Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre sa sardnicima, moja pažnja je, pored svih ovih zakona o kojima su moje kolege diskutovale, bila usmerena i na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Naime, Pokretu socijalista i meni je, naravno, uvek u fokusu pažnje pitanje pravičnosti i u tom pravcu su bile i biće i dalje rasprave kada dođemo do dela rasprave u pojedinostima kada su amandmani u pitanju, jer smo podneli i određene amandmane na ovaj zakon.

Naime, ono što bih ipak u ovoj načelnoj raspravi želeo da napomenem jeste da je ostala malo nerazjašnjena jedna odredba koja je još u ranijem zakonu, koji se sada menja, bila, a to je da se porez na imovinu ne plaća na zemljište do površine od 10 ari.

Naš stav jeste i mislim da to čak i proističe iz starog zakona, ali smo to amandmanom predložili da se definiše, da se na prvih 10 ari zemljišta ne plaća porez na imovinu od strane bilo kog poreskog obveznika.

Znate, ako neko ima 11 ari, onda je podlezao obavezi da plaća porez na imovinu, a ako je imao 9,99 onda nije. Zašto je ovo još jedan od razloga pravičnosti? To je što je 2014. godine, promenom načina računanja zemljišta, određeni broj građana u Srbiji, prelaskom na digitalni preračun površine zemljišta parcele koje su bile ispod 10 ari su odjednom dobile više od 10 ari, pa ljudi koji su svojevremeno kupovali parcele od 9,5 danas možda imaju i više od 10 ari pa to ne znaju.

Mislim da je apsolutno pravično da svako od imaoca zemljišta na prvih 10 ari, ako je to granična vrednost, a jeste, za koju se ministarstvo opredelilo da je zadrži, ne treba plaćati porez na imovinu, nego samo na ono preko te površine.

Kada sam se već dotakao katastra, zanimljiv je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti vodova. Ovaj zakon je doneo mnogo zanimljivih rešenja osnovnih zakona, a vidimo i neka nova rešenja kada su u pitanju ove izmene i dopune.

Naime, kada govorimo o pravičnosti, i tu se amandmanski reagovalo. Određene vrste potvrda više ne mogu da se dobiju u Republici Srbiji, a koje su državni organi dužni da poseduju, i to su određene potvrde koje se odnose na to da li je nešto bilo predmet overe ili utvrđivanja sudskom presudom u pojedinim sudovima.

Naime, ono što mi je apsolutno, zasigurno poznato, to je da arhiva suda u Obrenovcu ne postoji, tako da je nepravično da građani Obrenovca, bez svoje odgovornosti, na bilo koji način trpe štetne posledice toga što te arhive nema. I u tom delu se reagovalo.

Reagovalo se i u delu za koji mislim da je jedan, uslovno rečeno, sitan ustupak koji će morati da učine notari, a pojednostaviće postupak i građanima i katastru, a to je da predlažemo da su javni beležnici ili kako je to popularno i lakše reći – notari, u obavezi da pored sve dokumentacije koju prilažu da bi neko upisao pravo svojine, su dužni da dostave i potvrdu da su plaćene takse za upis. Time bismo izbegli da građani odlaze u katastar, posebno plaćaju te takse, a samim tim rasteretili katastar obaveze da vodi računa o tim taksama.

Naravno da ni malo ne sme da se smanji kontrola katastra, niti pravo i odgovornost katastra kada vrši kontrolu onog što dobijaju od notara, jer smo u prethodnom periodu, verovatno će to biti još neko vreme dok se stvari ne uhodaju i ne ujednači praksa, bili svedoci da je mnogo zahteva za upis odbijeno, jer notari nisu dostavljali svu onu dokumentaciju koju su dužni da dostave – dokaze o postojanju braka, izjave bračnih drugova, podatke o njima. Vidim da se deo toga ovim zakonom ponovo reguliše.

Ja se samo nadam, kada je budžet za 2019. godinu u pitanju, nisam dovoljno stručan i nadam se da ću ovih dana na to dobiti odgovor, pobrinuo da obezbedi dovoljno sredstava da se usklade i zarade sudijama za prekršaje, odnosno da se te zarade usklade sa iznosima zarada koje primaju ostale sudije, jer svim ostalim pravima i oba-vezama te sudije su izjednačene sa ostalim sudijama redovnih sudova, osim u ovom segmentu.

