Zahvaljujem.

Predsedavajući, ponovo ste dozvolili povredu člana 107. Naime, ovde je zaista povređeno dostojanstvo ove Skupštine, kad neko ko je u „Bonafidesu“ stekao diplomu Pravnog fakulteta je danas očigledno pokušavao Šumarca, dok ovaj zakon ne stupi na snagu, da stekne i nekakvu inženjersku diplomu, brani one čestite inženjere, zaista je to uvreda za ovaj Dom.

Ja zaista razumem ako on brani gospodina Šumarca i sve ono što je on radio, jer su od iste fele i tu nema nikakve dileme, nikakvog problema, ali moramo da istaknemo, da kao što je smatrao da se može doći do diplome Pravnog fakulteta, ne izlazeći na ispite, sa ovakvim istupom on pokušava da zaštiti one projektante koji su projektovali rekonstrukciju puta Obrenovac-Ub, a da nikad nisu izašli na lice mesta da vide kako taj teren izgleda. Za mene je to apsolutno neprihvatljivo, a to je pouzdana informacija. I na tu informaciju niko iz tadašnjeg ministarstva, niko tada iz Inženjerske komore koja se za to pitala, niko, pa ni nadzorni organ koji je pratio tu deonicu puta, nije reagovao. Šta sada očekujemo? Da par bitangi koje zloupotrebljavaju svoje pozicije, unižavaju i vređaju sve one inženjere koji čestito rade svoj posao.

To niste smeli da dopustite i ovakvim načinom svog izlaganja gospodin Balša Božović je povredio dostojanstvo Skupštine, kao što sam već rekao i morali ste da ga prekinete u govoru. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dozvolili ste povredu člana 27. Vi zaista ovde morate da se starate o redu na sednici Skupštine. Dozvolili ste da kolega Marković pokaže jedno nerazumevanje i netoleranciju prema potpunoj dekoncentraciji gospodina Balše Božovića. Znate, on je danas po sopstvenoj izjavi od osam sati jutros bio sa Šumarcem i verovatno je u međuvremenu položio šest ili sedam ispita, tako da ja nisam siguran da li gospodin pravnik iz „bonafidesa“ nije postao inženjer.

Stvarno vas molim da na tome malo poradite i sa kolegama iz vladajuće garniture, da imaju obzira i tolerancije. Ipak koncentracija nije samo pitanje kad ste ustali iz kreveta, kad ste se probudili, već i to šta ste sanjali jutros od osam sati do pet popodne. Hvala.

Predsedavajući, ponovo moram da reklamiram povredu Poslovnika sa vaše strane, sada i član 103. u vezi člana 27.

Stvarno molim kolege kada komentarišu da imaju obzira da se ovde radi o „Bonafides“ pravnoj diplomi koja ne razlikuje da član 107. Poslovnika nema tri stava, ima samo dva, ali to se nije naučilo. I da je ovde možda inženjer do mraka, ako stignemo ranije da završimo ovu sednicu, čeka ga Šumarac da mu potpiše diplomu u nekoj šumi pored, možda u Pionirskom parku.



Prema tome, nemojte očekivati od tako nekoga da uopšte zna o kom amandmanu govori i šta čita. Ja vas molim, upravo iz tog razloga, da vi našoj koleginici Nataši Jovanović, napokon date reč, da žena kaže šta je stvarno i kakav je amandman napisala, da to nema nikakve veze sa ovom lažovijadom koju slušamo ovde. NJegovo neznanje ne pravda njegove laži koje iznosi.

Zahvaljujem predsedavajući.

Učinili ste povredu člana 103. jer sam imao prava i prijavio sam se da ukažem na povredu Poslovnika, odmah posle govora kolege Đurišića, iako možda sad to i nije toliko važno, ali unositi govor mržnje u ovaj dom, optuživati nekog za izmišljena ubistva, govoriti o režimu Slobodana Miloševića na takav način na kakav to oni čine i ponovo potpirivati strasti, verovatno uticaj meseca oktobra, ali ja ću vam reći da je ovde povređeno i dostojanstvo ovog doma, pozivanjem na puč, pozivanjem da se sa ulice ponovo dođe na vlast.

