Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege, poštovani ministre sa saradnicima, na član 2. Predloga zakona podneo sam amandman predlažući da se u prvom stavu reči šest meseci izbrišu i da se umesto njih stavi rok od tri meseca.

Naime, za razliku od mojih kolega koje su imale drugačije razmišljanje u ranijoj debati po ovom članu, a kada se uzme u obzir da se ovde ne radi o obaveznom osiguranju u smislu Zakona o PIO, već mogućnosti da se ljudi dobrovoljno osiguraju, smatram da je apsolutno u duhu sa izmenama i dopunama koje nam nudi ovaj Predlog zakona, da se rok skrati na šest meseci.

Zašto? Svojstvo osiguranika, praktično dobrovoljnog osiguranika, prestaje danom za koji se on opredeli da to prestane ili ukoliko, kako se predlaže izmenom i dopunom, ne plati u roku od šest meseci doprinose na koje se obavezao da će platiti.

Smatram da je rok od šest meseci u ovoj situaciji predug rok, koji će samo stvarati ogromno dugovanje koje će, jednostavno, posle toga biti nešto što onaj ko je želeo da postigne nešto korisno za sebe, doći u situaciju da sam sebi stvori obavezu koju nije u mogućnosti da ispuni.

Produžavanje roka na 12 meseci zaista bi te korisnike dovelo u još nepovoljniju situaciju od ovoga što zakon nudi, a mislim da je sasvim primereno da se ovaj rok skrati na tri meseca, jer stavom 2. člana 15. koji se ne menja, kaže se da se izuzetno na zahtev lica pravo na osiguranje može steći i 30 dana pre podnošenja zahteva. Tako da, kada se jedno i drugo uzme u obzir, i sa ovim skraćenjem na tri meseca, praktično bio bi pokriven mogući period od četiri meseca u kojem neko može da reaguje i ispuni svoje obaveze i da pokrije radni staž, a da smanji rizik od dugovanja prema penzijsko invalidskom osiguranju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, Predlogom zakona o izmenama i dopunama u članu 3. ste predložili da se izvrši korekcija u članu 20, i to u stavu 3. kada se radi o mogućem snižavanju starosne granice na 50 godina života i tu ste predložili da se pravo na ovo sniženje može dati onima koji imaj dve trećine efektivno provedenog radnog staža na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Iz razloga pravičnosti i pravednosti, uzimajući u obzir sve aspekte koji mogu uticati i na ovaj član, ja sam predložio amandman kojim sam predložio korekciju ovog vašeg predloga i to u toliko što bi se umesto dve trećine radnog staža, kao minimuma provedenog sa uvećanim stažom osiguranja, tražilo jedna polovina.

Obzirom da su mnogi uslovi dozvoljavali da se sa zasnivanjem radnog odnosa u neka ranija vremena, imamo dosta takvih situacija, započinjalo sa 15 godina života. Mislim da je ovaj uslov sa jednom polovinom računanja ovog staža, kako ga mi u žargonu zovemo beneficiranog, pogotovo ovog sa najvećim uvećanjem, zaista realan razlog i realna osnova da se ovakva korekcija usvoji, obzirom na sve one uslove za koje možemo proceniti da su ti ljudi koji su radili na ovakvim poslovima imali tokom svog radnog veka i da ćemo ih time izjednačiti sa onima koji nisu radili po posebnim uslovima i nemaju pravo na sniženje do 50 godina života kao gornje starosne granice za odlazak u penziju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, sa namerom da pokušam da doprinesem nameri predlagača ovog zakona, a to je da se na jasan i precizan način izmenom odredbe člana 12. ona usaglasi i sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Naime, ono što ja predlažem jeste da se pored onoga što je Predlogom zakona nama ovde stavljeno na razmatranje, a to je da se brišu reči kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova u upravljanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava, da se one brišu iz stava 2. člana 12, da se pored toga brišu reči „ i zastupanje“.

