Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena na svetu u toku svog života doživi fizičko ili seksualno nasilje. To je preko 736 miliona žena. O drugim oblicima nasilja, kao što je psihičko ili ekonomsko, da i ne govorimo, jer mislim da i nemamo relevantne podatke.

Da se izrazim medicinski, ovaj problem ima pandemijske razmere, ali ovu pandemiju torture, nažalost, izaziva sam čovek, a ne virus. Suštinsko je pitanje šta je to što u patrijarhatu, koji je dominantan oblik porodičnih i partnerskih odnosa, natera muškarce na različite oblike nasilja prema ženama?

Borba protiv svih oblika nasilja prema ženama pretvorena je u brojna međunarodna dokumenta. Svaka država ima svoje nacionalne dokumente za iskorenjivanje ove društvene pošasti, čija je žrtva žena u svakom smislu te reči. Ona trpi, teško je fizički povređena ili psihički ranjiva osoba. Ona često o tome ćuti i nezaštićena je. Pri tome, ona nema rešenja. Ona trpi nasilnika, verovatno i sve vreme nadajući se, studije govore, da se to neće ponoviti i boji se da će joj oduzeti ili povrediti decu, a pri tom konstantno ima i osećaj krivice jer se boji osude javnosti. Njen život je često upropašćen i najbrutalniji ishod takvog nasilja jesu ubistva.

Statistika u Srbiji u prethodnih 10 godina govori da je od strane partnera ubijeno 340 žena. Protekle godine su ubijene 22, a za prvih šest meseci ove godine 11. Istina je da smo kao država i društvo uradili mnogo u borbi protiv ove pošasti, ali mi se čini da još ima posla. Mnogo je dece ostalo bez svojih majki, mnoge su žene postale invalidi i kao posledica toga danas nisu radno funkcionalne. Prosto, moramo i obaveza je naša da danas skrenemo pažnju na ovaj civilizacijski problem, sa ove govornice da apelujemo na sve relevantne institucije, uključujući i nas same, da se osvrnemo još jednom i vidimo postoji li nešto što još možemo da uradimo.

Najčešće zlostavljena žena postaje i socijalno neobezbeđena, bez posla i krova nad glavom i potrebna joj je i socijalna i psihološka podrška države i društva. Činjenica je i da su dobre zakone često umeli da zloupotrebe u ovom smislu, ali se tim problemom danas svakako neću baviti.

Postavila bih pitanje Vladi koje se tiče takođe još jedne ranjive kategorije naših građana, a to su lica sa invaliditetom. Konkretno skrećem pažnju na problem zapošljavanja invalida i pružanja šanse da budu korisni članovi i svojih porodica i društva, jer zaslužuju da se njihovo dostojanstvo i njihova ljudska prava poštuju.

Ovaj problem je takođe prepoznat na međunarodnom nivou, a Srbija je još 2009. godine donela Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida kako bi se problem zapošljavanja invalida ublažio. Do početka ovog veka imali smo u mnogim fabrikama posebne radionice u kojima su radili invalidi ili su takve radionice bile samostalni privredni subjekti koji su uspešno privređivali.

Danas imamo zakonske obaveze privrednih subjekata da zapošljavaju invalide, bilo da su u pitanju ratni, vojni ili civilni invalidi, mirnodobski invalidi ili invalidi kojima je izvršena procena preostale radne sposobnosti, jer mnogi invalidi su radno sposobni uprkos nekom obliku invaliditeta, ali ne mogu da rade u redovnim radnim okolnostima.

Preduzeća, uprkos zakonskoj obavezi, nerado danas zapošljavaju invalide, čak praksa pokazuje da su spremniji da plate kaznu za nepoštovanje zakona nego da zaposle invalida, što govori o potrebi mnogo snažnije negde društvene akcije na rešavanju ovog problema.

Među invalidima su i profesori, i inženjeri, i radnici, i umetnici, i sportisti. Podsetiću da su nam naši paraolimpijci ovog leta sa Paraolimpijskih igara doneli šest medalja, od čega dva zlata. Osobe sa invaliditetom u Srbiji, a procenjuje se da ih je negde oko 700 hiljada, zaslužuju još veću pažnju države i u segmentu socijalne zaštite i u segmentu zapošljavanja onih sa očuvanim radnim potencijalom. Mnoga invalidska udruženja okupljaju invalide i bore se za njihova prava, ali država je ta koja sistemski mora da rešava njihov položaj.

Posebno se mora obratiti pažnja na decu sa trajnim invaliditetom. Da podsetim da je Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije 2011. godine, kada smo donosili novi Zakon o socijalnoj zaštiti, svojim amandmanima i zahvaljujući razumevanju tadašnjeg ministra Rasima Ljajića, izdejstvovala da roditelj koji brine o svom invalidnom detetu 15 godina ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, koju počinje da koristi kada navrši uslov za penziju. Naš tadašnji zahtev, istina, bio je da roditelj ovu naknadu koristi odmah, ako se pet godina brine o svom invalidnom detetu.

Moje pitanje, dakle, glasi – kada se očekuje donošenje dugo najavljivanog zakona o socijalnim preduzećima, koji treba da adekvatnije reši pitanje zapošljavanja lica sa invaliditetom, ranjivih grupa i žrtava nasilja? Mogu li se prema preduzećima koja ne poštuju Zakon o zapošljavanju invalida preduzimati mere koje će obezbediti poštovanje zakona? Treće, može li država da obezbedi određene uslove za plasman proizvoda koje invalidi stvaraju u okviru svojih porodica ili udruženja? Na primer, da država obezbedi u svakom većem gradu prostor ili prodavnicu gde bi se prodavali njihovi proizvodi oslobođeni potpuno od svih poreza.

Hvala vam na toleranciji kada je vreme u pitanju.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Nedimoviću, predstavnici Ministarstva finansija, poštovane kolege i, pre svega, građani i građanke Srbije, moj uvaženi kolega Bora Kovačević govorio je o važnoj temi, koje se ja, nažalost, u svojoj diskusiji neću dotaći, ali hoće moja draga Dijana Radović, i to sa pozicije nekog ko sigurno sve na temu poljoprivrede zna bolje nego ja.

Ali, hoću kao odgovorni narodni poslanik i, pre svega, pripadnik SPS, govoriti o važnom paketu zakona koji je danas pred nama. Poreski zakoni, mogli bismo reći da oni prate prihodnu, ali u dobroj meri i rashodnu stranu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, koji smo juče doneli. Danas zapravo pravno uređujemo prihodnu stranu tog budžeta izmenama seta poreskih zakona koji treba s jedne strane da obezbede optimalne budžetske prihode, a sa druge strane, da budu stimulativni za privredu i olakšavajući za građane, posebno u ovim godinama pandemije, koja je, sto puta smo to čuli i ponoviću, promenila lice ukupne privredne delatnosti i ekonomskog napretka ne samo kod nas, već u celom svetu. Čak smo odgovorili najkvalitetnije na jednu takvu situaciju.

O tome se juče govorilo mnogo. Govorilo se o kvalitetu budžeta za 2022. godinu. Sigurna sam da nismo rekli sve prednosti donetog budžeta, da nismo zapravo ni stigli.

Juče smo uglavnom govorili o tome kako će se trošiti budžetska sredstva, odnosno o strukturi troškova opšte države. A danas ćemo se posvetiti zakonima koji treba da obezbede prihode u budžetu.

Takođe, tema današnjeg pretresa jeste i novi Zakon o budžetskoj inspekciji, koji treba da obezbedi, pre svega, efikasniju kontrolu zakonitog trošenja budžetskih sredstava na svim nivoima javne vlasti, čime se pojačava odgovornost prema poreskim obveznicima.

Kada je u pitanju poreska politika i poreski sistem, treba naglasiti njihovu ulogu u obezbeđivanju makroekonomske i budžetske stabilnosti, kao i njihov uticaj, pre svega, na privredni i ukupan ekonomski razvoj.

Poreska politika je jedan od najznačajnijih instrumenata država kojim se može efikasno delovati i na privrednu i na razvojnu strategiju zemlje, a time i na brži ekonomski i privredni rast. Stimulativnom politikom, poreskom pre svega, stvara se povoljan privredni ambijent za privlačenje investicija, jer je za svakog investitora stabilna i predvidiva poreska politika jedan od glavnih motiva pri donošenju odluke o investiranju.

To se odnosi naročito na strane investitore zbog kojih smo u nekoliko navrata u prethodnom periodu bili i kritikovani. Vreme je pokazalo koliko su kritike bile bez osnova i dobro je da se sa tom politikom i nastavilo.

Predvidivi i stimulativan poreski ambijent, a posebno poreske subvencije koje se obezbeđuju privrednim subjektima jesu važan faktor poslovanja i moraju postojati, zato država i treba da vodi stabilnu i predvidivu poresku politiku koja uvek u dužem periodu daje razvojne benefite.

Poreske povlastice i građanima i privredi vode i ka ujednačavanju regionalnog razvoja i ka smanjenju socijalnih razlika. Dakle, poreska politika je jedan vidljiv društveni korektor i treba je tako strateški i tretirati.

Srbija nedvosmisleno posvećuje ozbiljnu pažnju reformi poreskog sistema, koji upravo treba da predstavlja stimulativni ambijent, a istovremeno i da obezbedi dovoljne prihode za različite budžetske troškove, odnosno rashode, predviđene Zakonom o budžetu, a kojima se finansiraju funkcije države i njenih subjekata.

U tom smislu je paket poreskih zakona koji je pred nama podložan tome, ili ga bar ja posmatram kao dalji napor države da dobro bilansira i prihodnu i rashodnu stranu budžeta, ali i da pokaže brigu prema privredi i građanima, što je apsolutna obaveza.

Pred nama su i izmene zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreza na dohodak građana, porezu na imovinu, porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, kao i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Takođe, pred nama su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i novi zakon o budžetskoj inspekciji, čime se zaokružuje planirana poreska politika za narednu 2022. godinu, sa jednom poreskom strukturom koja je usklađena sa mogućnostima i privrede i građana.

Verujemo da su poreske projekcije u kontekstu budžetskih prihoda realno planirane, a to je sve i iskazano u juče usvojenom budžetu.

Ono što treba naglasiti jeste da pored dobro projektovanih stopa oporezivanja i poreskih olakšica, fiskalna disciplina, jedan od najuticajnijih faktora redovnog punjenja budžeta, odnosno od uticaja je na budžetsku sigurnost zasnovanu na realnim prihodima.

Poreska politika u ovoj, a očekuje se da će biti i u narednoj, 2022. godini, doprineće u dobroj meri povećanju ulaganja u razvoj i tu pre svega mislim na infrastrukturne projekte i subvencije privredi, o čemu je takođe bilo reči u raspravi o predlogu budžeta.

Takođe, fiskalna disciplina je uprkos kovidnoj godini omogućila i povećanje plata i penzija u ovoj godini, a povećanje je, i to ne malo, planirano i u narednoj 2022. godini.

Zato ću najpre kratko prokomentarisati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu kojim se, pored ostalog, predlaže povećanje plata u javnom sektoru. Vlada je cenila napore određenih kategorija zaposlenih u proteklom izuzetno teškom periodu kovida i opredelila se za povećanje plata zaposlenima u zdravstvu, odbrani i ustanovama socijalne zaštite za 8%, a ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava plate će se povećati za 7%, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Inače, plate i penzije zajedno čine preko 40% rashoda na nivou opšte države.

Takođe, zakonom je unapređen i sistem centralizovanog obračuna primanja zaposlenih, izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Kada je u pitanju porez na dohodak građana treba istaći da su ponuđena zakonska rešenja plod potrebe harmonizacije naše poreske politike sa evropskim standardima, mada se može reći da poreske politike nije uvek lako usklađivati, jer se prosto poreska politika smatra u jednom delu i suverenitetom svake države.

Ovaj zakon nudi nekoliko stimulativnih rešenja i mislim da su o njima govorile kolege pre mene. Najpre, to je to fiskalno rasterećenje prihoda po osnovu rada povećanjem neoporezivog iznosa zarade i stimulisanje zapošljavanja uvođenjem novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i produženjem perioda primene postojećih olakšica.

Predloženo je i povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje osnovica oporezivanja zarade, kao i iznos poreza po tom osnovu. To je jedan od načina da se obezbedi manje fiskalno opterećenje prihoda koja fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova za poslodavce.

Mnogo je važnih odluka doneto kroz ove poreske zakone, ali interesantno da se javnost protekla dva dana bavila svim samo ne ovim o čemu govorimo danas, sve je bilo važnije, i zakon o eksproprijaciji, koji je tumačen na različite načine, ili da ne kažem svojevoljno, onako kako nekome odgovara, i zakon o referendumu, koji takođe ima različita tumačenja. Nije nam prvi put, često se dešava da sva zakonska rešenja koja se ovde donose ili su predložena budu analizirana iz onog ugla iz kog vam se to dopada, da ne kažem da je dopustivo da ga koristite u političke svrhe i kao dobar osnov za politički obračun. Ali, neću na to trošiti vreme, zato što treba da ostavim vreme i za svoje kolege.

Moram da kažem da izmenama Zakona o porezima na imovinu uvodi se novi način oporezivanja motornih vozila, o tome je, čini mi se, kolega Bačevac govorio baš detaljno, tako što će se, umesto po snazi, motorna vozila oporezivati po navršenoj godini starosti vozila iskazanu koeficijentom starosti, uz primenu progresivne poreske skale. Meni se čini da je ovo pravedniji poreski model.

Iz ovog paketa bih skrenula pažnju još na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se smanjuje stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, produžava se period primene postojećih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica i uvode nove olakšice za zapošljavanje određenih kategorija lica. Stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjuje se sa 25,5% na 25%, pri čemu se sada poslodavac rasterećuje za 0,5% doprinosa za PIO, koji se plaća na teret poslodavca i sada će plaćati 11% umesto 11,5%, što u masi sredstava predstavlja značajno rasterećenje poslodavca.

Predlog zakona ustanovljava izuzetno progresivnu povlasticu odnosno oslobađa od plaćanja doprinosa za PIO za novozaposlene radnike. Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima u periodu od 1. 1. 2019. godine do 28. februara 2020. godine oslobađa se potpuno, odnosno 100% obaveze plaćanja doprinosa za obavezno PIO na teret zaposlenog i na teret poslodavca za zaradu tog novozaposlenog lica, isplaćenog zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Činjenica je da naše poreske vlasti, odnosno Ministarstvo finansija, nastoji da reformom poreske politike rastereti pre svega poslodavce kako bi bili motivisani na nova zapošljavanja, što jeste jedan od ciljeva ekonomski razvojne politike naše države. Da je ovakvo strateško opredeljenje dobro, pokazuju i dosadašnji rezultati. Stopa nezaposlenosti je u privih osam meseci 2021. godine iznosila 48,3% što je povećanje za 1,9 u odnosu na prvi kvartal ove godine. Priznaćemo da je ovo više nego dobar rezultat, imajući u vidu opštu krizu izazvanu kovidom.

Na kraju, a o tome je govorio moj uvaženi kolega Radenković, analizirajući sve predložene poreske predloge, možemo konstatovati da je pre svega kontinuitet stimulativne fiskalne politike dao dobre fiskalne i razvojne rezultate. To je jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvažena ministarko Obradović, razgovarali smo o našem amandmanu bar u jednom delu i kada je bila rasprava u načelu. Vlada je odlučila da odbije amandman i ja to poštujem, ali prosto osećam obavezu da još jednom obrazložim zašto smo uopšte došli na ideju da kao poslanička grupa SPS podnesemo ovaj amandman.

