Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je u prethodnom periodu ostvarila fantastične rezultate. Otvorili smo preko 150 fabrika širom cele Srbije. Dok je prethodni režim za manje od četiri godine otpustio preko 400 hiljada ljudi, mi smo za manje od tri godine zaposlili 176 hiljada ljudi.

Mi danas intenzivno radimo na stimulisanju zapošljavanja u privatnom sektoru, na stimulisanju otvaranja malih i srednjih preduzeća zato što želimo privredu na zdravim osnovama.

Cilj Vlade Republike Srbije je ravnomerni regionalni razvoj, a to je jedini put ka održivom privrednom razvoju, pa shodno sa tim sam i podnela amandman. S obzirom da danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, nekako mi se nameće potreba da kažem da dolazim iz velike opštine sa juga Srbije po površini, a male opštine po broju stanovnika, tj. opštine Kuršumlija.

U opštini Kuršumlija, na čelu sa SNS, s ponosom ističem da je mnogo urađeno po pitanju infrastrukture. Opština Kuršumlija čak 41% svog opštinskog budžeta izdvaja za infrastrukturne projekte, dakle, za asfaltiranje novih ulica, za obnovu i rekonstrukciju postojećih ulica, za kanalizacionu mrežu. Preko 10% opštinskog budžeta izdvajamo za đačke i studentske stipendije, za stimulisanje rađanja i roditeljstva, za pomoć u kući starih i osoba sa invaliditetom.

Dakle, sve što radimo, radimo u cilju da poboljšamo uslove života svih građana Republike Srbije i da poboljšamo životni standard svih građana Republike Srbije. Ta sredstva koja danas izdvajamo za izgradnju putne infrastrukture bivši režim je koristio za isplate za raznorazna radna mesta i za 13. i 14. platu, a mi danas radimo da poboljšamo životni standard i uslove života građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas kada prvi put posle dugog niza godina imamo suficit u budžetu, danas kada posle dužeg perioda imamo najviši privredni rast u regionu, privredni rast koji je veći od proseka od svih zemalja u okruženju, koji je veći od proseka od zemalja članica EU, danas kada smo u 2018. godini 128 milijardi dinara izdvojili za investicije u kapitalne projekte, kada imamo rast izvoza za 12,4% iz oblasti prerađivačke industrije, kada imamo rast uvoza opreme i repromaterijala, sasvim sigurno možemo da govorimo i o privrednom rastu i o privrednom razvoju, pa, shodno s tim, sam i podnela amandman.

Srbija danas ima najviše zabeleženi rast u regionu, a to je rezultat reformi Vlade koje je započeo naš predsednik Aleksandar Vučić, a nastavila Vlada gospođe Ane Brnabić.

Danas Narodna banka Srbije rešava probleme koje je prethodni režim gurao pod tepih, a to su problemi koji se odnose na klijente bankarskog sektora. Danas zakonskim rešenjima u potpunosti štitimo klijente svih banaka, i to na taj način što su banke u obavezi da obaveštavaju klijente o svim aktivnostima koje sprovode. Danas banke, pre nego što zaključe ugovor sa bilo kojim klijentom, su u obavezi da dostave nacrt ugovora, odnosno ponudu ugovora i na taj način klijenti mogu da uporede ponude konkretne banke sa drugim bankama i da donesu odluku sa kojom bankom će zaključiti ugovor, a ta odluka je ujedno i najpovoljnija.

Takođe, ukoliko dođe do bilo kakve promene u odnosu na inicijalne ugovore, a tiču se tarife ili kamatnih stopa, banke su u obavezi da obaveste svoje klijente, u suprotnom, snosiće određene kazne.

Čak dva puta godišnje banke moraju da obaveste korisnike finansijskih usluga o dospelim i nedospelim obavezama, a to sprečava sudske sporove, smanjuje i gotovo eliminiše sve sudske troškove koji su za vreme bivšeg režima gotovo bile svakodnevnica.

Danas i Narodna banka sve što radi, a i Vlada Republike Srbije, sve što radi, radi transparentno. Rezultati koje smo postigli u prethodnom periodu su odlični, a da nam građani Srbije veruju, da građani Srbije veruju SNS, Aleksandru Vučiću, su pokazali na izborima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada se suočavamo sa ubrzanim promenama u svom okruženju i u svetu, da bi opstali i bili konkurentna privreda moramo pratiti sve te promene i naravno da se prilagođavamo njima. U vezi sa tim sam i podnela ovaj amandman.

Ne sumnjivo je da smo u prvom kvartalu 2018. godine ostvarili privredni rast koji meren bruto domaćim proizvodom iznosi 4,5% i privredni rast nam je na nivou zemalja članica EU, kao što su Poljska, Češka, Mađarska i Rumunija. Danas uporedo sa privrednim rastom preduzimamo sve mere za ubrzani privredni razvoj i održiv privredni razvoj. To za građane Srbije znači, osim što poboljšavamo životni standard građana Srbije i zapošljavamo ljude, pre svega u privatnom sektoru, zato što hoćemo privredu na zdravim osnovama, mi činimo sve da poboljšamo kvalitet života naših građana.

