Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, povređen je član 27. i član 107. stav 2. ovog Poslovnika. Naime, od fantomske opozicije mi slušamo ovde uvrede kako razgovaramo o nekim fantomskim amandmanima. Amandmani postoje, amandmani su podneti, o njima se razgovara. To što nama nije teško da potrošimo vreme i uložimo napor da podnesemo dovoljno veliki broj amandmana, da jedna broj njih bude prihvaćen, da poboljšamo zakone, zaista ne vidim nikakvog osnova da to bude za vređanje od strane kolega koje su govorile o ovome iz onog dela fantomske opozicije koja se ovde pojavi samo s vremena na vreme da bi verovatno tamo potpisali spisak da su bili danas, da budu viđeni.

Dodatno, korišćenje reči pljuvanje. Nisam primetio da bilo ko ovde pljuje. Ako to rade, desilo se jedino da je gospodin Marijan Rističević bio pljunut u ovom domu i o tome smo davno raspravili.

Šta je još jedna od sramota? Posle ovoliko mandata da čovek ne zna Poslovnik, da ne zna da pravo na repliku ima svako ako ga prozove neko iz druge poslaničke grupe, da nema pojma da je Marijan Rističević član poslaničke grupe Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke, a gospodin Dragomir Karić je u drugoj poslaničkoj grupi SNS, stvarno je fantastično.

Prema tome, ja vas još molim, pošto ste vi zaduženi za red i staranje na ovoj sednici, ne vidim, nisam poneo naočare na daljinu, imam utisak da je promaja na onim vratima gore desno i da se neko lupanje čuje odande, pa molim da obezbeđenje zamolite da zatvore vrata, ako je to razlog tog lupanja koje se čuje. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, gospođo ministre, da smo imali ovaj Zakon o građevinskim proizvodima usvojen pre desetak godina zasigurno danas ne bi morala da se radi kompletna rekonstrukcija deonice autoputa od LJiga do Uba, ne bi se trošila nova sredstva, znalo bi se kakav je materijal uložen u sve to. Tako da je očigledno da ovaj zakon ima izuzetan uticaj i na infrastrukturne resurse, a i na razvoj Republike Srbije. Umesto rekonstrukcije tih nekoliko kilometara autoputa koji uopšte nisu jeftini, a koliko znam rekonstrukcije su obično i skuplje nego izgradnje novog kada se počinje od početka. Verovatno bismo dobili još bar dvadesetak kilometara novog autoputa, ali tu smo gde smo.

Nekada ni zakoni nisu nužni ako posao rade odgovorni ljudi, pa se posao uradi u roku, na odgovarajući način, u skladu sa odgovarajućim standardima, ali u svakom slučaju uz ovaj zakon će biti mnogo lakše.

Usvajanjem ovog zakona i građani Obrenovca će biti jako zadovoljni. Nismo ni do sada imali dilemu da će se rekonstrukcija ovih 22 km lokalnih puteva Piroman, Brović, Belo Polje, Veliko Polje, Mislođin koji su jednostavno bili kako bih rekao, žrtvovani zbog izgradnje autoputa, biti kvalitetno i na vreme izgrađeni i urađeni.

Ono što je dobro i što pokazuje da uvek saradnja između ministarstva i lokalne samouprave daje dobre rezultate jeste to što se tokom kompletne izgradnje deonica autoputa od Obrenovca do Uba ta saradnja zaista oslikavala na najbolji mogući način. Zaista sa pravom očekujemo da u saradnji sa ministarstvom pre nego što se bude pustila deonica u rad od Obrenovca do Čačka, kažem Čačka jer jednostavno mi to jednostavnije zvuči nego objašnjavati, jer ima nekih koji ne znaju gde je Preljina, a za Čačak su svi čuli, jednostavno građani Obrenovca će kao što su i ovih pet godina trpeli, prvenstveno meštani Velikog Polja, Brovića, Mislođina, jer su lokalni putevi kojim su dolazili do regionalnog puta izlazili i bili uništavani. Moram reći da su kompletno uništeni.

