Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada neka država ima situaciju koju smo mi imali do 2012. godine, a to je BDP od minus 3,1%, rekordno visoku stopu nezaposlenosti od 27%, ogroman višak zaposlenih u javnom sektoru i uništenu privredu, jedino što je moglo da se uradi u takvim okolnostima jesu mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjivanje javne potrošnje kako bi se smanjio deficit i ogroman javni dug koji smo nasledili od prethodnog režima.

Fiskalnu konsolidaciju smo uspešno sproveli i danas imamo stabilizovane javne finansije. Danas, umesto deficita u budžetu koji smo imali za vreme DOS režima, imamo suficit u budžetu tri godine za redom.

Umesto BDP-a od minus 3,1% imamo rast BDP-a od 4,5%. Dakle, danas smo u situaciji da možemo da govorimo o realizaciji infrastrukturnih projekata.

Danas je srpska ekonomija toliko ojačala da smo u situaciji da raspravljamo o posebnom zakonu u kome su definisani posebni uslovi za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Osim što je zakon u funkciji jačanja sistema nacionalne bezbednosti, cilj zakona je jačanje sektora građevinarstva. Zakonom je precizirano da će se u izgradnji stanova angažovati isključivo domaći privredni subjekti.

Dakle, sa jedne strane stambeno zbrinjavamo ljude koji rade najteži posao u našoj državi, ljude koji brane pravo našega naroda na slobodu i koji brinu o našoj bezbednosti, dok sa druge strane, angažovanjem velikog broja privrednih subjekata, utičemo na rast BDP-a, utičemo na rast životnog standarda, onih ljudi koji će biti angažovani na realizaciji ovakvih projekata i utičemo, uostalom, na privredni razvoj u Republici Srbiji.

Upravo najveći rast broja zaposlenih u prvom kvartalu 2019. godine smo imali u odnosu na prvi kvartal 2018. godine u sektoru prerađivačke industrije i u sektoru građevinarstva. I to je, čini mi se, ukupno oko 32.500 naših građana je više zaposleno ove godine nego prethodne u ova dva sektora koja sam navela.

Do 2012. godine imali smo rast broja zaposlenih samo u javnom sektoru, a plate i taj višak zaposlenih u javnom sektoru i svi ostali koji su tada radili u javnom sektoru, plate su se isplaćivale od veoma skupih kredita koje smo uzimali u inostranstvu.

Danas imamo ekonomiju zasnovanu na zdravim osnovama. Danas nam više ljudi radi u privatnom sektoru, nego u javnom, što je i bio cilj Vlade Republike Srbije, a to je zato što se smanjio jaz u visini zarade između privatnog i javnog sektora.

Kada je u pitanju izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, bitno je da se ovim izmenama i dopunama zakona predviđa veći broj lica koji će ostvariti pravo na stambeno zbrinjavanje, a to su borci, članovi njihovih porodica i vojni invalidi. Dakle, izgradnja stanova u ove svrhe, znači za pripadnike snaga bezbednosti, je bila gotovo nezamisliva do 2012. godine, a danas imamo situaciju da smo od 8. februara počeli sa izgradnjom stanova u dva grada, a to su Niš i Vranje. Od 22. aprila smo počeli sa izgradnjom u Kragujevcu i Kraljevu, dok se krajem avgusta očekuje izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti i u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, a od oktobra i u Beogradu.

Najbitnije je da se planira da se ovaj projekat proširi i na profesore i lekare, što je zaista dobro.

Dakle, Srbija je danas ekonomski jaka. Možemo da se pohvalimo i sa time da je u toku realizacija infrastrukturnih projekata u ukupnoj vrednosti od 14,5 milijardi evra. Važni partneri su nam Kina, koja učestvuje sa pet milijardi evra u izgradnji putne infrastrukture. Tu je i Rusija, koja učestvuje u izgradnji dispečerskog centra i na rekonstrukciji barske pruge i tu su mnogi drugi inostrani partneri koji u Srbiji vide ozbiljnog i sigurnog partnera.

Poštovana ministarko Mihajlović, ne samo da ste u saradnji sa svim članovima Vlade uspeli da u periodu od 2014. godine do 2018. godine izgradite ukupno 446 kilometara novog auto-puta i da je u toku izgradnja 103 kilometra, već vi uporedo radite na rekonstrukciji postojećih puteva. Nedavno ste u kampu Koridora Srbija u Beloj Palanci održali sastanak sa predstavnicima opština Topličkog okruga i tom prilikom ste najavili da će upravo u Prokuplju, Žitorađi, Blacu i Kuršumliji, odakle ja dolazim, biti uloženo oko 2,6 milijardi dinara za izgradnju putne infrastrukture, što je dobro ne samo za razvoj čitave Toplice, već je dobro za celu Srbiju.

Kada jedna država ima dobre puteve, eto nama novih turista, eto nama novih investitora.

Dok ovi propali političari iz Saveza za Srbiju na najbrutalniji način vređaju žene koje razmišljaju drugačije nego oni, predsednik Srbije, vi, svi članovi Vlade, svakog dana uradite nešto dobro za Srbiju i za građane Srbije.

Naravno, poslanička grupa SNS podržaće i ove zakone i sporazume i sve ono što je u interesu građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Ja se ne slažem sa prethodnim govornikom da se ovim članom propisuje da trgovci neće moći sami da određuju kad će im biti roba na rasprodaji. Naprotiv, ovim članom se samo propisuje da trgovci neće više moći da uključuju i naručuju rasprodaju nove količine robe. Dakle, sprečava se mogućnost od strane trgovaca da varaju nas kupce određene robe.

U članu zakona jasno stoji da će roba moći da bude na rasprodaji samo u slučajevima potpunog prestanka rada trgovca, prestanka rada u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe. Dakle, roba neće moći više da bude ponovo vraćena u rafove ako je propisana rasprodaja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Zakonom je precizno definisano šta je rasprodaja, šta su sezonska sniženja a šta je akcijska prodaja.

Dakle, ovo o čemu je prethodnik govornik govorio u pitanju su sezonska sniženja, nije u pitanju rasprodaja. Ovde se mešaju pojmovi, šta je rasprodaja a šta sezonsko sniženje. Rasprodaja je jedno, sezonska sniženja su drugo, a akcijske prodaje su treće. I to je precizno definisano zakonom.

Kada su u pitanju sezonska sniženja, zakonom je jasno definisano da oni mogu biti propisani dva puta u toku godine. Dakle, imamo letnje i zimsko sezonsko sniženje zimske odeće i obuće, i to letnje u razdoblju od 1. do 15. jula, a zimsko u razdoblju od 25. decembra do 10. januara. To se upravo radi u svim razvijenim zemljama sveta. Da li će određene količine ostati u rafovima ili ne, to je stvar kupovne moći. To je dobro zato što je u Srbiji visoka kupovna moć i što se brzo rasproda takva roba za koju je raspisano sezonsko sniženje. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

O tome sam upravo i govorila, da je zakonskim rešenjem precizno definisano u kojim slučajevima se propisuje rasprodaja, a u kojim slučajevima imamo sezonska sniženja, u kojima akcijsku prodaju.

Dakle, kada je u pitanju rasprodaja, ona je moguća samo u tri slučajeva. Ponoviću još jednom, potpunog prestanka rada trgovca ili prestanka rada određenim objektima, ili prestanka prodaje određene robe. Dakle, ako je neka roba na rasprodaji, ona više neće moći da se vrati u rafove, zato što je ona na rasprodaji. U drugim slučajevima se propisuju sezonska sniženja i akcijske prodaje, to je sasvim jasno. To je dobro i za prodavce, a dobro je i za kupce.

Dakle, zakon je u potpunom skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, što je interes Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva potpuno nova Predloga zakona i to je Predlog zakona o trgovini, Predlog zakona o robnim berzama i jedan zakon gde imamo predložene izmene i dopune postojećeg zakona, to je Zakon o elektronskoj trgovini.

Kada je reč o Zakonu o elektronskoj trgovini, cilj je da se postojeći zakon uskladi sa zakonodavstvom EU, ali i sa savremenim uslovima poslovanja.

Sva tri predloga zakona, o kojima ćemo danas raspravljati, prošla su javnu raspravu, odnosno bili su dostupni na internet stranici resornog ministarstva, tako da su predstavnici državnih organa, predstavnici privrede, stručna javnost i ostale zainteresovane strane mogle da se izjasne o samim zakonima i dobar deo tih predloga i sugestija postao je sastavni deo zakona. Uostalom, Vlada Republike Srbije i sva ministarstva jesu zapravo servis građana, tako da se zakoni usvajaju i donose kako bi se unapredio život građana i olakšalo poslovanje privrede.

Takođe, usvajanje zakona, o kojima upravo raspravljamo, neće izazvati nikakve troškove ni kod privrede, ni kod građana, nasuprot tome, uticaće na smanjenje troškova i na unapređenje života i uslova poslovanja.

Kada je reč o Predlogu zakona o trgovini, dakle, reč je o potpuno novom zakonu, koji ima za cilj zakonsko regulisanje celokupnog prometa u Republici Srbiji, zakonsko regulisanje nabavke i prodaje i odnosa između učesnika u tom prometu.

Pre svega, bilo je neophodno da se postojeći zakon usaglasi sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, što je ovim Predlogom zakona i učinjeno.

