Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 103, jer smo malo pre imali klasičnu zloupotrebu Poslovnika.

To što je gospodin Milojičić sad javno priznao da je otišao kod Đilasa, verovatno je otišao da razmeni iskustva oko toga kako treba pare iz državnog budžeta krasti i prazniti preko fudbalskih klubova kod kojih su nastajale ustanove ničim izazvane i ničim zasluženo.

Ali, ono što je interesantno, što Đilas nije uspeo da prikriveno prenese, ogromne količine građevinskog zemljišta u gradu Beogradu, dok je istim vladao, već se to jednostavno primetilo, verovatno će sad gospodin Milojičić da mu objasni kako je njegovo vreme ukradeno 2,7 hektara državnog zemljišta i preneto na privatna vlasništva, sa fudbalskog kluba Jasenica na Milomira Grujičića, 1,7 hektara i na još neke.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, amandman koji sam predložio ukoliko bude prihvaćen, a mislim da bi trebao, bi jednostavno onemogućio neke stvari, koje doduše nisu dozvoljavale kada su u pitanju statuti lokalnih samouprava ni dosadašnji zakon, niti dozvoljava ni sadašnja predložena izmena tog člana 11, a to je da se budžeti gradskih opština ili opština ili gradova zloupotrebljavaju u privatne ili političke svrhe.

Govorio sam u petak o zloupotrebi opštinskog budžeta kada je u pitanju opština Paraćin, i ja verujem ministre da ste vi već preduzeli određene korake, jer sam govori o tome da je na adrese svih nas koji smo i odbornici u Srbiji, poslato pismo, navodno ime opštine Paraćin, koje je potpisao gospodin Saša Paunović, i to je koštalo građane Srbije negde oko 400 hiljada dinara. Sve je poslato na teret opštinskog budžeta.

Ono što bih želeo posebno da istaknem vezano za tu zloupotrebu i koliko je to bahato žuto preduzeće naučilo sve da privatizuje opštinsku upravu jeste činjenica da oni traže, ukoliko neko misli uopšte da se solidariše sa cinkarenjem sopstvene države i tužakanjem, bez osnova, to pismo pošalje na adresu opštine Paraćin, i dali su ovde i kontakt i ime lica koje je zaposleno u upravi opštine Paraćin da koordinira, prima sve te mejlove, pisma, i da komunicira sa onima koji se, eventualno solidarišu u svemu tome.

Šta to znači? Neko prima platu iz budžeta opštine Paraćin, da bi radio protiv sopstvene države, a u interesu žutog preduzeća? Za mene je to apsolutno neprihvatljivo. Mislim da je to poseban dodatak iz kog treba poslati i policiju da to preispita poresku, i redovnu, jer se radi, sigurno o kriminalu koji ne može da se toleriše.

Još nešto, što me živo zanima i što ću pomno pratiti, jeste, da li će gospodin Saša Paunović, put u Istanbul, na sednicu Komiteta za monitoring, ili će i to biti iz budžeta opštine Paraćin. To je nešto na čemu treba raditi. To žuto preduzeće, znate, ja nisam sujeveran, ali je jako indikativno da se mnoge ružne stvari po Srbiju, kada je u pitanju ono što su inicirali ili radili pripadnici žutog preduzeća, dešavalo na značajne datume, značajne praznike u Srbiji. Slobodana Miloševića su isporučili 28. juna, a gle čuda, i ova sednica Komiteta u Istanbulu je zakazana 28. jun. Slučajnost ili namera, ne znam, ali je zaista za ozbiljno razmišljanje, i za ista za ozbiljan rad državnih organa. Jer, ako već neko govori o bilo kakvoj zloupotrebi, onda prvo ovakve stvari treba da budu preispitane, na odgovarajući način procesuirane, pa da razgovaramo dalje o bilo kakvim problemima koji postoje u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Očekujem da će ministar ozbiljno razmisliti o ovom amandmanu koji je podnet od kolege. I, ovaj amandman kao i svi amandmani koji su između ostalog podneti imaju i jedan jako važan cilj o kome smo govorili, a to je da se u još ovih nekoliko opština u kojima je žuto lopovsko preduzeće na vlasti, zaustavi krađa budžeta i to jeste smisao. To jeste cilj našeg rada. To jeste cilj donošenja novih zakona. A to što se oni plaše da izgube mogućnost da zloupotrebljavaju još ovih par budžeta u Paraćinu, Šapcu i još nekim mestima gde su na vlasti, je njihov problem, ali svaki njihov problem jeste uspeh za nas. Siguran sam da ćemo uspeti da ovu krađu zaustavimo u celosti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam amandman na član 1. u želji koja je, čini mi se, zajednička svima nama koji smo u koaliciji i koja sada uglavnom kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou vlada, u želji da pitanja socijalne pravde, ali i uopšte socijalne ravnopravnosti, a i pravde prema građanima Srbije dobije jedno ozbiljno mesto.