Ono što je dobro je da zaista na preporuku ministarstva lokalna samouprava je uradila ono što je trebala da uradi i urađeno je kompletno snimanje tih 22 km puta. I zaista sa pravom očekujemo da do decembra meseca, kada bude pušten autoput u svoj rad i građani Velikog Polja, Brovića, Piromana i svih onih mesta koja su trpela da bi se došlo izgradnje autoputa, mogu da osete dobrobit od upotrebe autoputa.

Jasno je da će autoput imati svoju kompletnu funkciju i za građane Obrenovca na onaj pravi odgovarajući način, jer neko trpljenje nas očekuje i u budućem periodu, biti kada se završi i most preko reke Save i poveže kompletna deonica do Jakova, jer ono što nas sada očekuje u nekom budućem periodu jeste verovatno daleko opterećeniji saobraćaj na deonici između Mislođina i praktično Umke, izlaska na ovaj put prvog reda, jer će se sav saobraćaj dodatno sliti na ovu deonicu.

Iz tog razloga mi sa pravom očekujemo da barem ovaj deo na vreme saniramo da bi jednostavno imali razloga da sa zadovoljstvom istrpimo ovo što nas čeka u narednih godinu, godinu i po dana, dok ne bude puštena i ova preostala deonica u rad, da to na lakši način izdržimo i sprovedemo. Bez vas, to zasigurno neće lako ići. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 107, povređen je član 108. Ja jesam juče zaista molio za jedno široko razumevanje čoveka koji je diplomirao u „Bona fidesu“, izgleda da je sada završio i postdiplomske studije preko veze kod Šumarca, tu preko puta u šumici u Pionirskom parku. Stvarno mi nije jasna tolika njegova želja da završi Visoku medicinsku školu u Ćupriji pa se sada brine da li tamo preko veze će neko da mu potpiše ispite da je položio, ili neće.

Neće, gospodine, tamo gde predaju ljudi od časti, dostojanstva, gde oni rade takve stvari koje ste vi navikli da vam se dešavaju, na Pravnom fakultetu, u podrumu njegovom, u „Bona fidesu“, ovde u šumici preko puta, za te postdiplomske inženjerske studije, to ne možete u Ćupriji da doživite. Morate ipak tamo da naučite da biste mogli da položite ispit.

Jasno je da možete ovde pričati sve i svašta. Kada je u pitanju neznanje i to vam se može praštati ali malicoznost, vaša pohlepnost za tim prikupljanjem tim diploma, ničim zasluženih zaista prevazilazi svaku meru i svojim ponašanjem zaista počinjete da vređate dostojanstvo ovog doma, jer niko ovde od narodnih poslanika nije prekršio niti učinio ništa niti nezakonito, niti suprotno moralu, za razliku od vas, koji ste od 2000. godine, do 2012. godine učinili sve što je nemoralno, sve što je nezakonito kada je Srbija u pitanju i nemojte bar vi da govorite o bilo kakvom dostojanstvu ili da je neko nešto učinio mimo propisa i pravila, jer vaša diploma je upravo onakva kakva ne sme da bude, vi ste ti koji ste živeli na talasu zla 12 godina i nećete doći ponovo u priliku da to činite šta god radili u ovom domu.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman koji sam podneo je praktično deo ovog zakona, a da li ćete ga usvojiti ili ne je stvar izbora. Naravno, ja ću ostati pri tome da je mesto ovom amandmanu u sklopu zakona. Zašto?