Naime, smatram da je ovakva korekcija nužna da bi ovo bilo u potpunosti usklađeno sa Zakonom o privrednim društvima i ovim je jasna intencija predlagača zakona da se osim ovog usaglašavanja ovo eksplicitno odnosi samo na osnivače ili članove društava koji obavljaju ovakve poslove u korist društva.

Znači, komentari koje smo mi slušali juče ili su zlonamerni ili kolege uvažene nisu ni pročitale Predlog zakona jer su govorili o tome da će ovo otvoriti manipulativni prostor da se gazda kao poslodavac i radnici dogovore da se fiktivno piše manja plata, itd. Ne. Ovo nema nikakve veze sa zaposlenima u ovim privrednim društvima, ovo se isključivo odnosi na osnivače ili kako mi to žargonski volimo da kažemo – odnosi na vlasnike.

Ovim će se ispraviti jedna nepravda, a to je da oni koji nisu mogli da budu u radnom odnosu, a mogli su da dobiju inostrane penzije upravo zbog odredbi iz Zakona o privrednim društvima i ovom kolizijom kojom se otklanja, ovim zakonom, a mislim da se sa ovim amandmanom otklanja u potpunosti, će moći da ostvare prava koja mogu da povuku iz stranih država kada je penzija u pitanju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zaista je neprimereno čuti ovakve reči od nekoga ko zaista nema pravo da ih izgovori, a govori o Aleksandru Vulinu, koji svoj posao najčestitije radi.

Isto tako, mislim da je gospodin Orlić preterao u svojim zahtevima i predlozima, kada je u pitanju gospodin koji je izazvao ovu repliku, jer nije za očekivati da će vratiti sav taj novac koji ste vi pominjali. Za početak, trebali ste da mu predložite da vrati onaj novac koji je na prevaru uzeo od manastira Hilandar. Radi se o mnogo manjoj sumi para, pa za početak da budemo skromni u zahtevima, ali bar da nešto postepeno pređe u naviku sa njihove strane.

Inače, skrenuta mi je pažnja, ja sam taj njihov savez nazivao SLIP – savez lopova i prevaranata, ali kažu da sada ne treba tako da se zove nego SLJIP. To SLJIP nije savez ljopova i prevaranata zato što se međusobno podržavaju sa šiptarskim teroristima koji traže potpunu autonomiju Kosova, nego zato što je tačan naziv tog udruženja savez ljotićevaca i prevaranata. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Učinjena je povreda Poslovnika, doduše u oba puta člana 103, ali stava 1, stava 4. i stava 7. Imao sam pravo na povredu Poslovnika odmah po tome što je gospodin Božović ukazao na navodnu povredu Poslovnika. Naime, tu ste prekršili odredbe člana 103. stav 4. i člana 103. stav 7.

Gospodin Božović je bio dužan kao i svi narodni poslanici da ukaže na koji se član Poslovnika poziva. To što je on završio pravni fakultet u Bonafidesu, a ne tamo gde se ispiti polažu, pa ne zna da član 107. Poslovnika nema stav 3. na koji se, između ostalog, poziva, nije opravdanje za vas. Vi ste trebali da mu tog trenutka ukažete da je povredio, zloupotrebio Poslovnik u smislu člana 103. stav 7. i da izreknete opomenu, jer da li je u pitanju ne znanje zbog načina sticanja diplome ili je namerna zloupotreba, nije na nama da cenimo, ali jeste da vi primenite odgovarajuću meru. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, u skladu sa amandmanom koji sam podneo na član 1, gde sam predložio da se doda reč – najvišeg nivoa, kada se označava sigurnost vezana za uslove za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija, apsolutno je bilo i logično da se i ovakav amandman predloži, da bi se uskladilo u daljem pravnom sledu ovih članova, a on glasi da se u članu 3. Predloga zakona, u stavu 1. iza tačke 18) doda nova tačka koja glasi: „Najviši nivo sigurnosti podrazumeva skup postupaka i procedura u primeni ovog zakona koji sprečavaju bilo kakvu vrstu moguće zloupotrebe“. Tačke 18), 19), 20), 21), 22), 23), 24), 25), 26) i 27) postaju tačke od 19. do 28, da ih ne pobrojavam posebno. One su jasno definisane u ovom amandmanu.