Čuli smo da je ovaj budžet i vojni budžet, pa jednu nakaradnu konstrukciju da je ratni budžet. Meni je veliko zadovoljstvo da se od 2012. pa do kraja 2018. godine stalo na noge, da se ne mora restriktivno odnositi prema ovim segmentima bezbednosti koji su jako važni za Republiku Srbiju, već se u budućem periodu od plata, od drugih socijalnih pomoći kada su u pitanju pripadnici bezbednosnih snaga, ali i naoružanja, ulaže u Vojsku Srbije. Znate, nije ova Vlada kriva što ta sredstva mora da utroši u to, krivi su oni koji su nas doveli u poziciju da ponovo sada kupujemo neke stvari koje smo imali, a koje su oni, zbog sitnih provizija, prodali budzašto. Danas tome mi plaćamo veliku cenu, ali razlog za to jasno pokazuje ono što se desilo danas.

Mi možemo da kažemo da smo jako ponosni i živimo u Republici Srbiji koja je obezbedila pravdu svima. Znači, svi koji su procesuirani i pred sudovima u Srbiji su tamo gde god su postojali dokazi oglašeni krivim i odgovarali za zločine gde god da su ih počinili.

Danas smo svedoci da je osvedočenom zločincu, dokazanom zločincu, u Bosni i Hercegovini izrečena oslobađajuća presuda. Ovo je pokazalo da životi Srba van Srbije nisu jednako vredni i da nikada više ne bismo došli u situaciju da se i ovako dodatno osećamo poniženima, Vojska Srbije, bezbednosne snage Srbije, ekonomija Srbije mora biti dovoljno jaka da više nikome nikada ne padne na pamet da ugrozi bilo koje pravo bilo kog građanina u Republici Srbiji, ali i bilo kog Srbina koji živi van teritorije Republike Srbije. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovana gospođo ministre, uvažena predsedavajuća, za početak bih samo rekao, ukoliko prekoračim amandmansko vreme, ja bih molio da se omogući korišćenje vremena koje pripada šefu poslaničkog kluba.

Naime, nama zaista usvajanjem ovog zakona i budućem radom cilj, osim prevencije, kada je u pitanju uklanjanje od posledica poplava, jeste da dostignemo nivo sposobnosti, efikasnosti, opremljenosti i uvežbanosti ruskih spasilačkih službi. To je najbolja spasilačka služba koja postoji na svetu. Ona ima svoju posebnu školu, ta škola postoji više od 111 godina i rezultati njihovog rada su bili više nego evidentni 2014. godine.

Naime, Obrenovac neće zaboraviti, a ni Srbija, generala Edurda Nikolajeviča Čižikova, koji je sa svojom ekipom spasilaca stigao u Srbiju za manje od 12 sati. Jedan elemenat svega toga je njihova sposobnost, obučenost, opremljenost, ali jedna od ključnih razloga zbog kojih su oni prvi stigli da pomognu našoj policiji, Vojsci koja se uključila u aktivno spašavanje i evakuaciju građana Obrenovca jeste i postojanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu koji je bio logistika njihovog dolaska, obezbedio sve dozvole u saglasnosti, naravno sa Vladom Republike Srbije za premeštaj grupe spasilaca, za njihov transport opreme, kako drumskim tako i avio putem.

Građani Obrenovca su svojim ponašanjem pokazali da jednostavno to poverenje koje su imali u ruske spasioce je nešto što je zaista nezapamćeno. Jedan od detalja o kojem su i mediji pisali, koji se desio tokom evakuacije jeste bio, kada su ruski spasioci svojim čamcima prišli jednoj zgradi, na drugom spratu se nalazila žena sa malim detetom, gotovo bebom i kada su zatražili od nje da im preda dete u ruke, pitala je – Da li ste vi Amerikanci? Kada su objasnili da su Rusi, onda je rekla da je to u redu, sada imam poverenja, predala je bebu, a potom su i nju prebacili u taj čamac i evakuisali.