Dakle, amandman se ticao toga, odnosno naš predlog je bio da Zaštitnik građana po obrazovanju, tj. po struci bude diplomirani pravnik. Bez obzira na sve druge kumulativne uslove koji se u principu traže za sve javne funkcionere koje bira Narodna skupština, a to je da su državljani, da nisu osuđivani, da imaju određeno iskustvo u oblasti za koju se biraju, svuda se traži i određena, negde bliže definisana stručna sprema. U tom smislu smo prosto mislili da je neophodno, nužno, kako god hoćete, da se na mestu Zaštitnika građana nađe neko ko je diplomirani pravnik.

Moja uvažena koleginica Dunja Simonović Bratić govorila je čak o tome da ima prostore da se i kao jedan od uslova možda postavi i to da ima položen pravosudni ispit, što ne bi bilo manje, nego više, ali svakako stojimo pri našem stanovištu.

U Predlogu zakona o Zaštitniku građana uža stručnost nije bliže definisana i nama se može desiti da konkuriše i poverenje dobije i neko ko je saobraćajni ili poljoprivredni inženjer. Ovim ne želim da uvredim bilo koga, niti da umanjim vrednost bilo kog fakulteta i bilo kog visokog obrazovanja, ali zaista pod okolnostima da su poslovi Zaštitnika građana ipak uže vezani za pravne procedure, mislili smo da je važno najpre i primarno poznaje pravo odnosno bude diplomirani pravnik.

Vlada je u svom mišljenju kojim je odbila naš amandman, pored ostalog navela da ombudsman snagom svog autoriteta ukazuje na pogrešno postupanje organa uprave prema građanima i utvrđuje nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa uprave.

Složićemo se da iako se formira stručna služba ombudsmana koja mora savršeno da poznaje Ustav, zakon, manjinska i građanska prava kako bi mogla da konstatuje da zakon nije poštovan, ipak smo smatrali da uz svo poštovanje, opet kažem, drugih profesija, i za samog Zaštitnika građana jeste važno to pravničko znanje.

U krajnjoj liniji on mora da potpiše svaki akt i stane iza prvih stavova svoje službe pre svega i mi i dalje verujemo da rukovodilac, bez obzira na specifično znanje o ljudskim i manjinskim pravima mora da ima i pravnička znanja.

Namera je bila da sledimo dobru praksu drugih država koja obezbeđuje i autoritet Zaštitnika. Složićemo se takođe da je autoritet ovako značajne i Ustavom definisane funkcije prevashodno autoritet znanja.

Naravno, ne isključujemo ni u jednom trenutku sve ostale reference koje se zahtevaju, niti mislimo da su manje važne kada je u pitanju vršenje javne funkcije Zaštitnika građana, ali nam se činilo da je previše široko definisana stručna sprema i da je postupak izbora Zaštitnika građana može prosto da usporava.

Niko ne može u ovim okolnostima i sa ovakvim zakonom sprečiti ni jednog likovnog umetnika koji ima desetogodišnje iskustvo u zaštiti ljudskih prava, kroz aktivnosti u nekoj nevladinoj organizaciji, da konkretno konkuriše.

U pitanju je ozbiljna državna funkcija. Produžili smo mandat na osam godina, ako se ne varam odborski amandman ostavlja mogućnosti i da se mandat ponovi. Tako da smo, pre svega vođeni time, zaista mislili da bi možda bilo bolje unaprediti ovo zakonsko rešenje na način što ćemo obavezati kandidata da prosto budu diplomirani pravnici. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniče. Konstruktivna diskusija. Vlada je s pravom odbila amandman ali je meni drago da smo ga podneli jer smo omogućili građanima Srbije da do sada, a tek će, pretpostavljam, čuju koliko je važno kada o ovako važnim stvarima razgovaraju ljudi koji razumeju o čemu pričaju.

Ovo se delom naslanja, uvažena ministarka, i na vašu konstataciju, potpuno ste u pravu, sva osporavanja ovog saziva parlamenta, sve kritike upućene na ovaj saziv parlamenta i iz ovog ili onog razloga kome smo simpatični i kome ne, ja lično nemam mnogo senzitivnosti na tu temu, ali negde padaju u vodu kada dođemo do faze da razgovaramo na ovaj način na koji razgovaramo, bez grube, neprimerene rasprave, rasprave argumentima, gde su apsolutno svi prethodnici u pravu.

Zašto sam delom u pravu i ja kao jedan od predlagača ovog amandmana potvrdio je uvaženi kolega Martinović sa pozicije dr prava kada je govorio o onome o čemu je srpska javnost trebala da ima svest kada govorimo o Zaštitniku građana.

Ne sporim da je stav Vlade i ono što je napisano u zakonu kudikamo demokratičnije od onoga što je sadržao ovaj amandman. Ne sporim ni da ste u pravu, ali kada smo pisali ovaj amandman vođeni smo bili dobrim delom svim onim o čemu je kolega Martinović govorio, a to je - šta je bilo juče i kako smo iz toga juče jedva izašli.

Kada donosimo zakonska rešenja, kada su ih donosili neki pre nas, strogo su ih prilagođavali sopstvenim potrebama ostavljajući na taj način mogućnost da eventualno zakrpe i to nije gruba reč, sve ono što su im bili nedostaci u smislu kapaciteta.

Ova vlast je više nego odgovorna i ovaj saziv parlamenta i ova Vlada Republike Srbije i u tom smislu ja nemam nikakvu bojazan kada je u pitanju izbor Zaštitnika građana u našem mandatu, ali imam opravdanu bojazan iako, potpuno se slažem nije nužna preporuka da ako je dobar pravnik mora biti i dobar čovek, samo računam biće poznavalac, da ne bismo došli do faze da ga loš pravnik, a takvih će svakako biti savetuje na način na koji je to slikovito objasnio moj kolege Martinović u slučaju Vuka Jeremića i Borka Stefanovića.

To je bio naš strah kada smo razmišljali o tome da možda zakon treba unaprediti na taj način. Ne sporim čak ni činjenicu da je dobro prilagoditi i nužno prilagoditi Venecijanskoj komisiji, ali šta je za mene važno? Znam i taj deo da ste sa Sigmom razgovarali, prilagođavali svim tim njihovim sugestijama. Ja i moje uvažene kolege vodili smo se ipak činjenicom da smo u Srbiji, vodili smo se svim onim iskustvima koje sa pozicije, rekli ste to i sami i hvala vam na tome, pre svega dugogodišnjeg iskustva i u politici i u parlamentu sećamo se sa gorčinom i kako izgleda kada se zloupotrebe zakonska rešenja u privatne svrhe. Iz tog razloga smo razmišljajući ne o onome juče što je jasno kao dan, demistifikovano bezbroj puta, potpuno definisano šta se dešavalo, ne ni ovome danas, što je transparentno, može da se ne dopada, može da bude izvor da neko ima dozu animoziteta, ali je beskrajno transparentno i o tome se razgovara. U magli je ono sutra, ono sutra o kome ste i sami govorili kada ste građane Srbije podsetili, i ja ću to uraditi, podržavajući vaš stav da dobro razmisle o tome kome će dati poverenje – izbori su pred nama.

Potpuno se slažem da će biti pod pritiskom kojekakvog tipa i razumem čak i tu diskusiju koja se juče dešavala na temu nekoga ko bi trebalo da bude, kako ste vi to lepo kolega Martinoviću rekli, ja prosto ne umem ni da iscitiram, zato vičem da je važno kada je neko pravnik, važnije nego kada je ekonomista u ovakvim okolnostima, kada mi imamo jednog Ponoša koji danas sebe vidi kao potencijalno spasenje Srbiji ne zato što ima sposobnost, nego zato što računa na podršku sa strane od nekih koji su provereno ne jednom podržali takav vid ljudi i urušili ceo sistem Srbije pod izgovorom jednog čoveka i jedne partije.

Onda će i građanima Srbije biti potpuno jasno zašto jedna partija, u ovom slučaju SPS, nema mnogo poverenja u mogućnost ne nismo demokratični, jesmo, samo brinemo o građanima Srbije koje je ta demokratija koja im je nuđena na velika zvona izuzetno skupo koštala. Potpuno je u pravu moj kolega kada kaže da za njih ne postoji nijedno pitanje koje je nacionalno, koje je sveto. Za njih postoje samo lični pristupi. Ličnih pristupa smo se bojali uvek i bojimo se i danas.

U pravu je kolega Zukorlić kada kaže da je nužno da to bude i dobar čovek i neko ko je etičan pre svega, ali iskustva govore da nismo uvek imali baš takve ljude kada je mogućnost uticaja države velika.

Ponovo podvlačim, naša bojaznost kada je u pitanju primena ovog zakona i izbor Zaštitnika građana u ovim okolnostima ne postoji jer ćemo čak i o svim kandidatima razgovarati vrlo transparentno kao i danas o ovom amandmanu koji je za nekoga logičan, za nekoga potpuno nelogičan, ali to je legitimno pravo i to je činjenica i potvrda onoga da narodni poslanici upravo rade svoj posao, tumače svako slovo koje je predloženo, pokušavaju da objasne zašto danas razgovaramo, ne raspravljamo, ne režimo jedni na druge. Razgovaramo o tome da smo možda bili preuskog gledanja kada smo rekli da bi to trebalo da bude samo diplomirani pravnik i ja poštujem i stav Vlade i stav većine da ovaj amandman kao takav bude odbijen, ali mi je beskrajno drago da smo odvojili ovo vreme, razgovarali na ovaj način ne zbog nas koji smo u sali, mi se isuviše dobro svi poznajemo već dugo godina, poznajemo i one koji su prekoputa, koji nisu u ovoj sali, a želeli bi jako da budu, nego zbog građana Srbije koji će za tri meseca morati vrlo, ili četiri ili pet, koliko je ostalo do izbora, da ne licitiram, morati dobro da razmisle o tome koga će pustiti da uđe u ovu salu, jer se u ovoj sali donose zakoni koji direktno utiču na kvalitet vašeg života.

Zato morate strogo da vodite računa da li ćete poverenje dati ljudima koji ovde mogu satima da razgovaraju i razgovaraju o tome da svaki zakon unaprede u vašem interesu ili ćete poverenje dati onima koji su neke postojeće zakone zloupotrebili, neke nove prilagodili svojim potrebama i doveli nas do faze da smo nažalost imali užasno teške godine iza nas.

Da ne bih ostala dužna pre svega sebi, pošto je pomenuto najvažnije pitanje svih pitanja, a to je KiM, tačno je – prvo razmislite o tome ko je taj koji je nedvosmisleno i jasno rekao – nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i ko je prekoputa aktuelne vladajuće većine, oni za koga to ne da nije pitanje, nego bi isto onako kako su uzeli novac da prodaju glavu predsednika Miloševića, uzeli još manje para da prodaju KiM, ako bi im to zapalo. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarko, evo još jednog amandmana koji ste procenili da treba odbiti i ne sporim to pravo, ali prosto, da još jednom porazgovaramo i o njemu, zarad građana Srbije.

Predložili smo ovim amandmanom da se zamenici Zaštitnika građana takođe biraju u Narodnoj skupštini, što u ovom zakonskom rešenju ne postoji, s tim što smo predložili malo drugačiju proceduru kako bi bili ispoštovani i međunarodni standardi za koje znam da ste ih poštovali kada ste pisali zakon i to ste rekli.

Naime, predložili smo da Zaštitnik raspiše konkurs za izbor svojih zamenika, kojih može biti najviše četiri, a da iz reda kandidata koji ispunjavaju uslove Zaštitnik predloži Narodnoj skupštini kandidate koje će Skupština izabrati i koji će pred predsednikom Skupštine, kao i do sada, polagati zakletvu.

Čini nam se da je naše rešenje celishodno iz najmanje dva razloga, jedan jesu ovlašćenja koja zamenici imaju, a drugi jeste činjenica da i zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici.

Imunitet uživaju i mnogi drugi funkcioneri iz nezavisnih institucija koje bira Narodna skupština i to ima potpuno drugačiju težinu i odgovornost u vršenju ovlašćenja iz delokruga rada Zaštitnika, koja svojim zamenicima Zaštitnik prenosi i može da prenese.

Mi ne dovodimo u pitanje venencijanski princip, po kome se predlaže da Zaštitnik može imati jednog ili više zamenika. Ne dovodimo u pitanje ni broj od četiri zamenika Zaštitnika, jer verujemo da uža specijalizacija zamenika treba da ovaj ustavni institut učini još efikasnijim, a rezultate rada i pristupačnost Ombdusmana građanima još vidljivijim i prepoznatljivijim.

Ne mislimo da bi se bitno umanjio značaj funkcije zamenika ukoliko bi ih postavljao sam Zaštitnik, ali ipak smo uvereni da njihov izbor u Narodnoj skupštini i polaganje zakletve daje transparentnost ovom postupku, a smatramo to bitnim i zbog činjenice da Narodna skupština razmatra godišnje izveštaje Zaštitnika koje u suštini sačinjavaju zajedno i Zaštitnik i njegovi zamenici, koji su odgovorni za poverene oblasti. To su bili motivi i razlozi zbog kojih smo amandmanom tražili da se i zamenici biraju u Narodnoj skupštini na jedan transparentan način.

Bili ste u pravu kada ste govorili i kod prethodnog amandmana o tom pokušaju i opet ću se vratiti na to da se minimizira kvalitet ove Skupštine, kvalitet ovih ljudi koji predano rade, koji iza sebe zaista beleže jednu statistiku koja je sjajna za ovako kratak rok koliko traje mandat aktuelnog saziva, pa je i to jedan od motiva zbog koga smo mislili da neizostavno poslanici parlamenta Srbije treba da razgovaraju i o zamenicima Zaštitnika građana.

Opet kažem, nismo mišljenja da to Zaštitnik neće uraditi i odabrati kvalitetno u skladu sa preporukama koje zakon tretira, obavezama zakonskim, ali mislimo da bi bilo važno da parlament Srbije verifikuje te mandate i da oni prosto polažu zakletvu pred predsednikom parlamenta.

Šta je težnja svih nas zajedno i tu zaista ne mislim da smo izuzetak, kao poslanici SPS, u odnosu na sve kolege i negde mi je uvaženi kolega, dugogodišnji koalicioni parter Dragan Marković Palma dao šlagvort, govoreći o tome da važnost jednog narodnog poslanika, koja je dovedena u pitanje maliciozno krajnje, prozivajući ove ljude na brutalan način, bezmalo i neretko, mora da se ogleda, ne u tome da smo mi sada sa težom ovde da budemo nekakav „bič božji“, nego da prepoznamo ustavnu kategoriju Skupštine Republike Srbije, da prepoznamo važnost da je voljom građana Srbije, a ne nikakvim dekretom bilo koga u ovoj sali 250 narodnih poslanika imenom i prezimenom koji su dobili poverenje.

Ja znam da se to često spori i na način da se govori da građani glasaju vodeći se liderima, i to je tačno, i nema nikakve dileme da glasovi koji su povereni koaliciji SPS – JS jesu posledica apsolutnog poverenja u Ivicu Dačića i Dragana Markovića Palmu, ali isto tako ne mislim da može da se makar i tumači, a kamoli ospori činjenica da ime Aleksandra Vučića nosi veću težinu nego svi pripadnici SNS koji su rešeni da mu pomognu i doprinesu njegovom radu.

