Hvala predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena predsednice Vlade sa ministrima i ministarkama, imam pitanje za vas i za ministarku Joksimović, iako je ona donekle i odgovorila na ono što želim da pitam. Možda će dobiti ideju da dopuni, ukoliko je nešto propustila da kaže.

Naime, učestvovali ste na Međuvladinoj konferenciji Srbija-EU u Luksemburgu i doneli više nego dobre vesti o pristupnim pregovorima u procesu pridruživanja EU.

Na toj konferenciji kao što znamo potvrđeno je da je praktično otvoren klaster 1 u okviru nove metodologije, mediji prenose da je reč o klasteru o osnovnim vrednostima koje obuhvata poglavlja koja se tiču vladavine prava, ekonomskih kriterijuma, funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, kao i finansijske kontrole.

Reč je o poglavljima koje je Srbija otvorila još ranije, a koja u novoj metodologiji pripadaju istom klasteru. Mislim da je važno zbog građana i građanki Srbije da napomenem da je evropski komesar za proširenje na kraju konferencije rekao da postoji značajan napredak Srbije i da to stvara novi momentum i najavio ubrzanje procesa pristupa Srbije EU tokom slovenačkog predsedavanja.

Slažem se i sa onim što ste maločas rekli da mi reforme treba da sprovodimo i da ih sprovodimo pre svega zbog nas, a ne po nečijem nalogu, pa vas molim da nam pojasnite i date dodatne informacije o tome šta nova metodologija tačno znači i šta je ono što smo mi sebi zacrtali kao prioritete i ciljeve u narednom periodu i šta će biti naš fokus na putu daljih integracija Srbije u EU? Hvala.

Hvala.

Hvala na odgovorima. Dobro je čuti eksplicitno sve što ste naveli da ćemo uraditi u narednom periodu. Mislim da je to važno i zbog toga što na taj način šaljemo upravo onu poruku o kojoj je govorila sada i ministarka Joksimović. Najvažnije je šta smo mi uradili, najvažnije je da mi znamo u kojoj meri smo u procesu, u kojoj meri još ima posla i izazova sa kojima treba da se suočimo pred nama, a šta će Evropa da uradi, kao što reče ministarka Joksimović, to svakako nije na nama. Naše je da zbog sebe uradimo sve što je do nas i da počnemo da primenjujemo i živimo prema tim standardima, a šta će druga strana da uradi…

Mi smo svedoci da je EU suočena i sa mnogobrojnim svojim unutrašnjim problemima, ali sve to na stranu, mnogo je važno da mi idemo napred i vodimo proces ka potpunom članstvu Srbije u EU, zato što to jeste šansa, zato što to otvara niz novih mogućnosti da građani kroz svoj svakodnevni život osete ono što jesu benefiti jedne velike evropske porodice.

Izuzetno je važno što ste naveli i zakone u okviru slobode medija. Mi imamo medijsku strategiju. Ja ne propuštam priliku da kada god o tome govorim ponovim da, prema oceni evropskih zvaničnika i medijskih eksperata iz Evrope, mi smo doneli više nego dobru medijsku strategiju. Ono što je pred nama, a vi ste svakako pomenuli, jeste sprovođenje Akcionog plana za realizaciju medijske strategije i u okviru nje izmena medijskih zakona nekih, kao što je Zakon o javnom informisanju već na kraju ove godine.

Pre mesec dana ili nešto manje postavila sam i pitanje u danu za poslanička pitanja Ministarstvu kulture i ministarki Gojković i dobila iscrpan odgovor i raduje me da su formirane radne grupe koje će početi da se čim pre bave izradom novih izmena i dopuna zakona, jer to je ono što takođe šalje poruku da radimo, i to radimo upravo na onome što je Evropska komisija u nekim prethodnim svojim izveštajima navodila kao mesta za poboljšanje i unapređenje.

Sada bih volela da vas pitam nešto, i vas i ministra Lončara. Mislim da je mnogo važno što iz dana u dan imamo sve manji broj zaraženih. Mislim da je važno da iz dana u dan imamo sve veći broj vakcinisanih. Verujem da ćemo što je pre moguće dostići taj broj od 50% vakcinisanih. Vi znate da Socijaldemokratska partija Srbije već jedno tri meseca, ako ne i više, sprovodi svakodnevnu i kontinuiranu kampanju u gradovima i opštinama širom Srbije „Vakcinu primi i ne brini“, u okviru koje razgovaramo sa građanima o značaju zaštite i o značaju imunizacije.

Mi smo pokrenuli i započeli kampanju i sa mladima, zato što mislimo da je, bar prema onome što stručnjaci najavljuju, vrlo važno u narednom periodu, bar do jeseni, osigurati i apelovati na što je moguće veći broj mladih da se vakcinišu, jer na jesen stručnjaci upozoravaju da može doći do novog soja virusa, od koga će u opasnosti biti mlađi od 40 godina.

Pitam, da li ima ideja, da li neka postoji, o široj kampanji u okviru Vlade ili u okviru Ministarstva zdravlja da se pokrene jedna šira akcija, da se što je moguće više apeluje i na mlade ljude? Ja ću vam samo reći da tokom naše kampanje „Vakcinu primi i ne brini“ mladi nisu imali ništa protiv vakcine, oni samo jednostavno čekaju taj poslednji trenutak i dok ne budu morali da se vakcinišu ne bi to ni uradili, ali generalno nemaju ništa protiv, pa me zanima da li je u planu neka šira kampanja. Hvala.

Želim samo da se zahvalim na iscrpnim odgovorima i sigurna sam da su i građani zadovoljni onim što su čuli od vas danas. Sada bih prepustila vreme i ostalim kolegama pošto znam da za poslednji četvrtak u mesecu je uvek veliko interesovanje i nismo nikada sigurni da li ćemo svi doći na red da postavimo pitanje. Hvala vam još jednom.

Hvala predsedniče.

Pitanje upućujem Ministarstvu za kulturu i informisanje, moje pitanje je dokle se stiglo u sprovođenju akcionog plana za medijsku strategiju, budući da u naredne dve godine, medijska strategija i akcioni plan predviđaju izmene, ne samo medijskih zakona nego i niz drugih zakona, koji se tiču bezbednosti novinara, njihovog rada, ali i unapređenja medijske regulative, tačnije njenog usaglašavanja sa medijskom strategijom.

Prema oceni i evropske komisije i stručnjaka koji se bave medijima, Republika Srbija je usvojila odličnu medijsku strategiju, formirana je radna grupa za sprovođenje akcionog plana, a akcioni plan predviđa sve rokove u kojima je neophodno izvršiti izmene i dopune zakona iz oblasti medija.

Zakon o javnom informisanju i medija, u četvrtom kvartalu 2021. godine, do kraja ove godine, neophodno je izmeniti, a 2022. godine, zakon o elektronskim medijima, a u trećem kvartalu 2022. godine, akcioni plan predviđa da se izmene i dopune, dopuni Zakon o javnim medijskim servisima.

U akcionom planu, dat je precizan i niz mera za unapređenja bezbednosti, socijalno ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara, zaštitu novinarskih izvora, profesionalne autonomije novinara i urednika, funkcionalnost i ažurnost registra medija, tako da je predviđena izmena i dopuna 13 zakona u naredne dve godine.

Od tih izmena, najviše promena se odnosi na Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakonu o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Budući da čekamo da se usaglasi Poglavlje 10. za pristupanje EU, bilo bi dobro da što pre sprovedemo akcioni plan onako kako je i napravljen.

Dakle, da se držimo onih rokova koji su propisani akcionim planom, budući da znamo da je Radna grupa zadužena za sprovođenje Akcionog plana održala sastanak 17. decembra 2020. godine.

Pitam Ministarstvo kulture i informisanja, dokle se stiglo u sprovođenju Akcionog plana za medijsku strategiju?

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Hvala i ministarki Čomić na objašnjenju.

Postoji još jedan zanimljiv aspekt ovog istog člana 9. Dakle, u stavu 2. zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.

Ono što je zanimljiv aspekt i takođe navodi na određeni oprez u onome što će biti podzakonska akta i razumevanje šire javnosti tog člana, odnosi se naime na politiku Vlade o porastu nataliteta i može se na prvi pogled učiniti da bi mera koja zabranjuje pozitivnu diskriminaciju bila u direktnoj suprotnosti sa onim što jeste intencija Vlade da svojim merama upravo podstiče pozitivnu diskriminaciju kako bismo povećali natalitet koji je već kao što znamo duži niz decenija u stravičnom i drastičnom opadanju, pa bi samo želela da skrenem pažnju i na taj aspekt i da ako možete objasnite dodatno zašto nije ili u kojoj meri jeste u suprotnosti sa politikom Vlade i šta ćete i kako ćete to preduprediti. Hvala.