Ovo je jednostavno osećaj sigurnosti koji njihova sposobnost i spremnost, a i skromnost se da osetiti ali i jeste nešto što treba da bude cilj. Kao što su brzo i efikasno stigli u Srbiju tako su neprimetno i skromno otišli na drugu lokaciju kada su svoj deo posla obavili, kada je ono što je najkritičnije bilo u Obrenovcu prošlo. Obrenovac to neće zaboraviti. Obrenovac će to uvek poštovati, kao i Srbija, ali Obrenovac neće zaboraviti bitange koje su vladale do 2012. godine, koje su potpuno uništile sistem civilne zaštite, koji su ugasili, uništili Vojsku Srbije, koji su kasarnu u Obrenovcu, gde je bila smeštena jedna od najvećih inžinjeriskih jedinica u bivšoj Jugoslaviji očigledno ne slučajno, jer u Obrenovcu se ne samo od poplava brani Obrenovac, već se brani i Beograd. Jednog dana kada im se to prohtelo, da bi sve rasprodali, uništili i uradili sa vojnim efektivima Vojske Srbije, izveli kompletni garnizon na vojnu vežbu i nikad ga vratili nisu.

Zamislite da je od 12 amfibija koje je bilo u Obrenovačkoj kasarni, opstalo više od te jedne koja je bila ispravna i koja je izuzetno mnogo značila za evakuaciju na najkritičijim mestima, opstalo svih 12. Nisu opstale, već su završile u starom gvožđu za sitne pare i za debele provizije koje je bivši ministar koji je vladao do 2012. godine strpao sebi u džep da bi završio za plac i zgradu na Vračarskim pašnjacima.

Iz tog razloga i postoji inicijativa Obrenovčana koji pamte 2014. godinu, razumeju migrantsku krizu i potrebu da se ovog trenutka u kasarni u Obrenovcu smešteni migraniti, ali obzirom da ta kriza, po onome što mi vidimo, jenjava, da se njihov broj smanjuje, s pravom očekujemo da budući centar za obuku spasilačkih jedinica, njihov smeštaj, a i kad se steknu uslovi vraćanje barem delimično ozbiljne inžinjerinske jedinice u kasarnu u Obrenovcu ova Vlada realizuje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je jedna jako važan zakon koji kamo lepe sreće da je u ovakvom tekstu postojao pre desetak godina.

Međutim, ne vredi za prosutim perjem se ne plače i ono što smo morali da istrpimo 2014. godine je očigledno uticalo na kvalitet ovog zakona koji se donosi. Ono što je možda jedno od apsurdnih situacija koje moram da pomenem jeste da je opština Obrenovac imala plan odbrane od poplava i to je možda jedna jedina ili jedna od retkih opština u Republici Srbiji koja ga je imala i on je donet još 2010. godine. Ono što nismo imali, nismo imali ono što član 4. treba da definiše u nekom budućem periodu, a to je zaista upravljanje rizicima i katastrofama potpuno definisano i precizno razrađeno kada su u pitanju koordinacije, usklađivanje procedura, usklađivanje planova delovanja svih institucija i subjekata koji treba u tom segmentu da deluju.

Ovaj zakon to otvara kao mogućnost, zaokružuje na odgovarajući način i jednostavno moramo biti svesni da postoji neko vreme za koje treba i ovaj zakon i ostvari svoju funkciju u punom obimu. Znate, zasnivati reakcije pojedinaca i učešće njihovo i u procenama rizika i otklanjanja posledica koje nastanu posle katastrofa na onome što smo naučili u neka davna vremena služeći redovne vojne rokove ili dok je postojala organizovana civilna zaštita, koju su praktično 2000. godine kada su došli oni koji predstavljaju najveću elementarnu katastrofu koju je Srbija ikada pretrpela, oni dosovski pučisti, potpuno razorili, je jednostavno nešto što se ne sme više prepustiti budućem vremenu.

Stigle su nove generacije koje nisu obučene, koje nisu naučene kako treba u određenim situacijama postupati i kako određene zahteve onih koji su ovlašćeni da izdaju naredbe kako ih ispuniti na odgovarajući način da bi se ili preveniralo nešto što se očekuje kao mogući rizik ili katastrofa ili kako se ponašati za vreme rizika, odnosno rizičnih situacija, odnosno kako postupati kada se posledice otklanjaju.