Jedan od razloga za donošenje novog zakona je taj da postojeći zakon nije precizno regulisao elektronsku trgovinu, koja je sve više zastupljena u ukupnom prometu. Novim zakonskim rešenjima je to pitanje precizno regulisano. Novina Zakona o trgovini je ta da će inspektori moći da obavljaju prikrivenu kupovinu, kada je u pitanju elektronska trgovina, što će omogućiti otkrivanje i nelegalne trgovine i suzbijanje sive ekonomije i nelojalne konkurencije. Dakle, krajnji potrošači, odnosno mi kupci imaćemo mnogo veću sigurnost kada obavljamo onlajn trgovinu, odnosno kupovinu.

Novina je i ta da ćemo prvi put imati precizno definisanu rasprodaju, sezonska sniženja i akcijsku prodaju. Znaće se tačno da dva puta godišnje imamo sezonska sniženja odeće i obuće, i to letnje u razdoblju od 1. do 15. jula i zimsko od 25. decembra do 10. januara, u trajanju do 60 dana. Kada je u pitanju rasprodaja, ona se prevashodno odnosi na robu koja se prodaje po nižoj ceni od postojeće i to u slučajevima potpunog prestanka rada trgovca ili prestanka rada u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe, tako da trgovci neće više moći da uključuju i naručuju rasprodaju nove količine robe.

Ono što je značajno je da će trgovci imati obavezu da popunjavaju određene obrasce koji sadrže podatke koji se zapravo ne mogu prikupiti iz postojećih evidencija. To su podaci koji se tiču maloprodajnih objekata, odnosno podaci koji se tiču gde se nalaze maloprodajni objekti, koje su površine. Ovo je, pre svega, značajno zato što će i resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije imati adekvatne podatke kako bi mogli da sprovode makroekonomsku politiku u našoj zemlji.

Ono što mi je posebno privuklo pažnju, a stoji u obrazloženju samog zakona, je podatak da je 2005. godine u Srbiji evidentiran rekordan broj malih prodavnica, i to 109.212, a navodi se da je u 2017. godini 61.185. Dakle, imamo manje za 48.000 prodavnica.

Da se razumemo, broj malih prodavnica je smanjen, a broj radnika zapošljen u trgovinskim lancima je povećan, zato što su prisutni supermarketi i marketi. Po mom mišljenju, to je odličan napredak i odličan pokazatelj da je došlo do rasta životnog standarda. Očekivano je da u 2005. godini imamo toliko veliki broj malih prodavnica, jer tada su bile u jeku pljačkaške privatizacije, ono čuveno otpuštanje preko pola miliona ljudi, zatvoreno je preko 2.000 fabrika itd.

S obzirom da narod nije imao para, popularne su bile prodavnice u komšiluku i kupovina na tzv. recku. To je izgledalo otprilike ovako – odeš u prodavnicu, uzmeš hleb i nešto uz hleb, čisto da prehraniš porodicu tog dana, a pri tom, odlično poznaješ vlasnika prodavnice ili trgovca, pa nećeš platiti odmah, nego ćemo platiti kad budemo imali novca. Platićemo kad primimo neku crkavicu, kako bi naš narod rekao, ili neku socijalnu pomoć ili ako slučajno uspemo da prodamo nešto što smo stekli pre dolaska dosovskog režima. Jeste da su cene u takvim prodavnicama bile mnogo veće, ali mi zaista nismo imali izbora.

Sada kada ljudi rade, kada smo uposlili na stotine hiljada novih radnika, kada smo otvorili preko 150 novih fabrika, kada je prosečna neto zarada u Srbiji značajno povećana, odnosno u 2012. godini iznosila je 330 evra, sada iznosi 463 evra, normalno je da se u Srbiji otvaraju trgovinski lanci, poput nemačkog „Lidla“ i drugih. Naravno da građani kada rade i imaju primanja, žele da kupe kvalitetniju robu po povoljnijim cenama, zato što će tu robu moći odmah i da plate, bez glavobolje i drugih oboljenja koje smo svi mi imali počev od 2003. godine, pa sve do dolaska SNS i Aleksandra Vučića na čelu države.

Dosovski režim beležio je stopu nezaposlenosti od 27%, a mi smo uspeli da za samo par godina više nego prepolovimo stopu nezaposlenosti i ona iznosi 11,9%.

Naravno da se u poslednjih sedam godina radi i gradi, otvaraju se šoping centri, poput „Kapitol parka“, koji je otvoren u Šapcu, Somboru, Rakovici, Zaječaru, nedavno i u Leskovcu. Zatim, tu je austrijski „Stop šop“, pa je septembra 2017. godine otvoren tržni centar „Rajićeva“, nedavno i „Ada mol“. U toku je izgradnja tržnog centra na Zvezdari, odnosno u ulici Vojislava Ilića. U toku izgradnja i najvećeg tržnog centra u regionu koji će biti, to je u sklopu projekta „Beograd na vodi“.

Pa, ne dolaze strani trgovinski lanci u Srbiju zato što Srbija ima lepe oči, već zato što je kupovna moć svih građana u Srbiji povećana. Veća je tražnja i za robom široke potrošnje i za luksuznim dobrima, ali i za investicionim dobrima.

U obrazloženju zakona se navodi da je u trgovini zaposleno 19,3% od ukupnog broja zaposlenih i da trgovina učestvuje sa 10% u stvaranju BDP-a, a ja ću samo dodati da u svim šoping centrima koji se grade u Srbiji angažovana su naša domaća građevinska preduzeća i ugrađuju se naši domaći građevinski materijali, što zapravo znači da se jedan čitav lanac pokreće.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2019. godine ukupna registrovana zaposlenost je povećana za 2,7% u odnosu na isti kvartal 2018. godine, odnosno uspeli smo da za nešto manje od godinu dana zaposlimo preko 55.000 ljudi, od toga u 2019. godini zaposlili smo 29.399 radnika u sektoru prerađivačke industrije, znači, industrija nam zaista dobro radi i funkcioniše, zatim, 10.144 radnika u sektoru građevinarstva, 7.763 su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, zatim, 7.213 radnika nam više radi u sektoru trgovine na veliko i malo itd.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, osim što postojeći zakon usklađujemo sa zakonodavstvom EU, cilj je da se otklone nepreciznosti i nejasnoće postojećeg zakona. Novo zakonsko rešenje predviđa punovažnost elektronskih ugovora, osim ako neki drugi zakon ne predviđa drugačije, dakle, osim ako neki drugi zakon ne predviđa da potpisi ugovarača moraju biti overeni i takav je slučaj, na primer, sa Ugovorom o jemstvu koji ne može biti zaključen u elektronskoj formi.

Takođe, zakon reguliše i slanje komercijalnih poruka koje će biti moguće samo uz pristanak lica, odnosno primaoca poruka. Do sada smo svi mi imali situaciju da nam neprestano stižu SMS poruke, mejlovi promotivnog karaktera, više to neće moći zato što će pošiljaoci takvih poruka morati da prate opozive od strane lica koja ne žele da primaju poruke promotivnog karaktera, odnosno od nas koji ne želimo da primamo poruke komercijalnog tipa. Ukoliko pošiljaoci takvih poruka ne prestanu da nam šalju takve poruke, biće kažnjeni, predviđena je novčana kazna od 100.000 dinara ako se radi o pravnom licu, odnosno 20.000 ukoliko je reč o preduzetniku.

Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini predviđa uklanjanje nedopuštenih sadržaja sa interneta. Dakle, ovde se vodi računa o ljudskim pravima i slobodama, kao i pravima maloletnika. Dakle, zakonskim rešenjima se omogućava nadležnim organima da usvoje podzakonske akte kako bi nedopuštene sadržaje uklonili u roku od dva dana. Predviđene su kazne, ukoliko se to ne učini, do milion i po dinara za pravna lica, odnosno 300.000 dinara za preduzetnike.

Za razvoj elektronske trgovine i sve veće učešće internet prodaje veliku zahvalnost dugujemo prevashodno Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija. Gospođa Jorgovanka Tabaković je sa svojim timom u saradnji sa Ministarstvom finansija, ne samo da je uspela da održi nisku stopu inflacije koja je prošle godine iznosila 2,2% na godišnjem nivou, a u vreme žutih je išla i do vrtoglavih 13%, ne samo da imamo stabilan devizni kurs, priznaćete da se u poslednjih par godina ne menja devizni kurs, već imamo izuzetno veliku sigurnost kada koristimo naše platne kartice.

Zahvaljujući softverskim aplikacijama koje nas štite od zloupotreba prilikom plaćanja putem interneta i što u slučaju zloupotreba naše platne kartice, ukoliko imamo novca na platnoj kartici, šteta do 3.000 dinara ide na naš teret, odnosno na teret klijenta banke, preko 3.000 dinara ide na teret, dakle, poslovne banke. Setimo se samo da je do jula prošle godine to bilo drugačije, odnosno u slučaju zloupotrebe platnih kartica na naš teret je išlo 15.000 dinara, na teret banke preko tog iznosa. Zato što smo zaštićeni maksimalno prilikom korišćenja platnih kartica zato imamo značajan napredak kada je u pitanju onlajn trgovina.

Takođe je značajno, kada usvajamo ovakve zakone, u pogledu praćenja savremenih trendova, mi danas pratimo savremene trendove, a nekada, setimo se, kada se govorilo o onlajn trgovini to je gotovo bilo nezamislivo u Srbiji, odnosno onlajn trgovina nam je bila mrtvo slovo na papiru.