Naime, poštovani ministre, moram da vas upoznam da sam danas na kućnu adresu dobio preporučenu pošiljku iz opštine Paraćin sa dopisom gde piše – odbornicima SO Obrenovac, pošto sam ujedno odbornik i u SO Obrenovac, i ovakvo pismo kojim se traži podrška za hajku protiv sopstvene zemlje pred Savetom Evrope i drugim organima je zasigurno upućena svim odbornicima u Republici Srbiji.

Ako mene ne vara pamćenje, u Srbiji postoji 6.627 odbornika, a trošak slanja ove pošiljke je preko 450.000. Prema tome, uvaženi ministre, od vas očekujem da vaše ministarstvo preduzme odgovarajuće mere, a da sa ovim i zvanično upoznate i državnog revizora i pošalje ga u vanrednu inspekcijsku kontrolu u opštinu Paraćin i da proveri ove moje navode i slutnje i utvrdi da li se novac građana Paraćina, građana Republike Srbije, budžetska sredstva troše za vođenje jedne besumučne kampanje protiv sopstvene države.

Ne bih ja o ovome komentarisao danas da je gospodin Saša Paunović koji je u potpisu ovde sa sve pečatom SO Paraćin to iz svog sopstvenog džepa ili stranačkog džepa platio, ali ovako nešto, složićete se, apsolutno je nedopustivo. Za ovo se moraju preduzeti hitno mere, proveriti i povesti odgovarajući postupci i da napokon raščistimo ko zaista radi u interesu građana, ko kampanju vodi iz onoga što mu država dozvoli, iz budžetskih sredstava na odgovarajući način, a ko ovako krade budžet Republike Srbije, krade građane Republike Srbije, krade sopstvene građane u Paraćinu da bi vodio hajku protiv Republike Srbije baš u ovom trenutku koji je jako važan i zbog KiM i zbog mnogih drugih stvari. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će glasati za Predlog za guvernera, gospođu Jorgovanku Tabaković.

Neću trošiti svojim kolegama vreme da sve ono što smatram kao razlog za ovakvu odluku ove poslaničke grupe da podrži produžetak, praktično, njenog i nastavak njenog uspešnog rada. Istaći ću samo sledeću činjenicu, a to je da je 07. avgusta 2012. godine srednji kurs evra bio 118,23 dinara, a danas je, 13. juna 2018. godine kurs 118,22 dinara. Mislim da to više nego jasno i dovoljno govori o monetarnoj politici koju je vodila gospođa Jorgovanka Tabaković i NBS. Iz tog razloga mi smatramo da treba pružiti šansu da još bolje rade u korist građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povredili ste član 103. Vi ste bili dužni da ovom drvenom advokatu koji brani ono što se ne može braniti, oduzmete reč i izreknete opomenu, jer je branio nešto što se braniti ne može.

Znači, jedan kriminalni akt, kao što je ubistvo premijera, ne može biti opravdanje za deset hiljada puta veći kriminal koji je gospodin Živković sproveo tokom „Sablje“ hapseći političke protivnike, trpajući ih u zatvor bez ikakvog razloga i dokaza.

Prema tome, drveni advokati nek se bave nadripisarstvom na drugom mesto, a ne u Skupštini, a vi ste morali da mu uzmete reč i prekinete, jer taj zlikovački čin koji je zloupotrebljen da bi se borilo sa političkim protivnicima, da bi Srbija platila zbog toga ogromnu svotu štete koju uopšte nije doprineo da se ubice premijera pronađu i procesuiraju, se ni na koji način ne može braniti. Hvala.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika!)