Zahvaljujem se ministarka na iscrpnom odgovoru.

Nema sumnje da i jedan i drugi zakon o kojima raspravljamo svakako vode i jačanju vladavine prava i institucija i ljudskih prava uopšte i SDPS i poslanička grupa SDPS unapred se raduje novim dijalozima i temama koje ćete otvoriti, kao što je tema o održivom razvoju, jer kao što znamo nema održivog razvoja bez mira, niti bez konsenzusa o onome šta će biti prioriteti društva u nekom narednom periodu i svakako hvala unapred na pozivu i mi se radujemo budućoj saradnji. Hvala.

Zahvaljujem.

U vreme pandemije nastavljajući upravo ono o čemu je upravo govorila koleginica Paunović i ono čega se tiče amandman koji je podnela, u vreme pandemije, osim naravno na ekonomski položaj žena, korona virus je i te kako uticao i na taj aspekt nasilja u porodici. To je nešto na šta naročito treba obratiti pažnju.

Iako je MUP izveštavalo da je broj prijava nasilja u porodici i partnerskog nasilja opada SOS telefoni, odnosno pozivi žena žrtava nasilja preko SOS telefona je utrostručen, i to je nažalost, kao što je i pandemija korona virusom globalna, tako je i pandemija nasilja globalna. Ne dešava se samo kod nas. Mi sledeće nedelje imamo takođe i predstavljanje strategije za sprečavanje nasilja i borbu protiv rodno osetljivog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, za period od 2021. godine do 2025. godine i vi ćete, ministarka učestvovati na tom predstavljanju, kao verujem i koleginica Paunović i mnoge naše kolege.

Hvala na pozivu i mislim da je to pravi način da zajednički otvaramo važne teme za društvo. Otvaramo važne teme, ne samo za rodnu ravnopravnost, već kroz pitanja rodne ravnopravnosti, zaštite žena i svih marginalizovanih grupa, od bilo koje vrste nasilja ili diskriminacije, jeste siguran put da ojačamo institucije sistema i vratimo poverenje građana i građanki u institucije sistema, kao jedine koje su dužne i obavezne da rešavaju probleme i unapređuju kvalitet života i svakako i stanje ljudskih prava u zemlji. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Koleginica Božić dala mi je odličan šlagvort za sam početak. Najveću opasnost po slobodu medija, ali i po ljudska prava u opšte najveća opasnost preti od paušalnih, neznalačkih, politikanskih i neistinitih ocena o radu REM-a i o medijskoj slici i SDPS i ova poslanička grupa nikada neće sebi dozvoliti, niti da tako nastupa, niti će dozvoliti da se u ovom domu stvara nepoverenje u institucije sistema i na neadekvatan način govori o onome što je tema i tačka dnevnog reda.

Nismo čekali dugo nakon što je jedan od članova REM-a najpre podneo ostavku, a potom i drugi član REM-a na žalost preminuo da na dnevnom redu imamo izbor novog člana u ovom slučaju njega predlaže pokrajinska Skupština.

Mi imamo danas dva kandidata od kojih ćemo izabrati jednog. Oni su dostavili iscrpne biografije i ja ih naravno sada neću analizirati. Vidimo, kao što je i koleginica Božić rekla da oni formalno ispunjavaju uslove da budu izabrani za članove Saveta REM-a, kao i do sada prilikom izbor o tome ko će biti izabran odlučiće većina demokratski, ali koga god Narodna skupština danas izabere za člana REM-a treba da zna da i nadležni Odbor za kulturu i informisanje, ali i svi narodni poslanici prate rad i novih i starih članova REM-a, ali rad tog tela prati budno i javnost.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM ima izuzetno velika ovlašćenja. Mi, Narodna skupština, narodni poslanici, naročito koleginice i kolege iz Odbora za kulturu i informisanje, imamo obavezu da sa dužnom pažnjom pratimo rad regulatora i sprovođenje zakona. I jedni i drugi po svojim funkcijama birani smo i preuzeli odgovornost za taj posao. Odgovornost je dakle važna i kako je rekao Abraham Linkoln ne možete pobeći od odgovornosti sutrašnjice izbegavajući je danas.

Kredibilitet rada REM-a prate mnogobrojne kontroverze gotovo od njegovog samog osnivanja. U javnosti i danas postoje mnogobrojne zamerke na rad tog tela. Regulatorno telo za elektronske medije bi o tome, a i ja sam o tome često govorila u ovom domu, morao da vodi više računa i morao bi adekvatnije i efikasnije da komunicira sa javnošću i da građanima približi ono što su njegove nadležnosti i što je njegov posao kako bi se upravo izbegle i nedoumice i manipulacije i površnosti o onome što jeste nadležnost REM-a, ali naravno i političke zloupotrebe.

Članovi Saveta regulatora elektronskih medija su samostalni i nezavisni u svom radu. Regulatorno telo za elektronske medije sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, a u cilju najšire javnosti i interesa javnosti.

U svom radu REM ne zastupa stavove ili interese organa ili organizacija koje su ih predložile već isključivo svoju dužnost obavljaju samostalno i to je važno da zna jedan od kandidat koga ćemo danas izabrati, uostalom to je i zakonska odredba. Dakle, članovi REM-a po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa zakonom i ovlašćenjima obavljaju svoju funkciju. Podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju ničije i nikakve partikularne interese.

Niko nema pravo sa druge strane da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svom programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuju ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja.

To su dakle, samo neka od ovlašćenja Saveta REM i Zakona o elektronskim medijima. Jasno je da REM ima ključnu ulogu u uređenju audio-vizuelnog prostora u Srbiji.

Kada je reč o medijima, regulatornom telu, radio-difuziji, morali bismo malo da sagledamo širu sliku. Realnost je da smo mi bili kao zemlja u višedecenijskom lutanju i zakašnjenju u usklađivanju medijskih zakona sa evropskim zakonodavstvom i onim što su istinske potrebe javnosti u Srbiji.

Reforma medijske sfere u Srbiji o 2000. godini tekla je sporo i uz niz problema koji su pratili i izradu zakona i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima. Ako se vratimo i pogledamo izveštaje drugih regulatornih tela, naći ćemo u izveštajima, jedan od njih je svakako i izveštaj Verice Barać u kome sve precizno i detaljno piše. Na delu je dakle bilo nespremnost da se medijske scena uredi u uskladi sa evropskim standardima, a interesu javnosti.

Zakonodavne i izvršne vlasti bile su neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radio-difuzije bio je pored ostalog i nedostatak političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi. Zakon o radio-difuziji kojim je uvedeno i formirano nezavisno regulatorno telo u oblasti radio-difuzije usvoje je još 2002. godine. Do 2009. godine taj zakon je menjan četiri puta. Republička radio-difuzna agencija, kako se tada zvala, faktički počela je sa radom tek tokom 2005. godine nakon još dve izmene zakona.

Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je i političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali nažalost i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je sa radom stručan služba za analizu i nadzor u okviru RRA. Rad na zakonskoj regulativi često je dakle, bio netransparentan i kontroverzan, u najmanju ruku, kao uostalom i rad Radio-difuzne agencije. Da ne spominjem Zakon o informisanju iz 2009. godine kada smo se kao društvo u oblasti informisanja i medija vratili nekoliko koraka i decenija unazad i kada se sav moderni, razvijeni svet i Evropa digla da se taj zakon povuče i ne primenjuje više u praksi, tolika je bila njegova pogubnost.

Godine 2014. konačno su doneti medijski zakoni koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU u okviru kojih je i Zakon o elektronskim medijima koji bliže uređuju rad Saveta REM. To su drage kolege činjenice i činjenice su teško osporive. To je nepromenljiva kategorija.

Sigurna sam da ćemo i u budućnosti menjati propise jer se menja i svet oko nas, u smislu tehnološkog razvoja i pojave novih audio-vizuelnih usluga i medija. U ovom trenutku mi smo kao država obavezni da poštujemo i dosledno primenjujemo postojeće zakone i to u najboljem interesu javnosti. U tom smislu uređenje medijskog prostora u Srbiji je važno kako za dalje jačanje medijskog pluralizma i demokratije, tako i uspešnost samih evrointegracija. Nas vrlo brzo, bar prema medijskoj strategiji i akcionom planu za njeno sprovođenje čekaju i izmene i dopune medijskih zakona.

Medijska strategija je više nego dobra, odlična, kažu u Evropskoj komisiji i OEBS-u. Na nama je da zakone uskladimo sa Strategijom i tako popravimo ocenu o slobodi medija i medijskoj slici, ocenu Evropske komisije u nekom sledećem izveštaju o Srbiji.