Vi ste se ovog trenutka zaista uhvatili ozbiljnog posla, a to je urediti jednu oblast koja ni na koji način nije bila uređena u Republici Srbiji, ni direktno, ni indirektno. To jeste jedan ozbiljan poduhvat, jako važan, kako za razvoj Republike Srbije, tako i za jačanje infrastrukturnih resursa koje Republika Srbija ima, ali je važno i za svakog od nas, pojedinca, koji, recimo, želi bilo šta da gradi i radi, privatno zida kuću, bilo kakav objekat.

Ovaj zakon će nama omogućiti da dobijemo potpuno jasnu sliku materijala koji koristimo za gradnju. Nećemo više morati da razmišljamo o tome da li u cementu ima više ili manje ugrađenog pepela koji se sad koristi, moći ćemo da biramo da li hoćemo da platimo možda i skuplje cement koji ne sadrži pepeo, da li ćemo koristiti građevinske blokove u koje je takođe ugrađen pepeo ili nije, koja vrsta gline. Ovo možda u prvom trenutku i deluje kao nekakvo ograničenje industriji Srbije koja se bavi građevinarstvom.

Ono što je meni bitno jeste da ste vi iskoristili jednu jako važnu reč, obzirom da ja nisam neki evro-fanatik, nisam ni neko ko se zalaže posebno za ulazak u EU, a to jeste da kažete ovde da su u pitanju srpske tehničke specifikacije. Ovo jasno ukazuje da je intencija ovog zakona i ove Vlade da se podizanjem standarda u Republici Srbiji, jednostavno dovođenjem u red oblasti koje apsolutno nisu bile uređene, stvori mogućnost da ljudi koji proizvode to plasiraju i na evropsko tržište, da mi jako dobro znamo i na jednostavan način znamo šta kupujemo. Da li će to stvoriti preduslov da se jednog dana građani Srbije lakše na referendumu izjasne hoće li ka EU ili ne? Jednostavno, zasigurno hoće. Zbog toga ćemo podržati ovaj zakon, a mislim da prihvatanjem ovakvih amandmana može da pomogne u nekakvoj daljoj realizaciji samog ovog zakona i njegovoj primeni. Hvala.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, ponovo ste dozvolili povredu člana 107. Naime, ovde je zaista povređeno dostojanstvo ove Skupštine, kad neko ko je u „Bonafidesu“ stekao diplomu Pravnog fakulteta je danas očigledno pokušavao Šumarca, dok ovaj zakon ne stupi na snagu, da stekne i nekakvu inženjersku diplomu, brani one čestite inženjere, zaista je to uvreda za ovaj Dom.

Ja zaista razumem ako on brani gospodina Šumarca i sve ono što je on radio, jer su od iste fele i tu nema nikakve dileme, nikakvog problema, ali moramo da istaknemo, da kao što je smatrao da se može doći do diplome Pravnog fakulteta, ne izlazeći na ispite, sa ovakvim istupom on pokušava da zaštiti one projektante koji su projektovali rekonstrukciju puta Obrenovac-Ub, a da nikad nisu izašli na lice mesta da vide kako taj teren izgleda. Za mene je to apsolutno neprihvatljivo, a to je pouzdana informacija. I na tu informaciju niko iz tadašnjeg ministarstva, niko tada iz Inženjerske komore koja se za to pitala, niko, pa ni nadzorni organ koji je pratio tu deonicu puta, nije reagovao. Šta sada očekujemo? Da par bitangi koje zloupotrebljavaju svoje pozicije, unižavaju i vređaju sve one inženjere koji čestito rade svoj posao.

To niste smeli da dopustite i ovakvim načinom svog izlaganja gospodin Balša Božović je povredio dostojanstvo Skupštine, kao što sam već rekao i morali ste da ga prekinete u govoru. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolili ste povredu člana 27. Vi zaista ovde morate da se starate o redu na sednici Skupštine. Dozvolili ste da kolega Marković pokaže jedno nerazumevanje i netoleranciju prema potpunoj dekoncentraciji gospodina Balše Božovića. Znate, on je danas po sopstvenoj izjavi od osam sati jutros bio sa Šumarcem i verovatno je u međuvremenu položio šest ili sedam ispita, tako da ja nisam siguran da li gospodin pravnik iz „bonafidesa“ nije postao inženjer.