Repliku sam tražio, predsedavajući. Pomenut je Aleksandar Vulin u negativnom kontekstu. Ako niste pratili sednicu, pogledajte stenogram.

Zahvaljujem.

Šta reći o neistinama koje se govore korišćenjem termina u ovom domu, kao što glasi „stopirano“? To je jednostavno krajnji bezobrazluk. Javno tužilaštvo je u dva nivoa različita ispitalo sumnje i prijave Agencije za borbu protiv korupcije i odbacilo krivičnu prijavu kao neosnovanu, ali ne znam kako će proći nesrećna Julijana koju je podmetnuo „potomčić“ da potpisuje umesto njega, podiže pare u nevladinom sektoru i završava prljava posla, a nadam se da on neće izmaći pravdi ni na koji način i da će tužilaštvo preuzeti gonjenje i protiv njega, ne samo protiv Julijane. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam i amandman na član 4, koji je u skladu sa amandmanima koje sam podneo na članove 1, 2. i 3.

Već u ranijim diskusijama sam objasnio razloge za podnošenje ovih amandmana, smatrajući da prihvatanje ovakvog amandmana i ugradnja u zakon mogu obezbediti daleko bolju primenu ovog zakona, a posebno članova 13, 15, 17, 19, 21, 24. i 25. ovog zakona. To je razlog zbog čega ću u danu za glasanje i glasati da se ovi moji amandmani prihvate i nadam se da će to imati podršku, jer pitanje socijalne ravnopravnosti u Srbiji je nešto što je tema broj jedan, ne samo što je tema broj jedan, to je i osnovni razlog zbog čega Pokret socijalista podržava sadašnju Vladu i predsednika Republike, jer jednostavno se vidi, do 2012. godine na ovamo pitanje socijalne ravnopravnosti je gotovo uvek u prvom planu, osim ako u nekom trenutku ne dođe nešto što je mnogo važnije od socijalne ravnopravnosti, a to je pitanje suvereniteta i nacionalnog identiteta na dnevni red.

Prema tome, ovaj zakon je samo jedan od zakona u nizu koji omogućuje da građani Srbije zaista mogu da sa sigurnošću očekuju sutrašnji dan. Znate, mnogo znači kada imate stabilan kurs, kada cena finansijskih usluga koje građani koriste svakoga dana pada, ne zato što se nešto čudno dešava, već se dešava ono što upravo treba da bude. Od 2012. godine na ovamo uspostavlja se jedan jasan bankarski fiskalni sistem koji potpuno u red dovodi pitanje finansija, a ovaj zakon koji je sada na dnevnom redu i čije izmene i dopune predlažemo ovim amandmanima će biti samo još jedna kockica u mozaiku koja će potpomoći boljem životu građana Republike Srbije, a samim tim i većoj socijalnoj ravnopravnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, amandman na član 2. je apsolutno u skladu sa amandmanom koji sam podneo na član 1. i na član 3. i 4. ovog zakona, u želji da pitanje socijalne ravnopravnosti bude u dovoljnoj meri izraženo kroz ovaj zakon.

Ne samo što je pitanje socijalne ravnopravnosti potrebno regulisati ovim zakonom, jer smo svedoci jedne stvari o kojoj se jako malo govori. To je da su finansijske institucije tokom poslovanja u prethodnom periodu imale jedan, kako da kažem, odnos, ali obrnutog sistema Robin Huda.

Imali smo priliku da vidimo da su za najsiromašnije kategorije stanovništva bili najnepovoljniji uslovi kada su u pitanju bilo koje vrste kredita, bilo koje vrste bankarskih usluga, a da su privilegije imali oni koji su bili bogati. Jednostavno to je nešto što ne sme i ne može da bude prihvatljivo u daljem radu i donošenje ovakvog zakona jednostavno omogućava Narodnoj banci da kroz član 24. i član 25, a usvajanjem ovog amandmana to bi bilo još jednostavnije, zaista to spreči u nemoguće.