Da li je to motiv da nas nekada na ovaj ili na onaj način razvlače, ponižavaju, obesmišljavaju? Verovatno da jeste. Da li im treba dozvoliti pravo? Ne. Zato mislim da uzimanje ingerencija Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao što se to može za ovo zakonsko rešenje reći, možda nije pametno, možda nije praktično i možda bi im malo išlo u korist. Svejedno je ko će sutra činiti saziv parlamenta Srbiji. Ono što je sigurno, i to su mnogi ljudi pre mene u svojim diskusijama, uvažene kolege rekle, to je da će o tome ko će sedeti u ovim klupama na svim budućim izborima odlučivati građani Srbije, koliko god da neko ima nade, ambicije, obećanja i dogovore da bi to moglo da se dogodi nekako drugačije. Možda je Srbija jednom bila prevarena, pa je sa ulice u Skupštinu uvela baš one koji su iz Skupštine krali umetnička dela i fotelje. Čisto sumnjam da Srbija može dva puta biti prevarena na taj način, jer je srpski narod mudar narod.

Možda bi bilo pametno, znam da je Vlada dala negativno mišljenje, ali opet kažem da razumem sve ono što je u obrazloženju rečeno, ali je obaveza bila, mene kao socijaliste, da u ime svoje poslaničke grupe kažem zašto mislim da je jako važno da se institucija kakva je Narodna skupština Republike Srbije ne izuzima iz donošenja važnih odluka, a jedna od najvažnijih odluka je i to ko će biti zamenici Zaštitnika građana, jer je to svojevrsni, srpskim jezikom rečeno, advokat svih građana Srbije, pa i onih koji ga zamenjuju i onih koji ga savetuju moraju biti možda za nijansu i svesni svoje odgovornosti više nego i sam Zaštitnik. Pod ovim okolnostima, da ste potpuno u pravu, on sada treba da bude neko sa dovoljno ljudskih kvaliteta da bi bio na tom mestu, onda su savetnici još važniji, pa tim pre, čini mi se, ovaj amandman ima smisla. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene kolege, poštovane građanke i građani Srbije, danas razgovaramo, i to je lepo rekao moj kolega Bane, nekada se naizgled može steći utisak da skupštinski odbori nisu vredni onoga što bi bio razgovor u plenumu. Ja, naprotiv, mislim da itekako jesu.

Važnost svakog od odbora koje parlament Srbije ima sadržan je u tome da pripremi sednicu plenuma na najkvalitetniji način. U tom smislu smo i predložili kao poslanička grupa određene izmene kada su u pitanju članovi i zamenici članova određenih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Istina, do promene je došlo, pre svega, zato što je došlo do rotacije među poslanicima. Ali, ja moram da iskoristim današnji dan, najpre zbog građana Srbije, da objasnim koliki je bio značaj u periodu učešća prof. dr Predraga Markovića, naše uvažene koleginice Jelice Sretenović, gospođe Smilje Tišma, na svim pozicijama na kojima su bili.

Zašto ovo kažem? Zato što smo u jednom trenutku imali ostavke i profesora dr Predraga Markovića i uvažene Jelice Sretenović. Doprinos koji su oboje dali u odborima u kojima su bili, ja moram da naglasim, pre svega doprinos moje drage Jelice Sretenović u Odboru za kulturu, zato što govorimo o kulturnim radnicima i to je ono što mi se čini da ovaj saziv Skupštine, mada i prošli, jeste imao sreće da jedan veliki procenat istaknutih umetnika budu naše kolege i sa nama najpre u tom odboru razgovaraju o tome kako unaprediti ono što je najvažnije za jednu naciju, naročito ako se radi o Srbiji, a to je svoju kulturu, kako očuvati tradiciju, kako očuvati vrednosti, tako staviti akcenat na sve ono što mora biti nekakav putokaz za sve generacije koje dolaze posle nas.

Istina je kada imate ime poput Jelice Sretenović u toj oblasti, onda je teško uopšte probati da nađete zamenu.

Socijalistička partija Srbije i njen predsednik uvaženi gospodin Dačić, kada je predlagao građanima listu poslanika SPS, vrlo je vodio računa o tome koliko će se svaki glas građanina čuti, koliko će kroz narodne poslanike koji će dobiti poverenje kao kandidati SPS na zajedničkoj listi sa kolegama iz JS Dragana Markovića Palme, koliko ćemo zapravo biti taj glas koji će biti jasan, precizan, definisan i uvek narodni.

Jelicu će u Odboru za kulturu zameniti moja uvažena, najpre prijateljica, a onda i koleginica Dunja Simonović Bratić, kao neko ko će zaista uložiti maksimalni trud da održi makar onaj nivo kvaliteta koji je Jelica ostavila iza sebe. Ja bih volela da budem optimista i da se nadam da to možemo prevazići, ali ime Jelice Sretenović nije lako prevazići.

Znači, ostala nam je obaveza da sa pozicije članova i zamenika Odbora za kulturu nekako održimo zaista taj kvalitet i u diskusiji i u bavljenju problemima koje je Jelica Sretenović imala u mandatu koji je obavljala kao narodni poslanik.

Sa druge strane, prof. dr Predraga Markovića zameniće moj uvaženi Radovan Arežina i sad stvarno zvučim stereotipno, pošto ovde govorimo o ljudima sa kojima sam višegodišnji prijatelj, jer tradicija od 31 godine postojanja SPS nekako vas dovodi do faze da posle toliko zajedničkog rada zaista među sobom svi budemo negde i prijatelji. Prošli smo sve te i teške i manje teške momente, trenutke, godine kada je u pitanju SPS. Neću podsećati na sve ono što su socijalisti, uprkos nečijim ambicijama preživeli. Težnja nije bila da preživimo, težnja je bila da nas nema. To se nije ispostavilo kao moguće i dobro je da je tako, tako da smo tim pre sebi dali zadatak da sve što budemo u perspektivi radili bude još bolje od onoga što se radilo juče.

Danas niko od nas nije niti bez šanse, niti bez prostora da vas napadnu, uglavnom onih koji ne rade ništa. Najlakše je kritikovati sa pozicije sa koje imate viška vremena i nekakve maliciozne pretenzije u odnosu na bilo koga, na grupu ljudi, na pojedinca, sasvim je svejedno, nikada čini mi se glasniji ti glasovi koji kritikuju bez osnova, koji kritikuju bez pokrića i koji u svojim kritikama umeju da budu bezmalo brutalni, bez bilo kakve granice, čak i one ljudske koja bi uvek morala da postoji zato što moramo imati svest o tome da smo ljudi.

Javni diskurs koji se dogodio Srbiji, čini mi se da se dešava prvi put. Ništa ja novo neću reći, mnogo ste puta o tome govorili, mnogo ste puta naglasili pod kolikim pritiskom može da se nađe svako od nas do samog predsednika Republike Srbije, što se, čini mi se, retko kada dešavalo. Ja moram da se prisetim da smo neka spinovanja, neki pokušaj, neke informacije koje se plasiraju u javnosti sa čuđenjem gledali te 1999. godine, a u tom nastojanju da se tada sruši jedan sistem. Sklona sam da, nažalost, verujem da je matrica potpuno ista samo da je danas unapređen način, da su ti epiteti koji se dešavaju možda čak za nijansu i gori.

Nisam otišla daleko od odbora o kojima razgovaramo, ali sam morala da se osvrnem i na taj momenat u kome je teško poneti titulu narodnog poslanika sa pozicije sa koje treba da ponesete i odgovornost za tuđi bezobrazluk, da ponesete i odgovornost za tuđe nevaspitanje i da vas neretko bude sramota njihove sramote ili ono što bi mlađe generacije, a oni će me sasvim razumeti kada kažem, rekle – jedan klasičan transfer blama.

U kojim odborima menjamo svoje članove, i to je važno ovde reći, u pitanju su Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbor za zaštitu životne sredine, takođe vrlo važan u ovom trenutku, Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, Odbor za prava deteta i Odbor za kulturu i informisanje.

Šta očekujemo da će ova promena doneti? Pre svega, kontinuitet, to sam malopre i rekla, ali možda i u susret svemu onome što nam predstoji, a predstoji nam važna odluka i rasprava u plenumu o budžetu za 2022. godinu i čini mi se da je tu uloga Odbora jako važna. Nema mi kolege Rističevića da potvrdi ovu moju teoriju, ali sam ubeđena da ono što se na odboru dogovori, primeti unapred i nekada ili često ili uvek bude jedan dobar preduslov za kvalitetnu raspravu u plenumu.

Uvaženi kolega Dejan Radenković, podsetiću, ovo mu nije prvi mandat, jedan od osnivača, pre svega, Zelene poslaničke grupe, kao jedne neformalne grupe, će zauzeti mesto u Odboru za zaštitu životne sredine, po logici stvari, ono mu tamo i pripada. Dejan Radenković je i tada kada se formirala Zelena poslanička grupa imao ideju da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, da malo više obratimo pažnju i na način na koji živimo i na način na koji se ophodimo prema prirodi, verovatno tada ili sigurno tada, nemajući svest da će nam se priroda ovako grubo osvetiti kroz nešto što se zove Kovid-19 i pošast sa kojom se ceo svet rve poslednje dve godine, čak i ako ona nije samo prirodna, čak i ako bismo poverovali ili bili skloni da pomislimo da je to nešto što je izašlo iz laboratorije ili pobeglo, svejedno, su žrtve i problemi koji su nastali ogromni. Koliko smo kao Srbija imali priliku da to vidimo, možda smo imali i sigurno smo imali više sreće od mnogih zemalja u regionu, a i šire, da smo prepoznali opasnost i na vreme odreagovali kao država.

Ono što danas radimo, iskoristiću i ovo svoje izlaganje da apelujem na građane Srbije da usled dostupnosti apsolutno svih vakcina koje su verifikovane zaista iskoriste mogućnost i vakcinišu se i na taj način zaštite sebe i zaštite svoje okruženje. Koliko god da smo skeptici, koliko god da… Možda čak iz inata, neretko reagujemo na način da odbijamo ono što je dostupno, to ipak treba izmeriti kroz prizmu svih onih ljudi su izgubili svoje najmilije u roku od dan ili dva bez pretpostavke da takva situacija može da se dogodi.

Dakle, ne smemo se igrati sa onim što je ljudski život. U tom smislu je država bila odgovorna. U tom smislu je Vlada bila odgovorna, obezbedila sve ono što je bilo do nje, da građani imaju dostupnu zdravstvenu zaštitu, dostupne vakcine, čak i sa mogućnošću, rekla sam već, izbora u zavisnosti od toga u kome smeru ide vaše poverenje. Na nama je kao građanima Srbije još da samo iskoristimo tu mogućnost koja nam je pružena, čak i onda kada odlučimo da eventualno to odbijemo moramo se setiti svih onih ljudi koji nemaju tu mogućnost, a naše su komšije ili su stanovnici bilo gde na zemaljskoj kugli, jer nije svuda zdravstveni sistem uređen kao u Srbiji, nije ni blizu.

Ja verujem da takvi ljudi ne bi razumeli našu antivaksersku politiku, kao što verujem da se u dobroj meri iza nje kriju svi oni koji nemaju nikakve konkretne političke ideje za unapređenje života, osim njih samih. Gotovo sam ubeđena da kada biste ih pitali kako to da njima bude bolje, dobili biste vrlo lepo odgovor, vrlo lepo skovan plan, vrlo lepo napravljenu koncepciju, ali ako biste bilo koga od njih pitali kako da unapredimo život naših komšija, naše porodice, naših građana, takav odgovor ne biste dobili.

Mislim da smo svi u ovoj sali i pokazali u proteklih godinu dana da smo odgovorni i svesni odgovornosti koja nam je ukazana poverenjem i da smo u tom smislu, sve što smo uradili, a uradili smo apsolutno dosta, uradili u smeru da unapredimo kvalitet života, pa su i vakcine i sve odluke i sve uredbe i svi zakoni koji su doneti, a bili su prosto izazvani pandemijom Kovida-19, bili ekspresni, o svima smo razgovarali, tražili najbolje rešenje i čini mi se za građane Srbije obezbedili upravo to.

Sve ostalo više nije do nas, osim još jednog pokušaja da zaista apelujem na građane Srbije da iskoriste mogućnost i na taj način zaštite sebe i svoje okruženje.

Moj kolega Đorđe Milićević govorio je i o promenama koje će se dogoditi u Republičkoj izbornoj komisiji, koje su posledica pregovora koji su se događali između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka. Ja neću ulaziti u detalje jer je Đorđe bio iscrpan i na kraju verovatno će imati da još nešto kaže do kraja svega ovoga, ali je važno i to naglasiti, a to je da smo imali svest i spremnost da uprkos nemalom procentu koji je vladajuća većina osvojila pružimo ruku i pomognemo, unapredimo i donesemo sva sistemska rešenja kako bismo olakšali svima onima koji imaju dobru volju da na izborima učestvuju i svima onima koji nisu podložni tome da kukavičluk reflektuju na način što će pod optužbama da nešto nije u skladu sa zakonom i da nešto nije demokratski probati da bojkotuju izbore ne bi li sakrili svoj neuspeh.

To je negde matrica koju smo takođe gledali godinama unazad i ništa se novo neće desiti ako je od 1% onoga što zovu i koji sebe zovu političkim faktorom doživimo još jednom.

Dakle, ja ću ovde završiti jer sam isuviše vremena potrošila, ali zaista mislim da je jako važno da o svim promenama, da o svim zaduženjima koje jedan narodni poslanik ima u sklopu svog mandata govorimo naglas zato što ćemo… U stvari morali bismo da imamo svest da je ovo u stvari, čini mi se jedino zdanje u državi Srbiji koje pamti svaku izgovorenu reč i pamti svako ćutanje i negde mi se čini da kada istorija bude sudila sudiće možda gore o onom ćutanju nego o onome što smo rekli.

Onaj ko je imao dovoljno vremena, volje, iskustva, potrebe, imao je šta da pročita i ako se analitički vrati unazad kada je u pitanju rad parlamenta i u nekim drugim godinama. Ja sam tako došla do podatka o čuvenom Radenku Mandiću, narodnom heroju, komunisti sa Ravne Gore, kako je sam sebe zvao, koji je jedini glasao protiv Ustava iz 1974. godine. Trebalo je da prođe mnogo decenija da bismo shvatili koliko je taj jedan Radenko Mandić tada bio u pravu. Nažalost, bio je u manjini, ali je dobro sa ove distance znati da čak i kad ste Radenko Mandić postoje neke generacije koje će čitati o tome šta ste tada probali da objasnite svojim kolegama, one vas nisu razumele, pa možda neće ponoviti grešku koju su te kolege tada imale.

Svakako ćemo podržati sve predložene zakone ali i izmene iza kojih stojimo u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena ministarko Čomić, predstavnici resornih ministarstava, na današnji dan pre godinu dana ukazali smo poverenje kabinetu premijerke Brnabić. Sticaj okolnosti je hteo da danas od 16.00 časova, u okviru instituta poslaničkih pitanja, vidimo Vladu kojoj smo ukazali poverenje i sa njima porazgovaramo, pre svega, o uspehu.

Veliki broj zakona u proteklih godinu dana smo doneli na predlog Vlade, jedan procenat i na predlog samih poslanika. I moram da izrazim zadovoljstvo pre svega momentom da ste vi tu, da je donet i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, na kom smo radili sedam godina i koji smo čekali. Da smo samo to uradili, pa bi bilo dosta, a kamoli da nismo.

Važan set zakona, suvoparni, rekao je kolega Vujić, i ja se tu negde slažem, ali čini mi se, od presudnog značaja kada je u pitanju privreda.