Nama jeste cilj da zaista jednog dana imamo službu koja će se baviti spašavanjem biti efikasna i sposobna kao što su to ruski spasioci, ali najvažnije je i najbolje bi bilo da sve od sredstava što uložimo u to nam nikada u praktičnom životu ne zatreba. Najbolje uložen novac jeste novac koji se ulaže u prevenciju i za koji nikada ne bude potrebe da se u praksi potroši i realizuje. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre sa saradnicima, više je nego očigledno da je ovaj predlog zakona zasnovan zaista na dobroj analizi svih onih nedostataka koje je imao Zakon iz 2009. godine, iako popravljan 2011. i 2012. godine, očigledno nije izdržao poplave 2014. godine koje su zadesile Obrenovac. Dobro je što ovaj zakon stvara osnove za postojanje i funkcionisanje sistema i to je upravo nešto što je glavna karakteristika ovog zakona.

Znate, ne možemo mi uvek da se oslonimo na to da će kao kada se desilo 2014. godine, posvećenost ljudi, pojedinaca, kako običnih građana, tako i najvišeg rukovodstva Republike Srbije nadomestiti nedostatak sistema i propuste koji su nastali od 2000. do 2012. godine potpunim uništenjem civilne zaštite, Vojske Republike Srbije i ostalo. Posvećenost građani Obrenovca jako dobro pamte, pamteći situaciju u kojoj je i ovde prisutan ministar, Nebojša Stefanović, zajedno sa Aleksandrom Vulinom lično nadgledao, evakuaciju majki sa decom iz osnovne škole „Jefimija“ koje su evakuisane u poplavnom talasu jedinom amfibijom koja je preživela prethodni režim. Jedina amfibija u Srbiji koja je bila ispravna, koju ove bitange nisu uspele da prodaju, raščerupaju i za to uzmu sitnu proviziju, ne vodeći računa o građanima Srbije.

Znam dobro da ste bili tamo, sačekali cele tri, tako da kažem, ture, da ljudi budu evakuisani. Ali, znate, ne smemo da se uvek oslonimo na to da će posvećeni ljudi nadomešćivati nedostatak sistema i zakona. Ja samo, ni u najluđim snovima i najgrađim snovima, ne smem da zamišljam kako bi prošao Obrenovac u evakuaciji, a i u obnovi da je nekim slučajem u tom trenutku predsednik Srbije bio, ne daj bože, Boris Tadić, da je umesto Bate Gašića na funkciji bio Šutanovac, da je umesto Dikovića bio načelnik Generalštaba Ponoš, i nekom nesrećom, ne daj da nas je zadesila, da je umesto Aleksandra Vučića, kao premijera, bio Mirko Cvetković na čelu Vlade Republike Srbije.

Ovaj zakon je zato jako dobar, ne otvara prostor za greške i nadam se da će njegovo doslovno sprovođenje raditi kako na preventivi, tako i u svakom otklanjanju posledica od bilo koje katastrofe koja može da se nadvije nad Srbijom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, apsolutno je jasno da stari zakon o smanjenju, sada već možemo da kažemo, stari, smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednih situacija koji je donet 2009. godine, menjan 2011. godine, dopunjavan 2012. godine, jednostavno nije izdržao pred nesrećama i katastrofama koje su se u Srbiji desile u međuvremenu.

Očigledno je da je ovaj predlog zakona koji se nalazi pred nama, jedan zaista kvalitetan predlog da se prevaziđu svi nedostaci koji su uočeni nažalost na praktičnim primerima i koji su možda uticali da šteta od katastrofa koje su zadesile Srbiju u ovom periodu, bude i veća nego što je morala da bude.

Naime, dobro je što ovaj zakon, za razliku od prethodnog zakona i situacije kakvu smo imali u Republici Srbiji, na vrlo jasan i precizan način definiše šta su čije obaveze, šta su čija prava.

Ono što je važno, važno je da postoje jasno definisani prioriteti, a to je da se život građana stavlja na prvo mesto, da se prevencija ponovo uključuje i vraća u sistem, a uspostaviti sistem kada ga neko jednom praktično uništi i rasturi je jako ozbiljan, težak i mukotrpan posao.