Kada je reč o Predlogu zakona o robnim berzama, dakle, reč je o potpuno novom zakonskom rešenju koje na celovit način reguliše berzansko poslovanje u Republici Srbiji. Osnivanje robne berze ne samo da ima za cilj sučeljavanje ponude i tražnje za određenim materijalima, već nudi brojne pogodnosti kako za članove berze, tako i za učesnike na robnim berzama. To su, na primer, olakšavanje prilikom zaključivanja ugovora, formiranje tržišnih cena, pružanje veće pravne sigurnosti učesnicima, uostalom, stimuliše se i podstiče se ukupan privredni razvoj u Republici Srbiji.

Kada smo kod pravne sigurnosti značajno je da će proizvođači u toku samog procesa proizvodnje unapred znati cene svojih proizvoda i ukoliko to žele moći će da zaključe eventualnu prodaju svojih proizvoda. Zakonom je predviđen i sistem garancije u trgovanju, odnosno otvaranje namenskog dinarskog i deviznog računa, i to u cilju obezbeđenja izvršenja ugovorenih obaveza. Tako da proizvođači koji unapred ugovore prodaju proizvoda, kod kojih je proizvodnja još uvek u toku, maksimalno će biti osigurani. Ovo je posebno važno za mikropreduzeća, za mala i srednja preduzeća, jer zapravo politika Vlade Republike Srbije je podsticanje razvoja baš malog preduzetništva.

Zakonom je predviđen način osnivanja robnih berzi, predviđeno je da robna berza bude osnovana kao akcionarsko društvo gde će osnivači, odnosno akcionari moći biti, kako domaća, tako i strana pravna lica, ali i poljoprivredni proizvođači i ovo je posebno važno zato što je upravo cilj Republike Srbije da postanemo regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Na ovaj način se stimuliše i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Kada je reč o poljoprivredi, mogu slobodno da kažem i da napomenem da je Vlada Republike Srbije maksimalno posvećena razvoju poljoprivrede, pa imamo podsticaj za mlade bračne parove, za kupovinu kuće i okućnice na selu. Nedavno je položen kamen temeljac za izgradnju fabrike za preradu voća u Arilju. Tu su i sredstva iz IPARD fondova koji su namenjeni našim poljoprivrednim proizvođačima za investiranje u poljoprivrednoj proizvodnji. Agrarni budžet nam je iz godine u godinu sve veći i veći, što je zaista za svaku pohvalu.

Dakle, opredeljenje Vlade za podizanje poljoprivredne proizvodnje na viši nivo prati Zakon o robnim berzama, kako bi poljoprivredni proizvodi imali sigurno tržište po najpovoljnijim cenama.

Dok članovi Vlade i predsednik Vučić neprestano rade kako bi građani Srbije svakim danom živeli sve bolje i bolje, ovi iz nekakvog Saveza za Srbiju se bave lažima i klevetama, pominju nekakve diplome, njihovu validnost, da li su validne ili ne, a sa tim lažima sami sebe zakopavaju. Zašto nisu pominjali diplomu u njihovo vreme? Šta su radili tada? Verovatno ništa, osim što su nas pokrali.

Ukoliko diploma ministra Stefanovića nije validna, onda nisu validne na desetine hiljada diploma mladih ljudi koji su upravo stekli diplome na fakultetu koji oni stalno pominju. Znači, reč je o dvostrukim aršinima. Kada su oni pozicija, sve je validno, a kada su opozicija, ništa nije validno.

Gospodin ministar Stefanović je diplomu stekao na akreditovanom fakultetu i kako mi se čini na tom fakultetu predavanja su držali tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i Boris Tadić i mnogi drugi. Da li je diploma gospodina ministra Stefanovića validna ili ne? O tome govori njegova stručnost i rezultati rada u resornom ministarstvu koje on vodi, a bogami kao i potpredsednik Vlade ima fantastične rezultate i značajan doprinos daje. Džabe ovim iz Saveza za Srbiju sve diplome ovog sveta kada su nas pokrali, kada su ojadili našu zemlju i naš narod.

Baš zato što su nam ministri stručni i obrazovani imamo dobre rezultate i boljitke u svim sferama društva. Da li smo imali ikada veći broj poseta od strane stranih zvaničnika iz mnogih zemalja sveta? Da li smo imali veći broj poseta od strane predsednika mnogih zemalja sveta? Da li bi francuski predsednik Makron došao u Srbiju da mu bezbednost nije zagarantovana? Da li bi ruski predsednik Putin, turski predsednik Erdogan ili kineski predsednik Si Đinping posetili Srbiju da im bezbednost nije zagarantovana? Ko se brine o našoj bezbednosti i bezbednosti svih onih visokih zvaničnika iz stranih zemalja koji žele da posete Srbiju? Naravno, Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Da li bi imali rekordan broj noćenja stranih turista u našoj zemlji da Srbija nema šta da ponudi i da se strani turisti u Srbiji ne osećaju bezbedno i sigurno? Da li bi imali toliki priliv stranih investicija da Srbija nema najpovoljnije uslove za strana ulaganja i kada je u pitanju brzina izdavanja građevinskih dozvola, i kada je u pitanju stručan kadar koji imamo u Srbiji, i kada su u pitanju novi autoputevi? Samo za nekoliko godina, odnosno za pet godina izgrađeno je 460 kilometra novog autoputa. Ovima iz Saveza za Srbiju zaista preporučujem da se bave ozbiljnijim temama, a ne dečijim igrama, kao npr. ko je dobio veću ocenu iz matematike. To je zaista neozbiljno.

Poštovani ministre, želim vam puno uspeha u daljem radu, želim vam da donosite i da predlažete još puno ovakvih zakona koji doprinose privrednom razvoju u Republici Srbiji. Poslanička grupa SNS podržaće ove i sve ostale zakone koji su dobri za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije iz 2018. godine važno je istaći da je Republika Srbija maksimalno posvećena suzbijanju korupcije. Borba protiv korupcije, suzbijanje i iskorenjivanje korupcije je preduslov za zdravu ekonomiju, za tržišnu privredu i kontinuirani priliv stranih i domaćih investicija.

O tome koliko je Vlada Republike Srbije posvećena suzbijanju korupcije svedoče i mere digitalizacije koje se intenzivno sprovode od 2014. godine. Podsetiću građane Srbije da je upravo od 1. januara 2014. godine u primeni objedinjena naplata koja je omogućila našoj zemlji da ostvarimo fantastične rezultate u naplati poreza i doprinosa, stabilizaciji javnih finansija i naravno suzbijanju korupcije u tom delu. Zahvaljujući objedinjenoj naplati, u Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu se navodi da upravo u prvom kvartalu, dakle, samo u prvom kvartalu je podneto blizu milion i 600 poreskih prijava elektronskim putem, što su zaista odlični rezultati.

Koliko je Vlada Republike Srbije posvećena suzbijanju korupcije svedoči i Izveštaj antikorupcijskog tela Saveta Evrope, tj. GREKO-a, koji je objavljen 2. aprila 2019. godine, a o čemu su kolege više puta govorile. Naime, Srbija je cenjena globalno zadovoljavajućom ocenom po pitanju korupcije i od 13 preporuka ispunili smo 10, a u 2019. godini smo ispunili još dve, odnosno usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije 21. maja 2019. godine, a krajem 2018. godine i Zakon o lobiranju, o čemu su govorile moje kolege. Takođe, kolege su govorile da je skupštinski Odbor za finansije izglasao, a Ministarstvo finansija odobrilo dodatno zapošljavanje u Agenciji za borbu protiv korupcije, što će doprineti da Agencija još bolje i efikasnije obavlja ovlašćenja koja su u njenoj nadležnosti.

Imali smo priliku danas da čujemo da je budžet Agencije za 2019. godinu za 18.640.000 veći u odnosu na prethodnu, što je zaista za svaku pohvalu i što svedoči da je zaista Vlada maksimalno posvećena suzbijanju korupcije.

Ali, kako je izgledalo suzbijanje korupcije u režimu DOS-a, to možemo najbolje videti na primeru Službe društvenog knjigovodstva. Naime, Služba društvenog knjigovodstva je osnovana davne 1962. godine u SFRJ i to je bila služba koja je najefikasnije bila organizovana, koja je obavljala funkciju državnog knjigovođe, evidentičara i kontrolora. Preživela je sankcije, Služba društvenog knjigovodstva preživela je ratove, preživela je kada je sve u državi bilo u krizi, ali nije preživela dosovski režim, zato što im Služba društvenog knjigovodstva nije odgovarala.

Služba je štitila građane tako što je kontrolisala da li su građani penziono i zdravstveno osigurani. Sa druge strane, pratila je priliv u budžet po osnovu poreza kako bi država mogla nesmetano da obavlja svoju funkciju, odnosno kako bi mogla nesmetano da se finansiraju delatnosti koji su od opšteg interesa i za narod i za državu.

Ceo svet se divio i čudio kako smo uspeli da organizujemo i sačuvamo tako efikasnu instituciju i tako efikasan mehanizam kontrole plaćanja informisanja. Ali, ali i bezbroj ali, dosovskom režimu se nikako nije dopadalo da ih neko kontroliše, da nekog kontroliše plaćanja i uopšte platni promet u našoj državi. Zato je Služba društvenog knjigovodstva ugašena 31. decembra 2002. godine i to na ponižavajući način uz prisustvo pripadnika jedinica policije koju su navodno pomogli zaposlenima da napuste svoja radna mesta.

