Hvala, predsedavajući.

Na samom početku svog izlaganja bih još jednom zamolila uvažene kolege da budemo ozbiljni i odgovorni i precizni kada govorimo i o REM-u i o medijima i o svemu onome što je naš posao u tom celom poslu i u toj celoj proceduri. Bilo bi dobro i odgovorno, pre svega, da imamo i iste standarde i iste aršine prema tom pitanju, bez obzira na to sa koje strane sedimo u ovoj sali i bez obzira na to da li smo vlast ili smo opozicija.

Važno je da građani znaju, budući da se u javnosti pojavljuje toliko polemika i zbunjujućih, često vrlo netačnih informacija o REM-u i o onome što je posao u vezi sa izborom članova tog nezavisnog tela. Samo mi dozvolite da objasnimo građanima da znaju i da im bude što jasnije.

Godine 2017. na sednici Odbora za kulturu i informisanje, koja je održana 10. januara, konstatovano je da članovima Regulatornog saveta za elektronske medije ističe mandat 5. maja. Saglasno članu 10. Zakona o elektronskim medijima. pokrenuta je procedura za izbor novih članova tog regulatornog tela. Dakle, predlagači su bili Udruženje filmskih scenskih i dramskih umetnika i Udruženje kompozitora, nadležni odbor Narodne skupštine i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Ta procedura je pokrenuta, kolega Vukadinoviću, 2017. godine. Mi smo čak došli i do toga da smo u više navrata zakazivali razgovore sa kandidatima za članstvo u tom telu iz raznih razloga. Neki su toliko banalni da je možda glupo da ih sada ovde pominjemo, a od toga da kandidati nisu mogli da usaglase svoje termine, pa da se pojave pred članovima Odbora za kulturu i informisanje itd. Dakle, precizna formulacija, tačno je da mi biramo članove REM-a, tačno je da je to bio naš posao, kao što je tačno da je procedura pokrenuta u skladu sa zakonom i na vreme. Tačno je i to da smo ovu proceduru za izbor nedostajućih članova pokrenuli na vreme i u skladu sa zakonom i da su ti zakonski rokovi ispoštovani u potpunosti. Ovog puta smo čak produžili rok za dostavljanje kompletne dokumentacije svim onim kandidatima koji to nisu učinili prvobitno.

Kao što rekoh, javnost je često zbunjena netačnim informacijama i u našem Odboru za kulturu i informisanje, čiji sam član, ali i ovde ima kolega koji, ne samo da ne poznaju zakon i procedure, nego unose jednu ozbiljnu konfuziju u javnosti o tome na koji način su se određeni kandidati uopšte prijavili u trku za članstvo u REM-u.

Tako smo čuli da jedan od kandidata, o kome danas razgovaramo, čak i ne zna da je predložen za kandidata, što je apsolutno netačno, ako se zna da kandidati moraju svojeručnim potpisom da prihvate kandidaturu za članstvo u tom telu.

Dakle, ovo je bilo jako važno da razjasnimo da bi građani znali. Dakle, svi kandidati su morali da prihvate kandidaturu pre nego što su …

(Narodni poslanik dobacuje.)

Zoran Simjanović jedan od kandidata je morao da svojeručnim potpisom potvrdi da prihvata kandidaturu. U javnosti se polemisalo o tome kako on čovek i ne zna da je predložen za kandidata, što je notorna neistina i vrlo neozbiljno i neodgovorno ponašanje kolega koji su na taj način o tome govorili i nadam se da se u vezi sa tim slažemo.

Još jedna vrlo važna stvar. Slažem se to je bio naš posao, da izaberemo nedostajuće članove REM-a. To ne znači da to telo nije bilo u mogućnosti da radi. Dakle, sa šest članova od devet, REM je mogao da donosi i one odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina i to je pošteno reći. To ne znači da mi ne treba da ih izaberemo. Naravno da ne. Ali, treba biti precizan i reći potpunu istinu onako kako je to i zakonom vrlo jasno objašnjeno. Ali je na nama ta odgovornost da stalno ukazujemo građanima na to. U vezi sa tim je možda moja lična, najveća zamerka radu REM-a. Smatram da su morali mnogo više da komuniciraju sa građanima i da objašnjavaju šta je ono što je njihova nadležnost, šta jeste, a šta nije. Onda bi mnoge stvari bile jasnije kao na prvom mestu to da REM nema mogućnost da izriče sankcije. Eto ideje da možda u nekim sledećim izmenama seta medijskih zakona, pošto nas čeka i usvajanje nove medijske strategije, a samim time ćemo morati da pristupimo i promeni medijskih zakona, pa eto ideje da možda razmislimo i proširimo ovlašćenja REM-u, pa kada budu imali mogućnost da kažnjavaju prekršioce zakona možda će onda i na drugi način biti doživljena i percipirana njihova uloga i ono što rade i u javnosti.

