Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam strpljivo slušao sve. Ne mogu da se složim s predlagačem amandmana iz nekoliko razloga.
Prvi razlog je politički. Ne može neko da mi spočitava vezu sa SRS. Ja sam za to da se ovaj amandman odbije iz tog razloga zato što mi je prilepljena etiketa, barem meni, da sam imao neke veze sa SRS.
Ja sam svedok tog vremena. Ja nisam 90-ih godina sarađivao sa pomenutim gospodinom, ali predsednik stranke bivšeg režima, na čijoj izbornoj listi …

Izvinite gospodine predsedavajući, ne razumem.

Vraćam se na amandman.
Ja kažem da ne mogu da prihvatim amandman …

Kad dođe do mene, vi nećete meni da dozvolite ni slovo.

Ja i govorim po amandmanu. Zato sada vas pitam. Kakve je veze predlagač meni prilepio Vojislava Šešelja u vezi sa amandmanom? On je govorio o njemu, nisam ja govorio. Evo, njihov predsednik sa njim 1994. godine, pravi savez. Imam fotografije.

Evo neću više o tome da pričam. Pričam o amandmanu.
Ja nisam profesor prava. Ja se u amandmane razumem koliko mi je poslanička praksa to dozvolila. Ali, izvinite, u predlogu amandmana stoji – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona.
Ja sam pročitao doslovce amandman. Znači, neću se baviti ni padom letilica, neću ni reći da su u Španiji pala dva aviona vojna za dva meseca itd. neću se baviti onim čime se on bavio. Baviću se amandmanom. Neprihvatljive. Zato što je on doktor prava. Nije pročitao Poslovnik koji je njegova stranka pisala, pa makar je tada bio u toj stranci.
U Poslovniku, član 229. piše a ja nisam doktor prava ali umem makar da pročitam. Ono što su neki doktori prava napisali, pa piše ovako – ministar informiše nadležni odbor Narodne skupštine o radu ministarstva jednom u tri meseca, a onda doktor prava predloži da Poslovnik ne važi i da se izveštaj podnosi jednom godišnje. To je neprihvatljivo. Neprihvatljivo je da jedan doktor prava, predlagač ovog amandmana ne zna šta piše u Poslovniku koji je donosila bez naše saglasnosti.
Ja tu nisam bio. Stranka bivšeg režima. To je razlog zašto ja tražim da se odbije ovaj amandman i da moje kolege poslanici ne glasaju, s tim što sam uvređen zbog onog što sam već rekao, ali da se ne vraćam na to. Ja ovo moram da kažem, ali vih voleo da predlagač prizna, jer priznavanje o neznanju je veliki korak ka znanju. Ko ne zna da ne zna, taj već nešto zna. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem sa gospodinom Orlićem, dakle to je tako kontradiktorno da se ne može prihvatiti. Moj drugi razlog zašto kolegama poslanicima govorim i od njih zahtevam da ne glasaju za ovaj amandman je iz prostog razloga što neko kaže da nastupa ovde u ime nevladine udruge Pokret za PREOKRET.
Za mene je to gotovo nemoguće jer mi ovde predstavljamo političke stranke i ovde ako počnemo svi da reklamiramo udruženja građana koji su registrovani u privrednom registru, ja ne znam dokle ćemo dogurati.

Ja govorim o amandmanu.

Gospodine predsedavajući, morate da imate iste standarde. Gospodin predlagač se pozvao na svoj nastup…

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103. Pozivam se na član 103, narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu Poslovnika u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi, što ja i činim.
Dakle, za vreme mog govora, dok sam obrazlagao zašto ne treba prihvatiti amandman, vi ste meni isključili mikrofon. Meni se to ne dešava prvi put i pravo da vam kažem, na vas ne mogu da se naljutim.
Međutim, s obzirom da je primenjen različit aršin, dakle, da je kolegi koji je predlagao amandman dozvoljeno da govori o onome o čemu sam ja govorio, a da je meni to pravo oduzeto, ja se sa punim pravom bunim i želim da vam ukažem na to da ubuduće pokušate da imate jednak tretman i prema predlagaču amandmana i prema onome ko komentariše amandman, imajući u vidu da sam ja amandman komentarisao na isti način na koji ga je predlagač obrazlagao.
