Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se amandman koji sam podnela na član 3. Predloga zakona, odnosi na sanaciju posledice grada, ovu priliku želim da iskoristim da pohvalim Vladu Republike Srbije i odluku Vlade, na ulaganje na sistem automatske protivgradne zaštite.

Naime, Srbija će po prvi put dobiti sistem automatske protivgradne zaštite i za ove namene biće uloženo 25 miliona evra. To je za svaku pohvalu s obzirom da se u zadnjih 60, 70 godina, nije ulagalo u protivgradnu zaštitu. Već se krenulo sa ulaganjima, tako da je zaključen ugovor za nabavku sistema protivgradne zaštite, za radarski sistem Valjevo.

Kada je u pitanju MUP, takođe svaka pohvala za rad ministarstva, zato što je pre nešto više od tri godine, prvi put nakon osam godina naša policija dobila po dva kompleta uniformi i čizama. Prethodni režim je dozvolio da policija koja radi najteži posao za građane Srbije, koja brani pravo našeg naroda na slobodu, koja brine o našoj bezbednosti, bukvalno ide u pocepanim uniformama i cipelama.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Takođe je bitno, što je posao za šivenje uniformi upravo dobila srpska kompanija koja se nalazi na jugu Srbije, a to je kompanija iz Vranja JUMKO, što znači da se šire proizvodni kapaciteti srpskih privrednika.

Čestitam ministru policije što je saslušao potrebe ljudi na terenu i što plate u policiji nikada nisu bile veće nego sada. Dakle, sav novac budžeta Republike Srbije je u potpunosti u funkciji građana, bilo da se radi o preventivnom delovanju, bilo da se radi o bezbednosti ili zapošljavanju. Zahvaljujem.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 4. Predloga zakona i moj amandman ima za cilj da ukaže koliko zapravo Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama utiče na smanjenje troškova i kod poljoprivrednika i kod privrednika. Dakle, ulaganje u preventivu iziskuje daleko niže troškove nego što je to slučaj za sanaciju štete koje nastaju usled elementarnih nepogoda bilo da su u pitanju olujni vetrovi, grad, poplave, požar ili druge elementarne nepogode i katastrofe.

Ovim zakonom se, dakle, podstiče buđenje svesti ljudi na značaj prevencije. Do sada smo imali situaciju da i osiguravajuće kompanije i potencijalni osiguranici nisu zainteresovani za sklapanje polisa osiguranje za slučaj elementarnih nepogoda, i zakon će svakako podstaći da se sklapaju ugovori za osiguranje u slučaju elementarnih nepogoda i katastrofa i to u delu tako što zakon zapravo predviđa izgradnju nasipa za odbranu od poplava, zatim zabranu izgradnje objekata na prostorima izloženih riziku, itd.

Vlada Republike Srbije do sada je uložila značajna sredstva u sistem za predviđanja elementarnih nepogoda i hidrometeorološki sistem za rano upozorenje.

Republički hidrometeorološki zavod ima izuzetno jaku mrežu za osmatranje i sve navedeno će podstaći da i osiguravajuće kompanije u budućem periodu nude aranžmane za osiguranje u slučaju elementarnih nepogoda, koji će biti znatno povoljniji, a to će motivisati i privrednike i poljoprivrednike i samim tim imaćemo mnogo manje štete u slučaju elementarnih nepogoda, a cilj SNS je da naša država bude institucionalno razvijena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 2. Predloga zakona ima za cilj da ukaže koliki značaj ima zapravo ulaganje u preventivna delovanja kako za bezbednost građana, tako i za zaštitu useva i plodova, na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Više puta smo bili u prilici da čujemo od kolega da je svaki dinar uložen u preventivu da se višestruko vraća u budžet Republike Srbije, a najveću korist od toga zapravo imaju građani.

Cilj zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je zapravo da se otklone nedostaci iz prethodnog perioda. Katastrofalne poplave su svakako bile signal za izradu nacrta samog zakona, ali i samog zakona o kome raspravljamo ovih dana.

U mentalitetu srpskog naroda je da brzo zaborave sve ono što je loše. Kada su katastrofalne poplave u pitanju, mogu slobodno reći da je to opravdano, zato što je upravo Vlada Republike Srbije odgovornom politikom, iscrpnim radom, uz bezrezervnu podršku predsednika Aleksandra Vučića u prethodne četiri godine ostvarila fantastične rezultate i stiče se utisak da Srbija nije imala nikakve probleme 2014. godine.