Podsetiću da su do 2012. godine građani toliko bili nepoverljivi prema bankarskom sektoru da su se bojali tekuće račune da otvaraju, da bi u 2017. godini zakonskim rešenjima, najsavremenijim softverskim aplikacijama dostigli broj od dva miliona korisnika koji su svoje transakcije obavljali putem interneta i milion korisnika mobilnog bankarstva.

Sa jedne strane, mi sprovodimo digitalizaciju finansijskog sektora i suzbijamo sivu ekonomiju, zato što za nadležne institucije sve transakcije bivaju transparentne, a sa druge strane poboljšavamo kvalitet života našim građanima zato što danas više ne moraju da čekaju na šalterima, već svoju kupovinu i plaćanja obavljaju putem interneta od kuće. Sve što činimo, činimo da građani Srbije žive bolje i danas građani Srbije zaista žive bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodne četiri godine Vlada Republike Srbije odgovornom politikom, timskim radom, zajedno u saradnji sa NBS, ostvarila je fantastične rezultate. Srbija je danas na dobrom putu. Mogu slobodno reći da je Srbija danas sinonim za državu sa ubrzanim privrednim razvojem. U vezi sa tim sam i podnela amandman.

Nekako mi se nameće potreba, slušajući današnju raspravu, da pomenem ekspanziju banaka, koja je počela od 2001. godine.

Znate, banke su profitne institucije i one nisu dolazile u Srbiju zato što je prethodna vlast bila mađioničar, pa su privlačili bankarski sistem i inostrane banke u Srbiju. Ne zato. Nisu zbog toga, nego zato što smo do 2012. godine imali nestabilan finansijski i monetaran sistem. Imali smo visoke referentne kamatne stope. Banke su ostvarivale enormne profile. Zato su i dolazile u Srbiju, a problemi koji su se javljali i koji tangiraju naše građane jesu zato što nismo imali adekvatna zakonska rešenja koji su štitili interese naših građana.

Zato danas usvajamo zakonska rešenja koja štite korisnike finansijskih usluga. Godine 2014. smo usvojili fantastično zakonsko rešenje gde se banke obavezuju da moraju da obaveštavaju korisnike finansijskih usluga o njihovim dospelim i ne dospelim obavezama.

U tom periodu su građani Srbije, zato što su imali niska primanja, bili prinuđeni da uzimaju enormno skupe kredite i našli su se u problemu. Danas Narodna banka Srbije rešava problematične kredite i njihovo učešće je rekordno nisko danas u ukupnim kreditima, učešće problematičnih kredita i ono iznosi 9,2%

U njihovo vreme referentna kamatna stopa je bila i do 18%. Danas je referentna kamatna stopa rekordno niska, iznosi 3%, a to za građane Srbije znači da mogu da uzimaju povoljne i stambene kredite i potrošačke kredite. Za privredu znači da može da uzima povoljne investicione kredite, zatim, kredite za likvidnost za trajna obrtna sredstva koji su nikad povoljniji nego danas.

Sve što radi naša Vlada, sve mere koje preduzima NBS su u interesu građana Republike Srbije, u interesu privrednih subjekata. Zatim, naš jedini cilj je da povećamo profitabilnost privrede, da povećamo životni standard naših građana i da otvorimo što veći broj novih radnih mesta. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Poštovana guvernerko Tabaković sa saradnicima, poštovani ministre Đorđeviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set zakonskih rešenja koji su u potpunosti u skladu sa ciljevima NBS, a to su očuvanje cenovne stabilnosti i očuvanje i jačanje finansijskog sistema Republike Srbije.

Gospođo Tabaković, vi ste prvi guverner Narodne banke od 1992. godine koji ima svoj pun mandat, bez prekida, a to za građane Srbije znači da u šest godina za redom imamo makroekonomsku stabilnost. Građani Srbije šest godina za redom imaju i monetarnu i finansijsku stabilnost.

Kada je u pitanju monetarna stabilnost, o tome svedoči niska i stabilna stopa inflacije, ali i poverenje u domaću valutu. Naša stopa inflacije u aprilu mesecu iznosila je 1,1%, što je ispod donje granice očekivanog, a za prvi kvartal 2018. godine stopa inflacije bila je 1,4%. Dakle, poverenje naših građana u domaću valutu se u potpunosti vratilo.

Kada je u pitanju prethodni režim, stopa inflacije je bila 12,9%. Svako njihovo povećanje penzija u predizbornim kampanjama je guralo inflaciju napred. Mi smo imali privredu koja je bila nestabilna, koja nije mogla da odgovori na porast tražnje izazvan povećanjem zarada, tako da je jedini odgovor privrede bio porast cena, a to je osnovno pravilo u ekonomiji.