U prostorijama Službe društvenog knjigovodstva nastavila je da posluje čuvena i famozna Nacionalna štedionica i to pod čudnim okolnostima. Inače, gašenje Službe društvenog knjigovodstva 2002. godine od strane dosovskog režima je bio preduslov, odnosno glavni uzrok bujanja korupcije u našoj državi. Od tog trenutka, dakle od 1. januara 2003. godine, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija kreće putem pljačkaške privatizacije, odnosno kreće da se sprovode pljačkaške privatizacije, državne imovine i naša država kreće putem propasti. Tokove novca nije beležila Služba društvenog knjigovodstva zato što službe nije bilo. Tako je prema podacima međunarodnih organizacija iz Republike Srbije iznešeno preko 51 milijarde američkih dolara državnog novca i to ni manje ni više nego na računima na Britanskim Devičanskim ostrvima preko ofšor kompanija. Tako su fabrike gašene, korupcija je bujala, radnici su ostajali bez posla na ulici, a pojedinci su se bogatili i bahatili.

Zbog socijalnog mira i jeftinih političkih poena prethodni režim je uzimao preskupe kredite, kako bi isplaćivali penzije i plate zaposlenima u javnim preduzećima. Tako je država ušla u vrtlog propasti, dugova i siromaštva. Pretio nam je bankrot. Tek su se 2012. godine dosetili da treba organizovati nekakvu instituciju koja će pratiti platni promet, ali bilo je kasno. Te 2012. godine građani su rekli - „ne“ dosovskom režimu i oterali su ih u prošlost. Narod je rekao da im više ništa ne veruje. Pa, njihov savet Vlade za borbu protiv korupcije sačinjavao je izveštaj, odnosno pokojna gospođa Verica Barać u kojima se iznosi uništavanje srpske industrije, privrede, celokupne ekonomije.

I da se razumemo, ekonomija nikako ne može biti loša, mogu biti loši samo ljudi koji ekonomiju vode, a dosovski režim je bio loš. Činjenice svedoče o tome. Uništavanje šećerne industrije je školski primer lopovluka i manifetluka DOS-a. Srbija je 2003. godine prokockala šansu koju je dobila od EU da podigne i šećernu industriju stavi na noge. Da su to uradili bilo bi u čitavom lancu proizvodnje šećera zaposleno preko pola miliona ljudi. Međutim njih građani nisu interesovali i dosetili su se veoma mudro da uvoze šećer od okolnih zemalja po subvencionisanim cenama, a da ih izvoze EU po preferencijalnim cenama. Međutim EU je videla da proizvodnje u Srbiji nema, proizvodnje šećera, a šećera koliko god hoćeš i naravno uvela je sankcije Srbiji na uvoz šećera iz Republike Srbije. Tadašnja vlast, naravno u dogovoru sa Upravom carine pravdala se kako zaboga carina nije dobro radila svoj posao, a Uprava carina za ti nikada nije ni odgovarala. To je samo jedan od primera u nizu kako su uništili celu srpsku ekonomiju.

Mi ne želimo da se više nikada vrati to vreme. To ne želimo ni mi, ni građani Srbije, što su u više navrata i rekli, pokazali na izborima, zato danas i Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić čine sve da građani Srbije žive bolje, a o tome svedoče na stotine novih fabrika i na stotine hiljada novih radnih mesta.

Poštovani članovi Komisije za borbu protiv korupcije, poštovani gospodine Sikimiću, samo vi odgovorno nastavite da obavljate svoj posao, ja i moje kolege iz poslaniče grupe SNS ne bojimo se ni korupcije, niti zakona i zato ćemo nastaviti da pratimo i podržavamo vaš rad i u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja želim da istaknem da svi zakoni, o kojima cele nedelje raspravljamo, tiču se isključivo privrednog rasta i održivog privrednog razvoja. Danas raspravljamo o razvojnim zakonima zato što imamo članove Vlade i predsednika Republike koji su odgovornom politikom uspeli da za samo sedam godina stabilizuju javne finansije. Zahvaljujući stabilnim javnim finansijama koje su rezultat teških reformi, mi danas realizujemo projekte kapitalnih investicija, i to iz realnih izvora finansiranja. Zašto iz realnih? Zato što imamo rast BDP i suficit u budžetu treću godinu zaredom.

Pre samo dva dana, svi mi smo bili u situaciji da čujemo, ali i da vidimo na karti Srbiji, koju je dostavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, da je u Srbiji od 2014. do 2018. godine izgrađeno 445,9 kilometra auto-puta i da je u toku izgradnja 102,7 kilometra. Dakle, ukupno 548,6 kilometra.

Molim vas, koja Vlada do sada je to uspela u savremenoj srpskoj istoriji. Najviše puteva je sada izgrađeno. Više nego 1965. godine. To je sve izgrađeno uprkos svemu što smo imali, uprkos svim problemima.

Setimo se samo da smo 2014. godine imali katastrofalne elementarne nepogode, poplave koje su nanele ogromnu štetu i privredi, i poljoprivredi, i građanima. Procenjena šteta je tada bila preko jedne milijarde evra. To smo sve sanirali i uspeli da građanima omogućimo veći životni standard.

Osim poplava 2014. godine, 2012. godine smo zatekli praznu državnu kasu. Podsetiću građane i sve prisutne da je zemlja 2012. godine bila bukvalno na ivici bankrotstva.

Međutim, ništa nas ne treba čuditi od ovih uličara iz Saveza za Srbiju, čija je jedina politika obmanjivanje javnosti preko medija, a kojima gazduju Dragan Đilas i Dragan Šolak. Njihova politika jesu zatvorene fabrike. Politika ovih iz Saveza za Srbiju su nezaposleni ljudi na ulicama, inflacija od 13%, 70% javni dug. Njihova politika je rijaliti programi, poljski toaleti u školama koje smo zatekli 2012. godine, zatvoreni muzeji, samoproglašena nezavisnost Kosova 2008. godine itd. Čitav dan bi mi bio potreban da nabrojim sve ono što su nam loše uradili. Ipak ne treba gubiti vreme za nešto što su građani rekli da ne vredi, da ne valja. Građani su ovima iz Saveza za Srbiju rekli da su prošlost.

Ono što je realnost, što je budućnost Srbije, a rezultat je odgovorne politike SNS je svakako rast BDP od 3,6% u ovoj godini, a podsetiću građane da je rast BDP u prethodnoj godini iznosio 4,5%, što je bio najveći u Evropi. Zatim, imamo suficit u budžetu treću godinu za red, na stotine hiljada novih radnih mesta, na stotine fabrika itd. To je sve uslov da danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Dakle, uspeli smo da izgradimo 446 kilometra auto-puta, a da pri tom od 2009. godine ne povećavamo naknade za korišćenje tih istih puteva, i to zato što nismo želeli da opteretimo ni građane, ni privredu, jer ih je prethodni režim opljačkao.

Tek sada kada smo građanima i privredi obezbedili viši životni standard i pružili modernu infrastrukturu, ali takođe smo obezbedili tranzit kroz našu zemlju za oko 20 miliona vozila, tek sada smo rešili da povećamo naknade za korišćenje istih tih puteva. Ovo je zaista odgovorna politika izvršne vlasti.

Danas se u Srbiji radi i gradi, a da bi se urađeno i izgrađeno održavalo, sasvim je opravdano da mi građani, a i privreda damo svoj doprinos u tome da bi očuvali javna dobra kako bi naša deca magla da ih koriste. Zaista je bilo žalosno kada se tih godina od 2000. do 2012. godine ništa nije radilo.

Verovatno će sada ovi pametnjakovići koji ne dolaze u salu, a za to primaju platu, umesto da su prisutni u plenumu, oni drže neke konferencije po holu Narodne skupštine i verovatno će na nekoj tih konferencija reći kako mi podižemo cenu putarine, kako to nije dobro itd, a ja želim da ih pitam - zašto nisu komentarisali Šolaka i povećanje cena usluga kablovskog operatera SBB za 100 dinara prošle godine?

To je ništa. Pokušaće da predstave da je to strašno kada povećate cenu putarine za 60 ili 70 dinara, a mi pri tom taj novac ponovo vraćamo i građanima i privredi, a kada njihov Šolak poveća naknadu građanima za uslugu kablovskog operatera od 8%, pravdajući se da je to zbog inflacije, zbog koje inflacije, pa imamo nikad nižu stopu inflacije. Ona je prošle godine iznosila 2,2%, bila je najniža u Evropi, pa o čemu pričamo mi.

Pa, građani Srbije treba da znaju da je na godišnjem nivou od 800.000 korisnika, taj Šolak ukupno prihoduje preko jedne milijarde dinara. Građani i privrednici plaćaju putarinu samo ukoliko koriste autoput, a naknade SBB plaćaju svakog meseca i gledali TV ili ne. Kako god, neka pričaju šta im je volja i onako to niko niti sluša, niti gleda, bitno je napomenuti da Republika Srbija ima najnižu cenu putarine po pređenom kilometru u Evropi.

Pri tom je u Srbiji izgrađeno i obnovljeno najviše puteva i autoputeva nego bilo u kojoj evropskoj zemlji. Pa i svoj automobil ako želimo da koristimo moramo da ga održavamo i imamo nekakve troškove, pa i kuću svoju moramo da održavamo to iziskuje troškove. Pa, svako privredno društvo ima redovne troškove tekućeg održavanja. Takva je situacije i sa javnim dobrima, da bi nešto koristili moramo to i da platimo. Povećanje cene putarine je sasvim ekonomski opravdano zato što smo izgradili više nego bilo koja Vlada do sada, ponavljam još jednom.