Dakle, važno je napomenuti da je medijska strategija koja je dobila najveće i najbolje ocene stručnjaka, ne samo u zemlji već i u EU, rezultat je proaktivne uloge Vlade premijerke Ane Brnabić, naravno uz posredovanje OEBS-a, jer je na taj način i to bio pokazatelj kako je moguće uspostaviti dijalog sa relevantnim udruženjima i asocijacijama i napraviti dobro rešenje i dobar tekst medijske strategije koju je vrlo brzo pratio i akcioni plan za njeno sprovođenje.

Medijska strategija, kao što vidimo, ima šansu da stvari preokrene u pozitivnom smeru. U novoj medijskoj strategiji iskazana je namera da se stvari poprave što je izuzetno važno i dobro i zato je neophodno da mi kao parlament što pre kreiramo mehanizme koji bi to i praktično omogućili.

Evo samo jedna napomena o tome da je prethodna medijska strategija za period od 2011. do 2016. godine usvojena na telefonskoj sednici Vlade 2011. godine, a pratio ju je akcioni plan koji je imao 13. tačaka.

Dragoceno vreme izgubljeno u prvoj godini nakon usvajanja medijske strategije, delom opet pogađate zbog odsustva političke volje tokom mandata ministra kulture, tadašnjeg ministra Predraga Markovića, a delom usled izborne kampanje.

Nakon 2012. godine i izmenom vladajuće strukture, na svu sreću, te izmene nisu se reflektovale i na strateška opredeljenja nove Vlade koja je kroz politiku kontinuiteta prihvatila ono što propisuje medijska strategija usvojena od strane prethodne vlasti. Na žalost, opet smo imali veliko kašnjenje u ispunjavanju ambiciozno zamišljenih rokova.

Značajno ubrzanje i ispunjavanje akcionog plana usledilo je nakon imenovanja našeg kolege, danas Ivana Tasovca, za ministra kulture, 2013. godine. Dakle, tri godine nakon donošenja medijske strategije u avgustu 2014. godine Skupština je donela set medijskih zakona koji je izuzetno dobro ocenjen od strane EU, a politička volja bila je motivisana upravo otvaranjem pregovora sa EU i članstvom Srbije u EU.

Dakle, maksimalna mobilizacija tadašnjih kadrovskih resursa Ministarstva kulture i informisanja i koordinacija unutar Vlade rezultirali su vidljivim pomacima u medijskoj sferi, ali na žalost na kraju primene te prve medijske strategije, odnosno strategije od 2011. do 2016. godine.

Medijska strategija ova usvojena je 30. januara 2020. godine sa zakašnjenjem. Već ta činjenica je dovoljna, iako ju je pratio vrlo brzo i akcioni plan za njeno sprovođenje. Ta činjenica je dovoljna da nas sve uozbilji u nameri da što je pre moguće ubrzamo proces usklađivanja medijskih zakona sa strategijom i akcionim planom, budući da su oni već, ponavljam opet, ocenjeni kao izuzetno dobri i to od strane Evropske komisije.

Još jedan podatak je važan kada govorimo REM-u, a REM je uvek prilika i da šire razgovaramo i o medijima i medijskim slobodama i pravima i obavezama. Godine 2018. REM je tražio, a u ime REM Savet Evrope naložio da se uradi nezavisna procena rada Regulatornog tela za elektronske medije u Republici Srbiji. Ta studija izrađena je po naučno zasnovanoj metodi procena formalne i defakto nezavisnosti nadzornih tela u oblasti medija.

Meri se pet različitih dimenzija i to: status i nadležnost, finansijska nezavisnost, autonomija odlučivanja, znanje i transparentnost i odgovornost. Dakle, zakon iz 2014. godine i važeći zakon, predviđa brojne obaveze REM-a koju ojačavaju ta ovlašćenja. Postoje, međutim, ta studija je vrlo stručno i jasno pokazala, i jasni nedostaci u mogućnostima upotrebe različitih mera koje bi REM mogao da koristi kako bi odvratio emitere od kršenja zakona.

S jedne strane nadzorno telo nema ovlašćenja da nametne finansijske sankcije koje su sasvim sigurno mnogo delotvornije nego i upozorenja. S druge strane REM nedovoljno koristi sankcije sa najvećim efektom zastrašivanja koje poseduje, tj. privremenu zabranu emitovanja programa svima onima koji krše pravo i ono što je dozvolom za emitovanje medijskog sadržaja priznato i podneto kao zahtev za dozvolu emitovanja programa.

Premda su postupak donošenja budžeta i njegova odobrenja vrlo jasni, a pravne obaveze predvidive za situaciju koju parlament ne odobrava novi budžet, činjenica u kojoj se REM nalazio, a svi smo svedoci tome u prethodnom periodu jeste da je više godina za redom radio na bazi zastarelog plana koji ograničava samim tim i njihovu autonomiju u odlučivanju u pogledu načina na koji će se novac trošiti. Dobro je što smo u ovom sazivu i to ispravili i na vreme odobrili finansijski plan REM-a.

Izveštaj koji je tražio REM, a Savet Evrope naručio ocenjuje se da organizacija postupka, nominacije i imenovanja članova Saveta predstavlja najbolju praksu i postiže dobre rezultate u pravnoj proceni alata za rangiranje. Ono gde su uočeni nedostaci koje treba popraviti u nekim budućim izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, a to je i ova studija pokazala, odnose se uglavnom na složenost pojedinih faza u procesu nominacije kandidata REM-a.

Dakle, studija vrlo direktno preporučuje da se REM-u moraju dati dodatna ovlašćenja za izricanje finansijskih sankcija i daju precizne preporuke o tome na koji način mogu da se ojačaju nadzorni mehanizmi tela koje ima, kao što već rekoh, ključnu ulogu u razvoju audio-vizuelnog prostora u Srbiji.

U danu za glasanje, odnosno sutra već, mi ćemo kao što rekoh većinom izabrati jednog od dvojice predloženih kandidata koji će imati ni malo lak zadatak da štiti medijske slobode i unapređuje i pluralizam i slobodu izražavanja upravo kroz ono što jesu zakonska ovlašćenja i obaveza članova Saveta REM-a. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažene ministarke sa saradnicima, svaki od zakona iz ove prve tačke dnevnog reda je zanimljiv sam po sebi i o svakom bi se moglo mnogo toga dobrog reći, jer je svaki od njih zapravo usmeren na unapređivanje i podsticanje klime za dalji privredni razvoj, što je, naravno, u ovom trenutku od izuzetnog značaja za celu zemlju i čitavo društvo.

Jedan od tih zakona jesu izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ne samo zato što je to tema od prvoklasnog značaja za nas Socijaldemokrate, već zato što je to u ovom trenutku izuzetno značajna tema i ako uzmemo u obzir globalne okolnosti pandemije izazvane korona virusom koji je zahvatio ceo svet i mislimo da bi jedan radoznaliji i dalekovidiji pogled upravo na ono što su mere za unapređivanje zapošljavanja i rešavanja problema u toj oblasti bio od izuzetne koristi i kao doprinos što boljem sagledavanju problema, kako bismo mogli da nađemo i što adekvatnije rešenje.

Nažalost, kao što rekoh, čak i da hoćemo, mi ne možemo da izbegnemo uticaj pandemije korona virusom na pitanje zapošljavanja, već možemo da uvažimo postojeće okolnosti i da vidimo šta možemo da i pored tih postojećih okolnosti uradimo kako bismo ispunili zacrtani cilj i ostvarili ono što je Strategijom i Akcionim planom o zapošljavanju i definisano.

Ovo je dobra prilika da podsetim i naglasim da je država od početka to i uradila - fokusirala se i prihvatila i uvažila postojeće okolnosti i fokusirala se na traganje za rešenjima i pored postojeće situacije.

Za nas, Socijaldemokrate, jedna od osnovnih ideja i principa jeste jednakost ljudi, jednake mogućnosti i život dostojan čoveka, odnosno izgradnja jednog humanijeg i pravednijeg društva. Za svakog čoveka su sloboda, ravnopravnost, srazmerna podela društvenog bogatstva, uvažavanje, solidarnost i jednakost šansi osnovne vrednosti i načela pravde.

Budući da pravda ne postoji ukoliko ne pokriva sve segmente društva, ukoliko nije socijalna, društvene razlike treba učiniti što manjim i one mogu da se opravdaju samo onda ako su zasnovane na zajedničkoj koristi.

Srazmerna raspodela društvenog bogatstva koju država može da sprovede ima značaj obezbeđivanja pravednosti u društvu i podrazumeva pravo i mogućnost svih, a naročito onih koji su se mimo svoje volje našli na dnu društvene lestvice, a imaju pravo kao i svi ostali da se hrane, oblače, školuju, leče, stanuju i greju.