Naime, ja sam rekao da je zaista moj utisak da se Predlogom ovog zakona dostigao maksimalni nivo koji zakon može da obezbedi u sigurnosti sprovođenja postupaka koje on definiše, ali, kao što sam rekao kod obrazloženja na član 1, ponoviću i sad u ovom obrazloženju, smatram da bi ovakva odrednica bila obavezujuća i za neka buduća vremena, kao i za situacije kada se budu donosili podzakonski akti koji će pratiti ove zakonske tekstove, i ne samo njih nego i nove zakone koji u perspektivi mogu da se ukažu kao nešto što će biti nužno da bi se produžilo u dobroj nameri i dobroj realizaciji svih ovih postupaka kada su u pitanju matične ćelije, ljudske ćelije i tkiva. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, poštovani predsedavajući, na član 4. ovog zakona podneo sam amandman. Predlažem da se iza reči u stavu 2. iza reči „i tkiva sa umrlog davaoca postupa se sa“ doda reč „dužnim“. Time bi se praktično u skladu sa pozitivnom pravnom praksom dugogodišnjom na jedan viši nivo podigla obaveza poštovanja dostojanstva umrlog lica prilikom uzimanja ćelija i tkiva u skladu sa ovim zakonom.

Možda ovo vama izgleda iz ugla ljudi koji se bave medicinom kao nepotrebno, ali mi koji se bavimo duže godina pravom znamo da to apsolutno ima svoju svrhu i da bi to zaista doprinelo, prvo, odnosu prema samom zakonu, pa i u smislu obavezujućem prema onima koji budu postupali po ovom zakonu kada su u pitanju pribavljanje ljudskih ćelija i tkiva.

Mislim da su svi amandmani koje sam podneo od člana 1. do člana 4. amandmani koje treba usvojiti. Ja ću glasati za njih. Mislim da će ih i kolege podržati i ovo su amandmani koji zaista ovom zakonu mogu samo da daju jednu dodatnu težinu i jednu dodatnu ozbiljnost.

Ovaj zakon je dobar kao što sam rekao, zaista obezbeđuje jednu sigurnost u vršenju ove delatnosti, ako se to tako može reći, a mora se reći. I ono što se mora istaći kroz ove amandmane jeste da nivo te sigurnosti dužnog poštovanja prema pokojniku je nešto što ova država zna da poštuje i ume da prepozna samim tim inkorporira u zakonski tekst. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajućiDame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege i ministre, koji ste zaista kvalifikovani za ovu oblast, zamolio bih vas da vi građanima Srbije razjasnite da je lečenje matičnim ćelijama izuzetno korisna stvar, ali da tu postoji i jedna loša i jedna dobra vest.

Loša vest je da se matičnim ćelijama ne može lečiti bezobrazluk, vaspitanje, lopovluk, demencija i sve ono što je uočljivo kod ponašanja šibadžija sa Đeram pijace i vlasnika vračarskih pašnjaka, alijas Dragana Šutanovca.

Zaista nisam odgovarajuće struke da njegove komentare u jednom dnevnom listu koji inače ima stav da se usluge keteringa plaćaju unapred, verovatno zato što oni svoje usluge pisanja naručenih tekstova i plaćenih od stranih ambasada naplaćuju isključivo unapred, da spakujem to u pravu dijagnozu. Verujem da jedna od ovih dijagnoza koje sam pobrojao zaista može da bude sasvim primerena.