Još gore su živeli oni građani koji nisu imali nikakva primanja ili su imali primanja bez ikakvog povećanja. Zbog rasta indeksa cena, građani su živeli sve gore i gore. Danas je mnogo drugačije. Mi danas povećavamo i penzije i plate kako bi podstakli privredu da više proizvodi, kako bi podstakli privredu da širi obim proizvodnje, ali i da otvara nova radna mesta.

Kada je u pitanju devizni kurs, izneću samo jedan podatak koji govori više od bilo koje reči. Na dan 1. jun 2018. godine, kada je počela rasprava u načelu o setu zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu, devizni kurs je iznosio 118,16 dinara. Godine 2012. na isti taj dan zvanični srednji kurs iznosio je 117,28 dinara, a 1. juna 2008. godine zvanični srednji kurs je bio 82,47 dinara za jedan evro.

Podaci sve govore. Za samo četiri godine, od 2008. do 2012. godine oni su imali povećanje zvaničnog srednjeg kursa za 34,81 dinar, a mi za šest godina za 88 para, znači, manje od jednog dinara. To sve govori o našoj makroekonomskoj i monetarnoj stabilnosti i o njihovoj. NJihova briga o građanima Srbije je bila nikakva.

Mi danas imamo i finansijsku stabilnost. To govori da sve finansijske institucije i banke dobro funkcionišu i da pažljivo vode računa o novcu. Narodna banka Srbije je svojim merama stvorila uslove za održiv privredni razvoj, ali i za otvaranje novih radnih mesta. Makroekonomskom stabilnošću mi danas mnogo lakše donosimo krupne odluke, ali i razmišljamo o svojoj budućnosti.

Kada su u pitanju strane direktne investicije, danas imamo najveći priliv stranih direktnih investicija od svih zemalja u okruženju, a to govori da imamo makroekonomsku stabilnost, da smo suzbili sivu ekonomiju i korupciju, zatim da imamo stabilan pravni okvir, da imamo mir i bezbednost u okviru granica Republike Srbije i da smo sproveli digitalizaciju i da mnogo, mnogo brže izdajemo građevinske dozvole.

Danas je priliv stranih direktnih investicija, u 2018. godini, procenjen je za 2,6 milijardi evra, što je mnogo dobar rezultat, a to je uspeh mera i politika odgovorne Narodne banke Srbije.

Strane direktne investicije su sve izvozno orijentisane, što znači da nam je deficit tekućih računa u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama. Zabeležen je čak i rast portfolio investicija za petogodišnje i desetogodišnje državne hartije od vrednosti, što znači da se vratilo poverenje u makroekonomski sistem Republike Srbije.

Osim što imamo značajno veću profitabilnost privrede, a sve te uslove nam je omogućila Narodna banka Srbije, svojim merama i odgovornom politikom, pozitivna kretanja na tržištu rada, bolju naplatu poreza, zatim imamo suficit u budžet, mi smo danas povećali konkurentnost naše privrede. Prerađivačka industrija je ostvarila rast u prvom kvartalu, što se tiče izvoza, za 12,4%, gotovo 14 sektora od ukupno 26 sektora iz oblasti industrije beleži dvocifrenu stopu rasta.

Kada je u pitanju uvoz i tu imamo rast, ali struktura uvoza nam je poboljšana. Danas uvozimo repromaterijal i opremu. Deficit koji se javlja u potpunosti je pokriven, ponavljam još jednom, stranim direktnim investicija.

Kažu da nam je isto učešće javnog duga u BDP, moram da kažem da naš BDP je danas duplo veći od njihovog. Ako je njihov bio 20 milijardi evra, naš je 40 milijardi evra. To znači da mi danas radimo duplo više kako bi građani Srbije živeli bolje, ako samo posmatramo BDP. Ako posmatramo ostale parametre i strukturu ostalih parametara, radimo višestruko više, kako bi građani Srbije živeli bolje.

Da li sopstveni dinar ili pozajmljen evro, ulažemo u infrastrukturu i u investicione projekte, a to se u budžet Republike Srbije višestruko vraća, što znači da ćemo i u narednom periodu imati rast BDP.

Danas Republika Srbija je otporna na sve eksterne potrese i na negativne globalne uticaje zato što imamo poboljšanja u strukturi naše privrede. Danas trošimo onoliko koliko zarađujemo, a kredite bivšeg režima otplaćujemo iz sopstvenih sredstava. Ne zadužujemo se ponovo kao što su oni nekada radili.

Narodna banka Srbije je bankar države, a naša Narodna banka je i te kako dobar bankar. U ime SNS zahvaljujem vam se i čestitam vam, gospođo Tabaković, ali i svim članovima Vlade Republike Srbije, na ostvarenim fantastičnim rezultatima u prethodnom periodu. Ne sumnjam da ćete i u narednom periodu postići još bolje rezultate i želim vam uspešan rad.