Zalaganje za socijalnu pravdu za nas znači i zalaganje za politiku sa ljudskim likom, odnosno borbu za prava radnika, ostvarivanje socijalne sigurnosti i brigu o nezaposlenima, uvažavanje penzionera, popravljanje statusa srednje klase, ravnopravan položaj žena i participaciju svih, uključujući, naravno, i osetljive, marginalne grupe u procese odlučivanja.

Potrebno je ispraviti ogromnu nepravdu koju čini razlika između imati i nemati. Na jednakost se gleda kao na preduslov za slobodu. Jednake mogućnosti i jednakost početnih šansi počiva na ideji dovođenja svih pojedinaca u približno iste početne pozicije. Jednakost ishoda uključuje neku vrstu sigurno-zaštitnog mehanizma zasnovanog na odgovarajućoj sistemskoj redistribuciji u korist svih onih koji uprkos jednakosti početnih šansi ipak zaostanu, pa im je na tom putu neophodna pomoć.

Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije tako vidimo i današnju temu, tako i vidimo i Strategiju i Akcioni plan, tako vidimo sve napore koje Vlada ulaže da se popravi i poboljša i dodatno unapredi privredni ambijent i održi ukupna likvidnost. Mi tako vidimo i ulogu Nacionalne službe za zapošljavanje, koja realizuje i sprovodi sve ono što je definisano ključnim dokumentima u kreiranju javnih politika u oblasti zapošljavanja.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona upravo se i precizira da je osnovni dokument javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja Strategija zapošljavanja i Akcioni plan za njegovu primenu.

Analizirajući poslednje raspoložive podatke o registrovanoj zaposlenosti, može se zaključiti da tržište rada u Srbiji odoleva negativnim uticajima pandemije. Zaposlenost na formalnom tržištu rada u drugom kvartalu prošle godine zabeležila je rast od deset hiljada, što je povećanje od 0,5% u odnosu na prethodni kvartal, dok je u trećem kvartalu iste, prošle godine, zabeležen rast od 1,3% u odnosu na drugi kvartal. Sve su to izuzetno dobri pokazatelji i indikatori.

Kao što rekoh, oni ne održavaju negativan uticaj pandemije Kovida 19 i ekonomske krize koja je njome izazvana. Tome je u najvećoj meri doprinela dostignuta fiskalna ravnoteža i finansijska stabilnost u prethodnom periodu, ali naravno i set ekonomskih mera podrške privredi i stanovništvu u cilju očuvanja likvidnosti privrednih sistema i održanje privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Pridruživanje Srbije EU jedan je od prioriteta ove Vlade, pa je dalje unapređivanje politike zapošljavanja uslovljeno razvojem opšteg evropskog okvira politike zapošljavanja. Akcioni plan za Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje usaglašen je sa Evropskom komisijom, a Vlada Srbije je usvojila taj akcioni plan još u maju prošle godine.

Taj dokument predstavlja okvir za postepeno transponovanje pravnih tekovina Evropske unije u naše zakonodavstvo i kreiranje neophodnih kapaciteta za njihovu primenu i sprovođenje u svim oblastima koje su obuhvaćene Poglavljem o socijalnoj politici i zapošljavanju.

Osnovni prioritet, dakle, na socijalnoj agendi Srbije jeste proces usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, odnosno dosezanje evropskih radnih, socijalnih i kulturnih standarda. Polazeći od evropskog socijalnog modela, osnovni ciljevi bi bili – učiniti rad dostupnim i isplativim, penzioni sistem održivim, kvalitetno obrazovanje i zdravstvene usluge dostupne svima, jer samo na taj način možemo dugoročno da redukujemo i nezaposlenost i siromaštvo, ali i socijalnu izolaciju.

Poglavlje dva, sloboda kretanja radnika, svrstava se među temeljne principe Evropske unije i jedna je od četiri slobode unutrašnjeg tržišta. S obzirom da obuhvata podoblasti, pristup tržištu rada, evropskoj službi za zapošljavanje, koordinaciju sistema socijalne sigurnosti i evropsku karticu zdravstvenog osiguranja, otvaranje pregovaračkog poglavlja, pregovaračka pozicija je usvojena i prosleđena Evropskoj uniji u julu 2018. godine. Dakle, otvaranje tog pregovaračkog poglavlja i tok pregovora uticaće na dalje normativno i nacionalno usaglašavanje sa tekovinama Evropske unije.

Ima i ono – ali. I pored značajnih unapređenja na tržištu rada, Republika Srbija nažalost zaostaje za prosečnim vrednostima osnovnih pokazatelja zemalja Evropske unije, što stoji i u Strategiji o zapošljavanju, kao izazov sa kojim će se svakako ova Vlada u periodu koji je pred nama suočiti. Dakle, razlika u ključnim pokazateljima tržišta rada stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine jeste jedan od najvećih izazova u procesu pristupanja. Najveći jaz beleži se u stopi zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta – 69,2% naspram 60,7%, ako se ne varam.

Dakle, u evropskim zemljama stanovništvo je značajno aktivnije na tržištu rada. Ono što je važno reći jeste da strategija prepoznaje osetljive i teže zapošljive grupe i mlade, i žene, i osobe sa invaliditetom, i pripadnike romske nacionalnosti, ali i drugih nacionalnih manjina i sve one kategorije teže zapošljivih lica.

Učešće muškaraca u ukupnoj registrovanoj zaposlenosti u Srbiji je 54% i veće je od učešća žena, koje iznosi 46%. U strukturi stanovništva Srbije žene čine 51,3%, prema procenama iz 2019. godine, i ukoliko se posmatra samo stanovništvo radnog uzrasta, onda ispada da je ta razlika manja i da žena zapravo ima samo za 4.500 više nego muškaraca, zbog te rodne ujednačenosti stanovništva radnog uzrasta, ali i pored toga učešće žena među aktivnim zaposlenim stanovništvom je na nivou od oko 45-46%.

S obzirom na to da učešće na tržištu rada i zaposlenje umnogome doprinose ekonomskoj nezavisnosti i društvenoj uključenosti, to je razlog zbog kojeg su žene okarakterisane kao ranjiva grupa na tržištu rada i kao takve prepoznate i u Strategiji o zapošljavanju, ali naravno i kroz konkretne mere i u akcionom planu za njeno sprovođenje.

Dakle, Republika Srbija je prva zemlja, kada smo već kod žena i njihovog učešća na tržištu rada, treba reći da je naša zemlja prva zemlja van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti i on za našu zemlju iznosi 55,8%, što predstavlja unapređenje rodne ravnopravnosti, odnosno porast indeksa za 3,4 poena. Ipak, Srbija i dalje beleži nižu vrednost indeksa u odnosu na prosek Evropske unije, koji iznosi 66,2. Važno je da nismo daleko od tog proseka, budući da je naš prosek 55,8. Jedna od glavnih osa nejednakosti koju beleži indeks ravnopravnosti odnosi se na rodnu segregaciju koja se uspostavlja tokom obrazovanja i nastavlja kasnije na tržištu rada.

Nejednakosti su vidljive i u domenu novca, jer žene imaju niže prihode od muškaraca, a pojedine grupe žena izložene su i višim rizicima od siromaštva. Nejednakosti u domenu vremena pokazuju koliko žene svog vremena i rada troše u brizi o domaćinstvu i porodici, odnosno obavljajući posao za koji nisu plaćene.

Indeks rodne ravnopravnosti jeste merni instrument koji meri rodnu ravnopravnost na skali od 1 do 100 i prema jednom drugom indeksu ravnopravnosti Republika Srbija je, i to treba istaći, bolje pozicionirana i od mnogih zemalja Evropske unije, i od Kipra, i Češke, i Hrvatske, i Rumunije, i Slovačke, i Mađarske i Grčke.

Mladi su takođe prepoznati u strategiji kao teže zapošljiva grupa. Mladi su lica od navršenih 15 pa do navršenih 30 godina. Na šire posmatranu grupaciju mladih od uticaja su globalne društvene promene koje su dovele do fenomena produžene mladosti, što podrazumeva duži period procesa obrazovanja, pa samim tim i kasniji ulazak na tržište rada, kao i kasnije zasnivanje braka i roditeljstva. Međutim, prema definiciji Međunarodne organizacije rada, mladi predstavljaju nešto užu grupaciju u koju ulaze lica starosti od 15 do 24 godine, pa se ta definicija i koristi u anketama o radnoj snazi, zbog poređenja međunarodnih podataka.

Sagledavanjem kretanja pokazatelja na tržištu rada u proteklom periodu, vidi se takođe da su mladi u određenoj meri popravili svoj inicijalno veoma loš položaj. Stopa neaktivnosti mladih iznosila je 53% u 2019. godini i skoro da se nije menjala. Taka visoka stopa neaktivnosti može se objasniti, kao što već pomenuh, školovanjem, jer su mladi kod nas u procesu obrazovanja manje prisutni istovremeno i na tržištu rada, u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja Evropske unije.

Tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo, skoro dve godine, što je mnogo duže od šest i po meseci, koliko je prosečno vreme za koje mlada osoba nađe prvi posao nakon završetka obrazovanja u Evropskoj uniji.

Ono što je takođe izazov u periodu koji je pred nama jeste i usvajanje propisa u oblasti socijalnog preduzetništva. Iako se više puta radilo na njegovoj izradi, još uvek taj zadatak ostaje kao izazov za naredni period, budući da do sada to nismo uradili. Izrada novog Zakona o radu nije bila postavljena, istina, kao zadatak u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine, međutim, u novoj strategiji stoji da praksa pokazuje potrebu preispitivanja usklađenosti Zakona u radu sa direktivama i drugim propisima Evropske unije, odnosno usaglašavanja tog propisa sa međunarodnim standardima.

Održivost rezultata Strateškog okvira politike zapošljavanja postignutih u proteklom periodu u velikoj meri zavisiće od odlučnosti donosilaca odluka o javnim politikama da osiguraju kontinuitet u primeni prihvaćenih politika, da se koriste prethodno razvijeni resursi i jačaju kapaciteti uz realizaciju razvojnih mera i intervencija.

Politika zapošljavanja, dakle, definiše reformske korake koje treba preduzeti da bi se uspešno razvijalo efikasno tržište rada u našoj zemlji i to u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima i u skladu, naravno, sa zahtevima ubrzanog tehnološkog razvoja.

Potrebno je da ostvareni rast zaposlenosti karakteriše kvalitet, ali i smanjenje socijalne nejednakosti koji su ograničavajući faktor ekonomskog rasta i sveukupnog društvenog napretka.

Kao što ovo jeste i tema održivog razvoja koji je usklađene sa Agendom UN o održivom razvoju 2030, onda tako dolazimo do toga da nema održivog razvoja bez mira, a jedan od zakona na dnevnom redu je i Zakon o muzeju žrtava genocida. Te izmene su, praktično, formalne. Reč je o preseljenju sedišta muzeja iz Kragujevca u Beograd, jer je muzej i do sada, od 1992. godine, funkcionisao u Beogradu, iako je formalno sedište bilo u Kragujevcu. Usklađivanje tog zakona sa novim propisima Zakonom o kulturi i Zakonom o muzejima, ali je ta tema uvek dobar povod da prokomentarišemo i promovišemo izgradnju mira, očuvanje mira i na negovanje kulture sećanja.

Mir je jedan od tri glavna stuba održivog razvoja, uz ravnopravnost i konsenzus o tome šta su prioriteti razvoja jednog društva. Žene su najveći promoteri mira, baš zato što su prepoznate i kao najveći gubitnici razvoja bez mira, bez ravnopravnosti i bez konsenzusa.

Dakle, raditi na izgradnji kulture mira i negovati kulturu sećanja izuzetno je važno za sve naše buduće generacije. Važno je i sada, jer samo tako možemo da idemo napred. Iz istine i suočavanja sa sopstvenim žrtvama neophodno je probuditi i empatiju prema žrtvama drugih naroda, bez brojanja žrtava, jer gubitak jednog ljudskog života je već dovoljan zločin i sam po sebi.

Dakle, razumevanje sopstvenog bola treba da probudi razumevanje i poštovanje i drugih žrtava, jer samo tako možemo da idemo napred.

Govor o genocidu, etničkom čišćenju, fašizmu, pa i sopstvene nacije ne sme da bude predmet podozrenja ni u našoj zemlji, niti u bilo kojoj zemlji našeg regiona, jer suočavanja sa prošlošću i izdizanjem iznad nje nije izmirenje sa zločinima i njihovo opraštanje, već potreba da naučimo da živimo sa onim što se sve dešavalo, da se živi sa sećanjem da su zločini na žalost deo naše istorije i da je prevladavanje prošlosti trajni proces i stalna opomena, a ne definitivno usaglašavanje prošlosti.

I, evo, pošto sam već prekoračila vreme koje imam kao ovlašćena, ostaje mi samo na kraju da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Hvala.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, i u načelnoj raspravi govorili smo o tome koliko je i ovaj zakon važan, a najvažnije izmene koje se odnose na izbor i nadležnost Nacionalnog saveta za kulturu je, takođe, izuzetno značajno. Mislim da je više nego dobro što ovim amandmanima praktično izbor i podnošenje izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu vraćamo u nadležnost Skupštine Srbije, kao najvišeg zakonodavnog tela u zemlji.

Smatramo da je zadatak Nacionalnog saveta za kulturu izuzetno značajan i važno je da to telo bira Skupština. To je nezavisno, stručno i savetodavno telo koje će, verujem, u budućnosti doprineti implementaciji i realizaciji strategije kulturnog razvoja zajedno sa Ministarstvom. Verujem, dakle, da će u budućnosti dati svoj puni doprinos u kreiranju i realizaciji kulturne politike koja podrazumeva veću uključenost i participaciju svih građana na celoj teritoriji zemlje. Naravno, kulturnu politiku koja će se zasnivati na istraživanjima, na nauci i teoriji.

Kada smo već kod istraživanja, iskoristiću samo kratko ovu priliku da skrenem pažnju na to da je jedno od najvažnijih istraživanja koje bismo morali da uradimo – istraživanje o kulturnim potrebama, a koje se odnosi na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva i njihov odnos prema kulturi. Ti rezultati treba da nam posluže kao osnova za planiranje i pripremu kulturne politike i kulturnog modela, odnosno u ovom trenutku u što boljoj realizaciji strategije kulture.

Znamo da kultura funkcioniše kao živ organizam i da se hrani novim idejama u svakom pogledu i u tom smislu naša kultura mora biti otvorena ka novim istraživanjima i da prihvata nove i savremene pravce delatnosti. Zato mislimo da je od izuzetnog značaja da se što je pre moguće napravi istraživanje o kulturnim potrebama građana.

Za nas u SDPS kultura i zahteva stalna i temeljna istraživanja, jer ona u krajnjoj liniji mogu da nam posluže da sagledamo ostatke prošlog, utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje i u društvu, naravno, samim tim i u kulturi, kao najvažnijem segmentu našeg društva. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani i uvaženi građani i građanke, nema veće radosti nego kada u ovom Domu govorimo o kulturi. Nema veće radosti ni za državu kada kulturi dobro ide, nema veće radosti ni za građane kada prepoznaju da je kultura prioritet u razvoju jednog društva i jedne države.

Ispričaću jednu kratku priču s početka Drugog svetskog rata koje i te kako govori o onome što je danas na dnevnom redu. Dakle, kada je negde na početku Drugog svetskog rata avijacija nemačkog Luftvafea počela da zasipa London bombama, onda je tadašnji premijer Vinston Čerčil sazvao Vladu i ministre da vide šta im je činiti i odakle naći novac, odakle uzeti novac za ratni budžet i za finansiranje odbrane Britanije. Jedan ministar je brzopleto rekao: „Evo sve funte koje su namenjene kulturi možemo da uzmemo, pa da prebacimo u ratni budžet.“ Čerčil je pitanjem odgovorio, i to je, zapravo bila njegova najbolja reakcija – Šta ćemo onda braniti ako uzmemo novac iz budžeta za kulturu? To najbolje govori o tome šta znači kultura. tTo je tada znao Čerčil, takođe, mi danas svi znamo šta znači kultura, šta predstavlja za jedan narod, naciju i državu. Kada kulturu učinimo nevažnom ili što bi naš narod rekao – devetom i poslednjom rupom na svirali, onda nema šta da branimo ili uzalud branimo sve ostalo.

Kulturne tekovine od početka civilizacije do danas čine nas onim što jesmo. Kultura u najširem smislu znači i književnost, umetnost, arhitekturu, običaje, pismo, jezik i sve ono što zapravo jeste naš identitet.

Ja verujem i nema sumnje da je verovatno to bilo Čerčilu na umu kada je na taj način zaštito kulturu štiteći zapravo identitet i dug jednog naroda.

Kultura je mnogo širi pojam od onoga kako je mi često posmatramo, pa i od onoga o čemu mi danas govorimo. Meni je jako drago što je ova tema zgodna da o kulturi malo šire porazgovaramo, radovala sam se ministarki i kada su na dnevnom redu bili drugi zakoni iz oblasti kulture, radujem se takođe što je ova Vlada, čini mi se, nakon decenija prvi put izdvojila više novca za kulturu, što je izuzetno važno i potvrđuje ono što sam do sada rekla.