Dakle, treba biti ili bezobrazan ili nevaspitan ili dementan, pa zaboraviti kako si ste ponašao kao ministar vojske ili šibadžija sa Đeram pijace i onda dozvoliti sebi da se kritikuje neko ko taj posao danas radi časno i pošteno, ispravlja sve gluposti, lopovluke i svinjarije koje je on napravio.

Izuzetna se sposobnost moći zaboraviti da si prodavao tenkove za cenu polovnog juga, uništavao sve vojne efektive, kao i činjenicu da su ti piloti sa Batajnice ukrali i sakrili pilotski kombinezon da se ne bi stideli ko ga nosi, a možda iz straha da ovaj stvarno pomisli da je pilot pa da zatraži da potera i on jedan krug okolo. Da, to je, uvažene kolege, onaj kombinezon za koji su šibadžije sa Đeram pijace, geometri uzimali meru.

Zaista, samo sa ovakvim dijagnozama neko može da zaboravi da mu nikada nije palo na pamet, od 2000. do 2012. godine, da vojnu ustanovu „Dedinje“, gde inače rade konobari, kuvari, a ne oficiri ili vojnici, angažuje kako bi ono ostvarilo zaradu tako što će ugostiti strane delegacije, već su ih vodali po razno raznim bircuzima sa kojima su imali ugovoren procenat i to koristili posle za privatne svrhe.

Za razliku od tog perioda, 2012. godine, otkad je ministar Vojske bio Aleksandar Vučić, pa i danas, kada je Aleksandar Vulin, i ubuduće, sve strane delegacije ugošćuje vojna ustanova Dedinje kao jedna od najreprezentativnijih ustanova.

Dobra vest, pored ove loše, da se ovo ne može lečiti matičnim ćelijama, za građane Srbije je da se čak ni njegovim matičnim ćelijama ne mogu zaraziti lopovlukom, bezobrazlukom, nevaspitanjem ili demencijom.

Da bi se matične ćelije mogle koristiti, koliko sam ja shvatio, treba da postoji velika genetska sličnost i nije dovoljna samo vizuelna sličnost kakvu je dotični šibadžija sa Đeram pijace imao sa Borisom Tadićem, sa kojim se zajedno slikao u zaštitno-tehničkoj odeći koja tada nije smetala jednom od vojnih sindikata, a danas smeta. Nije im smetalo ni kada je šibadžija sa Đeram pijace ovaj snajper držao k`o motku koju je nosio sa sobom kada je jurio ljude na Đeram pijaci koji su pokušavali da zarade neki dinar a nisu se slagali sa politikom koju on vodi, nije im smetalo ni kada je nosio vojnu uniformu a ne samo tehnički deo i tehničku odeću.

Ja vas molim da ovo zaista objasnite građanima Srbije, da ne postoji nikakav rizik da se bilo ko inficira sa bilo kojom od ovih dijagnoza koju Dragan Šutanovac, Boris Tadić i ovo udruženje SLIP – saveza lopova i prevaranata sa sobom nosi i ja zaista mislim da građani Srbije mogu i meni da poveruju na reč, nije potrebno da se o ovome dopunski izjašnjavate, da nikada niko u Srbiji niti je poželeo a niti će imati prilike da više liči na ovako bolesne ljude. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji glasi da se iza reči: „uslovi za postizanje kvaliteta“ dodaju i reči: „najvišeg nivoa“, tako da bi praktično 1. član ovog zakona, usvajanjem ovog amandmana, glasio da se ovim zakonom uređuju uslovi za postizanje kvaliteta i najvišeg nivoa sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, itd, itd.

Ovaj konkretan predlog sam podneo iz dva razloga. Prvo, zato što zakonski predlog, već ovako kako je sačinjen, zaista stvara jednu osnovu jedne maksimalne sigurnosti koju zakon može da pruži kada je u pitanju sprečavanje svake moguće zloupotrebe o kojoj slušamo već danima i satima kada je ovaj zakonski tekst u pitanju. To je jedan od razloga.

