Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodne četiri godine je Vlada Republike Srbije, prvo predvođena tadašnjim premijerom a sadašnjim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, a od juna prošle godine predvođena gospođom Anom Brnabić, uspela da ostvari impozantne rezultate.

Zahvaljujući tome što naša Vlada donosi isključivo ekonomske a ne političke odluke, kako je to činio prethodni režim, mi smo danas drugi u Evropi po stopi privrednog rasta, uspeli smo da prepolovimo stopu nezaposlenosti, imamo najviše devizne rezerve do sada i imamo stabilnu valutu, najstabilniju u regionu.

Dakle, uspeli smo od države koja je bila u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji da postanemo lider u regionu po stopi privrednog rasta.

Hvala našim penzionerima koji su nam verovali i koji su podneli najveći teret kada su u pitanju mere fiskalne konsolidacije, jer zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, strukturnim reformama, zahvaljujući digitalizaciji, mi smo danas uspeli da postanemo lider u regionu po prilivu stranih investicija.

Samo u Kini je pre nedelju dana srpska delegacija, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, uspela da sklopi i potpiše 11 sporazuma u vrednosti od preko tri milijarde dolara. Opredeljeno je za RTB Bor milijardu i 460 miliona dolara, za fabriku guma u Zrenjaninu opredeljeno je preko milijardu dolara, dogovorena je izgradnja industrijskog parka u Borči, koje će dovesti preko hiljadu kineskih kompanija i uposliti preko 10 hiljada radnika. Kada se tome doda otvaranje fabrike u Nišu, to govori da Vlada podjednako brine o svim delovima Srbije, a to i jeste odlika sveukupnog privrednog razvoja, na šta se i odnosi amandman koji sam podnela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, 2014. godine smo uveli mere fiskalne konsolidacije koje su bile i teške ili bolne, ali jedino iz prva, moguće rešenje, u ekonomskoj i finansijskoj situaciji kako je zadesilo našu privredu i državu te 2012. godine, što je rezultat neodgovorne pljačkaške politike prethodnog režima.

Zahvaljujući reformama i fiskalnoj konsolidaciji mi danas možemo da se pohvalimo sa preko 180.000 novozaposlenih radnika, sa preko 100 fabrika, sa višim životnim standardom, sa tim da smo zemlja sa najvišim porastom broja stranih turista, ali da smo lider u regionu za strane ulagače.

Mi danas imamo Vladu koja podjednako sagledava sve regione. Da je to tako uzeću kao primer svoju opštinu. Naime, nedavno je predsednica Vlade, Ana Brnabić, posetila opštinu Kuršumlija, a pre nešto više od godinu i po dana, to je uradio i predsednik Aleksandar Vučić, kada je bio premijer Vlade Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što se to u periodu od 2000. godine do 2012. godine nikada nije dogodilo. Ovo sve govori da nam je država ojačala toliko i da su nam finansije stabilizovane, da mi danas možemo podjednako da ulažemo u sve regione Republike Srbije.

Dakle, našoj Vladi su podjednako važni i građani Beograda i Niša i Kragujevca, ali i malih opština kao što je moja, a to i jeste odlika sveukupnog privrednog razvoja, na šta se i odnosi amandman koji sam podnela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i amandman se odnosi na to da se pomenutim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije.

Da je to zaista tako, to se u praksi i pokazalo. Naime, u prethodne četiri godine imali smo u par navrata značajna povećanja i penzija i plata u javnom sektoru i to se direktno odrazilo na agregatnu tražnju čime smo podigli celokupnu privrednu aktivnost u našoj državi.

Kada se država nađe na ivici bankrotstva, kakav je slučaj bio sa našom privredom 2012. godine, postojale su dve solucije. Jedna je da nastavimo negativan trend prethodnog režima, da se dodatno zadužujemo i time opteretimo naredne generacije, svoju decu i unučad, što je ekonomski potpuno neopravdano i besmisleno ili da smanjimo potrošnju i da štedimo.