Dakle, ja i dalje tvrdim da nisam povredio Poslovnik, da sam se strogo odnosio prema amandmanu na način na koji je to radio predlagač. Ne tražim da se o ovoj povredi glasa, ali ubuduće molim vas da vodite računa o tome i da kada saslušate one koji predlažu amandman, isto pravo dozvolite i onome ko taj amandman osporava. Ja sam ga osporio na način na koji sam to osporio i ponovo ću ponoviti. Nema političkog udruživanja u udruženju građana. To udruživanje može da se ostvari samo kroz političke stranke i to je moj politički stav i na njega imam pravo. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah da kažem da ja neću glasati za ovaj predlog. Toliko sam oduševljen njime da gotovo želim da odustanem od diskusije, ali na to nemam pravo.
Posle diskusije mog kolege prethodnika meni je sve jasno. Od slučaja vinograd će se odustati, ali će sa navodnom slučaju helikopter insistirati.
Takođe, moram da vas upozorim da ovo nije predlog Vlade Republike Srbije, ovo je predlog Veća tužilaca, Državnog veća tužilaca čiji je sastav uz blage izmene, onaj isti sastav iz 2009. i 2010. godine, koji je izabrala stranka bivšeg režima.
Ili su kasnije tužioci, oni isti koji su imenovani prvi put izabrali to DVT i ja mislim otprilike, ako neko zna nešto drugo, neka kaže, ali ja mislim da otprilike taj predlog ide odatle.
Moram da vas upozorim da je potpredsednik stranke bivšeg režima pre godinu dana u Inđiji tvrdio ovako – dok imamo Zagorku Dolovac, ne mogu nam ništa.
Ja sam ovde čuo sasvim drugačiju priču i ja verujem da je njenu biografiju vredelo pročitati, ali takođe verujem da je trebalo i reći ono što se u narodu saznaje, takođe sam obavešten da je 10.5.2010. godine, gospođa koju treba da izaberemo, zajedno sa specijalnim tužiocem Radisavljevićem, to je valjda za organizovani kriminal i sa tadašnjim ministrom pravde, koji je bio partijski kadar, išao na svadbu kod državnog sekretara koji je takođe bio državni kadar, iako nisu u rodbinskim odnosima, jedino je moglo tamo da se peva – jeste li mi rod demokrati mali itd.
Ne znam šta je vezivalo, osim partije, pomenutu gospođu sa državnim sekretarom koji je pripadao stranci bivšeg režima, šta je vezivalo sa ministarkom pravde koja je takođe bila pripadnik stranke bivšeg režima, ako ne partija. To što mi nećemo da biramo kadrove iz svoje partije, ne znači da nećemo imati partijsko tužilaštvo.
Ako ostavimo kadrove druge partije, mi opet imamo uticaj partija na pravosuđe, doduše ne iz vlasti, nego iz opozicije, ali to nije vanpartijsko, nepartijsko, nepolitičko tužilaštvo, niti pravosuđe.
Ja verujem da se gospođa trudila, ali u dobrom delu njenog mandata do 2012. godine, država nije suzbijala kriminal, već je kriminal suzbijao državu.
Verujem da u vrhu tužilaštva, u Tužilaštvu za ratne zločine, ima dosta partijskih kadrova i bivša ministarka pravde vrlo lako je našla uhlebljenje u Tužilaštvo za ratne zločine i sve se to događalo pred očima gospođe Zagorke Dolovac.
To su razlozi zbog kojih ja neću glasati za predlog koji je ovde podnet, za gospođu Dolovac, ma koliko to mene koštalo, ma koliko ona svoje niže počinjene prema meni usmeravala.
Nema te cene koju ja neću platiti da osporim taj predlog, odnosno barem da ja ne glasam za njega, s obzirom da najviše primedbi naši građani imaju na rad tužilaštva u period od 2009. do 2012. godine.