Mogu da razumem nervozu ovog udruženja SLIP koje je potpuno svesno da izborima ne može dobiti vlast u dogledno vreme, jer je i ne zaslužuje, ali ću ih podsetiti na sledeće, a to je da su u ovo zdanje ušli kao zadnji huligani, izvršivši puč i oskrnavivši Skupštinu Republike Srbije, opljačkavši, zapališe je tad, jer su znali da Vojislav Koštunica nije dobio 50% plus jedan glas na izborima.

Ako je gde Slobodan Milošević pogrešio, pogrešio je što nije po svaku cenu branio čast i dostojanstvo Srbije, insistiranjem da se drugi izborni krug, koji je morao da se održi, bude i održan. Ova vlast poštuje zakon, poštuje pravila igre i više niko nikada po bilo koju cenu sa ulice neće okupirati ovo zdanje. Ulica 5. oktobra koja vodi u Skupštinu ne postoji. Hvala.

Poštovani predsedavajući vi ste dozvolili povredu ponovo člana 103. jer mi niste dali reč po Poslovniku odmah čim sam se javio, a učinjena je povreda člana 107. jer nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine, gospodin Đurišić je u svom govoru pokušao da izvitoperi ono o čemu se govori ovde. Ovde niko nije rekao da su građani Srbije huligani, kriminalci, lopovi ili bilo šta slično tome. Građani Srbije 5. oktobra su sebi dozvolili jednu grešku, a to je da za šakom huligana, kriminalaca, bandita i lopova krenu na Narodnu skupštinu, krenu na televiziju Srbije i to je greška koju si i građani Republike Srbije i ja sam siguran da ih više nikada takva družina niti može niti hoće uspeti dovesti do takvog stadijuma.

Prema tome, vrlo jasno razgraničenje u svakom od govora koji su korišćeni ovde. Stoji i razlika između građana Srbije čiji je možda i opravdano nezadovoljstvo materijalnim statusom 2000. godine zloupotrebila šaka kriminalaca. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, imali smo u ovoj načelnoj raspravi prilike da čujemo sve i svašta.

Ja se divim hrabrosti pojedinaca u čiji se zaista integritet čovek baš može decidirano uveriti da, između ostalog, suze rone nad komorom inženjera i zaista je verovati onima da iskreno o tome razmišljaju koji tvrde da se nisu slikali sa Borisom Tadićem, a slikali su se, oni koji tvrde da njihov loto listić nije zaključen, a da nije uplaćena nikakva svota za taj loto listić, oni koji tvrde da nisu bili na vlaškoj listi, a bili su na vlaškoj listi, a vi procenite sami koliki je njihov integritet da bi uopšte o bilo čemu mogli da govore.

O Inženjerskoj komori, o onome što je zaista bila nužna mera, dao je sebi za pravo da govori neko ko je diplomu Pravnog fakulteta dobio u Bonafidesu, ispijajući kafice.

Ja se ne usuđujem da govorim o inženjerima iako sam se 20 godina bavio advokaturom, mnoge upoznao prilikom veštačenja, imao prilike da ih procenjujem iz razno-raznih uglova, sebi to pravo ne dajem.

Ali očigledno da što manje znaš, sebi sve više prava daješ i ja verujem da je danas nad Inženjerskom komorom, plakao neko ko nije u stanju da napiše ni običnu molbu za prijem u Inženjersku komoru, a kamoli šta drugo, a slobodan sam da to zaključim, jer nije u stanju da prebroji ni koliko član 107. Poslovnika, ima stavova.

Pre neki dan smo od tog uvaženog kolege čuli da reklamira povredu Poslovnika člana 107. stav 3. ubio sam se pokušavajući da nađem taj 3. stav, ali ne postoji, tako da možda za neki budući Poslovnik i predložimo da bude stav 3. da se čovek više ne bruka svojim velikim znanjem, stečenim u Bonafidesu.