Potpuno razumem i sve ono što su dileme i strahovi na temu ovih izmena, koji nisu mali, ali sam odlično razumela i vas u jednom obrazloženju koje je vrlo razumljivo, vrlo lepo rečeno, vrlo tečno srpski.

Dakle, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, kao i Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na pametna brojila.

Ja ću se zaista u svojoj diskusiji osvrnuti pre svega na Izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, ne zato što mislim da druga dva predloga nisu važna, nego zato što će posle mene govoriti moj uvaženi mladi kolega Uglješa Marković i sigurno će reći bar koliko i ja, a negde sam u uverenju - i više od toga.

Izmene koje su pred nama predstavljaju unapređenje pre svega pravnog okvira i u suštini su posledica, tako sam razumela vas, tako sam razumela zakon, opredeljenja Srbije da unapredi privredni prostor tako da bude motivišući i za domaće, ali posebno za strane ulagače.

Veoma često je pre svega potencijalnim stranim ulagačima glavna prepreka ta komplikovana administrativna procedura sa kojom su imali prilike da se sretnu prilikom osnivanja i registracije firmi. Ta suočavanja sa administracijom umeju da traju dugo, oduzimaju neko dragoceno vreme, baš mogu da u jednom trenutku deluju i demotivišući i da unesu neku nesigurnost i iz toga se, rekla bih, najpre crpi potreba unapređenja i pojednostavljenja ovih procedura, pre svega u efikasnijoj jednoj javnoj upravi o kojoj smo govorili i juče, kada smo vodili raspravu o Zaštitniku građana i Povereniku o informacijama od javnog značaja. Nekako se sve vezalo ili su svi zakoni posledica onoga što smo obećali, čini mi se i nadam se da ne grešim, kod izglasavanja poverenja još i prošloj Vladi, a to je iskorak u smeru digitalizacije Srbije, što je bilo važno i sad smo negde u finalu, pa jedan po jedan zakon prilagođavamo pre svega toj ambiciji.

Kako bi se stimulisao privredni prostor osnivanjem novih privrednih subjekata od samostalnih trgovinskih radnji do onih velikih preduzeća i stimulisali pre svega strani ulagači, ja se ponovo svesno na to vraćam, veoma je bitno unaprediti ove procedure koje se odnose na registraciju pravnih subjekata kao prvom koraku ka početku poslovanja.

Dobar registracioni postupak je jedan od neophodnih uslova za stimulisanje privrednog razvoja i na globalnom nivou, što i Svetska banka prati, ocenjuje i rangira na svojoj Duing biznis listi koja se bazira na proceni procedura, cena koštanja i vremena realizacije registracionih procedura koje se odnose na poslovanje privatnog sektora.

Metodologija Duing biznis liste posmatra domaća, mala i srednje privredna društva i vrši merenja o lakoći poslovanja kroz sagledavanje propisa i njihove primene. Šta to znači? To znači da se države na ovoj listi rangiraju upravo kroz sveobuhvatne podatke koji se mogu upoređivati i sa aspekta kvaliteta propisa i sa aspekta praktične primene tih propisa.

Prema poslednjim podacima, Srbija se u 2020. godini našla na 73. mestu ove liste od 190 zemalja, čije se poslovanje meri metodologijom Svetske banke, a u 2019. godini smo bili na 40. mestu, tako da je unapređenje administrativnih uslova registracije neophodan uslov za napredak Srbije na ovoj listi.

Da ja sada ne bih zvučala kao neko ko iznosi podatak o nekom padu u odnosu na 2019. godinu, koji jeste evidentan, on je u dobroj meri i posledica Kovida - 19, da ne kažem da je primarno posledica Kovida - 19 i da naglasim još jednom da u vremenima koja su teška poput ovih, mi zaista moramo da uložimo napor i da uradimo sve da bismo i preventivno delovali.

Srbija je pokazala svoju sposobnost da se preventivno odnosi u odnosu na sve moguće probleme koji bi se desili i to danas negde definiše i ova energetska kriza, na našu veliku sreću. Da ne nabrajam šta su sve uspesi, jer ne bih da sada zvučim kao hvalospev, ali pokušavam da objasnim zašto je ova izmena možda neophodna, iako, slažem se i razumem sve strahove na temu.

Inače, rangiranje država po metodološkim pravilima Svetske banke ima za cilj podsticanje pre svega da modernizuju administraciju, stvaraju kvalitetnije zakonske okvire i praktično unapređuju uslove poslovanja i da na taj način motivišu investitore da se lakše odluče za državu u koju će investirati.

Srbija nedvosmisleno ima cilj da na ovoj listi zauzme što bolju poziciju, koja će predstavljati stimulans i domaćim i stranim ulagačima i to jeste cilj koji ispunjavamo izmenama ovog zakona, jer je evidentna potreba da se unapredi procedura registracije privrednih subjekata i skrati vreme potrebno za obavljanje tih procedura.

Zahtev je i vremena da se ovaj postupak digitalizuje i mi smo u praksi imali negde više primera kada smo i druge propise a ne samo propise o registraciji privrednih subjekata menjali, ubrzavali i objedinjavali te administrativne procedure.

O takvoj vrsti unapređenja rada državnih organa i svih javnih službi govorimo stalno, konstatujući da smo dostigli viši nivo kvaliteta usluga i to jesmo postigli višegodišnjim ulaganjima pre svega u digitalizaciju, rekla sam to već, odnosno korišćenjem novih tehnologija u javnom sektoru.

Srbija je 2020. godine donela i Program za unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja Duing biznisa za period 2020-2023. godina, i to kroz svih deset oblasti koje prati referentna lista Svetske banke. Dakle, od počinjanja poslovanja, dobijanja građevinske dozvole, dobijanja priključaka na distributivni sistem električne energije, registrovanje imovine, dobijanja kredita, zaštita manjinskih akcionara, plaćanje poreza, prekogranična trgovina, izvršenje ugovora i rešavanje stečaja.

Jedna od tih oblasti je i unapređenje uslova poslovanja. Indikatori koji se prate su broj procedura, vreme, troškovi i uplaćeni minimalni kapital za početak poslovanja društva sa ograničenom odgovornošću. Dakle, u pitanju su veoma konkretne administrativne procedure koje moraju biti na visokom nivou efikasnosti da bismo bili poželjna destinacija za strana ulaganja ili otvaranje predstavništava i fabrika velikih i uglednih svetskih kompanija.

Srbija ima upravo takav razvojni cilj koji se uspešno realizuje u poslednjih nekoliko godina. Da podsetimo da smo još 2017. godine bili prva zemlja na svetu po direktnim grinfild investicijama upravo zahvaljujući regulatornim reformama, niskoj ceni rada i pristupu evropskom tržištu.

Srbija ima odličnu poziciju platforme za treća tržišta i treba je zadržati.

Naš dalji napredak na svetskoj Duing biznis listi zavisi u ovom trenutku od efikasnosti registracionih procedura i u tom pravcu idu i predložene izmene i dopune Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, jer se propisuje da se prijava za osnivanje privrednog društva podnosi Agenciji za privredne registre u elektronskoj formi. Ubrzava se postupak, a proceduralne administrativne greške svode na minimum. Istovremeno sa ovim zakonom se omogućavaju ispravke, izmene podataka, ukoliko je do propusta stranke ili registratora došlo.

Inače, Svetska banka je prilikom utvrđivanja pozicije Srbije evidentirala da je za izvršenje procedure prijave i dobijanja rešenja o osnivanju, dobijanja poreskog identifikacionog broja, čuvenog PIB-a, potvrda o registracija u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, obrascu overenih potpisa i za otvaranje bankovnog računa potrebno dva dana. Iz toga se crpi činjenica je nužno skratiti sve te procedure na jedan dan, što bi negde bilo optimalno vreme. Jedini način da se dostigne taj stepen efikasnosti jeste uključivanje elektronskih vođenja procedura, jer jedino takvim ubrzanjima administriranja u postupku registracije privrednih subjekata možemo postati još konkurentnija investiciona destinacija.

Uvek ističemo da je državna administracija ogledalo pravno uređene države, tako da je ova zakonska promena kvalitativni korak napred uz standardizaciju usluga koje pružaju zakonom ovlašćeni organi i organizacije, a u ovom slučaju Agencija za privredne registre.

Važno je istaći da ova izmena predstavlja usklađivanje zakona sa Programom za unapređenje položaja Srbije na ovoj listi, koji je usvojen prošle godine, dakle, posle donošenja važećeg Zakona o APR-u.

Važno je reći da Agencija za privredne registre od 2018. godine omogućava elektronsku registraciju kod osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, tako da se sada ta praksa zakonom potvrđuje i proširuje na ostale oblike privrednih društava i u tom smislu zaista mislim da ima prostora za pohvaliti efikasniji rad Agencije za privredne registre.

Veoma važan Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za razvoj. Rekla sam već, o tome će više govoriti moj kolega Uglješa Marković, ali bih rekla da je investiranje u pametna brojila jedan od važnih koraka ka dostizanju energetske efikasnosti i smanjenju gubitaka u procesu i snabdevanja i očitavanja potrošnje.

Elektrodistribucija koja će za iznos od 40 miliona evra za koje garancije daje Evropska banka za razboj utrošiti upravo u nabavku i instaliranje pametnih brojila koja će u suštini unaprediti pre svega funkcionisanje našeg energetskog sistema.

Kad se sve ovo sabere, onda nema nikakve dileme da će poslanici SPS podržati sva tri predložena zakona, uz naravno razumevanje i za ono što su bojazni i eventualno spremnost da ukoliko u praksi ovakva promena pokaže svoju nepraktičnost ili da je možda treba dodatno unaprediti, apsolutno stojimo na raspolaganju da i o tome razgovaramo, jer čini mi se, i rekli ste u odgovoru kolegi Vujiću, potpuno ste u pravu, plenum uvek dozvoli da o svemu razgovaramo na jedan kvalitetniji način i dođemo do najboljih rešenja pre svega u interesu i za korist građana Republike Srbije kojima dugujemo mogućnost da uopšte ovde razgovaramo o bilo čemu.

Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani Srbije, pre svega svima kojima danas slavite slavu od srca čestitam, kolegama iz SNS takođe, da još dugo godina slavite svi zajedno u miru, pre svega, a ostalo smo ionako zaduženi da obezbedimo i za građane i za nas.

Govorimo o dva veoma važna zakona i sve diskusije pre moje su bile iscrpe i značajne i neću mnogo novog reći, ali hoću da se osvrnem na važnost pre svega oba zakona i činjenicu šta znači i šta donose i koliko je promena ovog zakona u stvari potvrda pre svega jačanja poluga demokratizacije našeg društva, ali su isto tako i jedan bitan mehanizam jačanja pravne države kroz kontrolu pre svega poštovanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Novi Zakon o Zaštitniku građana kada govorimo o njemu ili o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja govorimo pre svega sa pozicije da je Zaštitnik građana jedan nezavisni državni organ koji po definiciji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, javnog pravobranilaštva kao organa nadležnog za pravnu zaštitu, imovinskih prava i interes Republike Srbije, kao i svih drugih organa, odnosno organizacija preduzeća i ustanova koje vrše javno ovlašćenje i pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Ako znamo da je Zaštitnik građana ustavna kategorija onda su naravno jasna i njegova ovlašćenja i pre svega snaga njegove zakonske zaštite građana od nesavesnog rada državnih organa i nosilaca javne vlasti, odnosno od onoga što u praksi zovemo državna administracija.

Uspostavljanje institucije Zaštitnika građana, i o tome ste, ministarka, govorili, odraz je pre svega izraženije potrebe ovih modernih društava da jednostavno iskoračimo u smeru, da olakšamo i unapredimo kvalitet života. Govorili ste vi, ali i moje kolege, da je sam pojam ombudsmana prvi put ustanovljen u švedskom parlamentu, davne 1809. godine, kao jedan od organa koji nezavisno od izvršne vlasti brine o pravima građana. Danas je to institucija koja se na evropskom nivou uspostavlja kao negde jedinstveni mehanizam, tako da je i za Srbiju uspostavljanje ovog instituta deo otprilike našeg evropskog puta.

Zaštitnika građana imaju sve članice EU danas, ali i sve zemlje kandidati. Institut zaštitnika uveden je zakonom 2005, a donošenjem Ustava 2006. godine je definisan njegov ustavni položaj i uloga, čime je dobio značajno mesto u našem pravnom sistemu i svrstan je u najviše organe državne vlasti. Velika ovlašćenja koja Zaštitnik građana ima potvrđuju, pre svega, značaj ovog nezavisnog organa koji samostalno i bez bilo kakvih političkih pritisaka vrši kontrolu rada državnih organa pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Građani imaju pravo da zaštitu potraže kod Zaštitnika građana onda kada nisu uspeli da ostvare svoja prava i iscrpili su sve pravne mogućnosti pred državnim organima ili sudovima. Ne može se osporiti diskusija kolege Zukorlića u onom delu u kom govori o rokovima, ali sada prosto kod donošenja svakog zakona negde tek praksa pokaže šta je ono što treba unaprediti, tako da sve to treba uzeti u obzir kada je u pitanju i ova verzija zakona i svaka buduća o kojoj ćemo, sigurna sam, mi ili neki drugi razgovarati.

Digitalizacija državne uprave, odnosno uvođenje e-uprave i stavljanje u funkciju pre svega jedinstvenog registra stanovništva, koji je povezao čak 13 različitih baza podataka, zatim otvaranje jednog šaltera za sve usluge uprave, uvođenje elektronskih potpisa i elektronskog dokumenta, kao i stalna edukacija zaposlenih u javnom sektoru, dokaz su pre svega opredeljenosti naše države da jača pravnu državu i garantuje svojim građanima pravnu sigurnost u ostvarivanju prava.

Srbija je, naročito u prethodnih pet godina, učinila dosta kvalitetnih koraka ka tom cilju, i to pre svega ministarstvo na čijem ste čelu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i svi ostali vladini resori u domenu svoje odgovornosti. Tako da, lično verujem da će se daljim unapređenjem, pre svega stručnosti i efikasnosti javne uprave, smanjiti i pritisak možda na instituciju Zaštitnika građana, makar u onim segmentima neefikasnog rada, ćutanja administracije ili formalno-pravnih propusta organa vlasti, što često kod građana može stvarati osećaj nesigurnosti, nejednakosti ili neretko i diskriminacije u ostvarivanju prava.

Čak smo i ovde u parlamentu mnogo puta govorili upravo o efikasnosti tih državnih organa, doneli brojne zakone koji treba da doprinesu i efikasnosti i zakonitom radu javne uprave, suzbijanju nepoželjnog ponašanja državne administracije, pre svega korupcije, nepotizma, jer za svakog građanina susret sa službenikom na šalteru jeste otprilike prva slika o državi i o njenoj efikasnosti i pravičnosti. Ona izreka na koju smo svi navikli, a to je „Fali ti jedan papir“, zaista je na dobrom putu da postane prošlost, bilo da je razlog stvarnog nedostatka papira ili neprofesionalnog odnosa nekog službenika koji građanima jednostavno kažu - dođi sutra.

Naglašavam da ne zaboravimo da iz te slike o javnoj vlasti proističe kasnije i opšti stav o državi, a kriterijume efikasnosti i zakonitosti rada naše javne uprave koriste neretko i evropske institucije. Pre svih Evropska komisija koja ocenjuje napredak Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Poslednji izveštaj negde govori da smo prepoznali ono što oni kritikuju i unapredili ono što su bili nedostaci.