Da smo doneli ispravnu odluku 2014. godine o tome svedoče rezultati koje smo postigli, a da su nam građani verovali i tada i sada govore rezultati na izborima i 2012. godine i 2014. godine, 2016. godine, ali i 2018. godine.

Naša Vlada je odgovornom politikom, ekonomskim odlukama postigla fantastične rezultate u prethodnom periodu. Imamo privredni rast od čak skoro 5%, što je najveći privredni rast u regionu, ali i u Evropi. Zatim, imamo tri godine za redom suficit u budžetu. Imamo izuzetno nisku stopu inflacije nekoliko godina za redom unazad. Uspeli smo u potpunosti da stabilizujemo javne finansije, ali i da povećamo naplatu javnih prihoda, podstakli smo i privredu i građane na fiskalnu odgovornost, smanjili smo stopu nezaposlenosti jer svaki priliv u budžet po osnovu poreza znači više škola, više vrtića, više bolnica, više kilometara autoputeva i više domaćih i stranih investicija, ali i kapitalnih investicija, što je svakako dobro za građane, ali i za privredu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana kada raspravljamo o setu zakona iz oblasti zdravstva, imajući u vidu sve što smo postigli upravo u toj oblasti, nekako mi se nameće potreba da podsetim svoje kolege i građane Srbije koliko puta smo samo čuli od prethodnog režima – ravnomerni regionalni razvoj. Za prethodni režim je ravnomerni regionalni razvoj bio fraza za sakupljanje jeftinih političkih poena, otpuštanje radnika, zatvaranje fabrika, urušavanje zdravstva i svega onoga što je moglo da se uruši, nikako se ne može nazvati ni razvojem, ni ravnomernim regionalnim razvojem.

Međutim, danas ako se osvrnemo oko sebe i ako realno sagledamo situaciju na teritoriji čitave naše Republike Srbije, videćemo šta zapravo jeste ravnomerni regionalni razvoj. To zapravo jeste i otvaranje fabrika, novih radnih mesta, ulaganje u zdravstveni sistem, renoviranje i opremanje škola, izgradnja putne infrastrukture na teritoriji čitave Republike itd. U prethodnim danima kolege su iznosile šta je sve urađeno u zdravstvenim ustanovama širom naše Srbije i ja sam u svojim izlaganjima iznela par primera.

Sada ću se osvrnuti na Dom zdravlja u Kuršumliji, šta je zapravo tamo urađeno, zato što upravo dolazim iz te opštine. Naime, lokalna samouprava, na čelu sa SNS, na godišnjem nivou izdvaja osam miliona dinara za tekuću adaptaciju Doma zdravlja. Takođe, lokalna samouprava u saradnji sa Evropskim progresom je finansirala izgradnju laboratorije u opštini Kuršumlije, što je znatno olakšalo život mojih meštana, zato što za zahtevnije laboratorijske analize više ne moraju da idu dalje iz Kuršumlije, nego sve mogu uraditi u samoj opštini.

Dakle, sve ono što danas radimo, radimo u najboljim interesima građana Srbije, radimo da poboljšamo sistem zdravstvene zaštite, a na to se i odnosi amandman koji sam podnela. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, set zakona o kojima ovih dana raspravljamo, naravno i Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, svako će uticati na smanjenje troškova lečenja, i to kod onih koji su se lečili isključivo u inostranstvu, zato što nisu imali srodne davaoce ćelija tkiva i organa. Nakon usvajanja seta zakonskih rešenja lečenje će moći da obavljaju u Republici Srbiji, i to po povoljnijim uslovima i nižim troškovima.

Nova zakonska rešenja će svakako probuditi svest ljudi da u narednom periodu što više doniraju organe i na taj način spase ljudske živote, što znači da je ovaj zakon i svi zakoni o kojima ovih dana raspravljamo jesu humanog karaktera i konačno utiču na poboljšanje sistema zdravstvene zaštite.