Ali da ovu načelnu raspravu vratimo u one ozbiljne tokove, koji jesu, jer je tema previše ozbiljna i zaista se tiče građana Srbije iz svakog od mogućih uglova, a najviše iz onog o kojem govori moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, malopre.

Ja se apsolutno slažem s tim da život diktira u mnogome kako će zakon izgledati i ne vidim ništa loše u tome što se čim ministarstvo uoči određene probleme, u određenim procedurama pristupa izmenama i dopunama zakona.

Neću se složiti sa svim rešenjima i predlozima, ali Bože moj, različitosti su sasvim normalne, nešto ćemo o detaljima raspravljati kroz amandmane i jednostavno ne treba u ovom trenutku gubiti vreme, ali pitanje je o različitim razmišljanjima, kada su bukvalno nijanse u pitanju.

Onaj ko ne zna da su prihodi lokalne samouprave praktično najvažnije, koje ona sama ostvaruje urbanizam i inspekcijski poslovi, me upravo tera na nešto što mislim da je zaista ključna stvar koja ovo ministarstvo može da popravi.

Bez obzira na zabranu zapošljavanja, smatram da ovo ministarstvo mora, upravo zbog svih ovih predloženih zakona, koji su danas na dnevnom redu, da insistira kod republičke Vlade, da se lokalnim samoupravama odobri zapošljavanje ljudi, stručnih, osposobljenih koji će raditi na poslovima legalizacije i svih budućih poslova koji su vezani i za urbanizam i za inspekcijske poslove. Zašto?

Mi ne bismo danas uopšte razgovarali o legalizaciji da su nam inspekcije od kraja devedesetih godina i početka 2000. radile svoj posao, bar malo. Ne bismo danas imali stotine hiljada objekata koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola na mestima na kojima je to praktično nemoguće.

Vi pokušavate, i mi zajedno sa vama pokušavamo, da ovo dovedemo u zakonske okvire koji su prihvatljivi, ali to nije dovoljno. Mi moramo da razmišljamo o budućem koraku.

Ako ne budemo na ovakav način razmišljali o tome da u lokalnim samoupravama treba više ljudi, ali ne koji će raditi neke druge poslove, nego upravo poslove iz oblasti urbanizma i oblasti inspekcija koje su vezane za urbanizam, onda mi ovaj posao ne vodimo na odgovarajući način, ne razmišljajući o tome šta je sledeći korak koji nas čeka.

Pored ovoga, ja imam jednu veliku molbu za ovo ministarstvo, znam da zakon ne može da se piše, pa da se određene pozicije izuzimaju samo iz zakona. Kada kažem pozicije, mislim na određene teritorije.

Mi imamo, nažalost, da su poplave o kojima je kolega Neđo Jovanović na jedan drugi način govorio, u Obrenovcu i još u nekim drugim gradovima, ali za Obrenovac decidirano znam, u potpunosti uništile svu građevinsku dokumentaciju, znači kompletnu arhivu gradske opštine Obrenovac, sve je to uništila poplava i ni jednog jedinog papirića tamo više nema.

Uništena je kompletna arhiva Suda, uništena je arhiva Katastra i mi sada imamo jednu ozbiljnu situaciju koja će se pojaviti kao problem u budućoj praksi. To je, rekonstrukcija predmeta i dostavljanje i pribavljanje određenih dokaza koje čak i ovi zakoni traže, a oni jednostavno ne postoje više.

Moram vas podsetiti da je država u obavezi da poseduje tako nešto.