Drugi razlog je što bi takva odrednica u ovom prvom članu, iako ne sumnjam u dalje postupanje, bila obavezujuća u donošenju i podzakonskih akata koji moraju da prate ovaj zakon i da do kraja obezbede jednu apsolutnu sigurnost i spreče bilo kakvu i pomisao na moguću zloupotrebu.

Apsolutna sigurnost ne postoji nigde, ali sam mišljenja da je ovaj zakon urađen maksimalno u interesu građana Srbije i na takav način da jednostavno ne otvara nikakav ozbiljan prostor za bilo kakvu manipulaciju u primeni samog zakona.

Između ostalog, danas je bilo dosta polemike i oko pretpostavljene saglasnosti, ili donorskih kartica. Ja moram da kažem da podržavam predlog o pretpostavljenoj saglasnosti, jer da mi ovde ne ulazimo u preduboka teološka stanovišta, ja nisam neko ko je ekspert iz te oblasti, ali ako se Srpska pravoslavna crkva izjasnila i dala svoj stav po pitanju ovakvih odrednica u ovom zakonu, onda je to za mene više nego dovoljno. Ja ne znam da li neko zasniva svoja teološka stanovišta na stavovima vlaške magije ili stavova nekih sekti, ali to ne treba da bude ni u kom slučaju relevantno za odlučivanje i postupanje kada se bude glasalo o ovom zakonu.

Ono što moramo jeste da budemo krajnje otvoreni sami pred sobom i pred građanima Srbije. Treba reći jednu stvar. Sa pretpostavljenom saglasnošću vi ste stvorili mogućnost, a izglasavanjem ovog zakona zajednički ćemo stvoriti mogućnost, da niko od onih ljudi, a u Srbiji zaista smatramo da je najveći broj humanih ljudi, dobronamernih, žele da pomognu drugim ljudima, ne žele da uskrate mogućnost da ikome posle njihove smrti produže život i pomognu da preživi, da jednostavno njih ne maltretiramo na bilo koji način da sad moraju da idu da podnose zahteve, da dobijaju donorske kartice, itd, itd. Oni drugi koji to ne žele iz bilo kog razloga, imaju vrlo jednostavnu metodologiju da do toga ne dođe.

Prema tome, moramo da uzmemo još nešto u obzir, a to je mentalitet našeg naroda, pa da kažem i od samog sebe. Ja, nažalost, zbog svojih zdravstvenih razloga teško da bih mogao da budem donator organa zbog problema sa šećerom itd, ali, znate, čak i kod mene koji nisam baš nešto ni sujeveran, nisam ni teološki posebno vaspitan, malo sujeverja postoji, znate kada vi dođete pa potpišete tamo saglasnost unapred da nekome darujete organe, itd. To je jedna stvar.

Apsolutno bih voleo da jednoga dana mogu da nekome na takav način pomognem, da mu se produži i olakša život. Nažalost, verovatno to neće biti prilike, ali jednostavno moramo da imamo i svoj mentalitet malo u vidu kada donosimo zakone.

Ja mislim da ste vi ovo jako dobro spakovali, ovaj zakonski tekst. Znači, oni koji apsolutno ne žele, imaju prema tome odrednicu, oni će se jasno definisati na vrlo jednostavan način, prostom izjavom volje da to ne žele.

Znate, to je problem i kod porodica. Vi ste se verovatno u praksi susretali mnogo više sa tim dilemama. Niko ničiju smrt ne očekuje, ne priželjkuje pogotovo ne nekog bliskog i onda verujem da mnogi su se pitali šta pokojnik misli o tome? Šta bi pokojnik rekao da je živ, da li njegove organe ja kao njegov bliski srodnik treba da potpišem da budu uzeti iz njegovog tela, dati nekom drugom ili ne? Mislim da je tu onda jedna ozbiljna psihološka barijera kod svakog od naših građana.