Stvarno vas molim da na tome malo poradite i sa kolegama iz vladajuće garniture, da imaju obzira i tolerancije. Ipak koncentracija nije samo pitanje kad ste ustali iz kreveta, kad ste se probudili, već i to šta ste sanjali jutros od osam sati do pet popodne. Hvala.

Predsedavajući, ponovo moram da reklamiram povredu Poslovnika sa vaše strane, sada i član 103. u vezi člana 27.

Stvarno molim kolege kada komentarišu da imaju obzira da se ovde radi o „Bonafides“ pravnoj diplomi koja ne razlikuje da član 107. Poslovnika nema tri stava, ima samo dva, ali to se nije naučilo. I da je ovde možda inženjer do mraka, ako stignemo ranije da završimo ovu sednicu, čeka ga Šumarac da mu potpiše diplomu u nekoj šumi pored, možda u Pionirskom parku.



Prema tome, nemojte očekivati od tako nekoga da uopšte zna o kom amandmanu govori i šta čita. Ja vas molim, upravo iz tog razloga, da vi našoj koleginici Nataši Jovanović, napokon date reč, da žena kaže šta je stvarno i kakav je amandman napisala, da to nema nikakve veze sa ovom lažovijadom koju slušamo ovde. NJegovo neznanje ne pravda njegove laži koje iznosi.

Zahvaljujem predsedavajući.

Učinili ste povredu člana 103. jer sam imao prava i prijavio sam se da ukažem na povredu Poslovnika, odmah posle govora kolege Đurišića, iako možda sad to i nije toliko važno, ali unositi govor mržnje u ovaj dom, optuživati nekog za izmišljena ubistva, govoriti o režimu Slobodana Miloševića na takav način na kakav to oni čine i ponovo potpirivati strasti, verovatno uticaj meseca oktobra, ali ja ću vam reći da je ovde povređeno i dostojanstvo ovog doma, pozivanjem na puč, pozivanjem da se sa ulice ponovo dođe na vlast.

Mogu da razumem nervozu ovog udruženja SLIP koje je potpuno svesno da izborima ne može dobiti vlast u dogledno vreme, jer je i ne zaslužuje, ali ću ih podsetiti na sledeće, a to je da su u ovo zdanje ušli kao zadnji huligani, izvršivši puč i oskrnavivši Skupštinu Republike Srbije, opljačkavši, zapališe je tad, jer su znali da Vojislav Koštunica nije dobio 50% plus jedan glas na izborima.

Ako je gde Slobodan Milošević pogrešio, pogrešio je što nije po svaku cenu branio čast i dostojanstvo Srbije, insistiranjem da se drugi izborni krug, koji je morao da se održi, bude i održan. Ova vlast poštuje zakon, poštuje pravila igre i više niko nikada po bilo koju cenu sa ulice neće okupirati ovo zdanje. Ulica 5. oktobra koja vodi u Skupštinu ne postoji. Hvala.

Poštovani predsedavajući vi ste dozvolili povredu ponovo člana 103. jer mi niste dali reč po Poslovniku odmah čim sam se javio, a učinjena je povreda člana 107. jer nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine, gospodin Đurišić je u svom govoru pokušao da izvitoperi ono o čemu se govori ovde. Ovde niko nije rekao da su građani Srbije huligani, kriminalci, lopovi ili bilo šta slično tome. Građani Srbije 5. oktobra su sebi dozvolili jednu grešku, a to je da za šakom huligana, kriminalaca, bandita i lopova krenu na Narodnu skupštinu, krenu na televiziju Srbije i to je greška koju si i građani Republike Srbije i ja sam siguran da ih više nikada takva družina niti može niti hoće uspeti dovesti do takvog stadijuma.