Da li je potrebno vršiti izmene i dopune Zakona o poplavama, pa na taj način relaksirati način rekonstrukcije predmeta, kada su u pitanju građevinske dozvole, potvrde, dokazi da je neki objekat izgrađen uz građevinsku dozvolu ili na određeni način, ohrabriti i pomoći lokalnoj samoupravi da se sa ovako malo dokaza koje može da pribavi, i ima, izvrši rekonstrukciju predmeta i time se stavi u službu građana Srbije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, napredak i nove tehnologije očigledno ne donose uvek boljitak. Ne donose onda kada neke faze treba da proprate napredak i nove tehnologije izostane. Mi o tome očigledno dugi niz godina, bolje rečeno i decenija, nismo mnogo vodili računa, i ono što jeste najjednostavnije uočljivo svakome od građana jeste ogromna količina plastične ambalaže i te vrste otpada koje možemo na svakom koraku, ako malo bolje pogledamo da vidimo da je adekvatno odloženo, ili bolje rečeno potpuno neodgovorno bačeno.

Činjenica je da ovo što se radi sa plastičnim kesama u velikim hiper marketima daje neke rezultate, s tim, što ja mogu da se složim da to što daje rezultate ne bi trebalo da ide na teret građana, kako neko od kolega ovih dana reče, već se treba iznaći mogućnost da oni koji ostvaruju profit u stvari u prodaji ili u proizvodnji, kada koriste tu vrstu ambalaže treba da snose jasno definisan iznos novčane naknade iz koje bi se mogla obezbediti sredstva da se praktično obezbedi prikupljanja i reciklaže tih materijala tamo gde jeste.

Ja ne znam da li je Ministarstvo razmišljalo o tome, ja jesam, ali ne znači da sam u pravu, da zaista ozbiljno treba razmisliti o vraćanju staklene ambalaže u upotrebu, ali one koje se zamenjuje i vraća, vratiti ponovo u upotrebu i stimulisati takav način pakovanja proizvoda, da ne deklarišemo sad bilo koji proizvod koji možemo naći u plastičnoj ambalaži posebno, jer bi to onda dugo trajalo da neko ne misli da je posebno apostrofiran, naći načina da se poreskim stimulacijama, drugim vrstama stimulacija iz bilo kojih fondova, oni koji se vrate na upotrebu tih vrsta ambalaža tipa staklene, ja se kao dete sećam da su se kupovalo kiselo mleko i mleko u staklenim flašicama koje su se vraćale, koristile sve dok ih neko fizički ne uništi, ne razbije i mislim da je to bilo daleko zdravije i jednostavnije i odgovornije prema prirodi, nego ovo što danas činimo.

Ja znam da se ovo neće svideti onima koji su iskoristili tehnologiju da bi što jednostavnije pakovali svoje proizvode i prodavali, ali pravo da vam kažem želim da živim u Srbiji, želim da moja deca i njihovi potomci ostanu da žive u jednoj zdravoj sredini, i mislim da je ovo jedan od načina, ne samo kaznenom politikom, ne restriktivnom, nego upravo stimulisanjem onih koji bi se vratili na te tako da kažem, uslovno rečeno, zdrave vrste, ono što ne zagađuju sredinu, ambalaža i upotrebu stimulisati od države na svaki mogući način. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, trenutno je jedna od stvari koja je aktuelna za Beograd, aktuelna za Obrenovac, ali mislim da je aktuelna i za Srbiju, a to je vraćanje jednoj staroj ideji i projektu, a to je da Beograd dobije deo tople vode za zagrevanje stanova iz TE „Nikola Tesla“ nekadašnji, sada je to deo EPS.

Meni je drago što se ovaj projekat shvatio za ozbiljno, ulazi u neke svoje ozbiljne tokove i vidi se da će biti i priveden nameni, kako to znaju često da kažu.

Zašto se to sada desilo, a nije se desilo pre 15 ili 20 godina, kada se govorilo o tome? Nije se desilo, jednostavno, iz tog razloga što ranije vlasti nisu vodile računa o Obrenovcu.