Kultura je mnogo širi pojam i nisu to samo ni izložbe, ni bioskopi, pozorišta i ono sve što sam već navela, kultura je mnogo više od toga. To je i način na koji živimo, to je način na koji se ophodimo jedni prema drugima, kultura je način i na koji razmišljamo, kultura je, ako hoćete i to šta želimo sebi, a šta želimo drugima, kultura je ono „da komšiji krava bude živa i zdrava“, ako hoćete tako, što je tamo negde pre dvadesetak godina zamenilo ono što je do tada bilo ustaljeno u našem narodu „neka crkne i moja krava, ali nek crkne i komšiji“. To je sve kultura.

Ono o čemu mi danas govorimo jesu uslovi da se stvori atmosfera u kojoj ćemo izgrađivati sve ono što sam navela, da kultura u nekom najširem mogućem poimanju i jeste. Kultura je, ako hoćete, i patriotizam najviše vrste, kultura je i domovina. Da se podsetimo i Ršumovih stihova: „Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“, to su večni stihovi koji takođe na svoj način govore upravo o onome šta treba da negujemo i koliko je kultura važna u životu svakog pojedinca.

Dakle, kada govorimo o izmenama Zakona o kulturi, najvažnije izmene odnose se na formiranje i izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu. Predviđeno je smanjenje broja članova sa 19 na 11. Vidimo da među predlagačima nema nekih udruženja kojih je ranije bilo. Verujem da ćemo o svemu tome govoriti detaljnije kada budemo razgovarali o amandmanima.

U obrazloženju Zakona navodi se da je ugled Nacionalnog saveta za kulturu vrlo upitan i ja verujem da će ubuduće više pažnje biti posvećeno tom telu, jer je zapravo pitanje i koliko smo mi bili aktivni i koliko smo se mi sami bavili i davali pažnje tom izuzetno važnom telu koje mora i ima zadatak da vodi računa o razvoju kulture i da sprovodi i deluje savetodavno na ono što Ministarstvo odlučuje kao prioritete kada govorimo o kulturnom razvoju.

Nije lako, ministarka, ispravljati sve ono što u nekom proteklom periodu nije bilo urađeno, kada govorimo o svemu onome što jeste bio zadatak Ministarstva za kulturu. Dobro je što iz zakona u zakon usvajate sve više predloga iz javne rasprave. Takođe mislim, kada to kažem, da je izuzetno dobro i važno što ste usvojili predlog iz javne rasprave i uvažili argumente da ipak Skupština umesto Vlade treba da bira Nacionalni savet za kulturu.

Druga bitna izmena tiče se Strategije razvoja kulture. Moje lično mišljenje jeste da je i Strategiju o kulturi trebalo prepustiti Skupštini na usvajanje. Ne mislim da je loše rešenje što je to sada preneto na Vladu, prosto želim da podelim svoja razmišljanja o tome. Ja mislim da nije baš slučajno da je neko nekada odlučio nekim aktom pravnim da se baš Strategija za nacionalnu odbranu i bezbednost i baš, zamislite, samo Strategija za razvoj kulture usvajaju u parlamentu, a svi ostali strateški dokumenti, kao što je ministarka i navela obrazlažući predložene izmene, na Vladi. Ja mislim da je to baš zato što su ta dva pitanja izuzetno važna za opstanak jedne zemlje, dakle, i kultura i nacionalna bezbednost i odbrana. Dakle, to je moj lični stav.

Uvažavam argumente koje je ministarka navela, odnosno koji stoje i u obrazloženju, može biti da i verujem u to da će primena strategije biti mnogo efikasnija kada bude doneta na Vladi, jer smo svedoci, a to ministarka, kao predsednica parlamenta u prošlom sazivu, najbolje zna koliko su nekada skupštinske procedure spore i komplikovane, tako da mislim i s te strane uvažavam argument da Vlada usvaja strategiju, jer verujem da će se u praksi pokazati da će njena primena biti mnogo, mnogo efikasnija i da će, naravno, strategija biti usvajana i na vreme i mnogo brže nego što je to do sada bio slučaj, i ne samo u oblasti kulture nego i u mnogim drugim oblastima, svedoci smo da često kasnimo sa donošenjem strateških dokumenata i akcionih planova itd.

Ono što je takođe važno i što jeste velika novina – uvođenje registra ustanova kulture. Budući da su do sada pravni status, odnosno status pravnog lica sticali upisom u sudski registar, izuzetno je važno i apsolutno, ako mogu da zapazim, i u skladu sa zakonom o kom smo govorili, Zakonom o muzejima, o kojem smo govorili na jednoj od prethodnih sednica, koji predviđa i privatnu inicijativu u osnivanju muzeja, tako da mislim da je generalno dosta dobro i bitna novina uvođenje registra kulturnih ustanova.

I za kraj, ali ne manje važno jeste i izmena roka u kome se raspisuju konkursi za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture. Do sada je to bilo 30 dana, fleksibilan rok od 60 daje više nego dovoljno prostora svima da osmisle, da budu još kreativniji nego do sada i konkurišu za neki od projekata Ministarstva kulture, koje Ministarstvo kulture finansira ili sufinansira.

Dakle, još jedna izmena je bitna, odnosi se na poreze i doprinose samostalnih umetnika. To je još jedan dodatni podsticaj slobodnim umetnicima koji žive svuda širom Srbije da se probude i postanu još kreativniji. Na taj način mislim da je to podsticajna, ako hoćete, mera, gledajući i okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, mislim na pandemiju korona virusa.

U Zakonu u članu 3. navodi se da 30%, kada govorimo o kandidatima za nacionalne savete, i o tome se čak vodilo računa, ja bih lično volela da je 40% predstavnika manje zastupljenog pola, 30% je takođe nešto što će nas jednog dana dovesti i do 40%, pa i do 50% i do dana kada neće biti važna kvota, nego istinski kvalitet i veštine kandidata, pa ukoliko je žena uspešnija i ima bolje kvalifikacije, ona će tu poziciju i dobiti.

Kada govorimo o podnošenju izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu, videćemo u danima kada budemo razgovarali u pojedinostima ovog zakona, da li će se tu nešto menjati i da li će eventualno biti nekih amandmana kada govorimo o podnošenju izveštaja Skupštini Nacionalnog saveta, budući da će Skupština ipak birati to telo, mislim da bi onda bilo i logično da podnosi Nacionalni savet za kulturu i izveštaj Odboru za kulturu i informisanje, odnosno Narodnoj skupštini.

Znam i to sam rekla na jednoj od prošlih rasprava o kulturi, nisam sigurna da ste tada bili tu, gospođo Gojković, ali ja znam da je mesto ministra kulture u društvu kakvo je naše izuzetno zahtevna i teška pozicija. Zahteva i strpljenje i fleksibilnost i strast i veru da je moguće unaprediti kroz kulturu, kulturu staviti u prioritete, u čemu ste do sada donekle i uspeli. Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, pruža vam punu podršku u postizanju cilja da kulturu zaista učinite prioritetom svih prioriteta, kada govorimo o razvoju Srbije i razvoju demokratije u našoj zemlji.

Ono što je takođe izuzetno bitno i za svaku pohvalu jeste saradnja sa Ministarstvom obrazovanja, jer da bismo došli do svega ovoga o čemu sam govorila u svom izlaganju važno je i da od početka obrazovnog procesa, dakle, i od vrtića, osnovne škole, srednjih škola, fakulteta itd, da se sa kulturnim sadržajima i sa kulturom u najširem smislu upoznaju i deca kroz sistem obrazovanja. Tu vrstu saradnje i sinergije dva ministarstva ključna, nema napretka bez kulture i nema napretka bez dobrog sistema obrazovanja.

Socijaldemokratska partija Srbije tu vrstu sinergije podržava, kao uostalom što će i u danu za glasanje podržati zakon o kome danas govorimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Trudiću se maksimalno da budem kratka, kako bi i ostale kolege stigle, budući da smo sednicu vremenski oročili.

Dakle, razumele smo se sve. Upravo je moje zapažanje u pogledu toga kada govorimo o Nacionalnom savetu za kulturu, čiji je ugled vrlo upitan, što stoji i u obrazloženju, moje pitanje i jeste bilo usmereno ka tome, odnosno razmišljanje da li smo možda i sami doprineli nedovoljnom aktivnošću, jer, istina je, mi nismo nikada, niti je Nacionalni savet slao, pa nismo onda mogli da o tome ni raspravljamo. Prosto, zaista bilo je tu svega i svačega. Apsolutno sam saglasna, kada govorimo o strategiji, da je to preopšti jedan dokument.

Meni je žao, znam da će biti dosta problema. Zapravo, to je možda u neku ruku za vas, poznavajući vas i lično, veliki izazov napraviti akcioni plan i sprovesti tu strategiju najbolje što se može.