Prema tome, vrlo jasno razgraničenje u svakom od govora koji su korišćeni ovde. Stoji i razlika između građana Srbije čiji je možda i opravdano nezadovoljstvo materijalnim statusom 2000. godine zloupotrebila šaka kriminalaca. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, imali smo u ovoj načelnoj raspravi prilike da čujemo sve i svašta.

Ja se divim hrabrosti pojedinaca u čiji se zaista integritet čovek baš može decidirano uveriti da, između ostalog, suze rone nad komorom inženjera i zaista je verovati onima da iskreno o tome razmišljaju koji tvrde da se nisu slikali sa Borisom Tadićem, a slikali su se, oni koji tvrde da njihov loto listić nije zaključen, a da nije uplaćena nikakva svota za taj loto listić, oni koji tvrde da nisu bili na vlaškoj listi, a bili su na vlaškoj listi, a vi procenite sami koliki je njihov integritet da bi uopšte o bilo čemu mogli da govore.

O Inženjerskoj komori, o onome što je zaista bila nužna mera, dao je sebi za pravo da govori neko ko je diplomu Pravnog fakulteta dobio u Bonafidesu, ispijajući kafice.

Ja se ne usuđujem da govorim o inženjerima iako sam se 20 godina bavio advokaturom, mnoge upoznao prilikom veštačenja, imao prilike da ih procenjujem iz razno-raznih uglova, sebi to pravo ne dajem.

Ali očigledno da što manje znaš, sebi sve više prava daješ i ja verujem da je danas nad Inženjerskom komorom, plakao neko ko nije u stanju da napiše ni običnu molbu za prijem u Inženjersku komoru, a kamoli šta drugo, a slobodan sam da to zaključim, jer nije u stanju da prebroji ni koliko član 107. Poslovnika, ima stavova.

Pre neki dan smo od tog uvaženog kolege čuli da reklamira povredu Poslovnika člana 107. stav 3. ubio sam se pokušavajući da nađem taj 3. stav, ali ne postoji, tako da možda za neki budući Poslovnik i predložimo da bude stav 3. da se čovek više ne bruka svojim velikim znanjem, stečenim u Bonafidesu.

Ali da ovu načelnu raspravu vratimo u one ozbiljne tokove, koji jesu, jer je tema previše ozbiljna i zaista se tiče građana Srbije iz svakog od mogućih uglova, a najviše iz onog o kojem govori moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, malopre.

Ja se apsolutno slažem s tim da život diktira u mnogome kako će zakon izgledati i ne vidim ništa loše u tome što se čim ministarstvo uoči određene probleme, u određenim procedurama pristupa izmenama i dopunama zakona.

Neću se složiti sa svim rešenjima i predlozima, ali Bože moj, različitosti su sasvim normalne, nešto ćemo o detaljima raspravljati kroz amandmane i jednostavno ne treba u ovom trenutku gubiti vreme, ali pitanje je o različitim razmišljanjima, kada su bukvalno nijanse u pitanju.

Onaj ko ne zna da su prihodi lokalne samouprave praktično najvažnije, koje ona sama ostvaruje urbanizam i inspekcijski poslovi, me upravo tera na nešto što mislim da je zaista ključna stvar koja ovo ministarstvo može da popravi.

Bez obzira na zabranu zapošljavanja, smatram da ovo ministarstvo mora, upravo zbog svih ovih predloženih zakona, koji su danas na dnevnom redu, da insistira kod republičke Vlade, da se lokalnim samoupravama odobri zapošljavanje ljudi, stručnih, osposobljenih koji će raditi na poslovima legalizacije i svih budućih poslova koji su vezani i za urbanizam i za inspekcijske poslove. Zašto?

Mi ne bismo danas uopšte razgovarali o legalizaciji da su nam inspekcije od kraja devedesetih godina i početka 2000. radile svoj posao, bar malo. Ne bismo danas imali stotine hiljada objekata koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola na mestima na kojima je to praktično nemoguće.