Ne mogu reći da se situacija nije malo poboljšala promenom vlasti koja ne može bitno da utiče na rad tužilaštva, ali je napravila ambijent da se ta situacija popravi.
Ne mogu ni da kažem da ona možda neće u budućnosti biti bolji kadar nego što je bila do sada, ali ja sam dužan da kažem i da iznesem ono što je bilo i utiske koje sam skupio od građana i ne samo od građana.
Dakle, nesporna je ova svadba i opšte veselje odmah nakon izbora i postavljenja svih ovih ljudi koji su upravo predloženi od tada od ministra pravde, državnog sekretara itd. i znamo kako je išla ta selekcija.
Moja obaveza prema građanima, prema onima koji su 2012. godine išli bosi, goli, za nama po ulicama od mitinga do mitinga, da ne glasam za ovaj predlog, ja neću glasati i ponavljam, nema te cene koju neću platiti, jer znam da neće procesuirani biti slučajevi, kao onaj slučaj koji sam izneo od 5. oktobra 2000. godine, kada je na moje oči, a i po dokumentu izveštaja OB Treća armija od 9.11.2000. godine, u Gradskoj skupštini civilima podeljeno oružje, iz policijske stanice Majke Jevrosime, gde je nestalo 25o automatskih pušaka, 15 puškomitraljeza, više stotina revolvera i pištolja.
To oružje je podeljeno civilima, da bi se našlo kod kriminalnih klanova, od kojih su neki izjavili da su oružje dobili 6. od lidera DOS ispred Gradske skupštine i da je to oružje završilo u zemunskom i surčinskom klanu.
Posle ovog izbora ja ne verujem da će taj slučaj biti procesuiran i da će neko ispitivati mog kolegu poljoprivrednika vezano za taj slučaj, a on negira bilo koje svoje učešće u tome, ali bi valjalo proveriti ovaj dokumenat.
Takođe, ne verujem ni u drugi slučaj kad se već spominje helikopter i vojska. Za mene je dirljivo kad on to radi, s obzirom na njegovo učešće u vojsci i služenju vojsci, dakle, i drugi slučaj treba ispitati. Taj slučaj iz 1999. godine nabavka, međunarodna nabavka municije za Vojsku Srbije gde je po izveštaju SSNO 14-116 od 21. avgusta 2002. godine, pokušan uvoz municije za tenkove gde je milion 250 hiljada maraka tadašnjih i 100 hiljada dolara podignuto iz banke „Ju-garant“ i kolega poljoprivrednik je to u Dimitrovgradu predao izvesnom Rusu, ali nije više bilo ni oružja, odnosno nije došla ni municija, a nestao je i novac.
Taj uvoz je poznat, o tome je pisalo čak i „Vreme“, ali nije imenovalo pojedince koji su učestvovali u švercu municije za tenkove 1999. godine. Ja sad pitam ministra pravde, uz ovaj izbor tužilaštva, uz rodbinske veze i partijske veze koje ima na tužilaštvu, da li će ovaj slučaj biti procesuiran?
Nemam niša lično protiv gospođe, nema ništa ni protiv Dragana Draškovića koji je zaštićen i ima 2,5 milijarde evra jedne godine javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki u Kliničko-bolničkom centru Vojvodine, nemam ništa ni protiv toga što je taj izvesni gospodin postavio, bez dovoljnih kvalifikacija Vesnu Pajčić Bolidovski za upravnika Urgentnog centra. Dakle, nemam ništa protiv tih kombinacija.
Naravno, kao građanin imam, nemam ništa protiv lično, u njima nisam učestvovao, ali sam dužan da kao predstavnik građana da iznesem ove primedbe koje su građani imali u ovom periodu na rad tužilaštva i to su razlozi zbog kojih, bez obzira što nemam lično ništa protiv gospođe, neću glasati za ovaj predlog, a čak mi je bilo došlo da odustanem od diskusije, ali onda građani ne bi znali razlog mog odustanka od ovog predloga.