Zapravo, u prethodnom periodu mi imamo privredni rast najveći u Evropi, od skoro 5%. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, to je 4,8%. Tri godine imamo suficit u budžetu, a članovi Fiskalnog saveta predviđaju da ćemo imati i u 2019. godini suficit u budžetu, što će biti četvrta godina za redom, što je zaista fantastično.

Čestitam svim članovima Vlade na brzom prevazilaženju problema katastrofalnih posledica i na ostvarenim fantastičnim rezultatima i ujedno se zahvaljujem građanima Srbije i čestitam im na odličnoj proceni na izborima, jer zahvaljujući dobroj proceni građana 2012, 2014. i 2016. godine, Srbija je spasena od ljudske nepogode i katastrofe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama je još samo jedan dokaz u nizu da svi članovi Vlade, da sva resorna ministarstva se maksimalno zalažu i trude da svim građanima Srbije obezbede finansijsku stabilnost i institucionu uređenost sistema. Ne samo da usavršavamo svoje zakonodavstvo i standarde sa standardima Evropske unije, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, već mi uveliko danas primenjujemo zakonska rešenja koja su dovela do toga da Srbija bude lider u regionu, Evropi i svetu po više osnova i kada je u pitanju priliv stranih direktnih investicija i kada je u pitanju broj novootvorenih radnih mesta, rast životnog standarda sa 300 na 450e za samo četiri godine itd.

S obzirom da danas raspravljamo o zakonu iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova, nekako mi se nameće potreba da pohvalim rad samog Ministarstva u delu da je u 2018. godini nabavljeno 14 vatrogasnih vozila, u 2019. godini je najavljeno da će biti nabavljeno 46 novih vatrogasnih, a za 2020. godinu se predviđa od 70 do 80.

Imali smo prilike da čujemo od kolega poslanika opozicije da u zadnjih 30 godina nisu nabavljana vatrogasna vozila i nije se ulagalo u ovom delu, tako da u svakom slučaju pohvaljujem rad i zalaganje resornog ministarstva.

Takođe, resorno ministarstvo je primer dobre prakse nestranačkog zapošljavanja. Danas na rukovodećim pozicijama u MUP-u su ljudi koji godinama rade u policiji i koji su se samo stručnošću, požrtvovanjem i radom dokazali i zauzeli rukovodeća radna mesta. U periodu od 2000. do 2012. godine to nije bio slučaj. Nametala nam se potreba da razmišljamo da su naše obrazovanje, diplome, znanje bezvredni i da nam je potrebna samo žuta članska karta za bilo koji posao i zaposlenje. Danas je sasvim drugačije. Danas je i te kako aktuelno nestranačko zapošljavanje. Danas jedina karta za zaposlenje su obrazovanje, stručnost i znanje, a to je zapravo politika SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se moj amandman odnosi na investicije u privredi, moram da naglasim da je osnovni uslov za privlačenje, kako domaćih, tako i stranih investitora upravo realizacija infrastrukturnih projekata.

U vezi sa tim želim da napomenem da je prošle nedelje u Vranju predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić, najavila da će upravo u 2019. godini biti izdvojeno iz budžeta Republike Srbije 200 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata. Sredstva koja će biti izdvojena iz budžeta Republike Srbije u 2019. godini se odnose na izgradnju glavnih saobraćajnica, i to za završetak izgradnje Koridora 10, 11, za početak izgradnje moravskog koridora, zatim za izgradnju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad i brze pruge Beograd-Budimpešta.

Koliko je bitan Zakon o građevinskim proizvodima, a o kome raspravljamo ove i prethodne nedelje, govori činjenica da će upravo taj zakon doneti kvalitetnije i jeftinije proizvode, a upravo ti proizvodi će biti ugrađeni u stanove za pripadnike snaga bezbednosti. Dakle, 8.086 stanova će biti izgrađeno do 2020. godine, i to je ujedno jedna trećina svih podnetih zahteva od strane pripadnika snaga bezbednosti.