Vi pokušavate, i mi zajedno sa vama pokušavamo, da ovo dovedemo u zakonske okvire koji su prihvatljivi, ali to nije dovoljno. Mi moramo da razmišljamo o budućem koraku.

Ako ne budemo na ovakav način razmišljali o tome da u lokalnim samoupravama treba više ljudi, ali ne koji će raditi neke druge poslove, nego upravo poslove iz oblasti urbanizma i oblasti inspekcija koje su vezane za urbanizam, onda mi ovaj posao ne vodimo na odgovarajući način, ne razmišljajući o tome šta je sledeći korak koji nas čeka.

Pored ovoga, ja imam jednu veliku molbu za ovo ministarstvo, znam da zakon ne može da se piše, pa da se određene pozicije izuzimaju samo iz zakona. Kada kažem pozicije, mislim na određene teritorije.

Mi imamo, nažalost, da su poplave o kojima je kolega Neđo Jovanović na jedan drugi način govorio, u Obrenovcu i još u nekim drugim gradovima, ali za Obrenovac decidirano znam, u potpunosti uništile svu građevinsku dokumentaciju, znači kompletnu arhivu gradske opštine Obrenovac, sve je to uništila poplava i ni jednog jedinog papirića tamo više nema.

Uništena je kompletna arhiva Suda, uništena je arhiva Katastra i mi sada imamo jednu ozbiljnu situaciju koja će se pojaviti kao problem u budućoj praksi. To je, rekonstrukcija predmeta i dostavljanje i pribavljanje određenih dokaza koje čak i ovi zakoni traže, a oni jednostavno ne postoje više.

Moram vas podsetiti da je država u obavezi da poseduje tako nešto.

Da li je potrebno vršiti izmene i dopune Zakona o poplavama, pa na taj način relaksirati način rekonstrukcije predmeta, kada su u pitanju građevinske dozvole, potvrde, dokazi da je neki objekat izgrađen uz građevinsku dozvolu ili na određeni način, ohrabriti i pomoći lokalnoj samoupravi da se sa ovako malo dokaza koje može da pribavi, i ima, izvrši rekonstrukciju predmeta i time se stavi u službu građana Srbije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, napredak i nove tehnologije očigledno ne donose uvek boljitak. Ne donose onda kada neke faze treba da proprate napredak i nove tehnologije izostane. Mi o tome očigledno dugi niz godina, bolje rečeno i decenija, nismo mnogo vodili računa, i ono što jeste najjednostavnije uočljivo svakome od građana jeste ogromna količina plastične ambalaže i te vrste otpada koje možemo na svakom koraku, ako malo bolje pogledamo da vidimo da je adekvatno odloženo, ili bolje rečeno potpuno neodgovorno bačeno.

Činjenica je da ovo što se radi sa plastičnim kesama u velikim hiper marketima daje neke rezultate, s tim, što ja mogu da se složim da to što daje rezultate ne bi trebalo da ide na teret građana, kako neko od kolega ovih dana reče, već se treba iznaći mogućnost da oni koji ostvaruju profit u stvari u prodaji ili u proizvodnji, kada koriste tu vrstu ambalaže treba da snose jasno definisan iznos novčane naknade iz koje bi se mogla obezbediti sredstva da se praktično obezbedi prikupljanja i reciklaže tih materijala tamo gde jeste.