Toliko i hvala na odgovoru.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, nas u SDPS-u obradovala je vest o postizanju dogovora Vlade i frilensera u vezi sa načinom plaćanja poreskih obaveza radnika na internetu ili onoga što ćemo nekim budućim zakonom nazvati fleksibilnim oblicima rada.

Svako ima pravo na rad, lečenje, obrazovanje, itd. Pandemija i situacija u kojoj smo se našli, nedovoljno jasan i definisan način poslovanja, kako su to neki definisali, jednoj grupi građana je otežalo to pravo na rad, a sa druge strane, i država je izgubila znatan deo svojih prihoda.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje počeo je i završio se dogovorom obe strane, i to tako što se došlo do pravog rešenja.

Moglo bi se reći da je grupa zaposlenih građana na internetu povlašćenja mogućnošću da od kuće obavlja posao, dok su mnoge delatnosti prestale sa radom, doduše, i na svu sreću, mi nismo imali masovna zatvaranja, kao što ste to i sami, ministre, rekli u svom obrazloženju.

Nama je kao socijaldemokratama žao što je do protesta uopšte i došlo. Sa druge strane, važnije od toga jeste izuzetno brza reakcija Vlade, uviđavnost i osećaj za potrebe građana i ostvarivanje njihovih prava.

Nijedan zakon neće doneti sreću svima i neće uvek baš svi biti srećni svim zakonima. Uvek, naravno, o njemu može dodatno da se razgovara, može da se menja i unapređuje, ali ovaj zakon rešava problem frilensera. I sve pohvale za Vladu koja je slušala, ali što je važnije od toga, umela da čuje i uspela da reši problem.

Dobro ste, ministre, rekli. Dogovor je rezultat uzajamnog razumevanja, civilizovane komunikacije i fleksibilnosti i treba da bude primer i ubuduće kako se dolazi do rešenja nekog problema.

Nikome protesti nisu mili, ni dragi, pa apelujem i na Vladu, ali i na sve nas, da delujemo preventivno, da sagledavamo pravovremeno probleme, da umemo da ih prepoznamo, da posvećeno, mudro, pa ako hoćete, i kreativno iznalazimo rešenja za probleme i pre nego što problemi zakucaju na vrata državnih institucija, zato što mislim da ćemo na taj način posvećeno i odgovorno zapravo mi kao država prvi pokucati na vrata građana, prepoznajući njihove probleme i nudeći adekvatna rešenja.

To upravo znači da donosimo pravovremeno još bolje zakone i da se staramo, naravno, da se oni dosledno sprovode, da menjamo zakone tako da oni prate tok vremena u kojem živimo i da, naravno, budu usaglašeni sa zakonodavstvom EU, kojoj težimo, jer samo tako, posvećenim i odgovornim radom, možemo da ubrzamo proces pristupanja porodici evropskih zemalja.

Više puta sam sa ovog mesta ponovila da ova Vlada sluša i, što je još važnije, čuje i prepoznaje potrebe građana. Gde ima volje, ima i načina da se nađu adekvatna rešenja aktuelnih problema. Gde ima volje, ima i načina da se odgovornim odlukama unapređuje i poslovni i životni ambijent i stvaraju uslovi da građani mogu da žive pristojno od svoga rada i da mogu na taj način da unapređuju kvalitet svog života.

Daj čoveku ribu i nahranićeš ga jedan dan, nauči ga da peca i nahranio si ga peca i nahranio si ga za ceo život. Upravo je donošenje dobrih i jasnih zakona način na koji mi stvaramo sistem i treba da stvorimo i atmosferu i uslove koji pokreću i pospešuju privredni rast i razvoj, što će, naravno, dalje dovesti do toga da svako može da živi od svog rada i da, naravno, ispunjava i svoje obaveze prema državi, što je izuzetno značajno.

Dobro je što država pomaže u vreme pandemije. Finansijska pomoć dugoročno vodi do novih zaduženja i, kao što i sami kažete, nije dugoročno održivo rešenje. I dobro je što te crvene linije, kako ste rekli u svom obrazloženju, nisu pređene i da vodite računa i o poreskom sistemu i stabilnosti budžeta itd.

Zato je važno usaglašavati zakone sa potrebama građana, ali naravno, i sa potrebama države. To svakako izmene ova dva poreska zakona kojima se rešava način naplate poreza za one koji samo oporezivanjem ispunjavaju svoju obavezu prema državi najbolje i na delu to pokazuje.

Drago mi je što su ovi protesti prošli mirno, korektno i apolitično, bez političkih pamfleta i stranaka koje bi zloupotrebile problem grupe građana i na populistički način probali da dođu do političkih poena. Hvala građanima koji su pokazali da može i tako, bez govora mržnje, bez primitivizma, ali hvala i Vladi koja je problem na kraju i rešila.

Ovo je dobar primer da pošaljemo poruku građanima da u svakom trenutku mogu da računaju na institucije države i da zaštite u institucijama ili unaprede neko svoje pravo ili reše problem, bez zloupotrebe i populizma onih koji obično stanu na čelo kolone da bi se videlo da imaju nekoga iza sebe, a kada dođe do rešenja problema, te zasluge koje realno nemaju, pripisuju sebi.

Zbog toga je izuzetno važno da građani imaju poverenje u institucije i da znaju da mogu svoje probleme da rešavaju institucionalno, a ne na ulici.

Mi, naravno, ne možemo da rešavamo pojedinačne probleme. Mi stvaramo sistem u kome će biti poštovana ljudska i ustavna prava svakog građanina i kao država trudimo se i pokazujemo naročito u ovo vreme pandemije da brinemo o najugroženijem delu stanovništva.

Naravno, teško da će uvek biti svi zadovoljni. Nekada možda rešenja ne dolaze ni tako brzo, kako se to očekuje, nije ni pravilo da su najbrže doneta rešenja i najbolja. Značajno je da se iznalaze i da se odgovorno preduzimaju neophodni koraci kako bi se što je moguće više olakšao i unapredio život građana u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predložene zakone o kojima danas razgovaramo. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade ministarko Gojković, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u jednoj knjizi utisaka iz 2010. godine zapisano je – mi plus vi jednako je magija. To je nekoliko godina kasnije postao i logo za izbor evropskog muzeja godine. Taj zapis iz jedne knjige utisaka lako postaje i formula za rad muzeja i organizaciju muzejske delatnosti.

Muzej ne čine četiri zida i krov, već ono što se u njemu nalazi - kulturna i umetnička baština, priče koje pričaju eksponati, tragovi istorije zapisani u vremenu. Sve to zajedno čini muzej muzejom.

Idealna slika za mene, kao asocijacija na muzej, ne mislim i da je utopijska, izgleda kao nepregledni red ljudi koji čekaju da uđu dok njihovu znatiželju i očekivanja pojačavaju komentari i zadivljeni pogledi onih koji su upravo završili posetu muzeju. Sa jednakom ushićenošću, sjajem u očima i radošću razumeju, oplemenjuju dušu i bar na trenutak drugačijim pogledom na svet doživljavaju stvarnost i baka Stana, domaćica sa prvog sprata i predškolac koji bi da vidi još i bezbrižna trudnica i umorni ratar, itd. I svi znaju i osećaju da im je potreban muzej baš kao što su potrebni i oni njemu.

Suština i cilj zapravo jeste u tome - stvoriti atmosferu u kojoj će muzej biti potreban ljudima, a ne trpljen kao nužno zlo. Muzej ne sme da bude nedodirljiva, lažno važna i autoritarna institucija. Donošenjem ovog zakona treba, na prvom mestu, zaštiti kulturno i istorijsko bogatstvo i sačuvati ga za buduća pokolenja.

Očuvanje bogatstva koje već imamo, a koje se često čuva i u neuslovnim podrumima i prostorima treba da bude i jeste smernica ovog zakona koji uređuje brojna pitanja od značaja za rad ustanova, primenjujući dobre prakse iz sveta na koji se ugledamo.

Mi kao društvo imamo razne periode iz istorije, iz istorije umetnosti, takođe, koji su ostali nedovoljno poznati mladim naraštajima i to uglavnom iz samo jednog razloga – nisu sačuvani na pravi način tragovi tih epoha.

Danas, kada imamo tu svest, naša obaveza je da ono što posedujemo iz prošlih vremena, iz naše današnjice, ali i onoga što je pred nama, sačuvamo za budućnost da našim potomcima ostavimo više nego što su nama ostavili naši preci.

Da malo opustim ovu kamernu atmosferu u ovom domu, da se našalim i da kažem – nemojte da nas buduća pokolenja pitaju šta radite, bre. Ne smemo izgubiti nikada iz vida značaj muzejske građe, ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za zadovoljavanje potreba građana. Mislim da zakon apsolutno odgovara tim potrebama i za svaku pohvalu je sistemsko uređivanje ove materije i očuvanje muzejske građe.