Takođe, naša država će subvencionisati i kupovinu stanova za opštine i gradove u unutrašnjosti Srbije, i to sa ciljem da se spreči odliv stanovništva koji je prisutan u zadnjih 30 godina. Dakle, politika Vlade Republike Srbije i SNS jeste rast, razvoj i viši životni standard svih građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 2. Predloga zakona, u cilju da ukažem koliki značaj imaju kapitalni projekti i investicije u privredi na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Naime, politika Srpske napredne stranke jeste širenje postojećih proizvodnih i uslužnih kapaciteta, izgradnja novih fabrika i otvaranje novih fabrika, ali i otvaranje novih radnih mesta. Kad smo kod radnih mesta, napominjem da je prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 2012. godine bilo 736.802 nezaposlena. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koji su objavljeni juče, trenutno ima 553 hiljade nezaposlenih. Znači, uspeli smo za šest godina da zaposlimo preko183 hiljade naših građana.

(Radoslav Milojičić: Bravo.)

Molim bez dobacivanja kolega sa druge strane sale. Ja znam da se njima ne sviđa realnost, ali, tako je kako je. To su zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.

(Radoslav Milojičić: Martinovića ste zaposlili da pravi kreme za lice.)

S obzirom da ste narodni poslanik, ja vam prvo preporučujem da pročitate Poslovnik.

Dakle, prvi smo u Evropi po prilivu stranih direktnih investicija, treći po rastu bruto domaćeg proizvoda. Kada je u pitanju bruto domaći proizvod, moram da napomenem da najveći udeo u rastu bruto domaćeg proizvoda ima upravo sektor građevinarstva, i to 28,2% u prvom kvartalu 2018. godine i ostvaren realni rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu u odnosu na isti kvartal prošle godine, a u drugom kvartalu 22,9%.
Danas ste takođe svedoci ubrzane izgradnje, i auto-puteva i kada je u pitanju Koridor 10, Krak B i V, i Koridor 11, biće završena izgradnja auto-puta E 763 koji će povezati Beograd sa južnim Jadranom.
Takođe smo svedoci izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, prvo u Vranju a zatim i u ostalim gradovima u Srbiji, kao i realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Najbitnije od svega je da su naše domaće građevinske kompanije zadužene za izvođenje radova i takođe objekti koje izgrađujemo se opremaju upravo našim domaćim proizvodima. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, politika SNS i Vlade Republike Srbije jesu investicije, jesu nova radna mesta, jeste izgradnja putne infrastrukture.

Dok nam je prethodni režim u nasleđe ostavio preko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, resorno ministarstvo se danas bori da zakonskim rešenjima ozakoni sve objekte. Zamislite koliko je budžet Republike Srbije bio oštećen po osnovu poreza na imovinu, po osnovu raznoraznih taksi za legalizaciju objekata, koliko su građani Republike Srbije bili uskraćeni boljeg života, novih bolnica, novih škola, vrtića, putne infrastrukture, a da ne govorimo o 400 hiljada otpuštenih radnika. Samo u mojoj opštini, opštini Kuršumlija, u periodu od 2004. do 2008. godine su zatvorili četiri fabrike i otpustili preko šest hiljada ljudi. Zamislite, šest hiljada ljudi na 23 hiljade stanovnika, koliko je u tom momentu brojala moja opština.

Politika SNS, sve ono što građanima Srbije omogućava je dobro danas, a još bolje sutra. Ne samo da danas otvaramo fabrike i gradimo infrastrukturu, već ćemo kroz godinu ili dve, sigurno mogu reći, biti u situaciji da uvozimo radnu snagu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona i moj amandman se odnosi na investicije u privredi. Zakon o građevinskim proizvodima o kome raspravljamo ovih dana i te kako ima veze i sa investicijama u privredi i sa realizacijom infrastrukturnih projekata, ali i sa zapošljavanjem novih radnika.

Čak 35 oblasti građevinskih proizvoda biće proizvedeno po evropskim standardima, a to zapravo znači da će srpske građevinske kompanije proizvoditi još kvalitetnije proizvode po nižim cenama. Dakle, cilj i Vlade Republike Srbije i SNS jeste još više kapitalnih projekata i još više radnih mesta zato što za realizaciju svih kapitalnih projekata su angažovana srpska domaća građevinska preduzeća.

S obzirom da dolazim iz Toplice, moram da pomenem da je u petak, 12. oktobra, u sedištu Topličkog okruga u Prokuplju održana istorijska sednica Vlade. Zašto istorijska? Zato što se to nikada ranije nije dogodilo da svi članovi Vlade budu u sedištu Topličkog okruga.

Cilj vaše posete je upravo bio da se sagleda potencijal Topličkog okruga, a Toplički okrug ima potencijala i kada je u pitanju industrija i turizam, a bogami i poljoprivreda.