Novim predlogom zakona se osnažuje nezavisnost, a time i značaj institucije Zaštitnika građana i otklanjaju nedostaci uočeni u četrnaestogodišnjoj praksi primene ovog važećeg zakona. Jasnije se preciziraju ovlašćenja, postupci i procedure značajne za zaštitu prava građana pred ovim organom, a vrši se i neophodno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa potpisanim međunarodnim ugovorima i konvencijama, pre svega sa evropskom praksom i zakonodavstvom.

Novim predlogom zakona preciziraju se ovlašćenja koja proističu iz svih potpisanih međunarodnih ugovora i konvencija i u skladu sa tim precizira se da Zaštitnik građana ima ulogu nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog mehanizma za praćenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, kao i položaj posebnog tela koje štiti, promoviše i unapređuje prava deteta, za mene negde najvažniji momenat.

U kontekstu ovih ovlašćenja, zaista ću posebno skrenuti pažnju na značaj novih zakonskih ovlašćenja koja se tiču prava deteta. Nemam dilemu da me ministarka razume zašto baš o tome pričam, jer je pre svega najosetljivija populaciona grupa. Ovim novim rešenjem se daje ovlašćenje Zaštitniku da bez prethodne najave može bez ometanja da dođe u ustanovu socijalne zaštite za smeštaj dece, mladih i odraslih, izvrši pregled i ustanovi da li su narušena ili ugrožena prava deteta.

Zaštitnik je u prethodnim izveštajima ukazivao i na mali broj zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, što je jedan od razloga nedovoljnog preventivnog rada i kada je u pitanju porodično nasilje, naročito nad decom, ali to se može odnositi i na prava dece u postupcima razvoda braka, što se sve češće otvara kao problem, ili na prava iz oblasti socijalne zaštite porodice sa decom koja žive u teškim socijalnim uslovima.

Iskoristiću priliku da skrenem pažnju i na probleme samohranih porodica, sa decom koja uprkos pravosnažnim presudama ne dobijaju alimentaciju jer nedostaje izvršenje presuda, što je takođe jedan od razloga za obraćanje Zaštitniku građana. Sve je učestaliji i primer ugrožavanja dečijih prava u postupcima poveravanja dece pri razvodu braka. Često se roditelju dete oduzima zbog lošeg materijalnog stanja, pri čemu se zanemaruje potreba deteta da bude sa roditeljom sa kojim je bezbednije i kome je dete možda emotivno privrženije. Umesto da se roditelju materijalno pomogne da on brine o detetu, pribegava se i smeštaju u hraniteljsku porodicu kojoj se plaća briga o detetu, iako ono ima svoje roditelje.

Prosto, negde cenim da bi zdravije za dete bilo da se roditelju sa kojim dete želi da živi možda pomogne na način na koji to država zaista radi kada su u pitanju hraniteljske porodice. Da ne svedem svoju diskusiju baš na utisak o filmu snimljenom po istinitom događaju, film „Otac“, ali zašto da ne, da se i na to osvrnemo kao na jedan slučaj koji možda ne bi smeo da nam se ponovi.

Kada je u pitanju zaštita prava deteta, ovim zakonom će se omogućiti da roditelji ili staratelji podnesu pritužbu na rad organa koji krše prava deteta, a ukoliko je dete starije od 10 godina života može i samo da podnese pritužbu za kršenje prava od strane državnih institucija i organa. Sve ovo potvrđuje ogroman značaj i ulogu Ombudsmana i time njegovu ogromnu odgovornost za realizaciju nadležnosti koje su Ustavom i ovim zakonom utvrđene.

Mi kao narodni poslanici, u poslednjih par godina, redovno na plenumu raspravljamo i usvajamo izveštaj Zaštitnika građana, što ima karakter nadzora nad radom ovog organa. Iz ranijih izveštaja o radu Zaštitnika građana upoznavali smo se sa obimom i strukturom zahteva i pritužbi građana upućivanih Zaštitniku, kao i sa ishodima tih podnesaka, od kojih su se mnogi odnosili upravo na bazične potrebe i prava građana. U tom smislu, i pitanje izbora ličnosti Zaštitnika građana i njegovih zamenika predstavlja veliku odgovornost Narodne skupštine, koja po zakonu bira Zaštitnika.

Slažem se potpuno da je iskorak u načinu predlaganja Zaštitnika. Međutim, ovim predlogom menjaju se i uslovi potrebni za izbor Zaštitnika i njegovih zamenika, dužina njihovih mandata i predlaže se da Zaštitnik građana ne mora biti diplomirani pravnik, kao što je to do sada bio, produžava se mandat na osam godina, a predlaže se i da zamenike, kojih može biti do četiri više, ne bira Narodna skupština, već ih postavlja sam Zaštitnik na osnovu konkursa.

Podneli smo kao poslanička grupa nekoliko amandmana koji se odnose upravo na stručnu spremu Zaštitnika, pre svega, i način izbora njegovih zamenika. Zaista, predlažemo i mislimo da Zaštitnik mora biti po struci diplomirani pravnik, jer su poslovi Zaštitnika usko vezani za sprovođenje zakona i zaštitu građana od izigravanja zakona na bilo koji način.

Kada su u pitanju zamenici Zaštitnika, predlažemo da se njihov izbor vrati u Skupštinu zbog značaja uloge i velikih ovlašćenja koja prosto imaju ovim zakonom, ali ćemo po amandmanima razgovarati u raspravi u pojedinostima o tome, da sada ne oduzimam ni sebi ni vama vreme. Međutim, molim vas da ipak razmislite o tom predlogu jer je zaista dobronameran i čini mi se negde svrsishodan.

Drugi Predlog zakona iz ovog pretresa jesu izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i on sadrži takođe obimne izmene kojima se unapređuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je kao i Zaštitnik građana važan nezavisni državni organ, sa značajnom ulogom u našem pravnom sistemu.

Poverenik je svojevrsni zaštitnik prava na javno obaveštavanje i informisanje o aktivnostima i nadležnostima organa javne vlasti. Posrednik je između građana i organa vlasti i rešava sporne situacije u kojima građanima i pravnim licima državni organi uskrate pristup informacijama od javnog značaja. To je neko kome građani treba da veruju i imaju poverenja da će im on pomoći da ostvare svoja prava na informacije od javnog značaja, bilo da je u pitanju informacija od uticaja na prava građana ili informacija od opšteg, odnosno javnog interesa.

Rad Poverenika i veliki broj zahteva tražioca informacija od javnog značaja potvrđuje značaj ove institucije i poverenje koje su građani izgradili. U skladu sa ovim zakonom, Poverenik se uključuje u zaštitu prava onda kada organi javne vlasti donesu rešenje kojim se odbija zahtev za pristup informacijama. Onda građani ili pravno lice zbog takvog rešenja imaju pravo i mogućnost da podnesu žalbu Povereniku.

Upravo smo u Godišnjem izveštaju o radu i Poverenika, razmatranog na sednici Narodne skupštine, videli da je najveći broj žalbi Povereniku upućeno upravo zbog nepostupanja po zahtevima tražioca informacija. Zato se ključne izmene ovog zakona i odnose, čini mi se, na unapređenje tog postupka i povećanje transparentnosti podataka koji se objavljuju, kao i na proširenje kruga lica na koje se zakon odnosi.

Predložene izmene treba da dovedu do toga da svi organi vlasti postupaju u skladu sa zakonskim obavezama i da građani mogu da ostvare svoje pravo iz zakona, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti.

Proširivanje kruga lica na koje se zakon odnosi imaće veliki uticaj na povećanje obima dostupnih informacija o radu javne uprave. I na kraju, možemo reći da su izmene ovog zakona rezultat i našeg strateškog opredeljenja ka evropskim integracijama i u praksi uočene potrebe poboljšanja zakona u interesu javnosti da bude obaveštena i da raspolaže relevantnim informacijama koje mogu uticati na život, zdravlje ili ostvarivanje prava.

Kao i Zaštitnik građana, tako i poverenik predstavljaju mehanizme demokratizacije društva, jačanje pravne države, što i jeste negde strateško opredeljenje Srbije. U tom kontekstu, pred ovim nezavisnim organima stoji jedna velika odgovornost za vršenje ovlašćenja koja su im Ustavom i zakonom poverena.

Ono što je takođe možda bila moja dilema lično i poslaničke grupe je dužina mandata, negde isključivo zbog toga što mi se čini da će taj mandat od osam godina biti najduži mandat koji bilo ko ima uz Srbiji, nekako mi je mnogo čak i iznad mandata predsednika Republike. Ali, odustali smo od amandmana koji utiče na dužinu mandata, pre svega verujući da je procena koja je urađena pre nego što je tako dug mandat dodeljen racionalna. Možda ima i smisla da osam godina obavljaju tu funkciju.

Nadam se da ćemo ovim izmenama unaprediti, opet kažem, i poboljšati postojeće stanje. Sigurna sam da će praksa pokazati da tu treba još toga uraditi. U svakom slučaju, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vama ministarka lično čestitke za jedan ovakav iskorak. Ovo nisu male izmene zakona, i to dva zaista važna zakona za funkcionisanje Srbije. Tako da, očekujem da će nam praksa dati još zadataka koje treba da unapredimo. Molim da još jednom i pre rasprave u pojedinostima obratimo pažnju na ono na šta smo probali da amandmanski odreagujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsedniče, uvažene kolege i poštovani građani Srbije.

Ministre Mali, vi nekako izazivate krajnosti, ovi koji vas kritikuju umeju da budu brutalni, a ovi koji vas hvale takođe da preteraju, pa mi koji kasnije dođemo na red budemo u problemu da nađemo sredinu.

Rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu drugi put po redu, imali smo ovu situaciju i prošle godine, rezultat je ekonomskog napretka naše države u ovoj budžetskoj godini i važno je da imamo sredstva za dodatna ulaganja, u pre svega najznačajnije sektore društva.

Izuzetno teška 2020. godina zbog pandemije Kovida 19 negde je potpuno poremetila na svetskom nivou sve razvojne trendove i tu je, čini mi se, Srbija ostala u najboljoj poziciji u odnosu na ono što smo mogli da vidimo ili što ćemo tek gledati kada je u pitanju svetska scena.

Suštinski napredak, po meni, u ovoj fiskalnoj godini je smanjenje budžetskog deficita. Vi ste ga najavljivali, nisu vam svim verovali. Kroz ovaj rebalans se to verifikuje i to sa ključnom konstatacijom, zaista moram naglasiti, na početku pre svega ove diskusije. Ali, ako samo uporedimo ekonomsku statistiku za ove dve godine, jasno je da je Srbija veoma sigurnim koracima krenula ka ostvarenju svojih, pre svega, ranije planiranih razvojnih ciljeva, a to je brži privredni rast kroz direktne strane investicije i strateške infrastrukturne projekte, posebno u oblasti saobraćaja i energetike.

Istovremeno, ovaj rebalans vodi stabilizaciji javnih finansija koje su prethodne dve godine morale da se prilagođavaju ovoj sto puta pomenutoj novonastaloj situaciji izazvanoj pandemijom korona virusa. Otuda i ta dinamičnost, pre svega u planiranju budžeta. Otuda i dva rebalansa u ovoj godini.

Ta brzina prilagođavanja novonastaloj situaciji i preusmeravanja velikog dela budžetskih sredstava u zaštitu zdravlja i života stanovništva od ove opake planetarne bolesti potvrđuje, čini mi se, najvažniju činjenicu, a to je dobra ekonomska politika države kojom je obezbeđen i veći rast BDP-a od planiranog za ovu godinu. Planirani rast je bio 6%, a ostvariće se čak 7% rasta BDP-a, što zaista suštinski dokazuje da se prosto vodila jedna odgovorna fiskalna politika, ali i da su makroekonomske mere Vlade dovele do ovog natprosečnog rezultata, koliko god to sada zvučalo možda preterano.

Možda bi mogli da kažemo da se tek u ovoj godini zapravo vidi kvalitet i rezultat prošlogodišnje ekonomske i socijalne politike i da tek sada imamo otprilike definiciju svega toga šta je zapravo pozitivni efekat odluke Vlade da svojim paketima mera pre svega utiče na drastično umanjenje onih negativnih efekata Kovida i za privredu, ali i za stanovništvo.

U ovoj godini se vidi pre svega efekat mera podrške privredi, od samostalnih trgovinskih radnji, pa sve do velikih preduzeća, jer mi se čini da su prosto oživeli, da ne kažem ono što su bile crne slutnje - preživeli apsolutno svi. Kod prošlogodišnjih rebalansa, a rekla sam da ih je takođe bilo dva, sećamo se tih različitih reakcija na mere Vlade, ali je sada sa ovim rebalansom jasno da su naši makroekonomski stratezi ipak dobro isplanirali te ekonomske trendove i zato smo i bili negde uspešniji u vreme Kovida od mnogih snažnijih i većih država i u regionu i u svetu.

Ovaj oktobarski rebalans predviđa smanjenje budžetskog deficita za oko 900 milijardi, ako se ne varam, mada ne volim da govorim o ciframa. Tu ste neprikosnoveni i prosto rizikujem da budem ispravljena, kao kolega Vujić. Najviše sredstava usmerava se u realizaciju kapitalnih investicija u oblasti saobraćaja i zdravstva i upravo su te kapitalne investicije one na kojima se upošljava najpre veliki broj ljudi i privrednih subjekata najrazličitijih profila i jedan od najvažnijih poreskih prihoda i faktora ubrzanog privrednog razvoja.

Za nas je važno i to što upravo u 2020. godini, godini akutnog Kovida, Srbija nije stala. Započeti su ili čak završeni mnogi kapitalni projekti kako u oblasti zdravstva, što je podiglo kapacitet našeg zdravstvenog sistema za suprotstavljanje Kovidu, tako i u oblasti putne i železničke infrastrukture, kao i u sektoru energetike, rekla bih u ovom momentu ne najmanje važan, da ne kažem najvažnijem.

Uprkos Kovidu, završena je kapitalna investicija Srbije u oblasti energetike, to je gasovod u dužini od 403 kilometra koji je deo turskog toka i koji je omogućio Srbiji da se pozicionira kao zemlja gasnog tranzita, što je posle proizvođača najbolja pozicija. Koliko je ova investicija od kapitalnog značaja potvrđuje se danas kada je počela ta postkovid svetska energetska kriza, koja je izazvala pre svega skok cena nafti i gasa i kada mnogo bogatije države prosto nisu obezbedile sigurno snabdevanje.

Veoma je važno i što je stavljeno u funkciju skladište gasa u Banatskom Dvoru, što je omogućilo pre svega da napravimo rezerve gasa po nižoj ceni, što nam sada omogućava dobar nivo energetske stabilnosti.

Na ove energetske projekte neki su prethodnih godina takođe imali primedbe, ali evo vreme daje odgovor da su svakako bile neopravdane. Gasna pozicija Srbije je bolja i to danas niko ne treba i ne može da dovede u pitanje.

Ovaj projekat potvrđuje i to da Srbija vodi dobru energetsku politiku koja nam omogućava i energetsku stabilnost i energetsku bezbednost koja je važna. I još jedna prednost Srbije jeste to što imamo uporište u različitim energetskim izvorima, dobro je da se i dalje radi na afirmaciji zelenih izvora energije, kao i na projektima modernizacije naših rudnika uglja i termoelektrana, kojima su neophodni, pre svega ekološki standardi. Znamo da je ta energetska tranzicija dug proces i da ne smemo zapostaviti ozelenjavanje, proizvodnju uglja i proizvodnja struje iz ovog izvora, ali na dobrom smo putu.