Poslanička grupa SNS će podržati set svih zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu zato što sva zakonska rešenja štite prava i interese naših građana u savremenom svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana predsednice Vlade, budući ministre finansija, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što iznesem rezultate rada Vlade Republike Srbije, ne bi bilo loše da se podsetimo, ali i da podsetimo građane Srbije, u kakvom nam je stanju bila privreda pre 2012. godine. Državna kasa nam je bila prazna, država gotovo na ivici bankrotstva. Bruto domaći proizvod se kretao od minus 3,5 do minus 2%. Stopa inflacije je bila vrtoglavih 14%. Devizni kurs nam je divljao. Otpustili su preko 400.000 radnika. Stopa nezaposlenosti u jednom momentu je bila 29,5%.

Složiće se kolege koje dolaze iz različitih lokalnih samouprava da nam je javni sektor toliko radnika imao da zaposleni nisu imali svoje stolice na radnom mestu. Kako se javni sektor širio, a privatni sektor gasio, morali su se uzimati krediti kako bi se servisirali dugovi javnih preduzeća. Dakle, da ne govorim o privatnom sektoru koji je ili bio na ivici stečaja ili u stečaju ili je likvidiran. Dakle, morali su se uzimati krediti da bi se isplatile zarade te administracije. Da ne govorim o ulaganjima u infrastrukturu ili o ulaganjima u izgradnju stanova za bilo koga u našoj državi.

Sada ti isti nam govore kako da stimulišemo rađanje, da podignemo stopu nataliteta. Znate, kada sam završila fakultet 2008. godine prvo pitanje na upitniku za posao je bilo bračni status, drugo pitanje da li planiram udaju, treće pitanje da li planiram rođenje deteta. Ukoliko su odgovori potvrdni, ne postoji nikakva mogućnost za zaposlenje, ni kao pripravnik, a kamo li za stalno zaposlenje. Danas, ne samo da je drugačije, nego je mnogo bolje. Za bivši režim je rađanje deteta i podizanje nataliteta bio trošak, a mi danas stimulišemo rađanje i želimo da podignemo stopu nataliteta.

U prethodnom periodu naša Vlada je ostvarila fantastične rezultate. Ostvarili smo privredni rast od 4,5% i privredni rast nam je na nivou država članica EU, kao što su Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija. Prvi put od 2005. godine su oba pokazatelja fiskalne pozicije pozitivna. Ukupni fiskalni suficit u 2017. godini iznosio je 1,2%, a primarni fiskalni suficit je iznosio 3,9% BDP.

Imamo rekordno nisku stopu inflacije, koja iznosi 1,4%. Imamo stabilnost domaće valute. Uspeli smo da podignemo devizne rezerve i imamo pokrivenost za uvoz robe i usluga za narednih pet meseci, ako dođe do bilo kakvih ekstremnih potresa.

Stopa nezaposlenosti nam je rekordno niska. Zaposlili smo preko 180.000 ljudi. Uspeli smo da povećamo zarade i u privatnom i u javnom sektoru. U javnom sektoru za 5,6%, u privatnom za 4,9%, i to se direktno odrazilo na porast agregatne tražnje zato što, ponavljam, nam je stopa inflacije rekordno niska.

Smanjili smo javni dug. Danas on iznosi 59%, a nekada je bio 77%, i to smo uspeli da smanjimo javni dug, a istovremeno da izradimo infrastrukturu i puteve, i prugu, da rekonstruišemo škole, da opremimo zdravstveno medicinske centre. Ne zaboravimo da smo 2014. godine imali katastrofalne poplave koje su napravile štetu neviđenih razmera.

Procenjena šteta je bila oko milijardu evra. Uništeno je preko četiri i po hiljade kilometara puteva, 250 mostova, preko 80 hiljada oranica, preko 200 tona uginulih životinja je tako bilo. Sve smo to prevazišli i uspeli da ostvarimo fantastične rezultate. Čak i međunarodne agencije koje se bave procenom kreditnog rejtinga ocenile su nas izuzetno visoko. To znači da ćemo i u narednom periodu imati rast BDP koji će biti podstaknut rastom zarada i rastom stranih direktnih investicija.

Svi napred navedeni rezultati su samo deo rezultata koje naša Vlada ostvarila u prethodnom periodu. Deo pobedničkog tima će postati čovek koji ima fantastične rezultate za sobom. Gospodin Siniša Mali ne samo da je stručnjak po svom doktorskom obrazovanju, već je stručnjak po rezultatima svog rada kao gradonačelnik Beograda u svom četvorogodišnjem mandatu.

U njegovom mandatu rejting Agencije „Mudis“ je izuzetno pozitivno pohvalila finansijske rezultate Grada Beograda, i prvi put je Grad Beograd dobio kreditni rejting. A da ne govorimo da nam je dug Grada Beograda prepolovljen, da je četiri puta smanjen deficit u budžetu, da se izgrađene stotine kilometara novih puteva i obnovljene preko sedam i po hiljada ulica.

Kada je u pitanju projekat „Beograd na vodi“, nekada je to bio san, gotovo nezamislivo. Danas to niče pred nama, a vrednost projekta je oko tri milijarde evra. Tri i po milijarde, izvinjavam se. Takođe rekonstruisan je Trg Slavija koji je nekad bio najružniji trg u Beogradu, a danas je ponos svih Beograđana. Zatim, rekonstruisan je Cvetni trg i podignut je spomeniku Borislavu Pekiću. Otvoren je hotel „Hilton“ i „Ikea“ koja je statusni simbol porasta životnog standarda.