Ovako, sa jednom jasnom kampanjom, biće vrlo jasno definisan stav svakog od građana Srbije kako prema samom sebi, tako i prema najbližima, koji čak i u slučaju postojanja saglasnosti, izričite saglasnosti imaju mogućnost da spreče doniranje organa svojih bliskih.

Mislim da će im to zasigurno olakšati razmišljanje u trenucima koji nisu lepi, koji nisu dobri, koji su teški za donošenje takvih odluka, da jednostavno budu svesni toga šta je onaj, o čijem telu onome ko nije više živ oni odlučuju i šta bi bila njegova, da ne kažem, jedna od poslednjih volja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu pravde.

Mene interesuje u kojoj fazi se nalazi priprema izmena i dopuna Zakona o sudijama, posebno čl. 38. i 39. koji se odnose na platne grupe, kao i člana 44. istog Zakona kojim se određuje potrebno radno iskustvo za izbor sudija. Izmene i dopune ovog zakona koje me zanimaju direktno bi se odnosile na usklađivanje statusa sudija prekršajnih sudova sa sudijama sudova istog stepena u Republici Srbiji.

Podsetio bih da su prekršajni sudovi počeli sa radom 2010. godine, da je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva obrazovano 45 prvostepenih prekršajnih sudova i Prekršajni apelacioni sud.

Sudije ovih sudova sude vrlo složene predmete iz oblasti sprečavanja nasilja u porodici, nasilja na sportskim priredbama, oblasti javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja, korupcije, carinskih prekršaja, povreda budžetskog sistema, deviznog poslovanja, poreza, prometa eksplozivnih materija i u još mnogim drugim oblastima i u svom radu primenjuju oko 300 različitih zakona i blizu hiljadu podzakonskih akata.

Dakle, dosadašnjim zakonskim promenama, sudije ovih sudova su stekle sve pripadajuće obaveze, stekle status sudija, svoje obaveze jako marljivo ispunjavaju, jer u proseku sudije za prekršaje u Republici Srbiji mesečno rešavaju oko 130 predmeta i ako čak i norma koja im je propisana od 60 predmeta mesečno uopšte nije mala. Ovakva norma, a pogotovo ovaj broj rešenih predmeta, zahteva izuzetno ozbiljan, temeljan rad, posvećenost i znanje, ali ono u čemu nisu ravnopravni sa svojim kolegama sudijama su statusna prava koja pripadaju njihovim kolegama sudijama iz tog stepena.

Ne bih da podsećam na ono što je meni najmanje bitno, a to je da je između ostalog ovo i deo Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je doneta za period 2013/18. godina, da je preuzeta obaveza usklađivanja sa propisima EU i usklađivanja sa evropskim i svetskim standardima. Ovo je čisto samo podsećanje kako ne bismo izgubili korak u zaokruživanju sudskog sistema Republike Srbije, jer priznaćete da je pitanje sudijske plate zaista pitanje garancije nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije.

Naravno da je nesporno da je sve ovo moralo da se uradi još 2010. godine, a to što sada o ovome razmišljamo upravo dokazuje da dosmanlijski režim, koji je u to vreme bio na vlasti, nije ni interesovalo, niti zanimalo nezavisno i samostalno pravosuđe. Pored ovoga, o tome postoje bezbrojni dokazi i činjenice, od toga da su podobnost sudija utvrđivali po kafanama polupismeni polikanti u Vlasotincu, da su čak napismeno sa pečatima DS dostavljali obaveštenja i utvrđivali da je osnovni kriterijum za sudije, koji će biti razrešeni, to što nisu poslušni i podobni.