Resorno ministarstvo je u prethodnom periodu mnogo radilo u pogledu buđenja svesti ljudi na brigu o sopstvenom zdravlju, kao primer navešću akciju besplatnih preventivnih pregleda. Ova akcija je, već sam istekla, dovela do buđenja svesti ljudi, zato što sve zdravstvene ustanove su se, naime, odazvale na ovu akciju, a da je akcija uspela, govori da se preko 170.000 građana odazvalo na akciju i da je preventivno pregledano, gde su kod velikog broja građana, nažalost, dijagnostikovana teška oboljenja. Ranije, kada se nisu sprovodile ovakve akcije, imali smo situaciju da su nam ljudi umirali od izlečivih bolesti, a da ni oni sami za vreme života nisu bili svesni da boluju od bilo čega.

Zašto pominjem ove akcije? Zato što svaki dinar uložen u prevenciju višestruko se vraća u zdravstveni sistem po osnovu snižavanja troškova lečenja za oboljenja koja su obuhvaćena ovim akcijama. Sve ovo, kao i set zakonskih rešenja i akcije o kojima sam govorila, utiče na unapređenje i poboljšanje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odlika savremenog društva je svakako kvalitetan sistem zdravstvene zaštite. Srbija danas zaista ima sa čim da se pohvali. Sa jedne strane, imamo stručnjake koji su svetskog ranga, a sa druge strane mi danas raspravljamo o zakonskim rešenjima koja su na nivou razvijenih zemalja i u svetu i zemalja članica EU.

To još jednom potvrđuje da je Srbija danas zemlja sa ubrzanim privrednim razvojem, pa shodno sa tim sam i podnela amandman. Država ulaže u opremanje zdravstvenih ustanova, a resorno Ministarstvo prati rad medicinskog osoblja kroz izveštaje, kroz slike i to sa ciljem da pružene usluge zdravstvene zaštite budu maksimalno kvalitetne, stručne i profesionalne i naravno da se smanje gužve u čekaonicama, kakav je to slučaj bio od ranije, naravno loše prakse.

U zdravstveni sistem Republike Srbije danas je zaista mnogo uloženo. Ne postoji nijedan deo, nijedna lokalna samouprava, nijedan zdravstveni centra gde nešto nije urađeno. Kao primer uzeću Klinički centar u Beogradu koji je dobio najsavremeniju biomedicinsku laboratoriju, a takvih u svetu ima samo četiri, zatim, završen je i počeo je sa radom Klinički centar u Nišu koji je najsavremeniji.

Dakle, niški region je dobio najsavremeniji KC u koji je uloženo preko 50.000.000 evra. Zatim, obezbeđena su finansijska sredstva za završetak KC u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Dakle, sve ovo govori šta smo postigli kada je u pitanju sistem zdravstvene zaštite.

Pomenuću još jednu interesantnu činjenicu da je u Užicu nedavno obavljena stota kardiohiruruška operacija, a to sve u cilju da se zahtevne operacije sada obavljaju na lokalu i to će svakako smanjiti troškove lečenja. Ranije je bila praksa da se zahtevne operacije obavljaju isključivo u prestonici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sva zakonska rešenja o kojima ovih dana raspravljamo, i naravno Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima su još jedan dokaz i još jedna potvrda da je Srbija danas na pravom putu i da je zemlja sa ubrzanim privrednim rastom i razvojem.

Amandman sam podnela na član 1. Predloga zakona zato što odlika sveukupnog privrednog razvoja svake države, pa i naše jeste kvalitet i uslovi života naših građana i životni standard naših građana. Značajnu ulogu za kvalitet i uslove života naših građana svakako da ima sistem zdravstvene zaštite. Podsetiću sve građane Srbije da prethodni režim je pokazao totalnu nebrigu o zdravstvenoj zaštiti naših građana. O tome svedoči stanje u zdravstvenom sistemu koje smo zatekli 2012. godine, bilo je katastrofalno.

Takođe, podsećam građane Srbije da je većina zdravstvenih ustanova u Srbiji imala toalete koji nisu bili u funkciji, odnosno toalete koji nisu radili, a da ne govorimo o drugim stvarima.