Ovde je jako važno da je članom 24. propisano ostvarivanje prava zaštite i interesa korisnika, tačno definisano kojim zakonima se štite pojedine kategorije, ali ono što je još važnije u članu 25. nadzor nad svim tim i potpuni nadzor nad primenom obezbeđenja svega toga ima NBS.

Narodna banka Srbije je pokazala da svoj posao radi jako odgovorno, tako da očekujemo da će i ovu jednu dodatnu obavezu ispuniti na način na koji to građani Srbije sa pravom očekuju, gledajući u prethodnih šest godina, kako je radila i funkcionisala. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, na član 3. sam podneo amandman koji u skladu sa amandmanima koji su podneti sa moje strane na članove 1. i 2. i samo usvajanjem sva tri ova amandmana zaista bi imalo jedan odgovarajući efekat u cilju poboljšanja ovog zakona. Naime, članom 3. se ovde definiše odnos prema drugim propisima, a samo zakonski je i moglo to da se uradi zato što delimično pokrivenost pojedinih materija koje su u obuhvatu ovog zakona koji predlažete je pokriveno i Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Ono što je dobro, dobro je da se iz samog teksta ovog zakona vidi da je uložen ogroman napor kako bi se izbegla svaka kolizija u daljoj primeni ovih zakona koji su praktično upućujući, a nisu u direktnoj primeni na osnovu Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Jako je važno, upravo iz onog razloga o kojem sam govorio, a to je zaštita najšireg mogućeg broja korisnika koji nisu baš uvek u mogućnosti da na odgovarajući način i odgovarajućom brzinom reaguju na ponude koje dobijaju od banaka ili drugih finansijskih ustanova, već imaju odgovarajući rok da o njima razmisle, pa čak i da se predomisle ukoliko realizacija toga nije poštovana. Na ovaj način zaista se vodi računa o jednoj vrsti socijalne ravnopravnosti svih korisnika bankarskih usluga, a hteli to ili ne, danas smo gotovo svi korisnici toga. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, samo zarad istine, moram ovde da kažem da je apsolutno netačno da su 2000. godine i u postpučističkom periodu domaće državne banke pogašene zato što su bile nerentabilne, nelikvidne, prezadužene i ostalo. Banke su uništene da bi se mogla obaviti pljačkaška privatizacija. Samo kada su Beobanka, Beogradska banka, Invest banka i te banke ušle u stečaj, onda je moglo da se krade i otima srpska privreda, preduzeća, firme, ogromne nepokretnosti, ogroman kapital, za jedan ili dva evra, ono što je vlast koja je došla 6. oktobra pučem u Srbiji uradila.

Zašto su uništili službu SDK, kako smo je zvali, ili službu platnog prometa? Ako je šta u Srbiji bio vrhunac uspešnosti, efikasnosti, funkcionalnosti, u tom trenutku je bila ta služba. Nigde na zemaljskoj kugli, čak ni u Japanu, u tom trenutku niste imali mogućnost da onog trenutka kada jedna firma pritisne dugme, plati i prebaci novac, sredstva, drugoj firmi, da su ona u istom trenutku na raspolaganju toj drugoj firmi. Da je to tako ostalo, pa ne bi onda Boža derikoža i kojekakve lopurde koje su ovde bile posle 2000. godine odavde otišli sa milionima evra vlasništva u pojedinim bankama, za koje su navodno radili. U stvari, stvorili su im prostor da dođu da jednostavno preuzmu poslove koje su imale državne banke, a koliko su dobro radile državne banke u tom periodu, pokazuje da još uvek nije završen stečaj Beobanke, onoliko koliko ja znam, i da danas stižu ogromni plasmani iz perioda 90-ih godina, koji su realizovani.