Ne bih o toj sramoti cele Srbije koja se desila 2009. i 2010. godine, jer pored svih objektivnih razloga, ovo je samo još jedan od razloga više da se nadam da ću ovim pitanjem dati doprinos i podstrek da se izjednačavanje materijalnog statusa sudija za prekršaje sa sudijama drugih sudova uskoro nađe pred poslanicima Narodne skupštine. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, u skladu sa amandmanima koje sam podneo na član 1. i član 2. podnet je i amandman na član 3. Podsećam da sam ja predložio da se u članu 1, koji određuje samu sadržinu zakona iza reči – od značaja za zaštitu, doda reč - i postavljanje.

U skladu sa tim, predloženi amandman na član 3. koji kaže da iza reči - predloga za uređenje ratnog memorijala, dodaju se znak interpunkcije, odnosno zarez i reč – postavljanja. Zahvaljujem kolega, zapeta, šta kome odgovara, ista je stvar.

Prema tome, razlog za usvajanje ovog amandmana, već sam obrazlagao činjenicom da iz samih osnovnih članova na početku zakona ne vidi se jasno ono što tek u članu 19. dolazi do izražaja, kada je ovaj zakon u pitanju, a to je da osim memorijala koji već postoje, koji su izgrađeni, spomenika, vojnih groblja, i svega onoga što ovaj zakon obuhvata, mogu se postavljati, ili izgraditi novi spomenici, nove spomen ploče, odnosno u smislu zakonskog teksta, postaviti ili izgraditi novi memorijali.

Iz tog razloga, kako bi to bilo sasvim jasno i kako bi bila potpuna adekvatna i lakša primena Glave 4, koja govori o uređenju i uklanjanju ratnih memorijalima, pogotovo članova 18. i 19. je upravo i osnovni razlog zašto je podnet amandman na član 3, i ova prva tri amandmana zaista jesu usklađena sa ovim zakonom. Mislim da njihovo usvajanje može samo da doprinese boljem i preciznijem razumevanju i primeni ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ako meni slučajno nešto nije promaklo, ja bih reklamirao povredu člana 104.

Ako se ne varam, vi ste gospodinu Balši dali pravo na repliku ne znam na osnovu čega, jer niti je pomenut po imenu, niti je pomenuta Demokratska stranka. Pomenuto je žuto preduzeće. Ako su se oni prepoznali kao žuto preduzeće, ja samo vas molim da mi utvrdimo da li to postoji neka nova partija, neka nova poslanička grupa ovde koja se zove žuto preduzeće, pa da znamo u stvari o čemu treba da vodimo računa i na koji način.

Mislim da nije bilo osnova nikakvog za repliku i da ste time povredili član 104, jer sutra će oni možda da se nađu i prepoznaju i u slip udruženju. To je ovo što pravi riđobradi, savez lopova i prevaranata. Ja ne vidim da to može da bude osnov za repliku. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, amandman na član 4. je moje razmišljanje i pokušaj da se savet proširi sa sedam na devet članova, da pored ovih članova koji su Predlogom zakona predloženi da uđu u savet, pored njih uđu i dva člana koja bi birala Narodna skupština Republike Srbije iz redova narodnih poslanika.

Smatram da tom razmišljanju apsolutno ima mesta, jer bi takav pristup u radu samog saveta dobio značajno na težini, jer iza odluka koje on donosi praktično indirektno bi stajala i Skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno i predstavničko telo u ovoj zemlji.

Razmislite o ovim amandmanima, kao i amandmanima koje sam predložio na prva tri člana i ono što treba objasniti da ovaj zakon je dobar zakon, reguliše pitanje uređenja vojnih grobalja, a uređenje grobalja fabrika, koja su iza sebe ostavili budući članovi slip udruženja riđobradog gusara, kojem bi ovi golobradi da se pridruže, koji su iza sebe ostavili groblja fabrika, groblja radnih mesta, i ko zna koliko individualnih grobova kao posledica stresova pretrpljenih zbog svega toga je nešto što Vlada Republike Srbije od 2012. godine uređuje na taj način što se bori otvarajući nova radna mesta, od uništenih fabrika stvarajući nove fabrike.