Ovo jeste projekat koji je važan za Beograd, doneće dosta dobra životnoj sredini, smanjiće se broj toplana koje se koriste, ali sve do sada niko nije našao razumevanja na republičkom, gradskom i opštinskom nivou da tom toplovodu priključi još jednu magistralu koja će do kraja rešiti pitanje grejanje Obrenovca i s pravom su Obrenovčani bili ljuti, uvek se tome protivili. Danas kada jedan magistralni vod, koji je ništa u odnosu na celokupnu investiciju, planira se i biće usmeren ka Obrenovcu. To je jednostavno ono što je pokazatelj kako radi, razmišlja i svoju politiku u oblasti i energetike, ali i ekologije sprovodi odgovorna vlast n a svim nivoima, vodeći računa i o Beogradu, ali nezanemarujući interese građana Obrenovca, koji inače decenijama najviše trpe zbog toga što su najveća elektrana u Srbiji u Obrenovcu. Tako treba nastaviti. Hvala svima na tom razmišljanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, ja ću se složiti sa jednom vašom jučerašnjom konstatacijom da mi za izvesno vreme Srbiju nećemo prepoznati.

Očigledno je krajnje vreme da mi odlučimo kakva će Srbija biti za pet ili deset godina, da li će to biti Srbija za koju mi tvrdimo da se sa njom dičimo zato što je lepa, zdrava, čista, sa čistim vazduhom, vodom ili će postati smetlište.

Tome smo svi zaslužni. Složićete se, ja ću narodnim rečnikom reći, đubreta se u Srbiji nakupilo u svakom mogućem obliku. Ovo nije akcija koju možete sprovodi samo sa jednom nivoa. Slažem se da mnogo toga leži na lokalnoj samoupravi, ali složićete se da mnogo toga leži i na ministarstvu i na ljudima koji rade u i pri ministarstvu.

Znate, pomalo nekad deluje besmisleno kada vidite ogromne napore EPS da recimo u Obrenovcu, tamo gde živim, pa mi je to najpoznatije, pokrene postupak odsumporavanja, odnosno da dođe, praktično obezbedi proceduru odumporavanja, da elektro filteri rade na najbolji mogući način, da se smanji zagađenje, a sa druge strane imamo da u Obrenovcu, svi znaju u Srbiji, prethodnih godinu dana, iskopamo više desetina tona opasnog, ja to kažem, otrovnog, kancerogenog otpada.

Znate, građani Srbije vole Srbiju i to je ono što nije sporno. I svako od građana Srbije, ja sam siguran da će pomagati i ministarstvu i lokalnoj samoupravi i svakome, samo mu treba objasniti metodologiju kako to da čine. Ali, građani Srbije ne mogu da rade ono što treba i moraju da rade inspektori.

Ja imam utisak da je malo konformizma preteranog u inspekcijama bilo i nadam se da će se nešto promeniti i da se menja u tom pravcu. Znate, ako vaš inspektor ispuni svoju kvotu i normu tako što piše prijave za koje ne mora da izađe uopšte iz kancelarije gledajući tamo parametre koji se dostavljaju iz raznoraznih javnih preduzeća, jer ona to poštuju, ona su dužna to da rade, a nije otpratio puteve opasnog otpada, nije ispratio da li je opasni otpad koji je ušao u Srbiju završio u Obrenovcu, u Topoli, zakopan tamo na nečijem imanju, ili je opasni otpad koji je nastao u Srbiji zakopan u Srbiji, ili spaljen, ili uništen, on nije uradio ništa dobro.

Javna preduzeća u Srbiji, ja nemam nameru da štitim nikog, mogu i čine onoliko koliko im budžet dozvoljava. Progoniti ih je besmisleno. Na tome praviti karijeru i biti hrabar, a teret odgovornosti za obaveštavanje i praćenje monitoringa prebacivati na građane, zaista ćete se složiti da to nije u redu.