Mi smo kroz istoriju često menjali modele kulturne politike u skladu sa istorijskim trenutkom i potrebama i u zavisnosti od krupnih istorijskih, društvenih i sistemskih promena. Dobar deo ili bar jedan deo tih modela mogao bi se primeniti i danas bar u onom delu dostupnosti muzejskih postavki i građe svim građanima Srbije.

Potrebno je dozvoliti, podstaći i omogućiti saradnju muzeja organizovanjem putujućih izložbi kako bi se kultura u maksimalnoj meri približila građanima, tako da i građani iz gradova i sela po Srbiji ne moraju da dolaze u Beograd ili Novi Sad da bi videli neku muzejsku postavku i značajna dela.

Približiti kulturu svima, učiniti je dostupnom svima jeste moto Socijaldemokratske partije Srbije. Za nas kultura predstavlja mentalno zdravlje i identitet jedne zemlje i, naravno, čitavog društva.

Danas ne može svako da sedne u automobil i da pređe 200 kilometara da poseti neki muzej. Građani su, naročito mladi, željni znanja i to im treba omogućiti. Na taj način bi se i stalnom promenom postavki muzeja povećao i broj posetilaca, a to bi sve imalo uticaja i na onaj finansijski momenat.

Da se ne vraćam na istoriju kulturnih modela. Dovoljno je samo da kažem da je početkom XXI veka kulturna energija bila probuđena kroz pojedinačne primere stvaralaštva, ali ne i kroz aktivnosti države i promenu zakonskih okvira.

Zato mislim da je ovo bio poslednji momenat za donošenje ovakvog jednog zakona koji će konačno urediti, unaprediti i modernizovati muzejsku delatnost i građu uvažavajući dobre prakse, ali naravno i trenutak u kome živimo.

Znamo da najveći broj muzeja i ustanova zaštite kulturnih dobara nije u mogućnosti da na odgovarajući način obavlja redovnu delatnost. Zbog problema nedovoljnog finansiranja od strane lokalnih samouprava pojedine ustanove kulture pa i muzeji dovedeni su na ivicu izdržljivosti. Poseban problem predstavlja i nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara.

U svakom slučaju, ovakav zakon kojim se unapređuje okvir delovanja muzeja uvode standardi i jasne prakse, uslovi osnivanja, čuvanja, proučavanja, dokumentovanja, zaštite i prezentovanja muzejske građe nedvosmisleno predstavlja temelj i polaznu osnovu sistemskog uređenja muzejske delatnosti u okviru očuvanja kulturnog nasleđa Srbije.

Svet je odavno prepoznao muzeje i kao bitne elemente privrednog rasta, turističke ponude jedne zemlje i naravno izuzetno bitan uslov za razumevanje prošlosti i budućnosti, o čemu ste govorili i u uvodnom izlaganju.

Boravak turista u Srbiji i Beogradu može da pruži mnogo više, mnogo više kvalitetnijeg i zanimljivog sadržaja van onog o noćnom provodu. Turistička organizacija Srbije svojim radom najbolji je primer, to pokazuje i potvrđuje svojim zalaganjem, da upravo takve kvalitetne sadržaje istakne u prvi plan kada je reč o turističkoj ponudi i Srbije i Beograda.

Blago u našim muzejima i kulturno i naučno neprocenjivo je svedočanstvo o životu u našoj zemlji, o našim sugrađanima, vremenima i društvenim prilikama.

Davne 1844. godine Ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića postavljeni su temelji prikupljanja, čuvanja i prikazivanja muzejske građe.

Najvažnija novina koju donosi ovaj zakon, pored toga što je i sam zakon nov i uređuje isključivo muzejsku delatnost, najvažnija novina je svakako formiranje muzejskog saveta koji će se baviti razvojem i unapređivanjem muzejske delatnosti, istraživati modele saradnje između muzeja i srodnih obrazovnih institucija, što je svakako ideja za punu podršku i pohvalu. Razvijati saradnju strukovnih, naučnih i međunarodnih institucija kao i saradnju muzeja sa zajednicama kojima muzeji i služe.

Naravno, odredba da posao u okviru muzejske delatnosti mogu obavljati samo i isključivo stručna lica za to osposobljena, uz obavezno polaganje stručnog ispita, je upravo ono što nam treba, naročito iz aspekta razumevanja tog blaga koje moramo sačuvati.

Digitalizacija, naravno, kao način čuvanja, ali i prikazivanja muzejske građe, je svakako posao za budućnost i uvažava i tehnološki i civilizacijski trenutak u kome živimo, a zakon je, što je izuzetno važno poslaničkoj grupi SDPS koja je u okviru parlamenta zadužena za fokus grupu i ciljeve održivog razvoja, zakon je sagledan i iz ugla zaštite životne sredine, tako da su to sve samo mali i pojedinačni razlozi zbog kojih ćemo s radošću podržati zakon u danu za glasanje. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja. Naime, interesuje me kakav je plan i strategija organizovanja mobilnih timova za vakcinaciju koji bi ušli u svako selo, u svaku kuću i domaćinstvo i na taj način omasovili imunizaciju i pružili adekvatne odgovore građanima koji su još uvek neodlučni da li da se vakcinišu ili ne.

Mobilni timovi su već na terenu i to je dobro, obilaze domaćinstva po selima Srbije, one koji imaju nepokretne ili koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da odu i da se vakcinišu u neku od zdravstvenih ustanova.

Moje pitanje je – kakva je dinamika i ima li dovoljno mobilnih timova koji će u narednom periodu obići sva sela i domaćinstva, jer mnogi nisu u mogućnosti da odu u najbliži grad, mnogi nemaju pristup internetu, mnogi su zauzeti prolećnim radovima koji su u selima u toku, itd, itd.

Naime, Socijaldemokratska partija Srbije je tokom vikenda u Beogradu na više lokacija razgovarala sa građanima o vakcinaciji i pozvala građane da se odazovu apelu i pozivu na vakcinaciju. Neke smo ohrabrili da donesu odluku, kod nekih otklonili sumnje, mnoge smo uputili na „E-upravu“ i način na koji mogu ponovo da se prijave ukoliko su propustili neki od ranije zakazanih termina.

Ono što smo videli na terenu jeste da ljudi imaju nedoumice i mnogobrojna pitanja i traže odgovore. Mi mislimo da bi bilo dobro organizovati jednu široku promotivnu kampanju koja bi bila usmerena upravo na one ljude i na davanje odgovora na ona pitanja koja ne mogu tako često da dobiju u javnosti i medijima.

Vakcina je tema koja mora u ovom trenutku da ima jasnu poruku koja se šalje javnosti, jer je reč o borbi za život građana. Vakcina je civilizacijska tekovina, jedini naučno dokazani način u borbi protiv pandemije. Vakcina je spasila i sačuvala milione života ljudi i kroz istoriju i smatramo da pitanje vakcine i vakcinacije nije i ne sme da bude političko i ne sme da bude tema političkog neslaganja između vlasti i opozicije. Korona je zajednička i spas i zdravlje ljudi takođe treba da budu zajednički trud i napor.

U ovom trenutku mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je izuzetno važno da svi pokažemo solidarnost i odgovornost i da budemo ujedinjeni, s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazimo.

Građani su zabrinuti zbog onih koji u medijima neutemeljeno govore o vakcini, šire razne teorije zavera, glasine i dezinformacije. Njihovi nastupi su agresivni i oni na taj način dovode jedan veliki deo javnosti u zabludu, što, naravno, može da utiče i na sam tok pandemije.

Širenje lažnih vesti, podsetila bih vas, je krivično delo. Na nadležnim tužilaštvima je da reaguju na lažne vesti i sve što se u tom smislu dešava i na društvenim mrežama i u medijima. Socijaldemokratska partija Srbije apeluje takođe na medije da svoj prostor otvore samo za one koji govore o vakcini na naučno utemeljenim dokazima, a ne onima koji svojim neutemeljenim stavovima i agresijom dovode u zabludu mnogobrojne građane.

Svako ima pravo da odluči hoće li ili neće da se vakciniše. Svako ima pravo i da kaže svoje mišljenje o vakcini, ali niko nema pravo da svojim nastupima ugrožava prava drugih ljudi. Pravo svakog pojedinca ograničeno je pravima i slobodama drugih ljudi.

Stav SDPS je jasan, što se više budemo pridržavali mera i što se više ljudi bude vakcinisalo, pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Socijaldemokratska partija će i u narednom periodu nastaviti da aktivnostima na terenu promoviše vakcinaciju građana Srbije. Hvala.