Danas je potpuno drugačije. Danas intenzivno ulažemo u zdravstveni sistem. Danas smo ostvarili fantastične rezultate i kada je u pitanju digitalizacija zdravstvenog sistema i kada je u pitanju transplantacija organa i kada je u pitanju skraćenje vremena čekanja na onkološke terapije i mnogi, mnogi drugi rezultati po kojima bi nam pozavidele mnoge zemlje u Evropi i u svetu.

Danas Srbija i te kako brine o zdravlju svojih građana. Po prvi put smo zaposlili, odnosno obezbedili radna mesta za najbolje diplomce medicinske struke. Na taj način sprečavamo odliv najboljih stručnjaka iz naše zemlje, a i adekvatnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu našim građanima u budućem periodu.

Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima o kom danas raspravljamo, za krajnji rezultat će imati smanjenje liste čekanja za transplantaciju organa, a programima promocije transplantacije probudićemo svest građana i podstaći ćemo naše građane na najhumaniji ljudski gest, a to je doniranje organa.

Još jedna prednost zakona, s obzirom da sam ekonomista, je zato što ćemo ovim zakonskim rešenjem, smanjiti rashode u budžetu Republike Srbije, i to one rashode koji se odnose na nadoknadu za tuđu negu i pomoć, zato što ćemo transplantacijom organa omogućiti građanima kojima je to potrebno, normalan život, život onakav kakav zaslužuju.

Dakle, sve ono što sprovodi naša vlada, resorno ministarstvo je u funkciji poboljšanja uslova života i kvaliteta života naših građana, ali i povećanje životnog standarda svih nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 3. Predloga zakona o ratnim memorijalima sa ciljem da ukažem koliko je značajno negovanje tradicije, ali i delovanje državne uprave u postupku zaštite, čuvanja i restauracije postojećih, ali i izgradnja novih ratnih memorijala na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Zakonom se predviđa centralna evidencija o poginulim licima, a to svakako ima ogroman značaj na naučno-istraživački rad, a svi znamo da naučno-istraživački rad ima i te kako bitnu ulogu na sveukupni razvoj svake države, pa i Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije i jedinice lokalnih samouprava, na čelu sa SNS, maksimalno su angažovane za razvoj turizma, bilo da se radi o ratnim memorijalima, bilo da se radi o obeležavanju jubileja zato što je turizam svakako značajan nosilac privrednog razvoja svake privrede, pa i naše.

Ističem da u opštini Kuršumlija, odakle dolazim, prvi put nakon 850 godina se obeležava jubilej prve zadužbine Nemanjića. Dakle, lokalna samouprava na čelu sa SNS je izdvojila značajna sredstva za obeležavanja jubileja osam i po vekova od prve zadužbine Stefana Nemanje, rodonačelnika loze Nemanjića.

Opština Kuršumlija, na čelu sa SNS, izdvojila je čak milion dinara iz opštinskog budžeta za oslikavanje murala u centru grada i to sa ciljem da prva asocijacija na našu opštinu budu Nemanjići. Dakle, i Vlada Republike Srbije i jedinice lokalnih samouprava na čelu sa SNS sve rade da podstaknu razvoj turizma, a broj turista iz godine u godinu, bilo da su u pitanju domaći ili strani turisti, svedoči da smo uspeli na tom polju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja zaista ne znam kada je prethodni govornik zadnji put i da li je uopšte bio u Kuršumliji, pa da može da priča kakva je situacija dole.

Povređeni su članovi 106. i 107, ali prethodni govornik je ukazao na povredu člana 107.
Kada je prethodni govornik Balša Božović bio u Kuršumliji, pa da može da govori kakva je situacija i koliko nam je grad čist i da li zaista kučići raznose kosti sa kosturnice? To zaista nije tačno.
Grad Kuršumlija nikada nije bio čistiji nego za vreme vladajuće koalicije, SNS, a to znaju odlično meštani iz moje opštine.
Što se tiče kulturno-istorijskih spomenika, i te kako ulažemo za održavanje kulturno-istorijskih spomenika. To govori broj turisti koji posećuju opštinu Kuršumlija. Iz godine u godinu sve ih je više i više. Zahvaljujem.