Ja verujem da mi moramo da imamo republičkog tužioca, ali takođe verujem da smo mogli da imamo boljeg i da smo mogli da napravimo pravosuđe koje neće samo deliti pravdu, već utvrditi istinu šta se sve događalo prilikom deljenja pravde na suđenjima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja se slažem sa vama da imam ista prava na repliku koliko ima prethodni govornik. Dakle, niti sam mu pomenuo ime, govorio sam o kolegi poljoprivredniku.
Ukoliko se prepoznao u svim onim kriminalnim radnjama ja tome nisam kriv, ali tu ima nekoliko sugestija da naravno ja nisam prijavio slučaj podele oružja u Gradskoj skupštini, nisam prijavio ja ali je prijavio Bagzi na suđenju za ubistvo premijera Đinđića. Njegova izjava je ušla kao izjava kojom je osuđen, na sreću osušen, Zemunski i Surčinski klan. Čovek je na tom suđenju opisao doslovce kako je oružje došlo i odakle je došlo u ruke kriminalnih klanova, a deo tog naoružanja pronašao je i gospodin ministar Dačić kada je bio ministar unutrašnjih poslova i to za vreme vladavine stranke bivšeg režima, dakle ništa u tome nije sporno.
Što se tiče ovog učešća u nabavci municije, nije municija nabavljena. Novac je nesta, municija nije stigla. Dakle, novac je predat iz „Ju-garant“ banke, milion 250 hiljada maraka i sto hiljada US dolara.
Ja ću vam reći zašto je razlog bio nabavke municije, zato što su imali dovoljno tenkova, ali iz delnica nismo izvukli dovoljno municije, borbenih kompleta pa se pretpostavljao da će biti napad NATO pakta i određena firma se ponudila da tu municiju nabavi a posredovao je već kolega o kome sam govorio, moj kolega poljoprivrednik i taj novac je predat navodno u Dimitrovgradu, izveštaj odeljenja bezbednosti SSNO 14-116 od 21. avgusta 2002. godine.
Ja tražim da se ovo proveri da se skine ljaga sa eventualno našeg kolege, bilo koga da je učestvovao u tome, da se provere ovi navodi SSNO i da se provere takođe i navodi vezani za 5. oktobar i ništa drugo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamirao sam Poslovnik još posle govora mog kolege.
Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine, svedok sam da opišem zbog čega je povređen Poslovnik, zato što sam ja svedok tog vremena do 2003. godine. Kada je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, Vlada je direktno birala, Vlada Republike Srbije je birala tužioce i na taj način su izabrani Bruno Vekarić i gospođa Malović, direktno iz kabineta ministra pravde Vlada je imenovala za tužioce, odnosno za zamenike pomenute osobe, naravno, uz neke druge.
Potpuna neistina i uvreda za Skupštinu i dostojanstvo Narodne skupštine je tvrdnja da se to u to vreme nije dešavalo. S obzirom da sam bio poslanik, dužan sam, radi dostojanstva ovog doma, da iznesem ove pojedinosti.
Takođe, rekao je na kraju govora, što je takođe uvreda, da će svi normalni glasati za tužioca Zagorku Dolovac, što znači da mi koji to ne budemo uradili nismo po nekim njegovim merilima normalni. Nisam znao da je on specijalista te vrste, mislio sam ipak da je on samo pacijent. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predloženih zakona naravno da ću ih podržati.
Sporazum sa SAD je za mene bitan iz razloga što spajamo dijasporu sa maticom. Posebno mi je drago zbog onih u Čikagu. Znači, direktni letovi koji budu prema SAD će nam doprineti možda čak i da poboljšamo naše ekonomsko i socijalno stanje, tim pre što dijaspora, a pri tom SAD odnosno naše dijaspora tamo koja se razlikuje od ove evropske zato što se u Evropi ide na privremeni rad, a u Kanadu i SAD ide da se i radi i živi, mislim da će ovaj sporazum doprineti da se oni ponašaju na način na koji se ponaša naša dijaspora u Evropi i da će ubuduće i oni samo privremeno raditi i u severnoj Americi, a da će koristiti ovaj vazdušni saobraćaj ne samo radi deviznih doznaka, kao što je to do sada bio slučaj, jer smo od dijaspore otprilike između četiri i pet milijardi dolara dobijali godišnje i veliki deo toga otpadao je na severnu Ameriku, nadam se da sem tih donacija, odnosno transfera koji idu u našu zemlju da će ubuduće biti investicija i da će među tim stranim investitorima biti šanse i da naša dijaspora odnosno naši ljudi koji su ostvarili sebe i u privrednom i u ekonomskom pogledu u SAD i Kanadi da će i oni ulagati u ovu zemlju i da na takav način dobijemo sada možda bolje investitore nego što su to za sada strani investitori kojima je primamljivo samo to što mi imamo jeftinu radnu snagu i što smo prilagodili Zakon o radu u korist kapitala, da bi te investicije uopšte pristigle u ovu državu i ovu zemlju.