Gospodine ministre finansija i svi članovi Vlade, samo vi nastavite da odgovorno radite i gradite, građani će to umeti da cene i nagradiće vas na izborima, a poslanička grupa SNS nastaviće da prati i podržava vaš radi. Podržaćemo sve zakone koji su na dnevnom redu i sve ostale dobre zakone koji dođu u Skupštinu na raspravu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedniče i članovi Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, uvažene kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja najpre želim da istaknem da mi poslanici vladajuće većine zaista imamo lak zadatak kada se nađemo u ulozi ovlašćenih predstavnika svoje poslaničke grupe u obrazlaganju bilo kog zakona, međunarodnog ugovora ili sporazuma koji predlaže Vlada ili izveštaja samostalnih i nezavisnih organizacija, koje za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, zato što ne samo da je jednostavno, već je i čast obrazlagati kvalitetne zakone koji doprinose unapređenju kvaliteta života svih građana Srbije, koji obezbeđuju kvalitetan pravni okvir za sprovođenje strategija i mera ubrzanog privrednog rasta i održivog privrednog razvoja.

Sa druge strane, kada su u pitanju izveštaji i samostalnih i nezavisnih organizacija koje vrše javna ovlašćenja i za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, uglavnom su u pitanju sadržajna dokumenta na čijim stranicama je prikazan iscrpan rad, koji je u skladu sa misijom i vizijom date organizacije.

Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije, o kome danas raspravljamo, na svojim stranicama sadrži brojne aktivnosti koje se tiču obezbeđivanja uslova za ekonomski rast i razvoj, otvaranju novih radnih mesta, rastu BDP, odnosno aktivnosti koje za krajnji rezultat imaju viši životni standard svih građana Republike Srbije.

Dakle, u pitanju je Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije iz 2018. godine, pre svega u ime poslaničke grupe SNS, želim da čestitam i vama predsedniče i članovima Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i svim zaposlenima u Komisiji na uspešnom radu, upravo izveštaj o kome danas raspravljamo i koji je na dnevnom redu je pohvaljen od strane Evropske komisije, izuzetno visokom ocenom i to u nedavno objavljenom izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

Visoko se ocenjuje usklađenost zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU, ali i sprovođenje aktivnosti i delovanje Komisije u oblasti zaštite konkurencije po ugledu na zemlje evrozone.

Takođe, Evropska komisija konstatuje napredak naše srpske Komisije za zaštitu konkurencije po pitanju broja otkrivenih slučaja povrede konkurencije, u broju sektorskih analiza, kao i širenje politike na promociji konkurencije. To za nas građane Srbije znači ekonomski napredak i boljitak u svim sferama naših života.

Zbog građana Srbije želim da istaknem da je Komisija za zaštitu konkurencije u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije osnovana 2005. godine. Sa radom je počela aprila 2006. godine. Međutim, bez obzira što je jedna od najmlađih institucija koja se bavi zaštitom konkurencije u svetu, mogu slobodno reći da je pune efekte svog rada ostvarila tek u poslednjih pet godina.

Zašto? Zato što u periodu od 2000. do 2012. godine ne da nije imalo konkurencije, nego nije imalo ni monopola. Samo 2004. godine do 2008. godine prethodni režim je zatvorio preko 2000 fabrika i otpustio preko 400 hiljada radnika, pa nikako nije moglo biti reči ni o monopolu ni o konkurenciji ni o povredi konkurencije.

Bivši režim nije interesovala nijedna privredna grana, ni poljoprivreda, ni turizam, ni trgovina, ali industrija ih je jako interesovala, i to u pogledu slabljenja industrije i sprovođenja pljačkaških privatizacija, kako bi punili sopstvene džepove. Izuzetno ih je interesovalo sticanje monopola ili bar uspostavljanje dominantnog položaja nad medijima u Srbiji.

To smo odlično videli na primeru Dragana Šolaka. Ja zaista, kao diplomirani ekonomista, nikako ne mogu da shvatim da 55% tržišnog učešća koje ima Šolakov SBB nije ni monopol, ni dominantan položaj na tržištu, a 15% tržišnog učešća koje ima Telekom kao kablovski operater je monopol. Da li vi to nama možete kao građanima Srbije da objasnite taj fenomen, da 55% tržišnog učešća nije dominantan položaj, a 15% jeste?

Dok su vladali do 2012. godine, hteli su po svaku cenu da oslabe i da unište Telekom, koji je državno i koji je javno preduzeće koje u tom momentu zapošljavalo preko 13 hiljada radnika, ne bi li stvorili uslove da upravo Telekom kupi Dragan Šolak.

Da se to desilo, Šolak i Dragan Đilas bi imali apsolutni monopol nad medijima u Srbiji, što nikako nije dobro, a njima je to bio cilj. Cilj im je bila ucenjivačka politika prema vlastima za pribavljanje sopstvene koristi po kojoj su poznati svuda u regionu. Sve zemlje u regionu u kojima posluje Dragan Šolak, ima svoje firme, su okarakterisali Dragana Šolaka kao tajkuna, što on zaista i jeste.

To je ta sloboda medija u režiji predstavnika Saveza za Srbiju. Njihov najveći i jedini problem je što nikako ne mogu da sruše i unište našeg predsednika Aleksandra Vučića, uprkos svim lažima i neistinama koje plasiraju preko svojih medija. Prvo, Šolakov N1 nema nikakvu gledanost po svim analizama, bez obzira što zauzima prvo mesto na listi kanala Šolakovog SBB-a, a drugo, Aleksandar Vučić se ne boji nikoga, prvenstveno tajkuna kakav je Dragan Đilas, Dragan Šolak, zatim, Vuk Jeremić, zato što je doveo više investitora u Srbiju nego bilo koji predsednik do sada i zato što se bori za interese naše države kao lav. Tako da, ovima iz Saveza za Srbiju želim mnogo više sreće u osmišljanju kreativnijih laži u narednom periodu, pošto im je to očigledno jedini zadatak.

Ono što je za građane bitno da je u poslednjih šest godina samo u nemačkim kompanijama zaposleno, dakle, samo u poslednjih šest godina, preko 50 hiljada radnika, dakle, reč je o nemačkim kompanijama koje posluju na teritoriji Republike Srbije, ali nikako ne smemo da zaboravimo ni austrijske, francuske, holandske, italijanske, slovenačke, kineske, turske i mnoge druge kompanije koje dolaze iz svih delova sveta, a koje u našoj državi vide sigurnog poslovnog partnera.

U samom Izveštaju Komisije vidi se gde je Srbija danas i koliko je Srbija danas napredovala. Najviše zahteva, odnosno podnosilaca zahteva, kada su u pitanju koncentracije, upravo dolaze od privrednih društava iz zemalja Nemačke, SAD, Austrije, Holandije, Francuske, što govori da upravo kompanije iz ovih zemalja investiraju u naša preduzeća i proizvodne pogone i to upravo u preduzeća i proizvodne pogone koje je prethodni režim uništio i opljačkao.

Takođe, u izveštaju iz priloženog tabelarnog prikaza se jasno vidi da u periodu od 2014. godine do 2018. godine najveći broj zahteva Komisiji je upućeno upravo u 2018. godini. To potvrđuje da je najveći priliv stranih direktnih investicija upravo ostvaren u 2018. godini. U najvećem broju slučajeva Komisija je konstatovala da nije došlo do povrede konkurencije, a to nam govori da Komisija za zaštitu konkurencije uporedo radi na buđenju svesti kako pravnih, tako i fizičkih lica, na značaju tržišne privrede i na značaj konkurencije.

U konačnom, privreda Srbije dobija privredna društva koji rade na svojoj efikasnosti i produktivnosti, a to za nas potrošače znači da ćemo imati kvalitetne proizvode i kvalitetne usluge po nižim cenama. Dakle, zdrava konkurencija i ekonomija donose zaista ogromne koristi i privredi i građanima.

Takođe, u svom izlaganju želim da upoznam građane Srbije da se Komisija za zaštitu konkurencije finansira isključivo iz sopstvenih izvora finansiranja, što je apsolutno u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, a to su takse koje se plaćaju u skladu sa zakonom, zatim, to su različite donacije, prihodi od prodaje publikacija i drugo. Želim da pohvalim Komisiju zato što je do sada uspela da u budžet Republike Srbije uplati blizu jedne milijarde dinara, što je zaista za svaku pohvalu i čestitam vam na tome.

U posmatranom Izveštaju jasno se vidi da u 2018. godini ste zaista puno radili na jačanju institucionalnog i administrativnog kapaciteta Komisije. Posebno je interesantna činjenica, ja ću da je istaknem, da naša Komisija za zaštitu konkurencije ima za 20 do 40% manji broj zaposlenih u poređenju na ostala tela u zemljama u regionu i u Evropi koji se bave zaštitom konkurencije, a to znači da imamo kvalitetne i stručne kadrove koji su zaposleni i koji rade u samoj Komisiji.