Povređen je član 108.

S obzirom da dolazim iz opštine Kuršumlija, osećam dužnost da pozovem govornika Balšu Božovića da poseti opštinu Kuršumliju, pošto svi posetioci i turisti se upravo slikaju ispred manastira koji se nalazi iznad kosturnice koju on pominje. To govori koliko je čista kosturnica. I, da li kučići uopšte raznose smeće ili ne, to nije tačno. A, molim javno prethodnog govornika da dođe u opštinu Kuršumlija i da vidi kako to lepo izgleda. Prvi put ove godine obeležićemo jubilej baš manastiru koji se nalazi iznad kosturnice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam počela na član 4. Predloga zakona o ratnim memorijali sa ciljem da ukažem na veliki značaj zakona koji smo čekali više od 40 godina. Zakon o ratnim memorijalima, koji smo toliko dugo čekali više nam je nego preko potreban, zato što cela Srbija je bogata istorijom, ali i mi, srpska nacija kroz vekove imamo veliki broj žrtava, nažalost.

Pošto su se kolege sa druge strane sale dotakli teme o Spomen kosturnici koji se nalazi u porti Manastira Svetog Nikole, inače Manastir Sveti Nikola je prva zadužbina Stefana Nemanje, rodonačelnika loze Nemanjića i ističem da se u Manastir Svetog Nikole danas i te kako ulaže i da manastirsko dvorište nikada nije bilo lepše, a Spomen kosturnica se nalazi na dvadesetak metara ispod manastira. U Spomen kosturnici nalazi oko 30 lobanja, za koje arheolozi pretpostavljaju da potiču iz 19. veka, odnosno iz 1878. godine, a to iz oslobodilačkih ratova iz tog perioda, to su borcima oslobodiocima turske okupacije.

Takođe, ističem da Javno komunalno preduzeće u Kuršumliji maksimalno se trudi da održava prostor oko manastira i manastirsko dvorište, kao što je Hram Svetog Save na Vračaru za Beograd, tako je Manastir Svetog Nikole za Kuršumliju. To sve govori da naša Vlada, ali i lokalne samouprave, na čelu sa SNS i te kako neguju tradiciju, ali i spomen obeležja palim borcima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sveukupni razvoj podrazumeva ulaganje i u privredu, i u zdravstvo, i u turizam, infrastrukturu, ali i u kulturno-istorijsko nasleđe.

Postignuti rezultati rada Vlade o napretku Srbije govore da je Srbija na pravom putu, i iz tog razloga sam i podnela amandman.

Dolazim iz Toplice, iz opštine Kuršumlije i s ponosom ističem da je Toplica oduvek davala najbolje junake, ali, nažalost, i veliki broj žrtava. O tome svedoči veliki broj spomenika koje imamo na teritoriji čitave Toplice, a i na teritoriji Opštine Kuršumlije. Naime, u čast palim borcima Kuršumlija ima spomenik u gradskom parku i to oslobodiocima od Turaka davne 1878. godine, spomenik koji je podignut 1896. godine i to dobrovoljnim prilozima i prilogom kralja Aleksandra I. Zatim, imamo spomenik pripadnicima Vojske, policije, ali i civilima, žrtvama NATO agresije, takođe, u gradskom parku, a spomenik je otkriven 28. avgusta 2000. godine na dan opštine Kuršumlija. Zatim, spomenik u selu Igrište oslobodiocima iz perioda od 1912. do 1918. godine, o kom sam juče govorila. Zatim, imamo spomenik palim borcima Topličkog ustanka u selu Mačkovac.

Ovoliki broj spomenika ne samo u Kuršumliji, nego na teritoriji čitave Republike Srbije, govori da nam je Zakon o ratnim memorijalima i te kako bio potreban. Da Srbija brine o svojim potomcima govori zakon o kome danas raspravljamo, a da brine i o svojim naslednicima govore sve mere Vlade koje smo preduzeli u prethodnom periodu.