Da su vam namere zaista iskrene svedoči činjenica da je potpredsednica Vlade, ovde prisutna, gospođa Zorana Mihajlović, izvestila predsednicu Vlade, gospođu Anu Brnabić, da je završen idejni projekat za realizaciju izgradnje auto-puta E-80, odnosno Put mira, odnosno put koji se najviše pominje Niš-Priština-Tirana-Drač, koji će povezati Srbiju sa Albanijom. Ovaj projekat je nama od izuzetnog značaja i nakon realizacije ovog projekta u potpunosti će se promeniti slika Topličkog okruga.

Hvala vam što ste stabilizovali javne finansije i što ste u prethodnom periodu uložili preko milijardu i po dinara za rehabilitaciju i rekonstrukciju puteva u Topličkom okrugu, ali takođe ste nam najavili da ćete i u narednom periodu izdvojiti milijardu i po dinara za rekonstrukciju i rehabilitaciju puteva u Topličkom okrugu. Zahvaljujem vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega u ime SNS želim da vam čestitam što ste od države koja je 2012. godine bila gotovo na ivici bankrotstva uspeli da napravite državu kranova, dizalica i gradilišta. Država Srbija je danas sinonim za izgradnju, bilo da su u pitanju putevi, autoputevi, železnice, stanovi, mostovi, bolnice ili pak autobuske i železničke stanice ili aerodromi.

Takođe, čestitam vam što ste uspeli da država Srbija danas postane apsolutni lider u regionu kada su u pitanju strani investitori. Čestitam vam što ste uspeli da zaposlite skoro 180.000 ljudi i time stopu nezaposlenosti koja je 2012. godine bila gotovo 27% smanjite na 11,9%, koliko je ona iznosila u drugom kvartalu 2018. godine prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku. U ovom momentu nadam se da je stopa nezaposlenosti još niža.

Zašto ovo govorim? Zato što je upravo najveći rast stope zaposlenosti ostvaren u oblasti građevinarstva, i to 6,3%, zatim slede saobraćaj i skladištenje po stopi od 2,9% i na kraju trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila po stopi od 1,8%.

Čestitam vam, takođe, što građani Srbije od danas imaju najveći rast BDP u regionu, i u Evropi među najvećim. Koliko je važna delatnost građevinarstva potvrđuje činjenica da je upravo najznačajniji rast bruto dodatne vrednosti ostvaren u sektoru građevinarstva, i to za drugi kvartal 2018. godine 22,9%, ali takođe najznačajniji rast realne bruto dodatne vrednosti ostvaren i u prvom kvartalu u oblasti građevinarstva.

Znate, kad vam nezavisni državni organ, tj. Fiskalni savet kaže da ste ostvarili dobre rezultate u 2018. godini to je zaista tako. Upravo u Izveštaju Fiskalnog saveta pod nazivom „Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. godini i preporuke za budžet za 2019. godinu“ stoje optimističnija očekivanja od članova Fiskalnog saveta, nego od samih članova Vlade.

Fiskalni savet predviđa da ćemo u 2019. godini imati rast, odnosno suficit u budžetu, i to će biti četvrta godina za redom gde će Republike Srbija imati suficit u budžetu, što se nije desilo u zadnjih, pa da kažem slobodno, 20 godina a možda i 30.

Kada je u pitanju javni dug i smanjenje javnog duga tu su usaglašena mišljenja i članova Fiskalnog saveta i članova Vlade i predviđa se da će u 2019. godini javni dug u potpunosti da se približi bezbednoj zoni BDP, znači biće oko 50%, što je zaista fantastično, imajući u vidu da je pre samo šest godina javni dug bio gotovo 80% BDP.

Za građane Srbije i za privredu je značajno što ćemo u 2019. godini izdvojiti 28 milijardi dinara više nego u 2018. za infrastrukturne projekte, i to za izgradnju puteva, pruga i mostova, znači, izdvojićemo ukupno 280 milijardi dinara.

Kada su u pitanju predlozi zakona, mogu slobodno reći da su oni odlični i za građane i za privredu. Konkretno, Zakon o građevinskim proizvodima je dobar zato što se naše zakonodavstvo i naši standardi usaglašavaju sa standardima EU, a to zapravo znači da će i građani i privreda imati bezbednije, sigurnije, jeftinije i kvalitetnije proizvode koji su u skladu sa standardima za zaštitu životne sredine, a sa druge strane proizvođači će moći da konkurišu evropskim proizvođačima i po ceni i po kvalitetu proizvoda, što je zaista odlično.