Bitno je napomenuti da je Komisija za zaštitu konkurencije ostvarila odličnu međunarodnu saradnju sa međunarodnim institucijama i u 2018. godini Komisija je učestvovala i na brojnim seminarima i konferencijama u organizaciji UN za trgovinu i razvoj, zatim, Međunarodnoj mreži za konkurenciju, Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske trgovinske organizacije itd. Komisija je u 2018. godini ostvarila saradnju sa čak 12 tela iz oblasti zaštite konkurencije i potpisala Memorandum o saradnji sa Turskom, a vi ste najavili da će uskoro biti potpisan memorandum o saradnji sa Kinom, što ćemo, naravno, videti u izveštaju za 2019. godinu, dakle, naredne godine.

U poslednjih par godina sve je veće interesovanje medija za rad Komisije i rezultate rada same Komisije, što je zaista dobro. U tom pogledu, u Izveštaju se navodi da je u 2018. godini ostvareno preko 1300 objava što u internet, što u štampanim, što u TV medijima, osam stručnih publikacija, po osnovu kojih ste ostvarili prihod, a to sam malopre iznela. Izneto je posebno važno u pogledu buđenja svesti ljudi i interesovanja kako fizičkih, tako i pravnih lica, ali i medija za vaš rad, ali i na značaju uspostavljanja tržišne privrede.

Komisija za zaštitu konkurencije ima uspešnu saradnju i sa regulatornim telima, sa predstavnicima izvršne vlasti, sa obrazovnim i naučnim institucijama. U prilog tome ide sve intenzivnije učestvovanje Komisije u davanju mišljenja na nacrte zakona koji mogu biti od značaja za stanje konkurencije na tržištu i krajnji cilj je stvaranje povoljnog privrednog ambijenta za privlačenje još većeg broja kako stranih, tako i domaćih investitora. Domaće investitore nikako ne smemo zaboraviti.

Da Komisija za zaštitu konkurencije zaista predstavlja samostalnu i nezavisnu organizaciju svedoče podaci iz izveštaja, gde se jasno vidi da prilikom postupanja ili samostalno ili po zahtevu fizičkih i pravnih lica nisu pošteđena ni javna, ni privatna preduzeća. Znači, svi podležu kontroli. Ukoliko pogledamo predmete okončane u upravnom postupku, sasvim je jasno da u našoj državi danas imamo apsolutnu vladavinu prava.

Prosto rečeno, od zakona u Srbiji danas više niko ne može da pobegne. A, mi zaista svi treba, zahvaljujući apsolutnoj vladavini prava koja je uspostavljena u Republici Srbiji, treba da se zahvalimo našem predsedniku Aleksandru Vučiću, zato što je njegova misija i predizborno obećanje 2012. godine upravo bilo uspostavljanje apsolutne vladavine prava.

Takođe, kada pogledamo izveštaj, videćemo da na strani 31. imamo prikaz predmeta okončanih u upravnom postupku, dok na stranama od 31. do 36. imamo spisak pravnih lica kojima su po osnovu povrede konkurencije, bilo da su u pitanju zloupotreba dominantnog položaja ili restriktivni sporazumi, rešenjima izrečene adekvatne mere, u tom spisku se nalaze: i preduzeće "Auto Čačak" d.o.o. Konjevići, nalaze se i JP EPS distribucija d.o.o. Beograd i "Filip Moris" a.d. Niš i Advokatska komora Srbije i mnoga druga.

Dakle, u Srbiji danas vlada zakon, rad, red i struka. Upravo zbog takvog načina rada gotovo svih institucija Republika Srbija danas zaista ima sa čim da se pohvali. U poslednjih pet, šest godina otvorili smo na stotine, hiljade novih radnih mesta. Možemo da se pohvalimo da smo apsolutni lider u regionu po pitanju privlačenja stranih direktnih investicija. Pa, samo u 2018. godini imamo priliv stranih direktnih investicija u iznosu od 3,5 milijarde evra, što je za svaku pohvalu, a takođe, u prvih pet meseci u 2019. godini imamo rast po osnovu priliva stranih direktnih investicija za čak 17% u odnosu na posmatrani period

Zatim, tu su na stotine kilometara novoizgrađenih autoputeva i pruga, na 1.000 kilometara izgrađenih i obnovljenih puteva, već petu godinu za redom imamo suficit u budžetu. Takođe, moram da istaknem da je ministar finansija, prilikom otvaranja nove fabrike „Meita“ u Obrenovcu u kojoj će raditi preko 3.000 ljudi, najavio povećanje minimalne cene rada za septembar mesec i, takođe, za kraj godine najavio da će doći do povećanja i penzija i plata u javnom sektoru i, što je najbitnije, povećanja će da se isplaćuju iz realnih izvora finansiranja zato što ima rast BDP-a.

Od strane međunarodnih agencija, institucija procenjuje se da ćemo i u 2019. godini imati rast BDP oko 3%, kreditni rejting agencije Srbiju sa visokim ocenama uz pozitivne izglede, što je odraz kontinuiranog smanjenja javnog duga i to setimo se sa 77%, koliko je on iznosio 2014. godini, na nešto blizu 50% BDP, što je takođe za svaku pohvalu. Danas nema grada i opštine u Srbiji da nešto nije urađeno, da li je u pitanju izgradnja nove bolnice, škole, vrtića, fabrike, puta, kanalizacione mreže ili bilo šta drugo što doprinosi boljem kvalitetu života građana u Srbiji.

Dakle, za razliku od onih iz Saveza za Srbiju koji na najprljaviji način žele da se dočepaju pune državne kase, a gde su pri tom ostavili jad i pustoš nakon svoje vladavine od 12 godina, naše institucije, Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić, koga ti besramnici nazivaju Hitlerom, neumorno rade i Srbija je danas poštovana u svim međunarodnim institucijama, Srbija je povratila ugled u regionu i svetu i Srbija je, zahvaljujući upravo Aleksandru Vučiću, danas siguran partner za sve one države koje imaju ozbiljne namere da ulažu i da ostvaruju bilo kakvu drugu saradnju sa nama.

To građani Srbije vide i te kako osećaju po svom kućnom budžetu koji je danas zaista neuporedivo bolji nego što je bio u periodu do 2012. godine. Zato na svim izborima građani nagrađuju rad i ispunjena obećanja Aleksandra Vučića i SNS. Imali smo priliku da vidimo u nedelju, 16. juna, na izborima koji su održani u Majuru kod Šapca da su građani Srbije rekli da šest puta više veruju SNS i da je SNS šest puta bolja od ovih iz Saveza za Srbiju. To je nama naprednjacima vetar u leđa da u narednom periodu radimo još bolje i još više za sve građane Srbije.

Ovu priliku ću takođe iskoristiti da čestitam predsedniku i članovima Saveta Komisije, svim zaposlenima u Komisiji, što su svojim radom upravo doprineli da Republika Srbija postane regionalni centar za zapadni Balkan kada je u pitanju zaštita konkurencije i nikako ne smemo zaboraviti da postoje dve zemlje zapadnog Balkana koje su članice EU, a to su Slovenija i Hrvatska. Želim vam puno uspeha u daljem radu. Samo tržišna privreda i njeno efikasno funkcionisanje doprinosi političkoj i ekonomskoj stabilnosti jedne zemlje, a to za građane znači ekonomski napredak i prosperitet i svakako veći životni standard.

Poslanička grupa SNS nastaviće da prati i da podržava vaš rad i u narednom periodu i, naravno, glasaćemo za usvajanje vašeg Izveštaja o radu iz 2018. godine. Hvala.

Danas i u narednim danima raspravljamo i raspravljaćemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Reč je o Predlogu zakona koji ima za cilj još intenzivniji razvoj prestonice Republike Srbije.

Novim zakonskim rešenjem usaglasićemo postojeći zakon iz 2007. godine, sa svim razvojnim zakonima koje je Narodna skupština usvajala u prethodnom periodu.

Zakon iz 2007. godine grad Beograd nije prepoznao kao posebnu jedinicu lokalne samouprave u pogledu nadležnosti, što je zaista neophodno, imajući u vidu da je grad Beograd glavni i kulturni i ekonomski i privredni centar Republike Srbije.

Nova zakonska rešenja otklanja sve manjkavosti zakona iz 2007. godine i predviđa unutrašnju decentralizaciju grada među 17 beogradskih opština, što za Beograđane znači još bolji i kvalitetniji život u godinama koje dolaze.

Srpska prestonica danas predstavlja ponos svih građana Republike Srbije. Dolaskom gospodina Siniše Malog, 17. novembra 2013. godine, i Srpske napredne stranke na mesto gradonačelnika Beograda, Beograd kreće putem ubrzanog razvoja, i to uprkos svim problemima koje je prethodnik Dragan Đilas ostavio za sobom, a to je dug grada od preko 1,3 milijarde evra, preko 20% budžetskog deficita, preko 108 hiljada nezaposlenih Beograđana, brojne afere koje su im očigledno bile jedini adut i jedini uspeh Dragana Đilasa.

Dragan Đilas je kroz afere, kao što je afera „tramvaj“, afera „podzemni kontejneri“, afera „Most na Adi“, afera „bus plus“ i mnoge druge, pokazao svo svoje menadžersko umeće, odnosno pokazao je kako ne treba da se vodi jedan grad, kakav je grad Beograd.

Što bi naš narod rekao – pomenulo se i nikad se ne ponovilo.

Aferom „tramvaj“, gde je nabavljeno 30 španskih tramvaja, od toga više od polovine su van funkcije, Beograđani i građani Srbije su oštećeni za oko 53 miliona evra. Čuvenom aferom „podzemni kontejneri“ građani su oštećeni za preko šest miliona evra, a prema nekim procenama istražnih organa, preko 63 miliona dinara je upravo završilo u džepovima članova i funkcionera Demokratske stranke, što je zaista sramno.