Pohvalila bih i to što se sa ovim rebalansom povećavaju sredstva za održavanje državnih puteva, za podršku u razvoju preduzetništva, za podsticaj u poljoprivredi i mere ruralnog razvoja, kao i za zelene politike, pre svega za podsticaj reciklaže i ponovnog korišćenja otpada.

Moja koleginica, Jelena Mihajlović je govorila i o sredstvima izdvojenim za kulturu, ja ne bi bila ja, ako ne bih u susret budžetu za 2022. godinu podsetila da ste obećali da ćete iz godine u godinu povećavati sredstva koja će biti opredeljena za kulturu. Tako da verujem da ćemo 2022. godine doći makar do 1,5% ukupnog iznosa budžetu. Znam da je izazov, ali ja verujem u vaša obećanja, ispostavilo se da uvek ispoštujete ono što kažete.

Drugi razdeo sa povećanjem sredstava jeste Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gde se rebalansom opredeljuje preko 237 milijardi, što je otprilike za 65 milijardi više od budžetom opredeljenih sredstava i tu su u pitanju kapitalne investicije čija realizacija će u ovoj, ali i narednim godinama biti jedan od glavnih pokretača razvoja.

Čuli smo već, kolege su govorile o tome koji su to infrastrukturalni projekti, a i vi sami na Odboru za finansije i danas u svom uvodnom izlaganju.

Ono što ću istaći na kraju, možda ne kao najveće zadovoljstvo, jeste što posle nekoliko budžetskih ciklusa, kada je Vlada dobijala kritike od Fiskalnog saveta, ovoga puta je izostalo i to. Dobili smo pozitivnu ocenu, imali smo možda neku opasku koja se tiče transparentnosti, ali nju bi pre svela na neshvatanje momenta da nisu sve informacije baš za deljenje. O tome smo kolega Arsić i ja razgovarala, čak i kad je bio Odbor za privredu.

Dakle, Fiskalni savet čijim ste kritikama bili često izloženi opravdano ili neopravdano, kako god, ovoga puta je morao da da pozitivnu ocenu sa manje kritičkog osvrta. Kolege pre mene su rekle da ćemo svakako podržati Predlog rebalansa budžeta. Mislim da niste imali tu dilemu ni kada ste došli, pre svega zato što kada je rebalans ovog tipa u kome ne moramo da objašnjavamo da nam novca fali, nego da imamo na pretek, onda je podrška najmanje što poslanici mogu da pruže Vladi Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče.

Probaću da budem što kraća zbog vremena koje je preostalo.

Poštovani predstavnici nezavisnih organa i regulatornih tela, govorilo se danas mnogo i kvalitetno o svim izveštajima koji su se našli pred Skupštinom Srbije. Najpre, hvala, čini mi se da sam od DRI i od predstavnika, čula jednu rečenicu koja je važna, a to je koliko je važno podneti izveštaj prvo ljudima koji su nam ukazali poverenje, to je početak i kraj naše saradnje.

Nemam vremena da se bavim svim vašim izveštajima, pa ću blagi osvrti napraviti isključivo na dva izveštaja, a to je izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije za koju mislim da je jako važna i naravno Agencija za energetiku Republike Srbije zato što već dugo razgovaramo i o tome koji su problemi o tome kakve su prepreke bile ispred nas, pa smo ih prevazišli i koje nas tek očekuju.

Jako je važno na ovaj način razgovarati o izveštajima regulatornih i nezavisnih tela i to je praksa koja se prvi put primenjuje sada u mandatu predsednika Dačića. Mislim da pokazuje svoju dobru stranu, pre svega zato što čak i ako se nekada ne razumemo najsrećnije, otvaramo sebi prostor da razgovaramo.

Zašto sam se opredelila za ova dva izveštaja? Ne zato što su manje ili više važni, nego zato što smatram da ste uradili jedan dobar posao.

Najpre, kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije, pred vama je veliki zadatak. Zaštita konkurencije na otvorenom tržištu je jako važna, naročito o uslovima u kojima svako pokušava da nađe ugao iz kog će zloupotrebiti makar jedan zarez ako ga ima i izbeći sve ono što bi doprinelo što boljem stanju na tržištu, a sve u cilju pre svega one državne nacionalne politike, politike Vlade, a to je da imamo što više investitora, što više proizvođača, što više zaposlenih ljudi.

U tom smislu ste uradili veliki posao. Žao mi je što nemam vreme koje mi je potrebno da možda i detaljno pogledamo sve ono čime ste se bavili, ali se ne može osporiti činjenica da se iz vašeg izveštaja vidi, za 2020. godinu, da je rad bio apsolutno dinamičan i negde pre svega prilagođen uslovima pandemije što je takođe bila jedna otežavajuća okolnost.

Finansirate se iz sopstvenih prihoda i to je važno reći, i ostvarujete dovoljan prihod, čak ako se ne varam bilo je i viška prihoda koji su otišli u budžet Republike Srbije. To je važno ovde reći na glas zbog svega što ste uradili i zbog svih nas koji smo vam ukazali poverenje. To znači da smo bili na dobrom putu.

Budno praćenje stanja tržišne konkurencije je negde vaš konstantan posao i iz godine u godinu čini mi se da ga radite sve kvalitetnije i na tome vam čestitam.

Kada je u pitanju izveštaj o radu Agencije za energetiku Srbije u 2020. godini, za mene su negde ključne ocene o stanju energetskog snabdevanja Srbije, pre svega u ovom trenutku jeste ovo izveštaj za 2020. godinu, ali mi moramo da se osvrnemo i na ovaj momenat koji je sada na našu sreću za nas ne tako tragičan kao za sve u okruženju.

Dostigli smo jedan visoki nivo energetske bezbednosti naše zemlje i dobro je da je tako. Koliko je lako prilagođavati se svemu što je agencija trebala da uradi, nedavno smo o tome razgovarali i na sastanku Odbora za privredu i ostali bez nekih odgovora koje smo očekivali da ćemo čuti, ali dobro. Rešenost da svi zajedno radimo sve ono što je do nas, a u cilju boljitka života pre svega naših građanki i građana je primarna i nećemo se od toga pomeriti.

Koliko vidim proizvodnja je bila veća u 2020. godini za 2%, ali smo i trošili nešto manje i to na nivou 2019. godine. Izveštaj o strukturi energenata potvrđuje i pozitivne pravce energetske tranzicije. Tu mislim na povećanje udela zelene energije, pre svega energije vetra, jer ako se ne varam, a ne bi trebalo, vetroelektrane povezane na distributivni sistem, zahvaljujući njima je proizvedeno čak 13,2% više električne energije. Iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni i distributivni sistem proizvodnja je iznosila 32,1 bruto potrošnje električne energije.

Ono što želim posebno da istaknem jeste značaj gasne privrede za energetsku stabilnost i energetsku bezbednost Srbije i činjenice da je u 2020. godini povećana potrošnja prirodnog gasa za čak sedam posto. To negde potvrđuje, složićete se sa mnom i strateški značaj višegodišnjih ulaganja u gasifikaciju Srbije. Važno je istaći da je ta ubrzana gasifikacije u 2020. godini omogućila čak i to povećanje potrošnje gasa u domaćinstvima čak za 19%. Inače, domaća proizvodnja gasa iznosi 10,7 naših potreba, dok ostatak čini uvezeni gas.

U suštini posmatrano, tržište energenata je stabilno. Naš energetski sektor se i dalje prilagođava evropskim standardima koji podrazumevaju i ne samo razdvajanje proizvodnje prenosa distribucije održavanja elektroenergetskog sistema, već i standardizaciju usluga i standardizaciju kvaliteta energenata.

Možda ću na samom kraju samo još jednom podsetiti, ne zato što mislim da Agencija za energetiku može mnogo da utiče, to je pre svega pitanje EMS-a, ali se vraćam, ako se sećate i tada smo razgovarali, čak mislim i da je ministarka energetike bila tu, na ovaj period koji je pred nama, a to je zimski period i sva ona staračka domaćinstva u ruralnim krajevima koja imaju te dalekovode koji nisu obnovljeni, ne ulazim sad u detalje, o tome smo već razgovarali. Samo još jednom, prosto da uputim apel da se obrati pažnja na ta staračka domaćinstva u opštinama, pre svega na jugu Srbije koja ne mogu sama da raščiste te svoje trase i nemaju uvek stabilno snabdevanje strujom, što je jedan od velikih problema.

Na kraju ću reći da je Agencija kao regulator posvećeno obavljala svoj posao. To smo mogli da vidimo i onda kada ste bili pod pritiskom Evropski energetske zajednice, a ja to moram da kažem, kada se od vas tražilo da čak i vi i mi kao država izađemo iz okvira sopstvenog Ustava, ali smo uspeli da sve to prevaziđemo. To je kolega Milićević već rekao, poslanička grupa SPS podržaće vaše izveštaje, pre svega zato što mislimo da nismo napravili grešku kada smo vam ukazali poverenje. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Neću na početku svoje diskusije reći ono što su već rekle kolege kada je u pitanju dnevni red, ja ću govoriti potpuno mimo dnevnog reda, potpuno svesno, ne obraćajući se vama. Svi mi danas u ovoj sali mislimo isto. Nema tu nikakve dileme. To ste svi rekli i na tome vam hvala, obraćajući se pre svega onima koji su se uplašili sa razlogom i onima koji ćute bez razloga. Jedni se boje jake, legitimne države na zapadnom Balkanu koja je lider. Drugi ćute, jer nemaju adekvatan odgovor za one koji su ih platili da ćute.

Srbija je danas, i rekao je to moj kolega Aca Marković, nemam ja tu šta da dodam, mnogo jača nego što je bila kada se dogodio pogrom. Srbija je danas država koja neće dozvoliti pogrom. Tu svest imaju i oni koji ćute o strašnoj situaciji koja se danas dešava na severu Kosova i Metohije.

Ne čudi mene da Aljbin Kurti skuplja glasove pre lokalne izbore, tako što će napasti Srbe specijalnom jedinicom ROSU. Jedino što Aljbin Kurti ume je to da improvizuje, da napada krvnički, da napada u zoru, da napada pod punim naoružanjem narod koji je goloruk, narod koji je nespreman, narod koji ništa nije kriv.

Ne čudi mene što ne reaguje ni međunarodna zajednica, jedan ozbiljan procenat njih je napravio tu kvazi tvorevinu i doveo Aljbina Kurtija na vlast. Čudi me jedna druga stvar, kako nisu ukapirali da je preko puta srpski narod, narod sa tradicijom i istorijom, narod čiji predsednik nema nikakav problem da u momentu kada mu zazveckate najtežim oružjem nad golorukim narodom siđe do administrativne linije, ne zato što ne može preko nje, ja znam da će iza ovoga biti komentara koji će optuživati Aleksandra Vučića zašto do Raške, a ne u Mitrovicu.

Znam ja da će ovde biti prostora da se skupljaju politički poeni, ali sa druge strane znam ja još nešto, bez ambicije da o bilo kome ovde pričam hvalospeve, samo pokušavam da se vratim unazad sećajući se svih žrtava za proteklih ne 20 godina, nego više.

Nije se promenila struktura ljudi koja je branila Kosovo i Metohiju kako je kada mogla i koliko je kada mogla. Nekada smo je branili od nas, nekada od Albanaca, nekada od celog sveta, nekada od nekih naših koji su za šaku nekih dolara probali da naprave kojekakav dil i to se, nažalost ponavlja decenijama unazad, možda intenzivno zadnjih 20 godina.

Pokazali smo mi danas da smo kao država rešeni da nećemo pustiti da nam taj narod satanizujete. Istina, pokazali smo još jednu stvar, a to je da nećete isprovocirati u nama ono suvo, emotivno što bi svako od nas danas uradio. Ja nemam dilemu da ne postoji niko ko iz ove sale danas ne bi goloruk krenuo, ali to nije rešenje. Onda bismo opet bili oni agresori zašta su nas onomad proglasili, onda bismo opet bili nekakav divlji narod koji je ugnjetavao nekoga, pa će zato da nam za prvu šaku dolara, svakog budućeg predsednika izruče nekakvom sudu gde će nekako da mu sude ili ga eventualno ubiju. Taj smo film gledali.

Ali, to ne znači ni da ćemo ćutati, ako budete odlučili da nas ubijate. I to znači još jednu stvar, ja imamo samo jednu molbu za sve vas koji ste sada u sali parlamenta Srbije – u leđa je pogođen Srećko, Srbin, čije ime govori da ne možete da ga ubijete s leđa. Ne možete Srbe ubijati s leđa, iako ste navikli na to. Ne možete uništiti narod koji je branio celu Evropu. Srećko je, Bogu hvala živ i preživeće ovaj mučki narod. I neka odavde čuje aplauz za sebe, ne ni za šta što sam ja rekla, jer to što sam ja rekla može da se tretira i kao političko, a krajnje emotivno.

Ja i ne znam odakle mi snage da govorim, ali vas molim da ovu sednicu završimo tako što će ne aplauz za njih biti važan, nego što će imati svest da narodni poslanici Republike Srbije uvek stoje uz svog predsednika, Vladu, predsednika Skupštine, narod u južnoj srpskoj pokrajini, narod u severnoj srpskoj pokrajini, narod u centralnoj Srbiji, jer je Srbija za parlament jedinstvena i celovita uprkos svim pritiscima kojima nas izlažete da bismo pristali na bilo šta što nije tako.

Ovo danas je vid pritiska da pristanemo na vaše trule kompromise, na vaše koncepte, na vaše mape, na vaše prekrojene granice koje ste nekome obećali, da li zbog rudnog bogatstva Kosova, da li zbog para koje su vam onomad dali dilujući drogu, da li zbog novca kojeg su zaradili trgovinom organima. Aljbin Kurti je poslednji u lancu koji pokušava da sprovede sva zla koja su moguća nad Srbima upravo zato što misli da mu dugujete jer su vam pare davno odneli zarobljenik Hašim Tači i Ramuš Haradinaj koji je deklarisani krvolok 21. veka.

Hvala vam.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, u okviru ovog zajedničkog pretresa ja ću se osvrnuti na dva zakona iz oblasti fiskalne politike.

Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji.

Izmene i dopune ovih zakona uslovljene su jedne drugima i predstavljaju negde nužna usaglašavanja radi uvođenja efektnijeg modela, pre svega, kojim se postiže optimalna fiskalizacija, odnosno modernizacija poreskog postupka i bolje umrežavanje učesnika u poreskom postupku. Suštinski cilj svakog zakonodavnog procesa jeste postizanje višeg nivoa pravne sigurnosti učesnika u pravnom prometu i u ovom slučaju je u pitanju poreski postupak koji i proceduralnim inovacijama treba da obezbedi pre svega efikasniju ali i transparentniju poresku politiku države.

Jedan od segmenata funkcionisanja države kao servisa građana koji se često identifikuje kao slaba tačka jeste upravo ta naplata poreza. Građani često vide državu kao poreznika a obračun poreza otprilike kao neki namet bez koristi, međutim, to apsolutno nije prava slika i zato je potrebno da se vidljivošću pre svega poreskog postupka i stručnim radom poreske administracije ta slika kod građana i promeni.

Postoje opošta znanja o tome da su porezi i doprinosi najvažniji budžetski prihod iz kog se finansiraju zdravstvo, obrazovanje, vojska, policija, socijalna i dečija zaštita i druge javne službe, kao i razvojni projekti u svim sektorima života, ali se ove činjenice veoma često zaborave kada građani treba da izvrše svoje poreske obaveze.