Mislim da će taj vazdušni saobraćaj koji bude oživeo na način koji sam već rekao, da će u mnogome doprineti da i naši ljudi iz dijaspore steknu šansu i privilegiju da investiraju u ovu zemlju i na takav način da doprinesu bržem razvoju i izlasku iz ekonomske krize jer ukoliko ova država ne razvije svoju ekonomiju, u takvom slučaju mi ne možemo da izdržimo emitovana socijalna prava. U takvoj situaciji ne možemo ni da razvijemo naš vazdušni, vodni, železnički i putni saobraćaj, na način na koji bi mi to želeli.
Jednostavno, ekonomija ne može da nosi takvu vrstu razvoja infrastrukture jer u takvim situacijama nećemo imati putnike i robu domaćeg porekla da prevozimo, odnosno da ne provozimo kroz našu zemlju samo stranu robu, već da uvozimo sirovine, a da izvozimo gotov proizvod, što sada nije slučaj zato što obično vlada filozofija još uvek, koju smo nasledili od 2000. do 2012. godine, da je bolje robu uvesti nego proizvesti.
Posledica te filozofije koja je dugo vladala u našoj zemlji i koja se teško okreće u pozitivnom smeru, posledica toga je da nam je rastao samo javni dug i dug firmi koje su poslovale sa inostranstvom, a da se nije razvijala domaća ekonomija. Došli smo u poziciju da vodnim saobraćajem, koji je, moram reći, zbog dotrajalosti naših brodova i barži veoma postao i ličan, pošto sam ja poljoprivrednik, kao i moj prethodni kolega, izvozimo gomilu sirovina, odnosno 3,5 miliona tona kukuruza ćemo izvesti za poslednjih godinu dana, izvozimo stotine hiljada proizvoda od soje, izvozimo stočno brašno, izvozimo to za ishranu tuđe stoke, a u kontri uvozimo meso treće kategorije, neko to zove lipsotina, a neko to zove jestivi otpad, uvozimo pri tome i gomilu smrznutog mesa, kojoj je u tim zemljama već istekao rok trajanja. To uvozimo razno raznom vrstom saobraćaja, a da pri tome izvozimo gomilu sirovina za ishranu te stoke. Onda uvozom takvog jestivog otpada i takvog mesa sabijamo svoj stočni fond, dakle, ono što mi treba da proizvedemo i sirovine koje treba da upotrebimo za razvoj sopstvene industrije, time i unutrašnjeg saobraćaja, naravno, i spoljnog saobraćaja prilikom izvoza. Mi svoje sirovine koristimo da bi neko drugi zaposlio svoje farmere stočare, da bi neko drugi zaposlio klaničare, a pri tome naši farmerski uslovi za tov stoke rade sa 30 do 40% kapaciteta, a sa toliko nam radi i klanična industrija.

Gospodine Bečiću, i te kako sam u temi. Upravo sam se vratio, dakle, ovo je bio uvod.
Pri tome, mi treba svoj unutrašnji i spoljni saobraćaj, svu vrstu saobraćaja, da koristimo u svoje svrhe. Zato je mogućnost za saobraćajne nezgode daleko veća kada se zapuštenim baržama, kada se zapuštenim brodovima bavimo uvozom strane robe sumnjivog kvaliteta, dakle, ovog puta sam govorio o mesu, a bavimo se prevozom svojih sirovina koje se koriste za dizanje tuđe ekonomije, a onda ta druga ekonomija uloži novac ne samo u istraživanje saobraćajnih nesreća, već i utroši novac za nabavljanje modernijih sredstava prevoza, bilo da su to avioni, bilo da su vazduhoplovi, bilo da su to barže, odnosno brodovi za utovar robe.