Kada su u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata, oni su takođe dobri za građane i za privredu i cilj ovih zakona jeste da se u potpunosti anulira broj nelegalno izgrađenih objekata, a najveću korist od toga ima budžet i naravno građani.

Zakoni iz oblasti drumskog, železničkog, vazdušnog i vodenog saobraćaja takođe su dobri i njihov jedini cilj je da se nastavi rast prometa dobara, ali i broj prevezenih putnika i u narednom periodu. Izneću samo jedan podatak, ako posmatramo samo period od 2013. do 2017. godine promet prevezene robe je veći za 300%, a broj prevezenih putnika za 60%. Građani Srbije treba da znaju da smo samo za prvih osam meseci 2018. godine imali za pola miliona više prevezenih putnika, posmatrano samo vazdušni saobraćaj i dva međunarodna aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu i aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu, nego za celu 2012 godinu. Znači, pola miliona putnika u 2018. godini za samo prvih osam meseci, nego cela 2012, što je zaista odlično.

Dakle, Srbija danas je apsolutni lider u regionu po više osnova, zahvaljujući merama Vlade, stabilizovanim finansijama, konsolidovanim finansijama, najvećem prilivu stranih direktnih investicija. Mi smo uspeli da dogovorimo da u 2019. godini povećamo najnižu cenu rada po času. Ona u ovom momentu iznosi 143 dinara, a u narednoj godini od 1. januara 2019. godine biće 155 dinara, a cilj Vlade Republike Srbije je, zapravo, da najniža zarada u Srbiji bude u visini minimalne potrošačke korpe, koja je u ovom momentu 36.000 dinara, a to se nije desilo u zadnjih 20 godina.

Još jednom, potpredsednice Vlade, i vama i svim članovima Vlade, čestitam na ostvarenim rezultatima i želim vam još veći suficit u budžetu, još veći rast BDP, a građanima Srbije veće plate i penzije u budućem periodu.

Poslanička grupa SNS će svakako podržati set svih zakonskih rešenja koji su zaista odlični. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Pošto ste kolegi ukazali na povredu Poslovnika po članu 106, 107, 108, ja se javljam na povredu Poslovnika po članu 27. - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika, kao neko ko dolazi iz Topličkog okruga, moram da naznačim, a je kolega Laketić već to učinio, koliko je nama zapravo značajan ovaj autoput.

Kolega bi trebao da zna, odnosno prethodni govornik, da preko 100 kompanija srpskih prodaje svoje proizvode upravo na tržištu Albanije i nama je ovaj put od prioritetnog značaja i ovo je strateški autoput za celu Srbiju. Naša politika je širenje proizvodnih kapaciteta postojećih kompanija prehrambene industrije, gde se upravo plasiraju proizvodi na tržištu Albanije. Baš u super marketima u Tirani i Draču se plasiraju naši srpski proizvodi, koji, mogu slobodno reći, da su omiljeni za albansko tržište. Ovo je sa ekonomske strane put od prioritetnog značaja.

Sa druge strane, ako gledamo zadržavanje stanovnika na tom području, i te kako će uticati na zadržavanje naših sugrađana zato što će moći sami da se bave sopstvenim biznisom i da plasiraju svoje proizvode po nižim cenama i moći će da konkurišu na evro tržištima i na albanskom tržištu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Amandman sam podnela na član 3. Predloga zakona, u cilju da ukažem na značaj ekološkog obrazovanja za očuvanje prirode i uticaj koji ima na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Dakle, u poslednjih 20 godina suočavamo se sa posledicama globalne ekološke krize, suočavamo se sa posledicama trošenja prirodnih resursa, sa zagađenjem zemlje, vazduha. Suočavamo se, takođe, sa globalnim klimatskim promenama, pa otuda i veliki značaj ima i ekološko obrazovanje za očuvanje i zaštitu životne sredine.

Kada je u pitanju ekološko obrazovanje, ono je oduvek bilo prisutno u obrazovnom sistemu, ali u poslednjih par godina je mnogo više izraženo.

Takođe, ovu priliku želim da iskoristim da pomenem akcije Vlade Republike Srbije u pogledu čišćenja rečnih korita, parkova itd. Cilj takvih akcija je veliki odaziv javnih ličnosti, zato što političari, glumci, pevači imaju veliki uticaj i uzor su mladima i odraslima, i to sve utiče na buđenje svesti ljudi na značaj životne sredine i na značaj očuvanja same životne sredine.