Na to često moramo da podsećamo, jer smo svi mi građani Srbije i kojim god poslom da se bavimo jesmo poreski obveznici koji moraju uredno da izmiruju svoje poreske obaveze i shvate da se odatle i lečimo, i školujemo i gradimo puteve.

Javnost naplate poreskih obaveza kroz transparentan prikaz iznosa PDV na svaki kupljeni proizvod donela je već prva faza fiskalizacije, odnosno uvođenje fiskalnih kasa.

Fiskalne kase su suštinski unapredile poreske procedure i možemo reći doprinele vraćanju poverenja, pre svega, u način obračuna i visinu obračuna tog poreza, tako da su fiskalni računi koji su sami po sebi transparentni, proverljivi i sigurni, garantuju vam potrošačka prava. Naravno, morate da ga uzmete, a ostavlja i mogućnost da dobijete stan ili auto, ako se ne varam, u igri „Uzmi račun i pobedi“.

Izmene i dopune Zakona o fiskalizaciji o kojima danas govorimo važne su za primenu celog Zakona o fiskalizaciji koji smo usvojili 2020. godine. Njegova primena počinje 1. januara 2022. godine, dakle za tri meseca i ovako dug vremenski period od donošenja do primene zakona ostavljen je upravo radi donošenja podzakonskih akata, ali i radi tehničkog prilagođavanja obveznika fiskalizacije na novi model, odnosno na prelazak sa sadašnjeg modela evidentiranja maloprodajnog prometa preko fiskalne kase na novi model on-lajn fiskalizacije, odnosno na evidentiranje prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja koji predstavlja softversko rešenje koje će koristiti obveznik fiskalizacije u postupku izdavanja fiskalnih računa, uz istovremeni prenos podataka o fiskalnim računima u sistem za upravljanje fiskalizacijom koji je osnovan u okviru poreske uprave.

Brzina prilagođavanja novom on-lajn modelu koji podrazumeva i nabavku i umrežavanje odgovarajućih elektronskih uređaja će svakako zavisiti od tehničkih mogućnosti svakog obveznika fiskalizacije, ali ako se ne varam, u obrazloženju zakona sigurno stoji, ja sam propustila vaše uvodno izlaganje, pretpostavljam da ste to rekli, da je moguće koristiti i aparat mobilnog telefona kao jedan od aparata za obračun, odnosno za novi model fiskalizacije.

Zato mislim da je važno da se kaže da se ovim izmenama zakona, pre svega, omogućava obveznicima fiskalizacije da fazno mogu prelaziti na taj novi model, odnosno omogućiće im se nesmetan nastavak poslovanja, iako obveznici nisu u zakonskom roku potpuno prešli na elektronski fiskalni uređaj.

Ova izmena će posebno pogodovati obveznicima fiskalizacije koji imaju više objekata prometa na malo ili imaju poslovne prostore na više različitih lokacija, tako da nisu u mogućnosti da istovremeno pređu na novi model fiskalizacije kako zbog finansijskih, tako i zbog tehničkih uslova. Ali, opet mi se čini da ste negde u obrazlaganju ovog zakona rekli da će i tu postojati neke subvencije, ne bih da licitiram, verovatno sam propustila da ste i to rekli.

Izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su takođe danas na dnevnom redu vrše se upravo radi usklađivanja sa navedenim izmenama Zakona o fiskalizaciji. U suštini posmatrano, novi Zakon o fiskalizaciji čija primena kreće 1. januara 2022. godine i predložene izmene krovnog Poreskog zakona jesu deo agende transformacije poreske uprave i njene uloge, pre svega u sprovođenju fiskalne politike, odnosno deo su programa transformacije poreske uprave za period 2021/2025. godina kojim će se doći do ostvarivanja konačnog cilja reforme, a to je stvaranje moderne i efikasne poreske institucije koja obezbeđuje održive i predvidive javne finansije, a time i realno budžetiranje opšte države.

To će biti poreska uprava koja je nevidljiva za poreskog obveznika, a prisutna je i dostupna na svakom mestu u svakom trenutku i pruža digitalnu uslugu, potpuno prilagođenu poreskom obvezniku.

To će biti poreska uprava integrisana u prirodno poslovno okruženje poreskog obveznika. Rečju, to treba da bude moderna, precizna, pouzdana državna služba koja vraća poverenje u fiskalnu ulogu države.

Pored navedenog, razlog za izmene i dopune zakona jeste potreba otklanjanja procesnih i drugih pravno-tehničkih nedostataka uočenih tokom primene zakona kako bi se izbeglo, pre svega, različito tumačenje, a time i različita primena zakona koja često dovodi do nejednakog položaja stranaka u postupcima pred javnom vlašću i u ovom slučaju pred poreskim vlastima.

Ove izmene treba da doprinesu i efikasnije sprovođenje poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni.

Kada su izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u pitanju, istakla bih kao dobro rešenje datu mogućnost odlaganja plaćanja dugovanog poreza kroz odlaganje plaćanja kamate propisane poreskim obveznicima zbog neredovnog izmirenja poreske obaveze. Ovo će biti značajna olakšica za poreske obveznike koji u potpunosti izmire osnovni poreski dug jer će kamatu moći na odloženo da isplaćuju.

Takođe se izmenama zakona stvara pravni osnov kojim se omogućuje poreskoj upravi da po službenoj dužnosti podnosi poresku prijavu o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, za privredna društva, kao i poreski obveznici kada propuste tu radnju da sve to izvrše u roku.

U celini posmatrano ovim zakonskim izmenama daje se doprinos, pre svega, pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Zakon stvara negde jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskoj pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni i jednakost pred organima vlasti, što mora biti odlika svake pravno uređene države, a najvišim standardima pravno uređene države Srbija upravo i teži.

Da ne propustim momenat tako popularnog datuma 5. oktobra, meni ne mnogo važnog, ali ćete se setiti, ja to kao socijalista moram da kažem, jednom nas je Milošević upozorio na greške koje možda neće biti ispravljive. Ministre, vi ste jedan od ljudi koji je ispravljao te greške iz prošlosti, koje narod nažalost nije prepoznao kada je dao poverenje. Bez ambicije, da vratim fokus na 5. oktobar, ali prosto samo zato što mislim da sa ove distance sve to deluje toliko besmisleno i smešno.

Đorđe Milićević je već rekao da ćemo u danu za glasanje podržati set predloženih zakona, tako da u ime SPS još jednom puna podrška za ovakve izmene zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem potpredsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege, građani Srbije, danas je pred nama, narodnim poslanicima, tema koja nas čini ponosnima, jer govorimo o našem trajanju, o temeljima i duhovnosti, o neprekidnosti i misiji. I ne bih da počnem onim uobičajenim rečima - danas je na dnevnom redu, jer Sveti manastir Hilandar nije tema za jedan dnevni red. Hilandar je duhovna kuća našeg naroda, kuća koja nas podseća da se naši slavni Nemanjići nisu borili samo za državnost Srbije, već su temeljili našu veru, zahvaljujući kojom smo kasnije kroz vekove provedene pod osmanlijskim ropstvom mogli da se sačuvamo i opstanemo kao narod. To vreme utemeljenja srpske srednjovekovne države imalo je dva stuba - svetovnu vlast i versku vlast, crkvu koja je okupljala narod pod jednu kapu i sve do danas je tako.

Nekako mi se čini, uvažena ministarko Gojković, ili mi se bar činilo u jednom trenutku da će se među najvećim što ste uradili kao poslanik i predsednica Skupštine meriti onaj zakon o 40% žena u parlamentu. Međutim, današnji dnevni red će malo promeniti bar taj moj stav. Ovo je upisano kao još jedno od vaših remek dela i drago mi je da je tako i drago mi je da se nalazi pred nama.

Teško je o ovome govoriti bez da napravite grešku, ona je nedopustiva. Ja sam imala pomoć moje drage Verice Mihajlović iz stručne službe poslaničke grupe SPS, a koja se inače bavi ovom temom, pa ću pročitati svoje današnje izlaganje da ne bih napravila, ne dao Bog, neku grešku na ovu važnu temu.

Danas govorimo o Hilandaru, kao najvećoj srpskoj svetinji van granica naše otadžbine, o Hilandaru kao duhovnoj sponi naše prošlosti i budućnosti, o Hilandaru kao čuvaru neprocenjivo vredne kulturne baštine, o Hilandaru kao jednom od temelja pravoslavlja koji se čuva na Svetoj gori Atonskoj.

Ono što je za nas, za Srbiju, danas važno jeste da po prvi put u novijoj istoriji donosimo Zakon o Svetom manastiru Hilandaru i njegovoj zaštiti, čime kao država pokazujemo da Hilandar zaista jeste jedan od najsnažnijih duhovnih temelja našeg naroda, ali i neprocenjiva riznica kulturno-istorijske baštine, kakvom se ne mogu ponositi mnogi drugi narodi.

Ovim zakonom se i zvanično odužujemo Hilandaru za misiju koja je tokom 8. vekova svog postojanja imao za naš narod, za misiju koju i danas ima, a to je očuvanje naše duhovnosti koja nas je činila jakim narodom, koja nas je okupljala uvek kada je bilo teško, a teško je bilo i teško je i danas.

Mi smo srećan narod koji je imao Svetog Savu i Stefana Nemanju, a koje bismo današnjim rečnikom mogli nazvati velikim vizionarima. Niko sigurno nije ni slutio da će odlazak princa Rastka Nemanjića na Svetu goru bez znanja roditelja i uz pomoć jednog ruskog monaha i njegovo odricanje od plemićke titule i vlasti postati istorijska odrednica budućnosti srpskog naroda i njegove države. Niko nije očekivao da će njegov otac Stefan Nemanja, utemeljivač srednjovekovne srpske države koju je osnažio i proširio okupivši narod i učinio međunarodno priznatim, odlučiti da pođe stopama svog najmlađeg sina. Njih dvojica pre tačno 823 godine, 1198. godine, postavili su temelje i izgradili Hilandar na Svetoj gori koja je još u to vreme bila i do danas ostala posebna pravoslavna autonomna monaška republika u okviru Republike Grčke.

Nažalost, Nemanja se već 1199. godine upokojio u Hilandaru ne dočekavši završetak manastira, ali je tu misiju nastavio Sveti Sava koji je napisavši Karejski i Hilandarski tipik, kanonski uredio monaški život Hilandara, njegovih metoha i isposnica.

I ostali vladari loze Nemanjića dograđivali su i čuvali Hilandar i dragoceno kulturno blago u njemu. Hilandar je na sreću bio pošteđen najvećih pljački i stradanja koja su zadesila većinu ostalih svetogorskih manastira, a uglavnom su Svetu goru pljačkali gusari iz Sredozemnog mora. Hilandar sa svojim grandioznim zidovima i monumentalnim izgledom predstavlja neosvojivu tvrđavu u svakom smislu, odoleo je i gusarima i vremenu. On traje i danas uprkos svemu i podseća na vreme njegovih ktitora, naših velikih zadužbinara Stefana Nemanje i Svetog Save.

Danas je Hilandar čuvar bogate kulturne baštine srpskog naroda i pravoslavlja. Poseduje kolekciju dobro očuvanih artefekata, retkih knjiga, drevnih dokumenata i umetničkih predmeta ogromne istorijske vrednosti.

Za nas su veoma važna pisana dela Svetog Save nastala tokom njegovog boravka na Svetoj gori. U Hilandaru se čuva najstariji sačuvani originalni dokument na srpskom jeziku, staroslovenski, a to je Karejski tipik koga je napisao 1199. godine u svojoj isposnici u Kareji.

Takođe, na Hilandaru se nalazi i Hilandarski tipik. Nastao je odmah nakon Karejskog, oko 1200. godine, a kojim je Sveti Sava uredio monaški život Hilandara. Čuva se najraniji prepis ovog tipika.

Malo je poznato da je u Hilandaru tipikom ustanovljena i medicinska nega bolesnih monaha, pa se hilandarska bolnica može smatrati prvom srpskom bolnicom. Kasnije je Sveti Sava, kada je postao iguman manastira Studenica, osnovao prvu pravu srpsku bolnicu u kojoj su mogli da se leče i siromašni.

Hilandarska biblioteka je najvrednija, sačuvana stara srpska biblioteka. Osnovana je iste godine kada i manastir, 1198. godine. Tokom osam vekova postojanja postala je duhovno središte srpskog naroda, književni i prepisivački centar u kome su nastala najznačajnija dela srednjovekovne srpske književnosti. Danas je u njoj ogroman broj srpskih rukopisa, a posebnu vrednost čini preko 200 rukopisa ukrašenih minijaturama, te je ujedno to i najbogatija zbirka srpskog minijaturnog slikarstva.

U riznici Hilandara čuva se danas preko 500 vrednih ikona, a među kojima antologijsku vrednost imaju Bogorodica Trojeručica, jedna od najvećih svetinja i ujedno najpoznatija. Po predanju je nastala još u 8. veku i čuva se u Sabornoj crkvi Hilandara. Mozaička Bogorodica Odigitrija nastala je 1200. godine i ima veliku umetničku i još veću istorijsku vrednost. To je najstarija ikona koja se čuva u riznici manastira. Bogorodica Odigitrija iz treće četvrtine 13. veka predstavlja remek delo evropskog slikarstva 13. veka. Zatim, Hristos Pantokrator iz treće četvrtine 13. veka, Vavedenje Bogorodice iz 1320. godine velike je umetničke vrednosti i još je mnogo neprocenjivo vrednih ikona i drugih umetničkih i sakralnih predmeta, bogoslužbenih sasuda.

Mogli bismo reći da je Hilandar naša istorija, naša kultura, naša umetnost i naša pismenost. Hilandar je slikao nama i našoj duhovnosti kroz vekove.

Kako su i Nemanja i Sava bili uticajne ličnosti svoga doba tako i Hilandar bio uticajna duhovna ustanova na čitavoj Svetoj gori. Uticao je ne razvoj kanonskog prava i bio primer drugima monaškim zajednicama. Zato je Hilandar u hijerarhiji svetogorskih manastira rangiran veoma visoko, četvrti je u rangu.

Od 1988. godine se Sveta gora kao posebna monaška zajednica sa svojih 20 manastira, među kojima je i Hilandar, nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESKO, jer kao što Hilandar čuva našu bogatu kulturnu baštinu, istorijsko nasleđe, tako su i ostali manastiri čuvari baštine svojih naroda - grčkog, ruskog, rumunskog, bugarskog i ostalih koji su ih gradili. I sve to deo je svetske kulturne baštine.

Neki istoričari smatraju Hilandar svojevrsnim prethodnikom prvih univerziteta, a time i prvim srpskim univerzitetom. Hilandarski monasi bili su izuzetno obrazovani i pismeni, a Sveti Sava je kodifikovao kanonsko pravo, tako da se smatra i njegovim pravnim utemeljivačem.

O ulozi Svetog Save, Stefana Nemanje za našu državu i crkvu moglo bi se još mnogo toga reći. I uvek bi za to bilo malo vremena, jer Sveti Sava je bio ne samo utemeljivač naše crkve, već i sa Stefanom Nemanjom pravno utemeljio i našu državu.

„Zakonopravilo“ Svetog Save smatra se prvim Ustavom srpskog naroda. On je bio i diplomata i pravnik, književnik i prosvetitelj i prvi arhiepiskop na čelu naše crkve, čiju je autokefalnost sam izdejstvovao 1219. godine, veliki zadužbinar i vizionar, kao i njegov otac Stefan Nemanja.