Beograd ne samo da je postao grad kranova i dizalica, nego je postao svetska metropola. Na sajmu turizma u Šangaju Beograd je proglašen za najpopularniju turističku destinaciju i Beograd godišnje poseti i preko milion turista.

U jučerašnjoj diskusiji kolega Goran Kovačević je pomenuo nosioca titule najboljeg srpskog ministra Lazara Pačua. Ne sumnjam da ćete vi svojim iskustvom i svojim radom u narednom periodu poneti tu titulu, a da će Vlada osvežena novim članom postići još bolje rezultate u narednom periodu.

Hvala svim građanima Srbije, hvala Beograđanima na ukazanom poverenju i datoj podršci SNS i našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Poslanička grupa SNS će svakako podržati predlog gospođe Ane Brnabić za novog ministra finansija, gospodina Sinišu Malog. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada smo ostvarili privredni rast koji je meren BDP, iznosi 4,5% i sasvim sigurno možemo da govorimo o privrednom razvoju, pa u vezi sa tim sam i podnela ovaj amandman, koji govori o uticaju stanogradnje na privredni razvoj.

Naša Vlada odgovornom politikom i odgovornim merama i iscrpnim radom je u prethodnom periodu ostvarila impozantne rezultate. Ostvarili smo suficit u budžetu, ostvarili smo privredni rast, smanjili smo stopu nezaposlenosti, otvorili preko 90 fabrika, otvorili preko 180 hiljada radnih mesta, smanjili smo jaz u visini zarada između privatnog i javnog sektora, što je jako bitno. Znači, gradimo privredu na zdravim osnovama. Zapošljavamo ljude u privatnom, a ne u javnom sektoru, kako je to slučaj bio ranije. Zatim, gradimo puteve, gradimo pruge, gradimo infrastrukturu. Jednom rečju, prevazišli smo sve probleme koje nam je prethodni režim ostavio, a to su, naravno, nagomilani dugovi i svi ostali problemi.

Kada je u pitanju stanogradnja, ne samo za pripadnike snaga bezbednosti, ne samo da ona pozitivno utiče na poboljšanje životnog standarda pripadnika snaga bezbednosti, nego će se pozitivno odraziti na sve ostale građane u Srbiji, a to zapravo znači, bez obzira što nam vlasnici nekih agencija za nekretnine ističu da ukoliko krenemo sa masovnom izgradnjom stanova doći će do poremećaja cena na tržištu nekretnina, to zapravo nije tako. Liberalizacija tržišta i slobodna tržišna utakmica uticaće povoljno na smanjenje cene nekretnine, tako da će i ostali građani Srbije, ukoliko do sada nisu rešili svoje stambeno pitanje, to moći da učine u narednom periodu pod povoljnijim cenama.

Dakle, naša Vlada sve što radi, radi smisleno. Čini sve da građani Srbije žive bolje i građani Srbije danas zaista žive bolje, hteli to neki da priznaju ili ne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada su iza nas ogromni rezultati koje je ostvarila naša Vlada u prethodnom periodu, izražavam posebnu čast, zadovoljstvo ali i ponos što sam deo SNS, ali što predstavljam građane opštine Kuršumlija, odakle dolazim, koji su ukazali poverenje SNS.

Kada smo kod opštine Kuršumlija, posebno želim da iskažem zadovoljstvo potpredsednici Vlade i ministarki građevinarstva što će u drugoj polovini 2018. godine početi izgradnja autoputa E80, i to prva deonica autoputa Merošina-Pločnik. Autoput će povezati Srbiju sa Albanijom i biće glavno čvorište Balkana. To mnogo znači za naše sugrađane, za pružaoce usluga, ali i za proizvođače, zato što ćemo sniziti troškove i proizvodnje, ali i pružanje usluga.

Kada je u pitanju stanogradnja, stanogradnja ima višestruku ulogu, ne samo da poboljšava životni standard i uslove života za pripadnike snage bezbednosti, već i kada je u pitanju problem nataliteta koji smo imali u prethodnom periodu. Razgovarajući sa pripadnicima službi bezbednosti koji su u prethodnom periodu rešili stambeno pitanje, oni u narednom periodu donose odluke da rade na proširenju svoje porodice. Dakle, stambena izgradnja ima višestruku ulogu,omogućava nam da postignemo i ekonomske ciljeve i socijalne i društvene ciljeve, što nam je jako bitno.