Prilikom transporta veliki rizik je i do luka. Dakle, najveća opasnost za saobraćajnu nesreću je prilikom isplovljavanja i uplovljavanja brodova ili barži u luke i pristaništa, a najmanji rizik je prilikom plovidbe. Dakle, naše luke i pristaništa su u poprilično zapuštenom stanju. Neke su prodate da bi se najverovatnije izgrađivali šoping molovi, pri tome se slabije servisirala infrastruktura po pitanju luka i pristaništa.
Navešću jedan primer, to su Sremski Karlovci gde postoji pristanište za naftu, gde postoji pristanište za istovar mineralnog đubriva i za izvoz pšenice i kukuruza, koji ne može da funkcioniše jer od 2000. do 2012. godine nije regulisan na pravi način, pristan brodova, pristan barži, koji treba da se bave prevozom robe, odnosno uvozom sirovina i izvozom gotovih proizvoda. Pri tome, ta oba pristaništa nemaju odgovarajuće dozvole i mislim da ministarstvo u narednom periodu, bez obzira na prolaz brze pruge u blizini, mora da nađe načina da se to reguliše jer je rizik od takvih pristaništa i neuređenih luka veoma veliki po vodni saobraćaj.
Pri tome, reći ću da sam nedavno i sam bio tamo i da su, recimo, Mađari hteli da kupuju naše blokove i ciglu, ali da se, recimo, nekoliko stotina metara u blizini pruge koja vodi do tih pristaništa ne održava, koja vodi iz ciglane u Sremskim Karlovcima do takvih pristaništa. Mađari su od takve trgovine odustali, ali su imali velike razloge da prilikom povratka svojih brodova iz Konstance koriste to pristanište, da koriste taj deo pruge industrijskog koloseka koji niko ne uređuje, da bi u povratku kupovali naš građevinski materijal, a time doprineli da fabrike našeg građevinskog materijala rade.
Gospodine predsedavajući, uz vašu dozvolu sam, eto, rekao zbog čega je sve bitno da ne razgovaramo samo o saobraćajnim nezgodama. Njihov procenat zavisi i od toga kolika će se količina saobraćaja odvijati u našoj zemlji, kolika će biti proizvodnja u ovoj zemlji, koliki će biti prevoz putnika do svojih radnih mesta i koliki će biti prevoz robe koju proizvodimo u ovoj našoj zemlji, koliki će biti uvoz sirovina, koliki će biti izvoz sirovina, a koliki će biti uvoz gotove robe i izvoz gotove robe. Mi smo u nasleđenoj zapuštenoj i napuštenoj zemlji zatekli takvo stanje da je sve obrnuto, da je izvoz gotovih proizvoda manji od uvoza sirovina, a da je uvoz gotovih roba veći od uvoza sirovina. To je živi dokaz da naša privreda ne funkcioniše, ona koju smo zatekli 2012. godine.
Na izlaganje prethodnog kolege nemam komentar. Moram vam reći samo to da što se tiče vojnih nesreća, da je početkom 2015. godine u Španiji, mislim da je bila grčka letelica iz NATO pakta, F16, srušila se i da je pri tome poginulo deset ljudi a 13 je teže povređeno i nije se vodila tolika kampanja koliko se vodila povodom jedne vazdušne nesreće koja se, na nesreću, desila u našoj zemlji. Takođe, moram da kažem da od 2006. do 2012. godine je bilo šest nezgoda sa smrtni posledicama vojnih letelica na teritoriji ove zemlje, ali niko iz stranke bivšeg režima nije našao za shodno da o tome razgovara.
Da zaključim, spram tih diskusija, da ona Nušićeva poslovica – da znanje ima granice, a neznanje nema, na govoru mog prethodnog kolege poslanika očigledno je da je ta poslovica Nušićeva tačna. Hvala.