Prihvatiću ja delimično objašnjenje da nema ni dovoljno inspektora. Tražite, podržaćemo da dobijete još više inspektora, ali inspektori su ti koji su obučeni da otprate put opasnog otpada od njegovog nastanka ili ulaska do izlaska ili do uništenja. Ne mogu to činiti samo građani Srbije, oni mogu da budu podrška u svemu tome, svesni. A da bismo bili i o tome kompletno svesni, mislim da treba da predložite na Vladi da se ozbiljno razmotri da li u škole od prvog razreda treba uvesti predmet koji će se zvati obrazovanje vezano za ekologiju i zdravu životnu sredinu. Hvala.

Zahvaljujem se, kolega.

Povredili ste član 109. Mogu da razumem da nije bio uključen mikrofon gospođi Jerkov, ali je bilo nemoguće ne čuti ovde u sali da se direktno obratila gospodinu Orliću, a ujedno tim i svim poslanicima koji stoje iza onoga što je gospodin Orlić komentarisao – vi ste monstrumi.

Ako ste vi u stanju da pređete preko ovakve uvrede, preko ovakve kvalifikacije koja je rečena poslanicima, ja se izvinjavam, čak i po cenu toga da poremetim tok rasprave, iako su neki došli namerno da to učine ovde pred sam kraj, izvinjavam se, žao mi je, ali moram da insistiram na tome da vi primenite odredbu člana 109, iako nije to popularno tražiti kada su osobe suprotnog pola u pitanju. To se nikad ne doživi na dobar način, ali ono što je rečeno ima posebnu težinu i zaista je izuzetno više nego uvredljivo i ponižavajuće za ovaj dom.

Zaista molim da vi reagujete na to, bez obzira što to nije bilo rečeno u mikrofon, ali se jasno čulo u sali.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali vas molim da preduzmete odgovarajuće mere. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažene kolege, poštovani ministre sa saradnicima, na član 2. Predloga zakona podneo sam amandman predlažući da se u prvom stavu reči šest meseci izbrišu i da se umesto njih stavi rok od tri meseca.

Naime, za razliku od mojih kolega koje su imale drugačije razmišljanje u ranijoj debati po ovom članu, a kada se uzme u obzir da se ovde ne radi o obaveznom osiguranju u smislu Zakona o PIO, već mogućnosti da se ljudi dobrovoljno osiguraju, smatram da je apsolutno u duhu sa izmenama i dopunama koje nam nudi ovaj Predlog zakona, da se rok skrati na šest meseci.

Zašto? Svojstvo osiguranika, praktično dobrovoljnog osiguranika, prestaje danom za koji se on opredeli da to prestane ili ukoliko, kako se predlaže izmenom i dopunom, ne plati u roku od šest meseci doprinose na koje se obavezao da će platiti.

Smatram da je rok od šest meseci u ovoj situaciji predug rok, koji će samo stvarati ogromno dugovanje koje će, jednostavno, posle toga biti nešto što onaj ko je želeo da postigne nešto korisno za sebe, doći u situaciju da sam sebi stvori obavezu koju nije u mogućnosti da ispuni.

Produžavanje roka na 12 meseci zaista bi te korisnike dovelo u još nepovoljniju situaciju od ovoga što zakon nudi, a mislim da je sasvim primereno da se ovaj rok skrati na tri meseca, jer stavom 2. člana 15. koji se ne menja, kaže se da se izuzetno na zahtev lica pravo na osiguranje može steći i 30 dana pre podnošenja zahteva. Tako da, kada se jedno i drugo uzme u obzir, i sa ovim skraćenjem na tri meseca, praktično bio bi pokriven mogući period od četiri meseca u kojem neko može da reaguje i ispuni svoje obaveze i da pokrije radni staž, a da smanji rizik od dugovanja prema penzijsko invalidskom osiguranju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, Predlogom zakona o izmenama i dopunama u članu 3. ste predložili da se izvrši korekcija u članu 20, i to u stavu 3. kada se radi o mogućem snižavanju starosne granice na 50 godina života i tu ste predložili da se pravo na ovo sniženje može dati onima koji imaj dve trećine efektivno provedenog radnog staža na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Iz razloga pravičnosti i pravednosti, uzimajući u obzir sve aspekte koji mogu uticati i na ovaj član, ja sam predložio amandman kojim sam predložio korekciju ovog vašeg predloga i to u toliko što bi se umesto dve trećine radnog staža, kao minimuma provedenog sa uvećanim stažom osiguranja, tražilo jedna polovina.