Dakle, naša Vlada sve što radi, radi smisleno, radi da građani Srbije žive bolje i građani Srbije danas zaista žive bolje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela u cilju ukazivanja na značaj angažovanja građevinskih domaćih preduzeća, tj. proizvođača, izvođača radova na sveukupni razvoj Republike Srbije, dakle kakav oni značaj imaju na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Naime, čak 35 industrijskih grana će biti angažovano u izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti. Dakle, ne postoji mudrija investicija od investicije u građevinarstvo. Iz kog razloga ovo govorim? Zato što svaki dinar uložen u građevinarsku industriju se državi vraća višestruko. U ovom slučaju, kada je u pitanju izgradnja stanova za pripadnike službi bezbednosti, biće izgrađeno oko dva miliona kvadrata stambenog prostora.

Ovo sve čini naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić, kako bi poboljšao životni standard, ali i uslove života pripadnika službi bezbednosti, koji su ne samo spremni život da daju za otadžbinu, već rade izuzetno težak posao.

U narednom periodu se predviđa da ovaj projekat bude proširen i za mlade bračne parove, ali i za mlade naučnike i na taj način država će sprečiti odliv mozgova iz Republike Srbije, kakav je to slučaj bio od pre 15, 20 godina.

Mnoge vlade pre Vlade našeg predsednika Aleksandra Vučića, a danas Vlade Ane Brnabić su pokušavale da učine nešto po pitanju izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti, naravno bezuspešno, pa kako bi bilo šta učinili, kada, setimo se, pre nego što je naš predsednik Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije, javni dug nam je bio 77% BDP.

Mi smo za samo tri godine uspeli da smanjimo javni dug za 20% i cilj nam je da do kraja 2018. godine javni dug bude ispod 50%. Dakle, ovo je prva Vlada koja će i započeti i završiti projekat izgradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti do kraja.

Danas građani zaista imaju sa čime da se pohvale, imali su dobru procenu kada su na izborima dali podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela u cilju da ukažem koliki je značaj projekat izgradnje stanova za pripadnike službe bezbednosti na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Decenijama unazad, niko se nije bavio stambenim zbrinjavanjem pripadnika službi bezbednosti, koji su spremni život da daju za otadžbinu i koji brane pravo našeg naroda na slobodu. Zato danas imamo preko 20.000 pripadnika službi bezbednosti koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

Vlada Republike Srbije i naš predsednik Aleksandar Vučić, je prepoznao problem i u prethodnom periodu već je dodeljen određen broj stanova za pripadnike službe bezbednosti. U 2018. godini, počeće izgradnja 1.578 stanova na čak šest lokacija u Republici Srbiji, a to su gradovi Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo i Vranje. Vrednost projekta je oko 64 miliona evra.

Sa jedne strane, rešavamo stambeno nezbrinute pripadnike službi bezbednosti, a sa druge strane postižemo ekonomske ciljeve. Stanogradnja utiče na porast boja zaposlenih i otvaranje novih radnih mesta u građevinskoj industriji. Znači, stanogradnja je u funkciji nastavka pozitivnog trenda smanjenja stope nezaposlenosti, a setimo se samo da je u 2012. godini stopa nezaposlenosti bila 26%, a danas je ona duplo manja, znači kreće se oko 12%.

Dakle, stanogradnja pozitivno utiče i na privredni rast i na privredni razvoj, ali i na rast udele građevinarstva u bruto domaćem proizvodu. Pospešuje se rad malih i srednjih preduzeća. Na taj način stimuliše se zapošljavanje u privatnom sektoru, što je i cilj Vlade Republike Srbije. Podsećanja radi, u prvom kvartalu 2018. godine, smo ostvarili suficit u budžetu od 6,5 milijardi dinara i rast BDP od 4,5%. Stanogradnja će svakako imati pozitivan uticaj da ostvarimo još bolje rezultate u narednom periodu. Nacionalna bezbednost je svakako temelj funkcionisanja moderne države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela u cilju da ukažem koliki je značaj školovanja i usavršavanja pripadnika Vojske Srbije, kao i razvoj naučno-istraživačkog rada i stručnog kadra za potrebe odbrane na sveukupni razvoj Republike Srbije.

Naime, naš predsednik Aleksandar Vučić, još dok je bio predsednik Vlade Republike Srbije, prepoznao je značaj odbrambene industrije i još tada, 2014. godine, su izdvojena značajna novčana sredstva za ulaganje u oblasti namenske industrije.

Namenska industrija danas može da se pohvali velikim obimom proizvodnje. Naime, imamo proizvodnju kojom zauzimamo treće mesto u Evropi po proizvodnji iz oblasti namenske industrije, iza Nemačke i Švajcarske.

Sa jedne strane imamo zapošljavanje radnika, a sa druge strane imamo različite prilive u budžet Republike Srbije po osnovu direktnih poreza.

Naši vojnici danas imaju opremu koja je i eksperte sa zapada ostavila bez teksta. Poznati britanski magazin o vojnim pitanjima je u svom tekstu pohvalio projekat modernizacije vojske, koji je prvi put predstavljen na vojnom prikazu „Sloboda“ 2017. godine u Batajnici. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je prepoznala značaj ulaganja u opremanje vojske, čak i „Jumko“ iz Vranja je dobio posao za šivenje uniformi, a Vlada Republike Srbije predviđa da svaki vojnik mora da ima najmanje dva para uniforme, što se nije desilo od JNA. Znači, posao je dobio i „Jumko“ iz Vranja.