Zatim je tu čuvena afera „Most na Adi“, gde je za ubrzanje radova Dragan Đilas platio čak devet miliona evra i na taj način su građani Beograda finansirali predizbornu kampanju Demokratske stranke, što je zaista sramno.

Zbog svega što smo izneli, moje kolege i ja, građani Srbije su kaznili prethodni režim na izborima.

Za razliku od prethodnog režima, Srpska napredna stranka svoja obećanja ispunjava i sve započete poslove završava.

Danas je Beograd grad kranova i dizalica, kao i mnogi gradovi u Republici Srbiji. Beograd je postao najprivlačnija turistička destinacija u svetu, što potvrđuju podaci o broju stranih turista, a svake godine taj broj raste za čak oko 20%.

Beograd je dobio obnovljene trgove, to su Cvetni trg, Trg Slavija, koga krasi jedna od najlepših fontana u Evropi, a mogu slobodno reći, po mom mišljenju, mnogo je lepša od one fontane u Barseloni.

U toku su radovi na obnovi Trga republike, koji ovi iz Saveza za Srbiju, rušeći zaštitne ograde, žele da ometaju, umesto da su upravo oni, osim afera i dugova, ostavili nešto i gradu i Beograđanima.

Beograd je čak nakon 15 godina dobio obnovljenu zgradu Narodnog muzeja, zatim, tu je Muzej savremene umetnosti, Muzej iluzija, kojim sada, osim u Beču, može da se pohvali i naša zemlja. Takođe, projekat „Beograd na vodi“, koji niče pred nama, vrednost projekta je čak 3,5 milijardi evra. Znači, svakim danom se izgrađuje i završava se taj projekat. Tu su na stotine kilometara obnovljenih i asfaltiranih puteva, fasade, itd, itd.

Dakle, Zakon o glavnom gradu uticaće na unapređenje života svih građana i, naravno, Beograđana. Zakon je apsolutno u funkciji razvoja i, naravno, poslanička grupa Srpske napredne stranke podržaće i ovaj zakon i sve ostale zakone koji se tiču razvoja svih 174 lokalnih samouprava u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, set zakonskih rešenja koji je na dnevnom redu, još jednom potvrđuje da Vlada Republike Srbije, predvođena predsednicom Anom Brnabić i država Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, maksimalno posvećena građanima Srbije i to mogu slobodno reći, više nego bilo koja vlast do sada.

Svi predlozi zakona, koji su na dnevnom redu su rezultat iscrpnog rada svih članova Vlade, za neke od predloga zakona mogu slobodno reći da su rezultat višegodišnje analize i višegodišnjih pregovora i to u cilju iznalaženja najboljeg mogućeg rešenja, kako za građane Srbije, tako i za državu Srbiju, ali i za sve ostale privredne subjekte.

Kao poslanik vladajuće većine, izražavam ogromnom zadovoljstvo, što je Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić u ovim teškim vremenima za našu državu, uz naš narod, za razliku od nekakvog Saveza za Srbiju, čije lidere zanima jedino lični interes, pa verovatno je period od sedam godina bez vlasti državne kase, težak i dug period, verovatno su se iscrpeli, pa sada bi želeli, pokušavajući da izazovu političku nestabilnost, da se dočepaju državne kase i vlasti. A, na taj način čine loše građanima Srbije, zato što odvlače strane investitore iz naše zemlje.

Građani su toga svesni, čak i oni koji su na strani tog nekakvog saveza, zato što upravo ti građani upućuju zahteve i našoj Vladi i predsedniku republike, jer ti građani imaju u vidu da će Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić razmotriti njihove zahteve i izaći im u susret.

Zašto građani koji su zaduženi u švajcarskim francima, nisu se obratili za pomoć ni Vojislavu Koštunici, ni Borisu Tadiću, ni Mirku Cvetkoviću? Pa, zato što su ih upravo oni, različitim uredbama, različitim odlukama, o subvencionisanju kredita indeksiranih u švajcarskim francima motivisali na sklapanje tako rizičnih kreditnih aranžmana.

Uprkos svemu, na inicijativu predsednika republike, upravo Vlade gospođe Ane Brnabić je predložila zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, gde će konverzijom preostalog duga iz franka u dinare, potom u evro, prema srednjem kursu NBS na dan konverzije, biti otpisano čak 38% preostalih potraživanja, koje banke imaju prema takvim klijentima, a bitno je da će 15% otpisanih potraživanja pasti upravo na teret budžeta Republike Srbije, što znači da je naš budžet stabilan.

Zašto su se građani uopšte odlučivali na tako rizični kreditne aranžmane? Sa jedne strane na to ih je motivisala tadašnja vlast, a sa druge strane u momentu sklapanja takvog kreditnog aranžmana franak je u tom momentu vredeo 47 dinara. Da bi samo za pet godina kasnije, franak ojačao za čak 100% prema dinaru i dostigao vrednost od 94 dinara. Čisto poređenja radi, dolaskom Jorgovanke Tabaković, na čelu NBS franak je za period od sedam godina ojačao za nešto manje od 10%, dakle 10 puta manje nego u periodu njihove vlasti.

Postavlja se logično pitanje koje kriv za tako nezavidan položaj građana Srbije, mi ili prethodna vlast? Pa, naravno jedini glavni krivac je prethodna vlast, zato što je motivisala građane na sklapanje tako nepovoljnih kreditnih aranžmana.

Sve o čemu sam govorila svedoči koliko je Vlada Republike Srbije i SNS zainteresovana da pomogne svim građanima Srbije nasuprot nekakvog Saveza za Srbiju, nasuprot prethodne vlasti koja upada u zgradu RTS-a, koja upada u zgradu Skupštine Grada Beograda koja je imovina svih građana Srbije, koja poziva na linč, vešanje, koja se služi najgorim fašističkim metodama ne bili se dočepali državne kase. Pa, znate taj Savez za Srbiju nikako ne može da prežali što je Vlada upravo ovim zakonskim rešenjima opredelila preko sto miliona evra kako bi pomogla građanima Republike Srbije koji se nalaze u teškim problemima zato što su ih oni doveli u takvo stanje, a oni bi želeli da upravo tih sto miliona evra završe u njihovim čepovima. E, pa to im građani Srbije nikada neće dozvoliti.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u APR, želim da istaknem da će ova zakonska rešenja apsolutno pojednostaviti registraciju privrednih subjekata, u pogledu povećanja broja lica koji će biti ovlašćeni za podnošenje registracionih prijava. Predlog zakona rešiće sve nedostatke sa kojima smo se suočavali u prethodnom periodu i za krajnji rezultat ovaj zakon će poboljšati položaj Republike Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, a to će rezultirati još većem broju kako stranih tako i domaćih investitora.

Još jednom hvala članovima Vlade Republike Srbije koja brine o nama građanima, koja brine o budućnosti nas i naše dece. Ono što vi i naši roditelji nismo imali zbog lopovluka prethodne vlasti, naša deca će imati. Građani Srbije se ne daju više prevariti, a to će pokazati dolaskom na današnji miting SNS u Beogradu u tolikom broju koju savremena srpska istorija ne beleži. Poslanička grupa SNS podržaće set svih zakonskih rešenja. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodne četiri godine Vlada Aleksandra Vučića i Vlada Ane Brnabić su zaista mnogo učinile za dobrobit građana Srbije. O tome svedoče brojni rezultati, a to su: suficit u budžetu tri godine za redom, za prvih deset meseci imamo suficit od 68 milijardi dinara. Zatim, smanjenje javnog duga sa 77% BDP na 54,1%, koliko iznosi u ovom momentu sa tendencijom velikih smanjenja. Zatim, imamo privredni rast najveći u regionu, treći u Evropi. Za prvih devet meseci privredni rast iznosi 4,9%, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda statistiku. Zatim smo uspeli da zaposlimo 370 hiljada radnika, izgradimo infrastrukturu itd, itd. Čitav jedan dan mi ne bi bio dovoljan, ni meni, ni mojim kolegama da iznesemo sve ono što je naša Vlada uradila u prethodne četiri godine.

Kao neko ko dolazi iz Topličkog okruga, kao neko ko dolazi iz Kuršumlije, raduje me činjenica da je budžetom za 2019. godinu predviđena izgradnja autoputa E-80 i to deonica Niš – Pločnik. Uveliko se radi na početku realizacije i izgradnje autoputa i mogu sasvim sigurno da kažem da će, nakon izgradnje autoputa, u potpunosti biti promenjena slika Topličkog okruga i kada je u pitanju poljoprivreda, i kada je u pitanju privreda i turizam i trgovina.

Dakle, sve ono što radi naša Vlada je u funkciji najboljih interesa građana Srbije i u funkciji rasta i razvoja naše države na ravnim osnovama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, juče sam govorila kako je prethodni režim 2003. godine uništio i ugasio najbolje organizovanu instituciju u našoj državi, to je Zavod za obračun i plaćanje i kako je Srbija krenula putem pljačkaških privatizacija, gde je uništeno preko 2.000 državnih preduzeća.

Danas ću se osvrnuti na rezultate odgovorne Vlade. Sva zakonska rešenja koja usvajamo, da li je u pitanju Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ili sva ostala zakonska rešenja, su u funkciji rasta i razvoja, na šta se i odnosi amandman koji sam podnela.