Iskoristiću priliku da pomenem, a kolega Marinković je pomenuo u raspravi u načelu, da se kod nas otvara fabrika za sklapanje nameštaja, koja će uposliti 100 radnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, negovanje kulture, istorije i kulturno istorijskog nasleđa jeste odlika savremenog društva. Relevantni ekonomski pokazatelji govore da smo među četiri države u Evropi sa najvišom stopom privrednog rasta. Mi uporedo sa privrednim rastom sprovodimo mere za ubrzani privredni razvoj, a o tome svedoči zakon o ratnim memorijalima o kom danas raspravljamo.

Amandman sam upravo podnela na član 1. iz razloga zato što negovanje i obeležavanje tradicije, ali i odavanje počasti palim borcima iz oslobodilačkih ratova jeste odlika sveukupnog razvoja zato što Srbija danas ima i sredstava, ali i volje za odavanje počasti palim borcima iz oslobodilačkih ratova.

Svi delovi naše zemlje, da li je u pitanju istok ili zapad, sever ili jug, su bogati istorijom. Toplica, odakle ja dolazim, oduvek je davala najbolje junake. O tome govori čuveni Toplički gvozdeni puk, ali i otpor stanovništva koji je kulminirao kroz Toplički ustanak 1917. godine u okupiranoj Srbiji za vreme Prvog svetskog rata.

U čast Gvozdenom puku, odnosno Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihajlo“ iz sela Igrište meštani su podigli inicijativu za podizanje spomenika. Na inicijativu meštana, nakon dugog niza godina, je podignut spomenik 2016. godine u saradnji, naravno, sa opštinom Kuršumlija. Spomenik je podignut palim borcima iz oslobodilačkih ratova iz period 1912. do 1918. godine. Vrednost spomenika je preko 30.000 evra, visina spomenika je 5,3 metra, a na samom spomeniku je ispisan deo srpske istorije, ali i imena palih boraca iz oslobodilačkih ratova iz tog perioda.

Inicijativa za podizanje spomenika, kako sam već rekla, pokrenuta je pre više od desetine godina, a završena je tek 2016. godine u saradnji sa opštinom Kuršumlija, na čelu sa SNS, a to sve govori da naša Vlada neguje i prošlost, ali i radi sve da građani Srbije u budućnosti žive bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je u prethodnom periodu vodila odgovornu ekonomsku politiku i to smanjivanjem neracionalne potrošnje, birokratije i svih ostalih nepotrebnih troškova i to sve u cilju kako bi se podstakao privredni rast, privredni razvoj, zapošljavanje i investiranje. Pa shodno sa tim sam i podnela amandman.

Upravo predlog zakona, koji je na dnevnom redu, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosi se na redukovanje broja radnih mesta, znači optimiziramo broj radnih mesta što se tiče broja članova opštinskog veća i broja pomoćnika predsednika opštine. Znači, nastavljamo sa redukovanjem nepotrebne potrošnje i neracionalne potrošnja, a sredstva usmeravamo za infrastrukturne projekte, a samim tim i za privlačenje investitora i otvaranjem novih radnih mesta.

S obzirom da dolazim iz Topličkog okruga, ističem da prva Vlada koja je prepoznala značaj izgradnje autoputa na jugu Srbije, Vlada aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, a projekat dovela do početka realizacije i očekujemo početak realizacije projekta u izgradnji autoputa E80 u drugoj polovini 2018. godine, nastavila je gospođa Ana Brnabić.

To je zapravo za građane Topličkog okruga, Prokuplja, Blaca, Kuršumlije i Žitorađa mnogo znači, ne samo da će autoput E80 povezati Jadran sa Bugarskom i Rumunijom, zatim Tursku sa EU, Srbiju sa Albanijom, nego će biti veoma značajan projekat za privlačenje svih investitora, jer smanjujemo troškove nabavke, odnosno troškove prevoza koji su zavisni troškovi u nabavci materijala ali i troškovi pružanja usluga.

Čestitam Vladi Republike Srbije na iscrpnom radu i uloženom trudu, jer sve što činimo, činimo za dobrobit građana Srbije i za naše bolje sutra. Zahvaljujem.