Naime, paralelno sa materijalnim sredstvima koja treba da potpomognu i olakšaju da se preduprede katastrofe ili kada do njih dođe, da štetne posledice budu što manje, ujedno se mora raditi ponovo na obuci građana, na podizanju svesti i jednostavno, prihvatanju jedne činjenice da bez dobro organizovanih građana na nivou lokalne samouprave koji će biti jasno koordinisani, svesni i učestvovati u svim postupcima i procedurama koje budu predviđene za pojedine elementarne nepogode, nema dobrih rezultata ni na prevenciji, ni na smanjenju štete, a ni na otklanjanju posledica. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, podržavam amandman mog kolege, o kojem treba ozbiljno razmisliti i ugraditi ga u ovaj zakonski tekst, jer ima svoju ozbiljnost i težinu, a vrlo kratko ću reći sledeću stvar.

O tome ko govori istinu, a ko laže, najbolje govori drug Jovan Pavlović, odbornik u SO Trstenik, koji je 16. oktobra prešao u Pokret socijalista, koji kaže: „ Ne znam ni šta me je snašlo uopšte da se tako prevarim da budem na listi Miroslava Aleksića, ali molim vas primite me, ja sa tim lažovom ne želim više da imam ništa.“ Hvala.

Naravno da Pokret socijalista ima svoju ideologiju i ljudi to prepoznaju. To što gospoda koja su 5. Oktobra došla na vlast pučem i pokušale da unište sve što je levičarsko u Srbiji, misle da su taj rezultat postigli. Nisu i ozbiljno greše. Levica ne može da bude uništena ni na koji način, a pogotovo ne od onih koji su tokom svoje vlasti pokazali da su jako zabrinuti za građane Srbije, tako što su krali kroz nevladine organizacije, tako što su uzimali novac za nepostojeća javna preduzeća, bili direktori komunalnog preduzeća koje je imalo samo direktora i pokvaren kamion. Postojala je veća dilema da li je bio pokvareniji kamion ili pokvareniji direktor.

Ovde, o kakvom pritisku i uceni može da priča čovek koji je doveo jadnu Julijanu u situaciju, ucenjujući je, da mu skida novac, pere pare sa te nevladine organizacije u Trsteniku preko koje je skinuto više od 50 miliona za jako kratko vreme, da ona ode i da odgovara, da nju krivično gone, a on ovde prodaje poštenje i priče o tome kako neko nekoga ucenjuje.

Jednostavno, nije tačno. Pokret socijalista odavno već, niste informisani, nije u Ministarstvu rada, socijalne politike, nema ni jednog direktora vezanog za socijalu, niti rukovodećeg kadra, a istina je da je ovaj čovek molio i tražio da dođu u Pokret socijalista, jer ga je sramota od ovakvih lažova. Sramota je da ga neko preprodaje, da bude fiktivno nominovan u svojoj sredini kao član „SLIP-a“ ili „saveza lopova i prevaranata“ i to je njegova jedina motivacija. To ne vredi govoriti nekima koji će ovde izmišljati još kojekakve budalaštine. Hvala.

Gospodine Aleksiću, ni dok ste bili živi nisam vas se bojao. Da li vi to meni ponovo pretite kao što ste pretili u noći između 5. i 6. oktobra, da ja vodim računa o svojoj kući? Umem ja da vodim računa o kući. Kad ste slali bitange sa oružjem da likvidiraju celu moju porodicu, da li ponovo to pokušavate ovde?

Pa, ja vam otvoreno kažem – nećete proći, ni tad niste mogli, nećete ni sad.

Vi pitate nekog za nešto. Pa, objasnite kako ste prodali partiju Vuku Jeremiću? Pa, da li postoji nešto što vi niste prodali? Obraz ste prodali, partiju ste prodali, Trstenik ste prodali, nevladinu organizaciju ste unovčili. I vi nekoga smete da nešto da pitate i još da pretite ovde na takav način. Pa, kako vas bre nije sramota?

Pa, to što mi verujemo u zakon, što verujemo u sud, sačekali smo, ide polako. Gospodinu Igoru Rebi se oduzima imovina zbog pljačke vezane za „Heterlend“ i zloupotrebljene pare. Nećemo mi da linčujemo i hapsimo, kao što je Živković hapsio 15.000 građana bez ikakvog pravnog osnova. Strpljivi smo, sačekaćemo da država uradi svoj posao, a vi samo pretite. Ne znam koga mislite da poplašite. Mene nećete, levičare nećete. Vodite računa da vam se pretnje ne vrate kao bumerang.