Prema tome, zarad istine, državne banke su 2000. godine uništene da bi pljačkaši mogli da urade ono što su uradili do 2012. godine. Nažalost, točak istorije se ne vraća, i tek sada dolazimo u poziciju da banke počinju da funkcionišu približno dobro kao što je nekada funkcionisala služba platnog prometa, a to je da se u relativno kratkim rokovima prenose sredstva sa jednog korisnika na drugog korisnika. Kada su oni bili na vlasti transakcije su trajale i po nekoliko dana, a zna se šta znači kada neko sebi daje za pravo i mogućnost da naš novac okrene dva ili tri dana, možda vam to deluje sitno, ali na bankarskom nivou u mega odnosima to su ogromne svote para. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Svako ko je malo škole završio zna da jednačina ima levu i desnu stranu. Ako kao pretpostavku uzmemo da količina kilograma utiče na količinu demagogije, onda na desnoj strani verovatno treba da stoji da količina alkohola utiče na halucinacije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu je zakon koji obuhvata jako širok dijapazon korisnika. Neću reći da on dovodi do tretmana svih punoletnih građana Srbije, ali svih onih koji koriste određenu ili bilo koju vrstu finansijskih usluga, on jednostavno dolazi pod zaštitu i pod kapu ovog zakona. Zašto kažem pod zaštitu i pod kapu ovog zakona? Jer ovaj zakon je u suštini izjednačio uslove pod kojima bilo koji građanin Republike Srbije može imati odgovarajuću i pravilnu zaštitu od mogućih manipulacija i zloupotreba od strane pružaoca finansijskih usluga.

Iz tog razloga sam podneo amandman želeći da povučem jednu crtu koju zakon već ima, a to je crta socijalne ravnopravnosti i mislim da bi usvajanje ovakvog amandmana i njegovo ugrađivanje u član 1. mnogo olakšalo primenu članova 13, 15, 17, 19 i 21. ovog zakona. Zašto baš ovih članova? Kada kažemo, o tome govorimo o pravu na raskid ugovora zaključenog na daljinu.

Član 21. je taj koji govori o tome na kome je teret dokazivanja u slučaju spora, šta je čija odgovornost i ko mora da dokazuje da je u pravu, ako tako mogu narodski da kažem, da bi građani lakše razumeli. U slučaju bilo kakvog spora, znači, nije korisnik usluge dužan da dokazuje nešto, nego je dužan da to dokazuje pružalac usluge, da je on ispunio sve one formalno pravne uslove koje ovaj zakon propisuje, da bi teret i odgovornost nepoštovanja ugovornih obaveza bila na korisniku usluge. Mislim da je to jako važno i od velikog je uticaja i značaja na sigurnost korisnika usluga, jer nisu svi građani Srbije dovoljno edukovani da bi mogli bez ikakve rezerve da se upuste u finansijske transakcije i zaključivanje ugovora na daljinu. Ovo jednostavno zaokružuje jedan zakonodavni sistem i meni je jako drago što ste prepoznali ovu vrstu problema. Ovime će korisnici finansijskih usluga, pre svega, biti mnogo zaštićeniji nego do sada. Usvajanjem i ugradnjom ovakvog amandmana ili nekog sličnog to bi samo dobilo na još većoj težini. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, zalaganjem Vlade Republike Srbije, grada Beograda i gradske opštine Obrenovac u Bariču je otvorena fabrika „Meita“ koja danas zapošljava 1.820 radnika, prosečna zarada je 53 hiljade dinara, a očekuje se da do kraja juna meseca bude zaposleno otprilike oko 1.900. Druga faza projekta, u koju smo uvereni da će biti realizovana, govori da će do kraja sledeće godine biti zaposleno tri hiljade radnika.

Zašto je ovo važno? Važno je zato što su početkom rada ove fabrike i ovim dobrim projektom i prosečnom zaradom od 53 hiljade dinara oni radnici koji rade kod privatnika, koji su zloupotrebljavali poziciju viška radne snage, došli u bolji status ili su kao dobri i vredni dobili posao u „Meiti“ ili je sada stvorena druga pozicija da oni koji su raubovali njihov rad moraju dobro da ih plate.

To je onaj razlog zbog čega Pokret socijalista podržava i Republičku vladu i gradsku vladu, jer je to ono što je blago za građane Republike Srbije. Ovakvi projekti i dugoročno rešavaju problem, a nije blago za građane Republike Srbije kada golobradi gusar krene u potragu na Maldive za zakopanim blagom riđobradog gusara koji je Beograd i Srbiju pljačkao. Hvala.