Sa jedne strane imamo „Jumko“ Vranje, koji se nalazi na jugu Srbije, sa druge strane, na zapadu imamo „Prvi partizan“ Užice, „Milan Blagojević“ Lučani, „Sloboda“ Čačak, „Prva petoletka“ Trstenik i „FAP“ Priboj. Za centralnu Srbiju su tu „Zastava“ Kragujevac, „Prva iskra“ Barič, „Teleoptik“ Zemun, „Moma Stanojlović“ Batajnica. To su fabrike iz oblasti namenske industrije koje predstavljaju točak razvoja celokupne privrede Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u situaciji da možemo da govorimo da ulažemo u vojno obrazovanje, da ulažemo u naučno-istraživački rad i da razvijamo nove tehnologije. Danas smo u situaciji da govorimo da smo podigli konkurentnost naše namenske industrije. Namenska industrija je značajna grana naše privrede. Danas ćemo zaposliti u Vojsci Srbije 70 inženjera, dok prethodni režim je otpuštao ne samo inženjere, ne samo da je otpuštao, nego nije zaposlio nijednog inženjera.

Danas Vlada Republike Srbije podjednako brine i o aktivnim pripadnicima Vojske Srbije i o vojnim penzionerima, a to govori stambeno zbrinjavanje pripadnika Vojske Srbije koji su spremni život da daju za otadžbinu. Naime, u prethodnom periodu smo stambeno zbrinuli pripadnike Vojske, Policije i Službe bezbednosti, dodelili smo preko 7.000 stanova. U drugom i trećem kvartalu 2018. godine počeće izgradnja 7.400 stanova na šest lokacija, to su: Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo, Vranje i Niš. Međutim, interesovanje su pokazali i drugi gradovi Srbije.

Na taj način će se stambeno zbrinuti, ne samo aktivni pripadnici Vojske, već i vojni penzioneri, zato što su uslovi kreditiranja izuzetno povoljni, a cene stanova se kreću oko 500 evra po kvadratu, što je izuzetno povoljno. Čak i Opština Kuršumlija, odakle ja dolazim, je dobila prve vlasnike stanova.

Što se tiče pripadnika Vojske Srbije, ulaganje u Vojsku Republike Srbije ne samo da vraća građanima patriotizam koji nam je prethodni režim oduzeo, već podiže celokupnu privrednu aktivnost naše države, pa samo koliko je građevinskih privrednih društava angažovano u izgradnji stanova, koliko samo radnika će biti zaposleno u stambenoj izgradnji.

Građani Srbije su znali da procene kada su na izborima dali podršku našem predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam podnela na član 1. sa ciljem da ukažem koliki je značaj ulaganja u vojno obrazovanje, u naučno-istraživački rad, ali i u ulaganje u namensku industriju za sveukupni razvoj Republike Srbije.

Danas Srbija ima čime da se pohvali. Danas Srbija ima snažnu i obučenu vojsku koja je sa partnerskim vojskama pokazala izuzetnu uvežbanost i spremnost. Danas imamo vojsku koja brani pravo našeg naroda na slobodu, vojsku koja je odvraćajući faktor za sve one koji imaju nameru da nas napadnu. Imamo obučenu vojsku koja pomaže da očuvamo mir i stabilnost u regionu, što je i cilj našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Danas izdvajamo značajna novčana sredstva za namensku industriju. Samo u periodu od 2014. do 2017. godine izdvojili smo čak 126 miliona evra u oblasti namenske industrije. Samo u 2017. godini Vlada Republike Srbije je izdvojila 46 miliona evra u oblasti namenske industrije. Napori našeg predsednika i napori Vlade Republike Srbije urodili su plodom. Ostvarili smo izvoz naoružanja i vojne opreme u proteklih pet godina za milijardu i 215 miliona dolara. Sektor vojne namenske industrije beleži stalni rast zaposlenosti, ali i izvoza opreme i naoružanja.

Takođe, bitno je da napomenem da u periodu od 2016. do 2018. godine je sklopljeno ugovora u oblasti namenske industrije od oko 900 miliona dolara. U Srbiji je do aprila 2018. godine registrovano 185 kompanija koje se bave izvozom naoružanja i vojne opreme. Na teritoriji zapadne Srbije fabrike kao što su „Milan Blagojević“ Lučani, kao što je „Prvi partizan“, „Prva petoletka“, ne samo da predstavljaju motor razvoja zapadne Srbije, već motor razvoja cele Republike Srbije. Ako se nastavi trend rasta proizvodnje i trend rasta izvoza, bićemo prinuđeni u oblasti namenske industrije da uvozimo radnu snagu.