Obzirom da su mnogi uslovi dozvoljavali da se sa zasnivanjem radnog odnosa u neka ranija vremena, imamo dosta takvih situacija, započinjalo sa 15 godina života. Mislim da je ovaj uslov sa jednom polovinom računanja ovog staža, kako ga mi u žargonu zovemo beneficiranog, pogotovo ovog sa najvećim uvećanjem, zaista realan razlog i realna osnova da se ovakva korekcija usvoji, obzirom na sve one uslove za koje možemo proceniti da su ti ljudi koji su radili na ovakvim poslovima imali tokom svog radnog veka i da ćemo ih time izjednačiti sa onima koji nisu radili po posebnim uslovima i nemaju pravo na sniženje do 50 godina života kao gornje starosne granice za odlazak u penziju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, podneo sam amandman na član 1. zakona, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, sa namerom da pokušam da doprinesem nameri predlagača ovog zakona, a to je da se na jasan i precizan način izmenom odredbe člana 12. ona usaglasi i sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Naime, ono što ja predlažem jeste da se pored onoga što je Predlogom zakona nama ovde stavljeno na razmatranje, a to je da se brišu reči kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova u upravljanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava, da se one brišu iz stava 2. člana 12, da se pored toga brišu reči „ i zastupanje“.

Naime, smatram da je ovakva korekcija nužna da bi ovo bilo u potpunosti usklađeno sa Zakonom o privrednim društvima i ovim je jasna intencija predlagača zakona da se osim ovog usaglašavanja ovo eksplicitno odnosi samo na osnivače ili članove društava koji obavljaju ovakve poslove u korist društva.

Znači, komentari koje smo mi slušali juče ili su zlonamerni ili kolege uvažene nisu ni pročitale Predlog zakona jer su govorili o tome da će ovo otvoriti manipulativni prostor da se gazda kao poslodavac i radnici dogovore da se fiktivno piše manja plata, itd. Ne. Ovo nema nikakve veze sa zaposlenima u ovim privrednim društvima, ovo se isključivo odnosi na osnivače ili kako mi to žargonski volimo da kažemo – odnosi na vlasnike.

Ovim će se ispraviti jedna nepravda, a to je da oni koji nisu mogli da budu u radnom odnosu, a mogli su da dobiju inostrane penzije upravo zbog odredbi iz Zakona o privrednim društvima i ovom kolizijom kojom se otklanja, ovim zakonom, a mislim da se sa ovim amandmanom otklanja u potpunosti, će moći da ostvare prava koja mogu da povuku iz stranih država kada je penzija u pitanju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zaista je neprimereno čuti ovakve reči od nekoga ko zaista nema pravo da ih izgovori, a govori o Aleksandru Vulinu, koji svoj posao najčestitije radi.

Isto tako, mislim da je gospodin Orlić preterao u svojim zahtevima i predlozima, kada je u pitanju gospodin koji je izazvao ovu repliku, jer nije za očekivati da će vratiti sav taj novac koji ste vi pominjali. Za početak, trebali ste da mu predložite da vrati onaj novac koji je na prevaru uzeo od manastira Hilandar. Radi se o mnogo manjoj sumi para, pa za početak da budemo skromni u zahtevima, ali bar da nešto postepeno pređe u naviku sa njihove strane.

Inače, skrenuta mi je pažnja, ja sam taj njihov savez nazivao SLIP – savez lopova i prevaranata, ali kažu da sada ne treba tako da se zove nego SLJIP. To SLJIP nije savez ljopova i prevaranata zato što se međusobno podržavaju sa šiptarskim teroristima koji traže potpunu autonomiju Kosova, nego zato što je tačan naziv tog udruženja savez ljotićevaca i prevaranata. Hvala.