Ja ne znam da li je Ministarstvo razmišljalo o tome, ja jesam, ali ne znači da sam u pravu, da zaista ozbiljno treba razmisliti o vraćanju staklene ambalaže u upotrebu, ali one koje se zamenjuje i vraća, vratiti ponovo u upotrebu i stimulisati takav način pakovanja proizvoda, da ne deklarišemo sad bilo koji proizvod koji možemo naći u plastičnoj ambalaži posebno, jer bi to onda dugo trajalo da neko ne misli da je posebno apostrofiran, naći načina da se poreskim stimulacijama, drugim vrstama stimulacija iz bilo kojih fondova, oni koji se vrate na upotrebu tih vrsta ambalaža tipa staklene, ja se kao dete sećam da su se kupovalo kiselo mleko i mleko u staklenim flašicama koje su se vraćale, koristile sve dok ih neko fizički ne uništi, ne razbije i mislim da je to bilo daleko zdravije i jednostavnije i odgovornije prema prirodi, nego ovo što danas činimo.

Ja znam da se ovo neće svideti onima koji su iskoristili tehnologiju da bi što jednostavnije pakovali svoje proizvode i prodavali, ali pravo da vam kažem želim da živim u Srbiji, želim da moja deca i njihovi potomci ostanu da žive u jednoj zdravoj sredini, i mislim da je ovo jedan od načina, ne samo kaznenom politikom, ne restriktivnom, nego upravo stimulisanjem onih koji bi se vratili na te tako da kažem, uslovno rečeno, zdrave vrste, ono što ne zagađuju sredinu, ambalaža i upotrebu stimulisati od države na svaki mogući način. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, trenutno je jedna od stvari koja je aktuelna za Beograd, aktuelna za Obrenovac, ali mislim da je aktuelna i za Srbiju, a to je vraćanje jednoj staroj ideji i projektu, a to je da Beograd dobije deo tople vode za zagrevanje stanova iz TE „Nikola Tesla“ nekadašnji, sada je to deo EPS.

Meni je drago što se ovaj projekat shvatio za ozbiljno, ulazi u neke svoje ozbiljne tokove i vidi se da će biti i priveden nameni, kako to znaju često da kažu.

Zašto se to sada desilo, a nije se desilo pre 15 ili 20 godina, kada se govorilo o tome? Nije se desilo, jednostavno, iz tog razloga što ranije vlasti nisu vodile računa o Obrenovcu.

Ovo jeste projekat koji je važan za Beograd, doneće dosta dobra životnoj sredini, smanjiće se broj toplana koje se koriste, ali sve do sada niko nije našao razumevanja na republičkom, gradskom i opštinskom nivou da tom toplovodu priključi još jednu magistralu koja će do kraja rešiti pitanje grejanje Obrenovca i s pravom su Obrenovčani bili ljuti, uvek se tome protivili. Danas kada jedan magistralni vod, koji je ništa u odnosu na celokupnu investiciju, planira se i biće usmeren ka Obrenovcu. To je jednostavno ono što je pokazatelj kako radi, razmišlja i svoju politiku u oblasti i energetike, ali i ekologije sprovodi odgovorna vlast n a svim nivoima, vodeći računa i o Beogradu, ali nezanemarujući interese građana Obrenovca, koji inače decenijama najviše trpe zbog toga što su najveća elektrana u Srbiji u Obrenovcu. Tako treba nastaviti. Hvala svima na tom razmišljanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, ja ću se složiti sa jednom vašom jučerašnjom konstatacijom da mi za izvesno vreme Srbiju nećemo prepoznati.

Očigledno je krajnje vreme da mi odlučimo kakva će Srbija biti za pet ili deset godina, da li će to biti Srbija za koju mi tvrdimo da se sa njom dičimo zato što je lepa, zdrava, čista, sa čistim vazduhom, vodom ili će postati smetlište.

Tome smo svi zaslužni. Složićete se, ja ću narodnim rečnikom reći, đubreta se u Srbiji nakupilo u svakom mogućem obliku. Ovo nije akcija koju možete sprovodi samo sa jednom nivoa. Slažem se da mnogo toga leži na lokalnoj samoupravi, ali složićete se da mnogo toga leži i na ministarstvu i na ljudima koji rade u i pri ministarstvu.