Sa jedne strane imamo mir i stabilnost u regionu, a sa druge strane postižemo ekonomske ciljeve, smanjujemo stopu nezaposlenosti, poboljšavamo životni standard stanovništva, što je izuzetno dobro jer to je zapravo politika odgovorne Vlade Republike Srbije i ide se sa ciljem da, kao i u prethodnom periodu, odnosno u periodu do 90-ih godina, vojna industrija, odnosno namenska, nam bude stub razvoja privrede Republike Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o privrednom razvoju. Govorimo o privrednom razvoju zato što imamo uslova da govorimo o privrednom razvoju. Danas smo ostvarili privredni rast. U prvom kvartalu 2018. godine imamo rast bruto domaćeg proizvoda od 3,9%, a indikator privrednog rasta jeste upravo bruto domaći proizvod.

Danas podjednako ulažemo u sve regione Republike Srbije. Znači, imamo ravnomeran regionalan razvoj. Danas ulažemo i otvaramo fabrike i u Kruševcu i u Nišu i u Vladičinom Hanu i u Vlasotincu i u Lebanu i u Leskovcu i u Valjevu, Aranđelovcu, Subotici, dakle, u svim gradovima na teritoriji Republike Srbije.

Pred nama je danas Zakon o planskom sistemu. Zakon o planskom sistemu pružiće nam još bolje mogućnosti da postignemo još bolje rezultate u narednom periodu, zato što podrazumeva da svi učesnici, i jedinica lokalnih samouprava i autonomne pokrajine i privrednici i grupe građana analiziraju efekte kakve će imati ti planski dokumenti na privredu i građane pre nego što usvojimo bilo koji planski dokument. To znači da ćemo imati pravni okvir da postižemo još bolje rezultate u narednom periodu.

Kada je u pitanju opština Kuršumlija, opština odakle ja dolazim, imamo još jedan dokaz da Vlada Republike Srbije radi na ravnomernom regionalnom razvoju.

Mi imamo problem Kuršumlijske banje koji datira od 2006. godine. Kuršumlijska banja nam je zatvorena, ali Vlada Republike Srbije je prepoznala problem i pitanje je dana kada će početi rekonstrukcija hotela u Kuršumlijskoj banji.

Ako se vodimo time da smo do 2006. godine imali 10 hiljada gostiju, to znači ne samo da ćemo zaposliti 150 radnika, neko bi rekao da je to malo, nije malo, imaćemo posetu u Kuršumlijskoj banji preko 10 hiljada turista. To znači da će…

(Predsedavajući: Privodite kraju koleginice Čarapić.)

Imam vreme kao ovlašćeni.

Ako se vodimo time da smo imali preko 10 hiljada turista, to znači da će otvaranje hotela i lečilišta u Kuršumlijskoj banji pokrenuti čitavu privrednu aktivnost na teritoriji opštine Kuršumlija. Ugostitelji će moći da otvaraju ugostiteljske objekte, lokalni stanovnici će moći da pružaju usluge smeštaja, poljoprivredni proizvođači imaće kome da prodaju svoje proizvode.

Dakle, cilj Vlade Republike Srbije je da gradi i da podiže privredu na zdravim osnovama, a to i postižemo onim što radimo. Dakle, imamo ravnomeran regionalni razvoj.

Želim da iskoristim priliku i da se zahvalim Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu što je prepoznat problem Kuršumlijske banje, jer to za opštinu Kuršumliju mnogo znači. Ne samo da će sprečiti iseljavanje stanovništva koje je prisutno poslednjih 15-20 godina, nego će doprineti da nam se i ljudi koji su otišli vrate i da imaju uslova za život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada međunarodne agencije koje se bave ocenom kreditnog rejtinga kažu da smo kreditno sposobni, to znači da smo ostvarili fantastične rezultate, da imamo dobre fiskalne rezultate, da imamo cenovnu stabilnost, da smo smanjili spoljnu neravnotežu, da smo ojačali bankarski sektor i da imamo izuzetno povoljne izglede kako za privredni rast, tako i za privredni razvoj.

Nekada je toliko bilo birokratije i administracije u javnom sektoru da su uzimani nepovoljni krediti po kamatnoj stopi od 8, 9, 10% na godišnjem nivou za isplatu zarada te birokratije i administracije i za servisiranje javnog duga. Danas i kada uzimamo kredite, uzimamo ih za razvojne ciljeve, to su razvojni krediti, izuzetno povoljni. Danas gradimo infrastrukturu. Evo, na primer, u drugoj polovini 2018. godine počeće izgradnja autoputa E80, to je autoput Niš-Priština, i u drugoj polovini 2018. godine, napominjem, počeće izgradnja prve deonice autoputa Niš-Pločnik, a vrednost projekta je 212 miliona evra. Ne samo da će to značiti nakon izgradnje privredni što se tiče smanjenja cena transportnih usluga, nego će značiti i kada je sama izgradnja autoputa u pitanju. Mnoge građevinske firme će biti uključene u izgradnju samog autoputa, to će zaposliti mnogo radnika. Zamisliste koliko radnika će biti angažovano na samoj izgradnji autoputa. To je odgovorna politika naše Vlade, ulaganje u svim delovima Republike Srbije. Zahvaljujem.