I zato u zahvalnost njima i uz veliku obavezu prema njihovom delu i životima koje su posvetili srpstvu i srpskoj državi mi moramo da sačuvamo svetinju Hilandara. Istina, bivalo je perioda kada država nije mogla u nekim razdobljima i nije htela da se posveti očuvanju Hilandara koji je bio i do danas ostao duhovni svetionik srpskog naroda.

I zato je zakon koji je pred nama, odgovor na pitanje hoćemo li ili nećemo da se odreknemo onoga što su bili Stefan Nemanja i Sveti Sava i što je bilo njihovo delo.

Mi ovim zakonom potvrđujemo i dajemo obećanje našim precima da je Hilandar ovde i da ćemo ga čuvati, obnavljati kao središte naše duhovnosti i kao najdragoceniju identitetsku relikviju koja nema cenu.

Ovaj zakon je potvrda našoj Vladi i svih nas da ćemo pratiti puteve naših predaka, da ćemo ispraviti greške mnogih naših prethodnika koji su radije ulagali u tuđe vrednosti nego u očuvanje sopstvene duhovnosti, tradicije, istorije i bogatog kulturnog nasleđa koje su nam preci ostavili.

Ponosna sam kao neko ko dolazi iz srca Srbije, sa Kosova i Metohije gde je Sveti Sava udario temelje Pećkoj patrijaršiji, a potonji Nemanjići gradili Dečane, Gračanicu, Ljevišku, Svete Arhangele, zato što se vraćamo svojim nacionalnim i duhovnim korenima i što ćemo čuvati svoje svetinje. Neki bi danas da nam otmu i svetinje i istoriju, ali oteto je prokleto i ne bih im savetovala da se igraju sa moštima naših predaka.

Naše zaveštanje našim precima koji su tada kada svet nije izgledao ovako, mogli da dođu do Svete Gore i svete zemlje i ostave tragove kojima se i mi danas ponosimo, mogli bi biti samo dve reči – čuvajmo svetinje, a Hilandar je svetinja.

I na kraju,pošto mi je zdušno pomogla moja draga Verica sa svim podacima o kojima sam danas govorila, ja ću pročitati stihove iz poeme koju je Verica napisala o Svetom Savi, kome dugujemo to što je i dan danas Hilandar naše duhovno sedište.

„Svetionik si naš gde god da smo rasejani. Oltar i ikona koja nas je čuvala dok su nam palili ognjišta i duše, pred tvojim moštima tražimo pomilovanje za mnoge nesmotrene puteve i reči. Molimo te da nas ponovo daruješ slogom. Tebi se zaklinjemo, tebe slavimo, amanet tvoj je da bratsku ljubav čuvamo, a srca ponosom naših krsnih svetinja ispunimo, da razumemo vapaje zemlje i stišamo vetrove što su nam čupali korenje, da obnovimo vatru na ugašenim ognjištima i tako ugrejemo dušu Srbiji koja je večna.“

Hvala.

Hvala potpredsedniče.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, teme koje su danas na dnevnom redu važne su za Narodnu skupštinu Srbije, ali prosto nisu nove, nedavno smo o njima razgovarali, simpatično je što danas razgovaramo o obe teme po preporuci GREKA i ljudi iz Evropske komisije.

Prosto ja ne bih bila ja, ako se ne osvrnem na ove izmene i sa jedne i sa druge strane iz jednog drugog ugla. Ne sporim da treba doraditi etički Kodeks, šta više čini mi se da kada smo pripremali jedan ovakav dokument i jesam imala možda ideju da postoje novčane kazne, od koje sam odustala zato što njih predviđa Poslovnik.

Nisam naročito srećna što se sada ta moja ideja preklopila sa mišljenjem GREKA i Evropske komisije, ali ono što je za mene posebno inspirativno kada smo govorili o Kodeksu, ja sam i tada rekla da ono što je vaspitanje ili nevaspitanje, svako od nas nosi iz kuće.

Teško da ćemo uspeti da bilo kojim Kodeksom promenimo manire ljudi, promenimo neke situacije koje smo imali prilike da gledamo u ovoj Skupštini.

Sećate se kojekakvih performansa. Ne bih se ja vraćala na to da im ne bih davala na važnosti, ali ono što je meni fascinantno u današnjem danu, žao mi je što je ministarka Popović izašla, pretpostavljam da će se vratiti, jer je bila na važnom sastanku, pre nego što je došla na zasedanje Skupštine, jeste da i paradoks je da baš danas razgovaramo o preporukama od strane GREKA i Evropske komisije na temu našeg ponašanja, na temu Kodeksa o našem ponašanju, na temu korupcije kod nas, a da nemamo ili bar ja nemam informaciju, kako se to ponašaju ljudi kod njih posle jučerašnjeg dana u kom odlučite da ničim izazvani, prekršite sve sporazume, izvedete neke silne specijalce na granične prelaze, odnosno administrativne prelaze, zastrašite na taj način sve nealbansko što živi na severu Kosova i Metohije, pod izgovorom da kada skinete legalne tablice Republike Srbije treba još i da plate neku taksu za neke privremene, tobože tih privremenih institucija.

Reakcija koju smo čuli od ovih divnih ljudi iz Evrope, jeste da moraju da i Priština i Beograd, neću uspeti da iscitiram, to nije ni važno, uglavnom povučena je paralela koja nema, jer Beograd nije uradio ništa, što bi isprovociralo ovakvu reakciju tih privremenih institucija.

Pokušavala sam da od juče shvatim šta se zapravo dogodilo i šta je zapravo težnja, osim one iskonske koju imaju oduvek, a to je da prosto plasiraju te nealbance da ih nateraju da kao i svi mi koji 1999. godine, pod njihovim oružjem morali da pobegnemo i proteraju još to što je ostalo, pa sam došla na ideju da može i da bude da im je taj budžet te kvazi države, kako god im se zvala ta organizacija, koju tamo imaju , poprilično prazan, kada su počeli da otimaju na jedan način koji je onako gusarski pa da rizikujem, da možda i one gusare, koje pamtimo, uvredim, jer ovo se malo kosi i sa tim.

Sve je ovo prihvatljivo. Srbija je nedvosmisleno odlučila da će iskoračiti i da će uraditi više i da će uraditi sve ono što se očekuje od nje u cilju da prosto skinemo sa sebe taj teret, konstantnih pritisaka, konstantnog nipodaštavanja, konstantnog prozivanja, ali svaki put kada mi budemo sve rešeniji, i da zaista pružimo ruku svima koji su spremni za razgovor, uvek nas nekako bezobrazno opomenu da ne zaslužuju niti to poverenje, niti tu korektnost, pa i ovo ćutanje na sve što se dešava, na prelazima Brnjak i Jerinje, je opet bezobrazluk, mimo svih granica i to baš u momentu kada od Srbije očekuju da unapredi svoj kodeks ponašanja za narodne poslanike.

Sigurna sam da narodni poslanici Republike Srbije, imaju mnogo veći nivo civilizacije u sebi nego što ga imaju oni koji bi da nas podučavaju kako to treba da izgleda.

Ovo govorim u svoje lično ime, da me ne bi knjižili bilo kome, osim meni samoj, vrlo ljuta, zbog momenta da ne prepoznate, da ne moramo stalno da budemo neko koga ćete da prozivate, da nismo ni blizu ni onoga što Aljbin Kurti, izmisli svaki put kad se probudi lepo ili loše raspoložen, da nemamo nikakvu strategiju kao država da u tom smislu, šikaniramo bilo koga, a da nas uvek stavljate u isti koš samo zato što nemate izgovor i nemate opravdanje, i nemate definiciju, za ovu količinu bezobrazluka koju pokazuju neki zvaničnici Prištine ili kako god ih vi zvali, nek su vam miljenici, neka su vam deca, šta god.

Nije bez osnova, bilo ni doneti kodeks ponašanja za narodne poslanike i o tome sam govorila i kada smo ga donosili i ne samo ja, nego i svi mi zajedno, potpuno svesni čega smo sve bili svedoci, potpuno svesni svoje odgovornosti, i pred ljudima koji su glasali za nas i pred ljudima koji nisu glasali za nas, ali zaslužuju da iz ove sale čuju samo ono što je politička debata, a ne bilo kakve jeftine poteze koji su na nivou nekog rijaliti programa, i ne mislim, opet kažem, nužno za svakog čoveka, da mora da postoji kodeks, već postoji nešto što sam sa sobom dogovoriš da li hoćeš ili nećeš.

Ali kada bih mogla da onako možda bezobrazno ili naivno odreagujem na sve što se dešava, od juče, onda bi verovatno rekla, e sada me ove preporuke ni na jednu ni na drugu temu, ne zanimaju.

Jednostavno bi moralo da se promeni sve to što se prema nama usmerava na dnevnom nivou, jednostavno bi morali da shvate da u državi Srbiji, rade i žive neki ljudi koji zaista dobru volju za saradnju.

Jednostavno bi morali da prepoznaju da nismo svi isti i da nikada nećemo biti, da se mi za opstanak našeg sistema, pa ako hoćete i ekonomsku ne borimo na način što bilo šta otimamo od bilo koga i izmišljajući koje kakve takse i na koje kakve teme, ali ako bih sebe upoređivala sa njima onda bih bila ljuta i na sebe, jer ja Srbiju smatram državom, a ovu tvorevinu, nažalost, nečim što mi zaista, najpre liči na neke gusare, razbojnike šumske, mada su i šumski razbojnici imali neke svoje kodekse i neke svoje principe, pa su kažu, otimali od bogatih da bi dali sirotima.

Ovde se otima sve od ljudi koji su nealbanske pripadnosti u južnoj srpskoj pokrajini na sve moguće načine, otima im se pravo da budu ljudi na toj teritoriji. Paralelno sa svim tim oni koji nas upozoravaju da treba da unapredimo sistem borbe protiv korupcije, da unapredimo etički Kodeks o ponašanju narodnih poslanika oni na sve to odgovaraju na način da Beograd i Priština treba da smire strasti, spuste loptu, kako god se to zvalo u trenutku u kome Beograd ima samo jedan problem, a to je šta ako ovaj bezobrazluk skoči na veći nivo. To je onda opasnost po živote naših ljudi o kojima moramo i hoćemo da brinemo.

Dakle, uvažene kolege, poštovana gospodo iz GREKO-a, iz Evropske komisije i svih evropskih zemalja, ja cenim vašu brigu i potrebu da nam pomognete, ali nam pomozite na način što ćete i da nas vidite i da nas čujete, i nemojte nam više gušiti glas, i nemojte nas više pretvarati u nešto što stoji naspram koje kakve kvazi tvorevine, i nemojte više vući paralelu između onoga što je vlast u Srbiji, što je predsednik Srbije, što je predsednik Skupštine Republike Srbije, što je premijerka Srbije i onoga što ste napravili na način što ste možda baš zahvaljujući korupciji ili kako se to tamo zove legalnom lobiranju doveli na vlast u takozvanom Kosovu, u našoj južnoj pokrajini, u Prištini i sada još na bazi toga ko je tamo praviti paralelu između nas koji smo dobili legitimno poverenje narodu u Srbiji, i to ne u malom procentu.

Nisam ja otišla daleko od teme. Govorile su moje kolege o tome šta zapravo tretiraju ove promene i Zakon o borbi protiv korupcije i etičkog Kodeksa. Nemam ja tu šta da dodam, osim što sam zaista imala potrebu da naglasim da je paradoksalno da u današnjem danu mi razgovaramo o preporukama, a da ne kažemo da zaista očekujemo da bar budete ljudi onoliko koliko smo mi prema vama. Hvala vam.

Zahvaljujem, potpredsednice Jevđić.

Uvažena ministarko Čomić, u raspravi o Zakonu o načelu sam govorila o tome koliko je važno što razgovaramo o jedinstvu, što razgovaramo o pismu, što razgovaramo o jeziku, što je to baš na današnji dan i što imamo jedan specifičan momenat koji mi se posebno dopada, a to je da su predstavnici nacionalnih manjina koji sede sa nama i naše su kolege, osim kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara koji su podneli amandmane, vrlo korisne, vrlo konstruktivne i Odbor za kulturu ih je, kao i Vlada Republike Srbije, prihvatio, svi su govorili u jednom pozitivnom duhu.

To je, čini mi se, bio najbolji odgovor za one kojima pokušavamo, a ne bi trebalo, da objasnimo zašto smo se opredelili da razgovaramo o ovom zakonu - zato što mislimo da je važno poštovati jedni druge, ali je važno poštovati i sebe samog, naročito kada postoji svest o tome da ste stanovnik države koja traje 10 vekova.

Ima tih srpskih reči koje su jako skupe. Naime, 28. jun se može prevesti na sve svetske jezike, ali Vidovdan ne može ni na jedan. On se piše ćirilicom i to je srpska reč. Takve srpske reči su nekad bile motiv onima koji su nas mrzeli da nas mrze više, a onima koji su nas poštovali da nas poštuju još više, jer znaju da iza toga stoji jedna legenda o hrabrosti srpske vojske koja je branila ne samo Srbiju nego Evropu.

Nemački car Vilhem II je tokom Prvog svetskog rata zatražio od svoga generala Augusta fon Mekenza da mu donese barem jednu zaplenjenu srpsku ratnu zastavu. Ali mu je general, na njegovo zaprepašćenje, odgovorio da ne može, jer ne poseduje ni jednu. Dakle, od 51 pukovske zastave, koliko je posedovala srpska vojska tokom Prvog svetskog rata, ni jedna nije pala u neprijateljske ruke.

To je svojevrsni podvig i izuzetak u istoriji modernog ratovanja. I danas se čuva 47, tri su, pretpostavlja se, uništene od nosioca onog trena kada nisu mogli da ih sačuvaju a da ne upadnu u ruke neprijatelja i četvrta, najvažnija, zastava čuvenog Gvozdenog puka, položena je kao pokrov na sanduk kralja Petra Karađorđevića.

Zato je danas lepo kada smo dostojni naslednici svojih predaka koji su bili ovako hrabri braneći Evropu, lepo je kada na društvenim mrežama, sigurna sam da ih svi koristimo i da smo svi videli da je danas cela Srbija okićena srpskim zastavama, ali je meni još važniji jedan detalj, a to je da se zastava vijori u Banja Luci, da se zastava vijori u Podgorici i da ostanem do kraja lokal-patriota, koliko god one svi bile iste, najlepša mi je ona koja je danas istaknuta u Goraždevcu. To su ti čuvari zastava tamo gde ih je teško istaći.

Nije nama teško da u parlamentu Srbije govorimo o važnosti, teško je u praksi odbraniti ono što neko ima kao čistu ambiciju da uništi ne zato što će nešto uništenjem dobiti, nego zato što prosto ima čistu potrebu da uništi sve što bi nas podsetilo koliko smo vredni kao narod.

Da zaključim, jer su ovo teme oko kojih ne treba govoriti dugo. Ne možemo mi nas podsećati na sve ono što je nepravda u odnosu na nas, mi možemo samo da iz nekih ranijih grešaka učimo u ne pravimo iste greške u budućnosti, ali moramo da znamo da su jezik i ćirilica pečat naš zaveti, a zaveti se čuvaju, i oni se čuvaju do god ima živih nas.

Baš zbog toga, lepa moja Srbijo, srećan ti praznik! Iskreno želim i verujem da ćeš ga slaviti još mnogo vekova.

Zahvaljujem.