Treba još malo vremena i strpljenja da se to sredi, a onda će ta groblja otići u zaborav, kao i oni koji su ih napravili do 2012. godine. Prepoznavali se oni kao žuto preduzeće, kao slip riđobrado udruženje, potpuno je nevažno, a očigledno da njih ta istina stravično bili. Oni bi to da zaborave, ali Srbija pamti, jer je Srbija bila na ivici propasti 2012. godine. Srbija je bila gladna 2012. godine. Srbija to nikada ne sme zaboraviti i nikada više oni niti će, niti smeju doći u priliku da mogu da upravljaju ovom državom. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre sa saradnicima. Podneo sam amandman na član 2, a u skladu sa amandmanom na član 1. Ako se sećate, amandmanom na član 1. je predloženo da se u sadržini zakona dodaje reč „postavljanje“, smatrajući da zakon koji reguliše i postavljanje i izgradnju novih memorijala nije dovoljno definisan.

Iz tog razloga predložio sam da se u članu 2. gde se definiše značenje pojedinih pojmova i izraza doda tačka 7, koja bi glasila da postavljanje podrazumeva skup radnji i postupaka predviđenih ovim i drugim zakonima, kojima se omogućava postavljanje ili izgradnja ratnih memorijala. Ujedno bi tačke 7, 8. i 9. iz Predloga zakona postale tačke 8, 9. i 10, čime bi se, kako sam već ranije obrazlagao, već u samom određenju zakona u članu 1. i u članu 2. jasno definisalo i preciziralo ono što sam zakon razgrađuje u članu 18, a pogotovo u članu 19.

Naime, ostaje malo nejasno sve dok neko ko pomno ne pročita tekst zakona, dok ne dođe do člana 19, da razluči da li se ovaj zakon odnosi samo na već postojeće memorijale ili na mogućnost izgradnje i postavljanja novih spomenika, spomen-ploča ili uređenja neuređenih vojnih memorijala. Obzirom da zakon to obuhvata, bilo bi potpuno logično da se amandmani na član 1. i na član 2, kao i na čl. 3. i 4, koji usklađuju sve ovo što sam predložio, prihvate, čime bi ovaj zakon samo dobio na kvalitetu i jasnoći. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, moj stav je da postoji potreba da se amandmanski reaguje na član 1. ovog zakona, jer članom 1. se praktično utvrđuje predmet ovog zakona, tako što se u njemu označavaju grupe odnosa koje ovaj zakon reguliše.

Naime, predložio sam da se iza reči: „pitanja od značaja za zaštitu“ doda reč: „postavljanje“. Zašto? Čitajući sam ovaj zakon, iz svega toga provejava da se ne radi samo o održavanju memorijala koji već postoje, o njihovom čuvanju i o tome ko i kakve nadležnosti će imati, već da će se i u budućnosti tamo gde se proceni da postoji potreba graditi i novi memorijali u vidu postavljanja spomenika, spomen ploča i svega toga.

Naime, u ovom zakonu se jasnije, tako da kažem, o tome govori tek u članovima 18. i 19, gde kaže – Predlog za uređenje za uklanjanje, odnosno predlog za izgradnju i postavljanje ratnog memorijala mora da sadrži, itd. To je u članu 19.

Mislim da bi jako bilo značajno da se u ovom zakonu, na usvajanje ovog amandmana, na ovaj način jasno stavi do znanja da tamo gde do sada nismo kao ratnim memorijalom obeležili nešto što treba da se obeleži, stavimo do znanja da će to biti učinjeno, jer kasnije procedure, koje ovaj zakon propisuje, jasno otvaraju te mogućnosti.

Molim vas da razmotrite ovo. Neće on suštinski uticati na sam kvalitet zakona, ali mislim da će dosta doprineti da bude razumljivije i jasnije ono što se želi postići, između ostalog, ovim zakonom. Hvala.