Pa, vidite, kako vas znaju građani Trstenika, tako ste i na vlasti. Da ste bili bolji, verovatno bi bili na vlasti.

Što se mene lično tiče, dvadeset i nešto godina sam se bavio advokaturom, i iskreno rečeno, upoznao mnogo veće mangupe i veće lopove nego vi, branio ih profesionalno, možda to nije moralno, ali zarađivao od takvih, kako god bilo da bilo. Prema tome, ta dugogodišnja praksa mi zaista daje za pravo da mogu vrlo lako da prepoznam potencijalnog klijenta. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Dva minuta ste mi samo dozvolili a ovo je moj drugi krug.

Oprostite, ja sam razumeo da ste mi skrenuli pažnju na vreme.
Završiću samo, još ovo pitanje do kraja. Znači, kada su u pitanju zaštićeni podstanari, da li će ta korekcija biti pripremljena jer smo svedoci da postoje nerealne procene u pojedinim delovima Srbije koje nisu blizu tržišnih ili su manje ili su veće. To nije dobro ni za naplatu poreza na imovinu, a očigledno ne bi davao ni pravičan rezultat kada je u pitanju zakupnina koju će po ovoj metodologiji biti obavezni da plate stanari tzv. ili zaštićeni podstanari. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem na vrlo iscrpnim i jako konkretnim odgovorima jer mislim da smo upravo otklonili neke dileme i nejasnoće koje su se postavile kao pitanja, a pitanje je namerno bilo ovako koncipirano da bismo dobili pravi odgovor sa pravog mesta, a ne da ja prepričavam ono što jeste suština zakonskih odredbi.
Ono što je važno, a ja hoću da prokomentarišem, da se jasno vidi jedna posvećenost apsolutnom stavu, da se sve mora podrediti domaćim poljoprivrednim proizvođačima, bilo da je u pitanju poljoprivreda, voćarstvo, stočarstvo i sve grane toga.
Znači, hrana je isto što i nafta, samo domaća, stabilna, zdrava proizvodnja hrane može da obezbedi jednu apsolutnu sigurnost i stabilnost funkcionisanja Srbije kao države.
Poštujmo svoju istoriju, seljak je uvek bio taj i ta hrana sa sela koja je stizala u gradove, mnogo puta je sačuvala Srbiju i omogućila joj da ne zavisi od drugih.
Prema tome, koliko god koštalo, to se mora obezbediti.
Što se tiče sudija za prekršaje, verujem da ministar Nela Kuburović deli mišljenje sa mnom i zaista verujem da je to mali korak u budžetu ili mala rupa u budžetu ili mali trošak iz budžeta, da se neke 573 plate, koliko trenutno ima zaposlenih sudija za prekršaje ili 606 ili koliko ima sistematizovanih, izjednače sa njihovim kolegama i iskreno verujem da je to mnogo veći doprinos nezavisnosti srpskog pravosuđa, kompletiranju, jednostavno, stabilnosti u funkcionisanju sudskog sistema, nego bilo kakvi ustavni amandmani kojima će se bez razloga pokušati parlamentu Srbije iz ruku da se oduzme nadležnost za prvi izbor sudija, zamenika tužilaca, predsednika Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca, ali o tome konkretnije kada dođe vreme. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, neću vam oduzimati vreme obrazlaganjem amandmana.

Ovo je samo jedan od pokazatelja da opozicija non-stop ovde izmišlja da mi ovde pišemo nekakve fantomske amandmane. U prethodnoj seriji zakona imali smo takođe priliku da čujemo da je Vlada prihvatila izuzetan broj amandmana koje je podnela koleginica Rakić, neke amandmane koje sam podneo ja, čak neki amandmani koji su podneti i od strane članova opozicione strane.

Prema tome, ne postoje fantomski amandmani, postoji samo fantomska opozicija koja dođe u vreme ručka ili posle ručka da bi se slikala ovde. Pojede nešto o trošku građana Srbije i ode dalje. Hvala.