Znate, pomalo nekad deluje besmisleno kada vidite ogromne napore EPS da recimo u Obrenovcu, tamo gde živim, pa mi je to najpoznatije, pokrene postupak odsumporavanja, odnosno da dođe, praktično obezbedi proceduru odumporavanja, da elektro filteri rade na najbolji mogući način, da se smanji zagađenje, a sa druge strane imamo da u Obrenovcu, svi znaju u Srbiji, prethodnih godinu dana, iskopamo više desetina tona opasnog, ja to kažem, otrovnog, kancerogenog otpada.

Znate, građani Srbije vole Srbiju i to je ono što nije sporno. I svako od građana Srbije, ja sam siguran da će pomagati i ministarstvu i lokalnoj samoupravi i svakome, samo mu treba objasniti metodologiju kako to da čine. Ali, građani Srbije ne mogu da rade ono što treba i moraju da rade inspektori.

Ja imam utisak da je malo konformizma preteranog u inspekcijama bilo i nadam se da će se nešto promeniti i da se menja u tom pravcu. Znate, ako vaš inspektor ispuni svoju kvotu i normu tako što piše prijave za koje ne mora da izađe uopšte iz kancelarije gledajući tamo parametre koji se dostavljaju iz raznoraznih javnih preduzeća, jer ona to poštuju, ona su dužna to da rade, a nije otpratio puteve opasnog otpada, nije ispratio da li je opasni otpad koji je ušao u Srbiju završio u Obrenovcu, u Topoli, zakopan tamo na nečijem imanju, ili je opasni otpad koji je nastao u Srbiji zakopan u Srbiji, ili spaljen, ili uništen, on nije uradio ništa dobro.

Javna preduzeća u Srbiji, ja nemam nameru da štitim nikog, mogu i čine onoliko koliko im budžet dozvoljava. Progoniti ih je besmisleno. Na tome praviti karijeru i biti hrabar, a teret odgovornosti za obaveštavanje i praćenje monitoringa prebacivati na građane, zaista ćete se složiti da to nije u redu.

Prihvatiću ja delimično objašnjenje da nema ni dovoljno inspektora. Tražite, podržaćemo da dobijete još više inspektora, ali inspektori su ti koji su obučeni da otprate put opasnog otpada od njegovog nastanka ili ulaska do izlaska ili do uništenja. Ne mogu to činiti samo građani Srbije, oni mogu da budu podrška u svemu tome, svesni. A da bismo bili i o tome kompletno svesni, mislim da treba da predložite na Vladi da se ozbiljno razmotri da li u škole od prvog razreda treba uvesti predmet koji će se zvati obrazovanje vezano za ekologiju i zdravu životnu sredinu. Hvala.

Zahvaljujem se, kolega.

Povredili ste član 109. Mogu da razumem da nije bio uključen mikrofon gospođi Jerkov, ali je bilo nemoguće ne čuti ovde u sali da se direktno obratila gospodinu Orliću, a ujedno tim i svim poslanicima koji stoje iza onoga što je gospodin Orlić komentarisao – vi ste monstrumi.

Ako ste vi u stanju da pređete preko ovakve uvrede, preko ovakve kvalifikacije koja je rečena poslanicima, ja se izvinjavam, čak i po cenu toga da poremetim tok rasprave, iako su neki došli namerno da to učine ovde pred sam kraj, izvinjavam se, žao mi je, ali moram da insistiram na tome da vi primenite odredbu člana 109, iako nije to popularno tražiti kada su osobe suprotnog pola u pitanju. To se nikad ne doživi na dobar način, ali ono što je rečeno ima posebnu težinu i zaista je izuzetno više nego uvredljivo i ponižavajuće za ovaj dom.

Zaista molim da vi reagujete na to, bez obzira što to nije bilo rečeno u mikrofon, ali se jasno čulo u sali.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali vas molim da preduzmete odgovarajuće mere. Hvala.