Dakle, od 1. januara imaćemo minimalnu cenu rada od 155,3 dinara, minimalac će biti nešto viši od 27.000 dinara. Poređenja radi, u januaru 2012. godine, izraženo u evrima, minimalac je bio 177 evra, a od 1. januara 2019. godine iznosiće preko 228 evra. Znači, minimalac nam je veći za 52 evra. S obzirom da nam je minimalac veći za 52 evra, znači da će priliv po osnovu doprinosa PIO fondu, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje biti veći za 28 evra, pa sada, poštovani građani Srbije možete videti koji je to iznos. Imamo dakle značajno veći priliv i PIO fondu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Zato danas imamo i nove bolnice, i vrtiće, i pruge, i zato danas ulažemo i u mere populacione politike, i u putnu infrastrukturu, zato danas, sa jedne strane, radimo na rasterećenju privrede, dok sa druge strane povećavamo i penzije, i plate, i kapitalna ulaganja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja dobićemo jedinstvenu bazu podataka osiguranika, osiguranih lica i evidenciju obaveznika doprinosa. Znači, Vlada Republike Srbije imaće kvalitetne podatke u preciznom planiranju budžetskih sredstava, ali i u preciznom vođenju makroekonomske politike. Ovo je još jedan dokaz u nizu da je Vlada Republike Srbije posvećena stvaranju zdravog privrednog ambijenta i potpuno ozdravljenju privrede od žute bolesti koja je trajala do 2012. godine.

S obzirom da dolazim iz Kuršumlije, osećam dužnost prema svojim sugrađanima da kažem da je lokalna samouprava potpisala ugovor o zakupu sa izraelskom kompanijom „Vudfil“ u trajanju od pet godina, da je u toku obuka budućih radnika u pomenutoj kompaniji koja će se baviti proizvodnjom nameštaja, da je u toku nabavka opreme i da je sasvim izvesno da će fabrika početi da radi. Jedini problem je što je predmet ugovora o zakupu poslovni prostor površine od 7.000 kvadrata, gde je poslovala do 2003. godine modna konfekcija „7. juli“.

Podsetiću, modna konfekcija „7. juli“ je prodata 2003. godine za smešnih 31 milijardu dinara. Sva oprema je rasprodata, 16 prodavnica koje su bile u sklopu modne konfekcije „7. juli“, počupani su svi kablovi i problem zašto izraelska kompanija još uvek nije počela sa radom je priključak za struju i elektro-instalacije. Nakon priključivanja na elektro-mrežu krenuće se sa instalacijom opreme i mašina i fabrika će krenuti sa radom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, o odličnom zakonskom rešenju koje podrazumeva jedinstvenu bazu podataka osiguranika, osiguranih lica i evidencije obaveznika doprinosa.

Dakle, Predlogom zakona predviđa se baza podataka koja je kompaktibilna sa Poreskom upravom, sa Agencijom za privredne registre, sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sa PIO fondom i sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.

Zakonsko rešenje će u potpunosti doneti pune efekte objedinjene naplate, a podsetiću, objedinjena naplata je najbolji reformski poduhvat Vlade Republike Srbije, Vlade Aleksandra Vučića, koji je u primeni od 1. januara 2014. godine i upravo objedinjena naplata je doprinela fantastičnim rezultatima u naplati doprinosa. Zato u 2019. godini predviđeno je 35 milijardi dinara Penzioni fond veći nego u 2012. godini. To su značajno velika sredstva, s obzirom da nikada nismo imali stabilniji devizni kurs i nikad nižu stopu inflacije. U potpunosti ćemo popraviti i položaj naših penzionera i u narednom periodu.

Podsetiću građane Srbije, ovim zakonskim rešenjem se uspostavlja kontrolna funkcija naše države nad tokovima novca i na obračunatim i plaćenim porezima i doprinosima, koje je naša država izgubila 2003. godine kada je bivši režim ugasio Zavod za obračun i plaćanje, koja je bila najbolje organizovana institucija u našoj državi, zavod koji je štitio interese građana i koji je u potpunosti kontrolisao novčane tokove.

Nakon toga Republika Srbija od 2003. godine kreće putem pljačkaške privatizacije gde od 3.017 državnih preduzeća 2.000 preduzeća je u potpunosti prestalo da radi, a hiljada je na ivici egzistencije.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama je danas set zaista odličnih zakonskih rešenja, pred nama je danas set zakonskih rešenja koja imaju za cilj nova ulaganja, još veći nivo otvorenih radnih mesta u narednom periodu, i cilj nam je da smanjimo stopu nezaposlenosti sa 11,9% koliko je ona iznosila u drugom kvartalu 2018. godine da je spustimo na još niži nivo. Osim što usaglašavamo naše zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, Vlada Republike Srbije maksimalno je posvećena olakšavanju poslovanja privrednim subjektima u našoj državi, a o tome svedoči činjenica da kroz mere digitalizacije u potpunosti olakšavamo poslovanje, kako domaćim, tako i inostranim kompanijama koje posluju kod nas.

Ali, takođe samo smanjenjem nameta privredi za 1% po stopi doprinosa to je sa 63 na 62%, mi ćemo uspeti da u 2019. godini privredi obezbedimo uštede od 12 milijardi dinara. Dakle, privreda će imati 12 milijardi dinara slobodnih sredstava za nova ulaganja i širenje proizvodnih kapaciteta što sa sobom donosi nova radna mesta.

Cilj naše Vlade u narednom periodu takođe da Republika Srbija bude u prvih 30 zemalja na duing biznis listi Svetske banke. Zašto ovo govorim? Pa, zato što je nama plasman na pomenutoj listi izuzetno značajan. Do sada smo ostvarili izuzetan napredak za čak 45 mesta i Srbija je bolje plasirana od ostale 142 države koje se nalaze na duing biznis listi, a podsetiću ukupno i trci 190 država. Bolji smo i od Hrvatske i od Albanije i od BiH, itd. Srbija je danas apsolutni lider u regionu po privlačenju stranih investitora.

Primera radi, u 2012. godini u nemačkim kompanijama je radilo 12.000 ljudi, u 2018. godini, dakle u ovoj godini u nemačkim kompanijama radi 52.600 ljudi. Takođe, je isti slučaj sa turskim i kineskim kompanijama. Pre šest godina je radilo par stotina ljudi, danas radi na desetine hiljada naših građana. Pa, samo koliko pogledamo Zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, sasvim je jasno koliko je danas Srbija ekonomski jaka i snažna država u odnosu na period od pre šest godina. To znači da su u potpunosti stabilizovane javne finansije.

Predlogom zakona o budžetu predviđeno je da će u 2019. godini imati deficit od 0,4% BDP-a, međutim, članove Fiskalnog saveta po tom pitanju su optimistični i predviđaju da ćemo u 2019. godini imati suficit u budžetu, što znači da naša država četiri godine za redom ostvaruje suficit.

Predlogom zakona o budžetu i dalje je predviđen privredni rast i za 2019. godinu, što je zaista fantastično. Takođe, u Zakonu o budžetu stoji, opredeljena su sredstva za povećanje plata za budžetske korisnike i to za zaposlene, odnosno pripadnike snaga SB, za prosvetne radnike, za radnike medicinske struke, za zaposlene u naučno-istraživačkoj delatnosti i ostalim budžetskim korisnicima i to po stopi od sedam do 12%, što za građane znači veći kućni budžet, a za privredu, odnosno na nivou države imaćemo značajno veću agregatnu tražnju.

U 2019. godini takođe imamo u apsolutnom iznosu 10,9 milijardi dinara više opredeljenih sredstava po osnovu subvencija i to namenjeno poljoprivredi, turizmu, koridorima Srbije, 30% više sredstava je opredeljeno za kapitalne investicije, odnosno za kapitalne projekte.

Interesantna je činjenica da u 2019. godini imamo 4,6 milijardi dinara manji transfer PIO fonda po osnovu nedostajućih sredstava i to uz povećanje penzija koje smo imali u 2018. godini i koje će nastaviti da rastu i 2019. godine. Znači, manji transfer iz budžeta Republike Srbije, a imamo povećanje penzija, što znači da smo ostvarili fantastične rezultate, kada je u pitanju naplata doprinosa.

Ne samo što završavamo projekte započete 2018. godine i iz ranijih godina, već u 2019. godini počinjemo sa realizacijom novih projekata, a to je izgradnja autoputeva E761, autoput E763, E80, zatim beogradska gondola, ulaganje u železnicu, ulaganje u puteve, bolnice, itd.

Što se tiče javnog duga, juče smo imali priliku da čujemo precizno od ministra finansija, gospodina Siniše Malog, na koji način nas je prethodna vlast zaduživala. Toliko su uzimali nepovoljne kredite da smo samo po osnovu dospelih kredita njihovih u 2015. godini, po osnovu kamata isplatili 115 milijardi dinara. S obzirom da za izgradnju 60 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, nam je potrebno 200 miliona evra, to znači da smo za sredstva koja smo isplatili po osnovu kamata, mogli da izgradimo 312 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Dakle, 115 milijardi dinara, to vam je celi penzioni fond za jednu godinu. Dakle, tu su penzije naših penzionera.

Takođe, ovu priliku želim da iskoristim, da čestitam svim članovima Vlade na fantastičnim rezultatima i da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću na bezrezervnu podršku, svim članovima Vlade. Srbija je danas povratila ugled u regionu i svetu i Srbija je danas ponos svih njenih građana.

Poslanička grupa SNS će sa zadovoljstvom podržati set svih zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu. Hvala.