Jedna od takvih akcija je sprovedena 5. juna, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, gde je organizovano čišćenje priobalja reke Save. Akciju je predvodila predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, a na akciju su se odazvali i mnogi ministri, vi gospodine, zatim, ministar finansija gospodin Siniša Mali, ministar zdravlja gospodin Zlatibor Lončar, mnogi državni sekretari, pomoćnici itd. Cilj ovakve akcije je zapravo da se prenese poruka mladima, ali i odraslima da čistiti svoje okruženje nije sramota. Zapravo, sramota je zagađivati svoje okruženje i sramota je bacati smeće na mestima gde to nije dozvoljeno.

Sve ono što smo postigli u prethodnih šest godina i zajedno sa akcijama zaštite životne sredine još jednom potvrđuje da je Srbija danas na pravom putu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana kada raspravljamo o Zakonu o zaštiti životne sredine, koristim posebnu priliku da izrazim zadovoljstvo kao državljanka Srbije, srećna sam što živim u državi koja je i te kako bogata prirodnim blagom. Naša Srbija ima preko 75 rezervata prirode, a to ukazuje na značaj rada samog Ministarstva zaštite životne sredine, svakog novog zakona koji usvajamo ili postojećeg koji menjamo ili dopunjujemo.

Dolazim iz opštine Kuršumlija i teritorija čitave moje opštine je na neki način rezervat prirode. Tu činjenicu je prepoznalo i resorno ministarstvo i upravo ovih dana je pokrenut postupak za zaštitu područja prve kategorije Kosanica – Đavolja Varoš.

Za one koji nisu imali priliku da dođu kod nas, ističem da Kosanica – Đavolja Varoš ima dobru očuvan eko sistem, gde je uticaj čoveka sveden na minimum. Đavolja Varoš ima preko 220 figura, odnosno kula koje su nastale prirodnom erozijom zemljišta. Takav prirodni fenomen je gotovo jedinstven u svetu. Ima sličnih pojava na Alpima, na teritoriji Italije i Austrije i u pokrajini Gornja Savoja u Francuskoj, ali naše kule su mnogo većih dimenzija nego ove koje sam pomenula.

U ime mojih sugrađana vam se zahvaljujem, jer će ovo uticati na razvoj turizma u našem kraju. Đavolja Varoš privlači veliki broj turista iz svih delova sveta, ali kada ovo područje postane specijalnih rezervat prirode i kada bude pod zaštitom, to će i te kako doprineti razvoju turizma u mnogo većem obimu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona i moj amandman ima za cilj da ukaže na značaj zaštite životne sredine i ekološkog obrazovanja na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Formiranje ekološkog načina razmišljanja počinje zapravo u najranijoj mladosti, tako da izuzetno važnu ulogu imaju roditelji u ekološkom vaspitanju dece, ali podjednako važnu ulogu imaju i vaspitne i obrazovne institucije u ekološkom obrazovanju. Tako da ne treba po svaku cenu kriviti resorno ministarstvo koje sve čini za uklanjanje i divljih deponija i otpada. Problem je zapravo u uzroku, u svesti ljudi i u nedostatku možda ekološkog obrazovanja i vaspitanja u nekim ranijim godinama, a ne u posledicama. Divlje deponije su posledice. Svojim primerom treba da utičemo na ljude oko nas da ekološki razmišljaju i da se ekološki ponašaju.

S obzirom da dolazim iz Toplice posebno me raduje činjenica što će u opštini Kuršumlija i Prolom Banji biti izgrađen sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Takođe u Blacu je resorno ministarstvo izdvojilo čak 11 miliona evra da reši višedecenijski problem i da bude izgrađena fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Da svi nivoi vlasti i Vlada Republike Srbije, ali i jedinice lokalnih samouprava sve čine za ekološko, odnosno za zaštitu životne sredine potvrđuje činjenica da je recimo moja lokalna samouprava u saradnji sa javnim komunalnim preduzećem sprovela obuku za buduće promotere za kućna kompostiranja otpada. Zašto ovo govorim? Zato što je kompostiranje otpadom izuzetno važno jer se smanjuju i količine otpada na deponijama sa jedne strane, a sa druge strane, smanjuju se troškovi za upravljanje otpadom.

Dakle, Vlada sve čini u cilju unapređenja života svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem.