Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što je predlagač amandmana nosilac visokog akademskog zvanja, doktor pravnih nauka, ja baš nisam razumeo suštinu njegovog amandmana. Ako sam dobro razumeo to, mislim da je on poželeo da Nacionalni park Fruška gora zajedno vode pokrajinska i republička vlada. Ono što je meni malo zasmetalo, to je što oni te dve vlade stavljaju u isti rang.
Po meni, ne može ista ovlašćenja da ima Vlada Republike Srbije, po meni, ona je državni organ, a Vlada Vojvodine je pokrajinski organ. Ukoliko on ne želi da Vladu Vojvodine digne da državni nivo, da bude jednaka sa pravima vlade jedne države, ukoliko to ne želi, ne razumem smisao ovog amandmana, a onda ne vidim ni to visoko akademsko zvanje da je potkovano znanjem, već neznanjem. Gotovo je neverovatno da doktor pravnih nauka predloži jednakost dve vlade – pokrajinske i republičke vlade.
Zato mislim da, bez obzira što je to predložio osnivač pokreta, udruge za obrtaj, ovo ne treba prihvatiti jer bi time mi koji ovde zastupamo državu Srbiju doveli sebe u situaciju da smatramo da je Vlada Republike Srbije jednaka Vladi Vojvodine. Mislim da je to iz razloga što je tamo predsednik Vlade Vojvodine poželeo da se kandiduje za predsednika Vlade Republike Srbije. Mislim da mu je bolje bilo da se kandidovao za bivšeg predsednika Vlade Vojvodine, da bi mu to uspelo u vrlo kratkom roku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim svoju priliku za repliku na isti način na koji je to koristio prethodni, ali malo najjači.
Dakle, moj govor je pogrešno protumačen, ja uopšte nisam pomenuo stranku koja je ovde pomenuta. Ja retko spominjem brodove koji tonu, jer tom brodu spasa nema, ja ne želim da im dižem reklamu i da pominjem ime i naziv stranke koji je ovde pomenuo prethodni govornik ili jednostavno to tamo više ne vredi spašavati, to je prostor iz koga beži svako pametan, svako ko stigne, ko razmisli dve rečenice beži iz stranke koja je malopre pomenuta.
To da li neko ima karaktera ili nema, to najbolje govore poslednje afere, poslednji vetroparkovi, gde Nacionalni park Fruška Gora pretvoren u vetropark vlasnika koji su bili ministri energetike ili su bili u bliskim rođačkim odnosima u kojima sam govorio još 31. oktobra 2012. godine ovde. Dakle, ukoliko misle da obasjaju Srbiju onim vetroparkovima po ceni od 15 evra centi, neće da može. Hvala.

Naravno.
Gospodine predsedavajući, ja sam strpljivo čekao. Ništa nije sporno, čak nije ni sporno kada date pravo opoziciji na repliku zato što je pomenuta funkcija predsednika Vlade Vojvodine. Znači, za mene ništa nije sporno, sve što je u njihovu korist, za mene je dobro, sve što više govore, sve je više dobro za nas, ali da se ja vratim na amandman.
Već sam rekao da ga ne treba prihvatiti zbog toga što bi, ako bi prihvatili takav amandman, derogirali bi odluku Ustavnog suda, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 13. juna 2012. godine. Vratili bi se na neki početak i to je predlagač amandmana, doktor nauka, svakako morao da zna. Ja sam zemljoradnik, ali sam makar pročitao ovde šta piše u obrazloženju amandmana i složio se sa predstavnicima Vlade Srbije da ovaj amandman ne treba prihvatiti, a vi svakako znate da sam ja jedan od poslanika koji vrlo često glasa za amandmane opozicije, čak sam više puta glasao za amandmane pojedinih opozicionih poslanika nego oni sami. Dakle, ja molim da se to i proveri, čisto da se zna, ali ovakav amandman ne mogu prihvatiti bez obzira što je on došao iz pera jednog doktora nauka.
Druga stvar, ja sam slušao i druge poslanike iz opozicije, mada oni vrše vlast na trećini teritorije Srbije i nad gotovo trećinom stanovništva Srbije, ja sam slušao pažljivo i sem pokušaja da me uvrede, ništa nisam razumeo, a vi ćete dozvoliti da ja stavim slušalice, ali rizikujem da me oni optuže da prisluškujem. Nadam se da to neće biti protumačeno kao prisluškivanje.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam danas malo na šteti. Mog kolege nema. Nema ga na duelu, neće na poligraf. Sada ga nema ni ovde, a ja sam stvarno mislio da govorimo o Nacionalnom parku Fruška Gora i uticaju i podizanju novih vinova zasada na ambijent Nacionalnog parka Fruška Gora, ali s obzirom da gospodin nije tu, ja neću trošiti vreme, a neću ni upoređivati naše vojničke biografije, što je on juče pokušao.
Ja ću naravno podržati ova četiri predloga, ali ću govoriti o Sporazumu sa Marokom iz veterine. Dakle, prethodni kolega je već nešto rekao o bolesti plavog jezika, to je samo jedna od zaraznih bolesti koje mogu da budu prenesene sa određenih područja na područje naše zemlje. Veoma je bitna saradnja sa drugim državama koje moraju da vas upozore na pojavu zaraznih bolesti u okruženju, odnosno sa zemljama sa kojima sporazum imamo, iz prostog razloga da bi znali da pratimo situaciju na čega treba izvršiti ispitivanja? Da li treba ispitivati na recimo, bolest plavog jezika koja je pomenuta na druge zarazne bolesti, i spram toga određivati soj vakcina
Mi moramo da sarađujemo sa bliskim susedima, ali i sa državama gde se nažalost bolesti prenose prilikom trgovine, transporta životinja, namirnica životinjskog porekla itd. mogu da budu prenesene i iz država koje nisu na evropskom kontinentu. Ja sam posebno zabrinut za bolesti koje se ovog trenutka pojavljuju u delu Afrike, gde se ne zna ko je vlast, gde najverovatnije ne funkcionišu državni aparati i gde najverovatnije nema kontrole. Zato su ovakvi sporazumi dragoceni. Ovog puta se radi o Maroku, verujem da oni prate neko svoje okruženje. Veoma je bitno da naša država, administracija koja to prati, u odgovarajućem trenutku zna šta se dešava na teritoriji država sa kojima imamo sporazume iz oblasti veterine.
Ja ću se usuditi da kažem da moramo da reformišemo odgovarajuće uprave, tako i Upravu za veterinu. Mislim da je to jedan učmali administrativni aparat koji zajedno sa Upravom za zaštitu bilja pod hitno moramo reformisati, jer se ne mogu sveobuhvatno izvršiti reforme. Naravno, ministar tu ništa nije odgovoran, to moram da kažem, jer je situacija nasleđena. Moraju se reformisati službe koje po dubini rade u ministarstvima, jer se reforme ne mogu izvršiti temeljne, ako su u njima oni zbog kojih se reforme i vrše.
Dakle, morate, ako menjate sistem, iz delova sistema morate otkloniti sve oni koji su prepreka menjanju sistema, oni koji sami po sebi su kočnica zato što su proizveli takvu situaciju koja, ponovo kažem je nasleđena i filozofija koja trenutno vlada u Srbiji u te dve oblasti, Upravi za veterinu i Upravi za zaštitu bilja je nasleđena i ta filozofija otprilike glasi – bolje uvesti, nego proizvesti.
Recimo, po pitanju voda itd. po pitanju veterine, moram da skrenem pažnju da je to vezano, Uprava za veterinu je povezana blisko sa Upravom za zaštitu bilja i Ministarstvo poljoprivrede će biti u riziku, pošto je ovo bila sušna godina zbog aflatoksina da eventualno snosi posledice. Zbog ne brige jedne uprave, druga uprava može da snosi posledice, a na kraju samo ministarstvo i sama Vlada može da ima štetu povodom toga.
Mi smo znali da ima sušna godina, Uprava za zaštitu bilja nas je morala upozoriti, pre svega ministarstvo i Vladu da se izvrši zaštita, recimo kukuruza od sovice koja je proizvođač plesni na kukuruzu, a plesan na kukuruzu izaziva aflatoksin. Mi smo već imali posledice jedne prenaduvane afere, jer je slučaj aflatoksina u stvari van carinska mera EU, gde oni imaju hiper produkciju mleka i svoje tržište štite od svih drugih zemalja. Pomoću te mere su uspeli kroz pripadnika stranke bivšeg režima da naprave aferu i da deo našeg tržišta zauzmu strani proizvođači mleka. Zato je to veoma osetljiva oblast i zato sam se ja usudio da posavetujem ministarku poljoprivrede, još jednom podlačeći da ona nema veze sa tim. Dakle, da pokuša da taj učmali birokratski aparat, posebno u Upravi za zaštitu bilja i Upravi za veterinu razmrda danas. U ovoj sušnoj godini ne bi iznenadila još neka afera aflatoksin koja je vezana i za proizvodnju žitarica, vezana i za Upravu za veterinu i mi to moramo svakodnevno pratiti, s obzirom da razni lobiji pokušavaju da iskoriste svoju šansu i uđu na nađe tržište sa svojim mlekom, sa svojim proizvodima i da izbacimo domaću proizvodnju.
Ponovo ponavljam radi naših građana da se ne radi ni o kakvoj štetnosti po zdravlje, zato što je u SAD 10 puta veća doza, nego što je dozvoljena kod nas, nema nikakve opasnosti, ali moramo voditi računa da neko ne iskoristi to što stvarne opasnosti nema, da marketinški slučaj ne zloupotrebi, da ne izbaci neke naše proizvođače mleka u korist nekih stranih , što bi bilo pogubno po naše stočare. Zato sam ja u obavezi da skrenem pažnju na to.
Takođe sam u obavezi da, što se tiče veterine, skrenem pažnju i na bolest plavog jezika. Ja sam bio protiv toga da se ove godine uveze vakcina, koju je Uprava za veterinu uvezla, s obzirom da nije dovoljno ispitan soj. Uopšte nije ispitan po onome što instituti kažu. Nismo tačno odredili koji je ovogodišnji soj vakcine, kažu da je četvorka, to je bio prošlogodišnji, on može da se promeni.
Ono što mene brine je što iz Hrvatske predsednik Odbora za poljoprivredu mi je rekao da dva tretiranja tom vakcinom koja je nedavno uvezena i kod nas, dva tretiranja na bolest plavog jezika nisu dala rezultat. Dakle, bila su uzaludna i ono što mene brine je što smo mi, odnosno što je Uprava za veterinu, određeni deo te službe, da budem još precizniji, što nije u dovoljnoj meri ove godine ispitao soj bolesti plavog jezika, odnosno soj vakcine koja se da primeni.
No, šta je bilo, bilo je, mi ćemo to raspraviti dalje na Odboru za poljoprivredu. Verujem da se ta služba da unaprediti i moraju se iz službe, ponovo govorim, po dubini same službe moraju se ukloniti svi sitni, krupni činovnici koji sem što rade za našu državu, rade i za određene lobije, za proizvođače preparata, za proizvođače određenih lekova itd. moramo biti izuzetno oprezni, jer naši poljoprivrednici trpe štetu i ovako je sušna godina. Mislim da smo morali biti upozoreni na to da kukuruz u sušnoj godini treba tretirati odgovarajućim hemijskim preparatima i da je to bila obaveza Uprave za zaštitu bilja da nam signalizira da se to mora uraditi, da bi se smanjila opasnost od pojave plesni, samim time i od aflatoksina.
Što se tiče drugih stvari, od te uprave, meni nije jasno, ja sam malo prošao kroz tu materiju, kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da neko kad objavi listu dozvoljenih preparata, umesto da po pravilniku objavi listu domaćih preparata, on objavi strane preparate, a domaće uopšte ne objavi, a na osnovu toga se kasnije vrši registracija preparata posle 10 godina. Domaći proizvođači treba da imaju odgovarajuće prednosti. Međutim, tamo je registrovano negde oko 700 stranih preparata i mislim da smo mi u obavezi da maksimalno koliko možemo kao i sve druge države da tretiramo i da koristimo sve naše mehanizme da podržimo u jednoj tržišnoj utakmici domaće proizvođače, jer oni garantuju, sem da će sem plaćanja, poreza oni nam garantuju da ćemo imati odgovarajući broj radnika koji će raditi u tim industrijama i pravo je čudo da se nama događaju suprotne stvari.
Pri tome, moram opet da kažem da tu ne mislim ni na Vladu, ni na ministre. Jednostavno moramo svi zajedno obratiti pažnju da se te negativne pojave koje se pojavljuju, što više spreče, jer nanose štetu, ne samo budžetu Republike Srbije, već se nanosi šteta za domaće proizvođače mesa i mleka. Posebno je osetljivo stočarstvo. Kada jednom izgubite stočni fond, onda ga je veoma teško obnoviti.
Zato je dragocen ovaj sporazum sa Marokom. Dragoceni su sporazumi koje smo ranije potpisali sa nekim drugim zemljama. Neke su zahvaćene ratnim požarima i stoga moramo biti veoma osetljivi na svaku vrstu pošiljki iz tih zemalja. Moramo biti osetljivi i prilikom čak i praćenja ovog izbegličkog talasa, jer se neke bolesti daju preneti i preko ljudi. Verujem da ćemo svakoga dana sve bolje i bolje izgledati u toj oblasti.
Napretka kao predsednik Odbora za poljoprivredu moram da kažem da imam, ali možda sam ja megaloman. Ja nisam sasvim zadovoljan, ne radom ministra, ne radom čak ni državnih sekretara, ni onih koji su izabrani od strane Vlade. Ja sam ne zadovoljan, otprilike nekim srednjim i donjim nivoom činovničke službe, koji pokušava po starim nekim svojim navikama da od delova svoje službe napravi samostalne trgovinske organizacije i zato ću ja biti samokritičan, bez obzira što se ne radi ni o kakvoj političkoj volji, bez obzira što se ne radi o funkcionerima u Vladi i samim funkcionerima u ministarstvu.
Dakle, na dve stvari treba u ovom trenutku obratiti pažnju, to je ta vakcinacija na bolest „plavog jezika“, s obzirom da nije ispitan dovoljan soj, prethodni kolega je o tome govorio, i da se maksimalno posveti pažnja na aflatoksinu i da se u buduće i rđa pšenice kada se ona pojavi, budemo blagovremeno, kako se to kaže, fito-sanitarno hitno upozoreni, kao ministarstvo, kao Vlada, kao društvo možemo da reagujemo na te bolesti, jer nam je prošle godine rđa pšenice odnela, verovali ili ne, 100 miliona evra kroz manji rod, jer seljaci, em nisu imali dovoljno para, em nisu na dovoljno dobar način bili upozoreni da moraju da izvrše zaštitu od te bolesti.
Sa druge strane, ove godine se pojavljuje zbog sušne godine, pojavljuje se zbog crva koji se zove Sovica, pojavljuje se plesan koji je uzrokuje aflatoksin. Posebno je to ove godine zato što je bila sušna moguće i pozivam ministarstvo da zajedno sa odborom probamo da uskladimo sve te pravilnike i da stavimo, pošto nismo mi zemlja EU i ne moramo baš pratiti njihove vancarinske mere i sami svoju proizvodnju dovoditi u neku opasnost, pozivam Ministarstvo da utvrdimo neku graničnu vrednost koja će nas pratiti do blizu EU, pa kada uđemo u EU onda ćemo u potpunosti pratiti te granične vrednosti.
S obzirom da, podvlačim, da građani znaju, da se ne radi ni o kakvoj opasnosti po zdravlje ljudi, da se radi o jednoj vancarinskoj meri, gde je Evropa pokušava da zaštiti svoje tržište, a da okolna tržišta, ukoliko dovoljno nisu pažljivi, ugrozi i da nađe mesta svojim proizvođačima, da očuva svoju proizvodnju, a pri tome, ja kažem da to se meni ne dopada, ali naravno da oni kao veliki proizvođači gledaju da udome što više svoju proizvodnju na štetu naše, jer mi našu moramo pokušavati da očuvamo.
Na samom kraju ministru poljoprivrede želim da u narednom periodu sve ove subvencije za koje nas seljaci svakodnevno prozivaju da počnu da se isplaćuju i da do kraja godine, verujem, da izađemo sa nekom pozitivnom nulom i ukoliko tu bude potrebna neka pomoć Odbora za poljoprivredu, ja sam voljan za saradnju. Verujem da će i Vlada ukoliko neka sredstva nedostaju, da će izaći u susret i Ministarstvu poljoprivrede i da se isplati, koliko znam, oko 200 hiljada gazdinstava sa šest hiljada dinara po hektaru, da konačno rešimo i taj problem. Bez obzira što je ranijih godina takođe bilo određenih kašnjenja, ja verujem da ćemo zajedno smoći snage da i taj problem rešimo i da na kraju godine možemo i mi poljoprivredne proizvođače da pogledamo u oči i da oni pogledaju i nas, a da svi zajedno možemo da stanemo pred ogledalo i kažemo – ove godine smo uradili sve što je bilo u našoj moći, a sve ostalo je bila priroda.
Bili smo nedovoljno moćni da promenimo ćud prirode. Ova godina je bila sušna. Odnela je deo prihoda, ali sve u svemu, verujem da je poljoprivreda dala ono što se od nje očekivalo s obzirom da za nju nažalost nema dovoljno sredstava. Ovo je sada siromašna zemlja. Takvu smo je nasledili. Nema dovoljno sredstava da uložimo u nju, s obzirom na stanje, ponovo zatečeno stanje na očerupanu državu, na kuću golih zidova, nema dovoljno sredstava za razliku od drugih zemalja i nije nam dovoljno veliki budžet. Mi izdvajamo 5% kao i svi drugi, od 4,5 do 5%, ali nemamo dovoljno veliki budžet. Nije nam industrija dovoljno razvijena da povuče poljoprivredu i naši poljoprivrednici verujem da cene tu našu, kako to neki nazovu, oskudaciju i mislim da treba da ovo malo što imamo zajedno podelimo i da je poljoprivreda dala neki rezulatat srezmerno, čak i bolji od onoga što je u nju uloženo, a ja sam pristalica toga da se u nju ulaže što više jer se na takav način ne premiraju samo poljoprivredni proizvođači, nego i prerađivačka industrija da bude konkurentna i da može da se nosi sa zemljama u okruženju.
Zahvaljujem svima na pažnji. Nije zgodno razgovarati o poljoprivredi.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku odmah da postavim pitanje da li ovaj Predlog zakona se odnosi i na TV turizam? Dakle, s obzirom da se ovde spominju neki TV dueli, evo ja imam čast da kažem da je meni sa TV duela dva minuta pre samog TV duela na TV Šabac, koju ne kontroliše SNS, pobegao bivši premijer.

Danas ponovo on priziva neke TV duele. Ja sam za tu vrstu turizma spreman. Ako ovaj zakon obuhvata tu vrstu turizma, evo, ja mu nudim, iako je moja partija kvalifiovano osvojila 2003. godine, kada je on bio premijer, 2,86% glasova. Njegova nova sastavljena od polovnih političara još nije dostigla taj rezultat, ali ja mu nudim, kao jača politička stranka za taj TV turizam, da se nas dvojica ogledamo u bilo kojoj emisiji na bilo kojoj televiziji. Mislim da sam ja sasvim dovoljno kvalifikovan da sa njim izađem na kraj.

Da ne zamaramo tu neke ministre za trgovinu i turizam, da ne zamaramo premijera, evo meni su rekli - ti si dovoljno dobar za tu vrstu turizma idi ti to završi, ja došao, čovek pobegao. Sve što sam do sada čuo, čuo sam o nekom turizmu koje su, navodno, moje kolege iznele i koji se odnose za prvi razred osnovne škole. Pokušaj uvrede ne mora da znači da je to uvreda. Vređanje nije sloboda mišljenja. Vređanje može da bude nevaspitanje, ali ja ostavljam publici i gledaocima neka o tome presude.

Jedan moj kolega je hvalio Niš. Hvalio ga na sva usta. Mislim da se radilo o Miliji Miletiću. Rekao je da je Niš najlepši i najbolji grad. Lako je njima kada su se rešili ovakve veličine. Ja bih ih pitao šta bi bilo kada bi se doselio, a ne odselio.

Što se tiče same sadržine zakona, naravno da, kao zemljoradnik, a to sam očekivao i od mog kolege poljoprivrednika, treba da se izjasnimo posebno o seoskom turizmu. To posebno valja pohvaliti. Ne samo zbog seoskog turizma. Kroz seoski turizam se promovišu, recimo, organska proizvodnja hrane, staro, tradicionalan način spremanja i pripremanja hrane, piće, itd. To je veoma bitno za žene, veoma je bitno i za Žensku mrežu, verujem. Žene na selu da daju svoj doprinos, jer su one čuvari tradicije u pripremanju hrane, napitaka, itd. i čl. 29. i 30, da ne gledam zakon, ili 28. i 29, se odnose na seoski turizam. Tu se govori o noćenju u kućama. Dakle, dovoljno je do 30 ležaja, itd. Fizičko lice se može baviti turizmom, seoskim turizmom. Veoma je bitno što pojedini pogoni za proizvodnju hrane i napitaka mogu da primaju turiste da konzumiraju hranu i piće do 50 osoba. To znači taman koliko stane u jedan autobus.

Kada smo već kod toga, hajde da spomenemo i taj vinski turizam. Postoji u Sremu stari vinski rimski put. Vi svakako znate. Gospodin Martinović živi u Sremu. On zna da se to odnosi na Čortanovce, Bešku, Krčedin, i to je još uvek ležište stare vinove loze.

Ja sam po ugledu na vinodelje i drvodelje, koje su donosile cepanicu, doneo jedan primerak te stare vinove loze, (Narodni poslanik pokazuje vinovu lozu.), koju je država iskrčila onog momenta kada je dodelila subvenciju Krčedinu za 525 hiljada evra. Tako smo to tradicionalno pripremanje vina od loze koja je još iz rimskog perioda, koja je obnavljana i zanavljana… Ova je stara 601 godinu. Ko ne veruje nek proveri. Ko je proveravao onu cepanicu, neka docenti izvole, pa neka provere i ovo. Malo je mlađa od loze Svetog Simeona sa Svete Gore, ali je starija od one u Mariboru koja je star 500 godina. Ovo je uništeno, lokalitet, put vina, novi put vina. Nema vinarija. Tamo stoje sad na 52 hektara ljudi sa puškama, koji paze na sirotinju, da na tom posedu koji je stečen nacionalizacijom, grabizacijom od prethodnih vlasnika, 1945-1953. godine… Od porodice Jakšić, koja se bavila vinskim turizmom, to je oteto i premijer koji se zalagao navodno da se to vrati je to uzurpirao i to više nema tu namenu, nema tamo vinarije. Umesto vinarije, imamo svinjarije.

Da li tamo postoji vinarija ili svinjarija? Pozivam sve vas da se uverite. Tvrdim da tamo postoji svinjarija. Tamo nema nikakve proizvodnje vina. Tamo se sad grožđe prodaje u rifuzi i tamo stoje ljudi sa puškama budno prateći da sirotinja, koja je isfinansirala taj vinograd, slučajno ne ubere jedno zrno.

Ja sam protiv takve vrste turizma da seljaci iz grada povuku ogromna sredstva, kobajagi zbog vinskog turizma, seoskog turizma, za tri godine oni to unovče, pokupe krpice, presele iz Niša, Niš bude lep grad, a Inđija i Beograd… Šta mi dobijemo, to je rekao kolega Babić i ja tu reč neću da pominjem.

Kada smo već kod vinskog turizma, tu bi dobro došao i lovni turizam. Lovačke kuće, lovački domovi, divljač, specijaliteti od divljači, suve kobasice, kuleni, itd, koji lepo idu uz crna i bela vina, ali nema vinarija, već ima svinjarija. Vreme je da okrenemo list, da ne radimo ono što su radili oni. Najbolja vlast će biti ona vlast koja ne bude radila ništa od onoga što je radila prethodna stranka bivšeg režima.

Verujem da kod mog kolege poljoprivrednika i dalje važi ona deviza – bolje patiti za selom, nego patiti na selu. S tim u vezi, onda treba subvencije i podsticaje od strane države da idu za razvoj seoskog turizma, lovnog turizma, vinskog turizma. To je veoma bitno. Ne samo zbog turizma, već je bitno zbog opstanka naroda na toj teritoriji, bitno je da kada opstaju žene, kada opstaju porodice, rađaće se deca, bitno je zbog bezbednosti, bitno je zbog suvereniteta, bitno je zbog poljoprivrede, bitno je zbog zaštite životne sredine, bitno je zbog čuvanja domaćih životinja, bitno je zbog održavanja lovačkog fonda, divljih životinja, bitno je iz mnogo razloga. Bitno je da nemamo stara sela, gde nema pas više da zalaje ili nemaju čime da ga hrane ili su svi izumrli. Tragedija Srbije se dešava na srpskom selu. Ili ćemo to da vidimo, ili ne treba da vršimo vlast.

Dakle, vreme je da okrenemo priču u korist, ne samo seoskog turizma, već i u korist poljoprivrede, ruralnog razvoja itd, da ne bude da starci tri godine gledaju da li će im neko od rodbine doći i poslednja im želja na selu, gde više nikakve proizvodnje nema, da vide oči svojih potomaka i čekaju ih po tri godine.

Jedna žena dole u Novoj Varoši je prošla kroz šiblje, kod lekara i rekla napišite da sam umrla. Lekar pita - zašto? Pa, kaže – makar još jednom da vidim svoje sinove, ćerke i unuke. Dakle, takva Srbija koja zamire, takvu Srbiju gledamo, takvu smo nasledili. Mi smo od svojih predaka dobili u boljem stanju državu i makar smo dužni potomcima da je u istom stanju makar predamnom. Hvala.

(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, znanje ima granice, neznanje nema. Ne postoje dve vrste Srema, postoje tri. Postoji vinski, ruzmarinski i svinjski. To je činjenica. Regionalno, staro opredeljenje Srema, gospodin Martinović to zna.

Ja živim u ruzmarinskom, malo naginjem i vinskom. Taj vinograd je bio veoma blizu mene. Znači, ja sam odvajkada u vinskom i ruzmarinskom. U koji ćete vi sebe svrstati, to od vas zavisi. Ne samo od vas, to zavisi od onih koji vas gledaju, slušaju itd.

Pokušaj da me uvredite ne može da vam prođe. Ja ne mogu naterati vas da me poštujete ili da poštujete bilo kog narodnog poslanika kojeg ste za sada ovde vređali, ali mogu da vam se suprotstavim. Ne zato što pokušavate da vređate mene, što pokušavate da vređate sve poslanike redom, ne znam koga više niste pokušali.

Ovde ste upotrebljavali izraze stoka, đubre, banditu, bando itd. Ja te reči vama nikada nisam uputio. Ima Marin Držić onu svoju izreku „iz zlih usta ne može nego zla reč izaći“. To kada je napisao najverovatnije da je bio vidovit i da se odnosilo na vas.

Sada ja vas pitam, u replici, da li je tačno da ste aprila 1999. godine dok je mala Milica Rakić ginula, u korist preduzeća „Target“ u Dimitrovgrad za nabavku municije izneli milion i 250 hiljada maraka i plus 100 hiljada dolara na ime troškove obezbeđenja prolaska municije kroz Rumuniju i Bugarsku? Kaže izveštaj OB sektora iz VPD 18795 od 1. – 29.4.2003. godine. Interesantno je da je novac iznet, a da nije stigla ni municija ni novac. Znači, to je bilo milion i po maraka i gle čuda, novac u Dimitrovgrad izvesnom Rusu ste nosili vi.

Dakle, dok je narod krvario i mala Milica Rakić ginula, vi ste se bavili švercom municije i što naš narod kaže – muvali milion i po maraka. Hvala.

Dame i gospodo, meni je ovo peta replika u ovom sazivu, čisto da se zna da nemam neke posebne povlastice.

Ja sam spreman da idem na poligraf sa kolegom poljoprivrednikom i da utvrdimo ko govori istinu, da ne bi bilo da je ovo podmetačina neke SNS vlasti, da ne bi bilo da je ovo podmetačina Miloševićeve vlasti jer se spominje 1999. godina, ja ću vam reći da sam pročitao izveštaj Odeljenja bezbednosti SSNOA 14-116 od 21.08.2002. godine, pa vi sad pogledajte ko je tada bio na vlasti, i još jedan izveštaj ima OB Sektora, znači dva, od 29.04.2003. godine, kada je premijer bio moj kolega poljoprivrednik i srećom on je u pravu, narod zna u ovoj državi ko je ko. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine koje je po meni narušio kolega Pavićević zato, ako mi dozvolite da obrazložim, zato što sednice Narodne skupštine nisu jedina obaveza narodnih poslanika. Ne znam šta je kolega Pavićević radio, ali smo mi imali sednice odbora.
Mislim da je narušeno dostojanstvo zato što se ovde sednice Narodne skupštine doživljava kao studijo gde ćemo pred kamerama i mikrofonima da se nadmećemo ko je kome šta rekao. Mislim, da se rad narodnih poslanika sastoji u tome da se sastajemo sa biračima, a broj 2, da odbori mogu da rade i zasedaju. Odbor za poljoprivredu je zasedao tri dana, parlamentarni forum za energetiku čiji sam član zasedao je četiri dana, što je ukupno sedam radnih dana u ovoj godini i nismo se svi brčkali na Brionima i nismo svi to iskoristili u vreme kada se to moglo, više se i ne može, već smo ovde predano radili.
To što kolege koje sebe smatraju opozicijom nisu u ovom periodu ništa radili ne daje im za pravo da ovde spočitavaju narodnim poslanicima koji su vredno radili i obilazili neka mesta i neke događaje na poziv svojih birača i na poziv birača drugih stranaka, to što su narodni poslanici predano radili u odborima, donosili zaključke, preporuke Vladi, to ne dozvoljava pravo narodnim poslanicima da smatraju da ova skupština, ponovo podvlačim, studio pred kojim će ona stupati pred TV kamerama i pred zvučnicima, odnosno mikrofonima i tako se obraćati samo svojim biračima. Narodna skupština i obaveze narodnih poslanika su nešto više od onoga što doživljava gospodin Pavićević kao obavezu sebe, kao narodnog poslanika i nas ostalih narodnih poslanika. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što je granica odblokirana, tako da verujem da će više biti PDV-a. Mislim da su se moje kolege, neki poslanici, poplašili, oni koji su navikli da idu po Brionima i po Visu, pa su se malo uplašili da ta blokada ne potraje.
Što se tiče ova tri zakona i ratifikacije, naravno da ću ja to podržati. Što se tiče PDV-a, ja se radujem što će biti ujednačene neke poreske stope, ali, s obzirom da je ministar finansija ovde prisutan, ja bih želeo da mu navedem jedan primer iz prakse, koji dotiče nas, poljoprivrednike, prave poljoprivrednike, pa i vinogradare, dakle, radi se o izjednačavanju stopa na gotovi proizvod, o herbicidima, pesticidima, fungicidima. Prilikom uvoza tih sredstava plaća se PDV po stopi od 10%, ali ako uvezemo sirovinu da ga sami proizvedemo, onda je PDV na tu sirovinu 20%. Dakle, samim tim se na taj način favorizuje, a verujem da to ministar nije znao, to je nasleđe koje smo nasledili, na takav način se favorizuje strana proizvodnja a ne domaća i poruka – bolje uvesti nego proizvesti je veoma loša.
Verujem da će u nekim budućim izmenama i dopunama zakona Ministarstvo finansija povesti računa i da neće raditi ono što je radila stranka bivšeg režima, odnosno prethodna vlast, kojoj nije bilo bitno što je, recimo, PDV na uvoznu robu bio dve trećine od ukupne sume PDV-a, a jedna trećina je bio domaći PDV, s obzirom da su oni favorizovali uvoz, da se novac pozajmljivao ne da bi se dizala naša proizvodnja već da bi išao u potrošnju. Na takav način je rasla proizvodnja onim zemljama, zato što smo za pozajmljeni novac kupovali pozajmljenu robu.
Kada smo došli u kuću golih zidova, u državu bez države, u zemlju bez nade, iz prostora iz koga je bežao ko je stigao, zatečeno stanje je bilo takvo da je država totalno bila bačena u prašinu, a to naši gledaoci treba da znaju, teško je napraviti neku građevinu. Dakle, moramo prvo da umesimo glinu, pa se onda od gline peče cigla, crep, od toga se zidaju temelji, zidovi, diže krov i taj postupak je daleko duži, jer je država jedan za mene složen i dugo pravljen proizvod i nju nije lako napraviti, s obzirom da je ona koju smo zatekli bila potpuno devastirana, ekonomski pre svega, socijalno neodrživa, moralno unakažena, gde je glavna vrednost bila da imamo državu koja je bila ometena u razvoju, političare sa posebnim potrebama.
Danas kada se pripadnik stranke bivšeg režima, odnosno šef njihove poslaničke grupe tu raskukao nad siromašnima, ja sam u potpunosti mogao da podržim njegov govor da treba da stane država u zaštitu svojih ljudi, ali i ljudi treba da stanu u zaštitu države. Dakle, ta ljubav mora da bude uzajamna. Ja bih se složio sa tim govorom o siromašnima, o nezaposlenima, o slabo plaćenima, ali je trebalo i da kaže zašto se to desilo i da jednostavno kaže da je do smanjenja plata i penzija moralo da dođe zato što novac nije uložen u proizvodnju nego u potrošnju, da u vreme kad se najviše zaduživalo, da se izgubilo 400 hiljada radnih mesta odmah.
Zato njih, sebe i sve nas pitam – da li bi penzije morale da se smanjuju, ili plate u javnom sektoru, da nije izgubljeno 400 hiljada radnih mesta? Jer, ljudi su sa prihodovne strane otišli u rashodovnu stranu, postali su socijalni slučajevi. Da imamo sada 400 hiljada tih doprinosa za PIO, da imamo za zdravstveno osiguranje, mi bi svakako u budžetu imali daleko više novca i mogli ne da smanjujemo penzije, već smo mogli da ih povećamo i da iz proizvodnje, iz realnih izvora, ljudi dođu do novca.
Svakako da bi stopa PDV-a, ovakva kakva jeste ili nešto manja, mogla, zahvaljujući toj potrošnji, da nosi ovu državu, jer naš cilj je da napravimo jeftinu, posvećenu državu, koja će se finansirati od svojih prihoda, u kojoj glavni proizvod neće biti dug. Zato je moja obaveza da podržim sve ove zakone.
One koji su se ovde pozivali na ono – naše vreme tek dolazi, ja moram da ih upozorim i biću veoma kratak, da bi druge kolege mogle da govore, dakle, njih moram da upozorim da će se to desiti na „sveti nikad“. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. stav 1. i 2. U stavu 1. govornik mora da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, u stavu 2. između ostalog je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza.
Moj prethodni kolega govornik narodni poslanik gospodin Pavićević je u svom govoru akademski čestito pokušao da uvredi narodne poslanike. Dva puta je upotrebio izraz da narodni poslanici čitaju uspavanke. Nije to uradio jednom, to je uradio dva puta i ja sam to doživeo kao uvredu s obzirom da nisam primetio da je bilo ko čitao neku uspavanku. I da je čitao, mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine s obzirom da nije imao ko da zaspi sa one druge strane, sem kolege Pavićevića.
Stoga takođe smatram da je uvredljivo kada sa tog mesta govori – mi opozicioni poslanici, a on je sam. Da li on to sam sebi persira ili se njemu priviđaju neki poslanici koji nisu tu? Za mene je pravo iznenađenje da ni kolega vincijer nije hteo da ga sluša, dakle ostao je potpuno usamljen. Mislim da korišćenje izraza – mi opozicioni poslanici u trenutku kada je sam nije primereno i nije akademski čestito.
Kolega Pavićević je pokušao da nas uvredi, to nije uspeo, ali zbog poštovanja ako nas neko ne poštuje naša je obaveza da se suprotstavimo svakom tome koji ne želi da nas poštuje a ne možemo da ga sprečimo u tom nepoštovanju i stoga treba koristiti odredbe Poslovnika član 108. i 109.
Ne tražim da se o tome glasa. Verujem da je u svojoj živahnosti i akademskoj čestitosti on više napravio lapsuse nego što je ozbiljno mislio da je neko ovde čitao uspavanke.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati ova dva predloga, za razrešenje i imenovanje članova saveta. Mislim da je to veoma bitno.
Kao član Upravnog odbora RFZO, kao predstavnik zemljoradnika, moram da kažem da ministarstvo dostavlja sve bolje i bolje predloge. Dakle, posle zbrinjavanja pacijenata koji se leče u inostranstvu, posle osnivanja fonda, posle smanjenja broja članova Upravnog odbora sa 21 na sedam, gde je pre toga taj Upravni odbor brojao 21 člana, sad ih ima sedam. Pre ovoga je bilo dva predstavnika zemljoradnika, sada ima jedan. Ali izgleda da nije problem to što je taj jedan, već je problem to što sam ja.
Dakle, u takvim situacijama ja pretpostavljam, s obzirom da sam problem, da bi bilo neophodno i nužno da se ja povučem iz tog odbora da bi zadovoljio one koji su imali dva puta više zemljoradnika u tom odboru i takođe da bi zadovoljio one koji su imali tri puta više članova Upravnog odbora, nego što je to sada slučaj, zahvaljujući predlogu Ministarstva zdravlja, Vlade RS, odnosno zahvaljujući poslanicima svim ovde, koji su glasali da se taj broj smanji. Tu mislim i na one koji su bili protiv, jer je odluka Skupštine obavezuje i one koji su glasali protiv i one koji nisu glasali. Znači, podjednaka zahvalnost i onima koji su glasali i još veća onima koji nisu glasali, jer na takav način smo prepoznali otpor onih koji su protiv ušteda u zdravstvu.
Imajući u vidu da kao predstavnik zemljoradnika u RFZO imam nameru da se uskoro povučem, jer sam shvatio da ja baš i nisam dovoljno seljak i voljan sam da moje mesto ustupim mom kolegi zemljoradniku. Nemam ti ja dovoljno te plave krvi seljačke za razliku od njega, pa bi bilo najbolje da se povučem i najverovatnije da ću ovih dana takvu odluku i doneti, s obzirom, da još jednom podvučem, nisam izgleda dovoljno posebno karakterno seljak, pa bi bilo dobro da se povučem i da ne budem predmet napada štampe koja se prisetila da mesto koje je predviđeno za zemljoradnike i koje treba da popune zemljoradnici bilo bi dobro da popune lekari.
Dakle, napadnut sam zbog onoga što je zakonom zabranjeno da u Upravnom odboru RFZO sede zaposleni kod davalaca zdravstvenih usluga. Isključivo mogu da tamo sede, odnosno da odluke donose predstavnici osiguranika, poljoprivrednika, zaposlenih penzionera. Izgleda da sam kriv samo zato što sam zemljoradnik ili nisam dovoljno zemljoradnik za razliku od mog kolege i zato koristim ovu priliku da kažem da imam nameru da se uskoro povučem čim doznam za sve mahinacije koje su se dešavale u zdravstvu, da se povučem i da svoje mesto prepustim nekom drugom.
Ja podržavam ovaj predlog iz prostog razloga što verujem da će ovi ljudi najbolje zastupati pacijente, da će pomoći ministarstvu i ljudima iz Upravnog odbora, da se redovi pred šalterima smanje, da se redovi pred ordinacijama smanje, ali takođe da se redovi pred granicama i graničnim prelazima, na kojima izlaze talentovani lekari u inostranstvo, da se i taj red, odnosno taj broj koji ode u inostranstvo smanji, jer nije dobro da siromašna država Srbija u kojoj pacijenti čekaju na red i po nekoliko meseci, posebno recimo na onkologiju u Sremskoj Kamenici, gde treba tri puta da overiš zdravstvenu knjižicu dok dođeš na red za zračenje i tamo čeka oko 1000 ljudi tri meseca zato što su nekoliko puta ljudi koji tamo odlučuju, a njih je imenovala AP Vojvodina, nekoliko puta organizovali tender koji je padao i zato 1000 pacijenata tamo čeka tri meseca na zračenje, a time je broj smrtnih slučajeva uvećan i na neki posredan način ljudi umiru greškama onih koji organizuju tendere koji propadaju.
Mnogo tih nepravilnosti sam dobio od kada predstavljam zemljoradnike u Upravnom odboru RFZO, to ću govoriti nekom drugom prilikom. U korist neke plodotvornije i brže diskusije na ovoj sednici ja odustajem od svog daljeg izlaganja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da se ne prihvati ovaj amandman. Gospodin Đukanović i gospodin Marković su mi već uzeli deo mojih beleški. Da bi se nešto prihvatilo i ugradilo u zakon mora da bude elementarno obrađeno, odnosno da odgovara gramatici i pravopisu itd.
Ako neko napiše da je završio visoko obrazovanje, umesto da poseduje visoko obrazovanje, ako napiše – pravnog, saobraćajnog fakulteta i da je završio Policijsku akademiju i ovo policijsku akademiju započne velikim slovom, umesto malim, mene to zabrinjava, jer ako takav amandman ugradimo u zakon, to će učiniti zakon potpuno nerazumljivom, odnosno ta vrsta nepismenosti ne može da se ugradi u bilo koji zakon, pa ni u ovaj.
Takođe, ova treća tačka – da govori najmanje jedan svetski jezik, za mene svetski jezik ne postoji. Ako uzmemo da je svetski jezik u jednini, onda je to jedan jezik. Što kaže gospodin Đukanović – postoji više jezika u svetu. Svetski jezik može biti onda i srpski i hrvatski itd, ali navesti da je jedan svetski jezik, u svetu ne postoji svetski jezik. Postoje razne vrste jezika. Takav jezik ne postoji. Iz tih razloga ja savetujem narodnim poslanicima da ne glasaju za ovaj amandman zbog razloga zbog koga sam i zabrinut, a zabrinut sam zbog visokog stepena nepismenosti našeg naučnog kadra i zato se slažem da neke doktorate treba preispitati. Hvala.

Zahvaljujem.
Na početku ću samo da kažem dva stiha Alekse Šantića – O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe, krvlju poštrapani.
Ovo je posvećeno mojim kolegama po muci i znoju, poljoprivrednicima koji su na današnji dan pre 16 godina, na Kosovu i Metohiji, u Starom Grackom surovo pobijeni, masakrirani. Toj braci po muci i znoju, svakako dugujemo makar da ovo pomenemo, s obzirom da za taj zločin niko nije kažnjen, da je ubijeno 14 pasa lutalica već bi neko bio kažnjen, a za ovu moju braću seljake niko nije bio kažnjen.
Što se amandmana tiče, predlažem da se odbije zbog prepisivanja. Vi znate da kazna u osnovnoj školi, srednjoj školi za prepisivanje je šta? Negativna ocena. Vi znate da sami sebe predlagači amandmana ocenjuju pozitivno ukoliko isprave neku gramatičku, slovnu ili neku drugu pravopisnu grešku. Sami se time hvale po broju usvojenih amandmana. Hajde sada neka se malo pohvale i prepisivanjem. To mi kako su nas nazvali, paganima, ne radimo.
Dakle, kada neko prepiše, a radi se o ortodoksnom prepisivanju, znači, član 20, član 21, član 22, su u istovetnom tekstu od tri različita predlagača i sva tri predlagača imaju kada je domaći i državni i vazduhoplova.
Dakle, ista slovna gramatička greška, ista pravopisna greška i nemoguće da je do toga došlo, ukoliko nije došlo do prepisivanja.
Iz tog razloga, ja predlažem da narodni poslanici ni slučajno ne usvoje ovaj amandman zato što bi zakon onda rogobatno zvučao, a sa druge strane, ne smemo nagraditi prepisivače bez obzira što se radi o svršenim studentima, o svršenim srednjoškolcima itd, ne želeći da zbog školske spreme uvredim ni jednog predlagača amandmana.
Ja ne sumnjam u mudrost predlagača. Mudrost dolazi sa godinama, nažalost nekima dolaze samo godine. Mudar čovek čita mudre knjige, ali i sam sebe.
Mudar čovek nikada neće reći – ja i gospodin Babić, uvek će reći – gospodin Babić i ja.
Jer ukoliko neko kaže – ja i taj i taj, ćemo podneti zahtev za ocenu ustavnosti, taj nije samo iskazao aroganciju, taj je iskazao i nepoštovanje prema svom kolegi i zbog toga smatram da i njegov kolega treba da zamisli i da razmisli da li treba da podrži amandman svog kolege, s obzirom i bez obzira što su predložili isti predlog, odnosno prepisivajući imaju isti predlog tri predlagača amandmana i zato tražim da narodni poslanici kazne kao u osnovnoj školi prepisivače. Ako već ne možemo da ih udaljimo, možemo negativno da ih ocenimo i ne usvojimo ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja predlažem da ovaj amandman odbijete, ali molim vas da ga pažljivo pročitate. Razlog je u onome što piše i što ću pročitati.
Kaže tačka 4. u amandmanu - postoji osnovana sumnja da su za nastanak udesa i ozbiljnih nezgoda koje su doživeli vazduhoplovi, doživeli vazduhoplovi. Gospođo ministarko, morate mi objasniti da li vazduhoplov može da živi? Ja to nisam znao. Ovde će još malo pa da napiše da mu pružamo veštačko disanje. Ako ovo napiše jedan naučnik, a jedan seljak primeti, ja ne znam onda ko je tu seljak, a ko je tu naučnik.
Ovaj amandman, gospodo poslanici, morate da odbijete, nikako ne smete da glasate za to da u zakon uđe da je vazduhoplov živ. Možda je nekome smešno, meni nije. Meni ovo otvara sumnju da određena zvanja diplome, titule, naučne titule, nisu više potvrda znanja, već potvrda političkih veza, novca itd, ne znam način na koje su stečene. Ako neko napiše da vazduhoplov živi, neverovatno, a pri tome je doktor nauka.
Još jedan cilj imam zašto vam kažem da odbijete amandman, da jasno vidite razliku između znanja i zvanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. posebno stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana, odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Kolega Martinović i ja smo posle izlaganja, gospodinu Bečiću, koji je tada bio predsedavajući, reklamirali povredu Poslovnika i ja se slažem da je prednost imao gospodin Martinović, zato što je u funkciji zamenika šefa poslaničke grupe i ja sam posle njega trebao da dobijem reč za povredu Poslovnika, a to pravo mi nismo ostvarili. Iz tog neostvarivanja našeg prava, proistekla je posledica iz člana 108. i 109. Poslovnika, tako da su kolega Martinović i kolega Babić dobili opomene, samo zato što su insistirali na pravu iz člana 103. stav 3.
Gospodine predsedavajući, ja neću tražiti da se o ovome glasa. Smatram da ćete vi smiriti situaciju. Ja dopuštam da opozicija ima odgovarajuće prednosti, ali ne možemo dozvoliti da neki poslanici, svaki čas skaču i mašu Poslovnikom i ovde prave promaju i na takav način doprinose energetsku efikasnost, a da sa druge strane mi ta prava ista nemamo.
Mogu da tolerišem da oni imaju malo više prava da mašu Poslovnikom od nas, ali da se o tome vodi neka mera, zbog budućeg rada i verujem da ćete vi smiriti situaciju i odustajem od namere da se o ovoj povredi glasa, ali kada malo bolje razmislim, s obzirom da je to uradio kolega Bečić, e sada tražim da se o njoj glasa. Hvala.