Kao što sam već više puta govorila ne samo u plenumu, nego i na sednicama Odbora, ponoviću to još sad, važno je da se setimo zbog onih istih aršina što pomenuh na samom početku, dakle, važno je da se setimo toga kako je tekla reforma medijske scene i sfere od 2000. godine, naročito kada govorimo o REM-u.

Dakle, ta reforma je bila izuzetno spora uz niz problema koji su pratili i izradu zakona, ali i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima i to je istina na koju moramo vrlo odgovorno da ukažemo, bez obzira na kojoj smo strani u tom trenutku bili.

Na delu je bila nespremnost da se ta medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a u potpuno interesu javnosti. Zakonodavne i izvršne vlasti takođe su bile vrlo neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije i telekomunikacije bio je pored ostalog i odraz nedostataka političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi i verujem i hvala što odobravate kolega da ćemo se i oko toga vrlo lako složiti ukoliko, naravno želimo da posao koji su nam poverili građani Srbije danas obavljamo odgovorno i ozbiljno.

Dakle, Zakon o radiodifuziji kojim je uvedeno nezavisno regulatorno telo usvojen je još 2002. godine, do 2009. godine menjan je četiri puta. Formalno i praktično je počeo sa radom tek 2005. godine nakon dve izmene, pa smo nakon toga imali još dve. Ukupno četiri.

Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru tadašnjeg REM-a, odnosno Radiodifuznoj agenciji, kako se tada zvala. Mnogo smo kasnili u tom procesu, a danas kada o tome govorimo neko ko ne poznaje tu celu situaciju rekao bi da mi taj problem ne možemo da rešimo već pet decenija unazad. Nije tačno. Popravljeni su zakoni. Data su veća i šira ovlašćenja REM-u. Tu smo svi zajedno da ih odgovorno i ozbiljno instruišemo, kontrolišemo njihov rad, što mi takođe nismo radili u dovoljnoj meri.

Vi kažete, kolega, da nećete danas aktivno da učestvujete. Učestvujete aktivno i to je dobro, kao što je dobro da o ovome razgovaramo i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje na koje u poslednje vreme su prisutni uglavnom članovi iz onih političkih partija koje čine parlamentarnu većinu.

To nije dobro. U redu je ukoliko neko neće da učestvuje, ali onda se tako i legitimiše i kaže – ja neću da učestvujem u radu, ali onda nema, kako da vam kažem, neodgovorno je onda pričati o tome šta jeste urađeno, a šta nije zato što i vi znate koliko smo razgovarali o svim ovim temama na sednicama Odbora za kulturu i informisanje i postigli saglasnost da REM mora da radi bolje, da je morao drugačije da se postavi u određenim situacijama i da je naša uloga, pored ostalog, i to da pomognemo tamo gde za to ima prostora, bilo izmenama i dopunama zakona, bilo davanjem tih širih ovlašćenja. Tako da treba biti ozbiljan kada se govori o tome jer to su danas one teme koje u javnosti stvaraju izuzetno veliku i nepotrebnu konfuziju.

Dakle, kao što rekoh rad na toj novoj zakonskom regulativi u prethodne dve decenije, deceniju i po naročito, bio je netransparentan i kontroverzan u najmanju ruku, kao uostalom i rad Regulatora za elektronske medije. Kasnilo se u svim tim mogućim procesima. Mi smo 2014. godine, kada smo doneli set tih medijskih zakona koji su po prvi put bili usklađeni u potpunosti sa regulativom zemalja EU i svih onih razvijenih demokratija kojima i mi težimo, imamo danas listu od šest kandidata, šest imena. To su dobri kandidati, ljudi od karijere, ljudi koji su vrlo priznati, uvaženi i poznati u svojim profesijama.

Treba reći to da koga god da izaberemo, mislim da ovog puta zaista nećemo pogrešiti i Nenad Zorić, Judita Popović, o Zoran Simjanoviću, Božidaru Zečeviću, Dragomiru Zupancu da ne govorim, ostale kandidate slabije poznajem, neke od njih vrlo, čak i lično jer smo radili zajedno i potičemo iz istih primarnih profesija. Tako da neću čitati, niti obrazlagati biografije kandidata. Vrlo je jasno da je reč o izuzetnim medijskim stručnjacima i ljudima od integriteta koji će zaista istinski, verujem, unaprediti rad Regulatornog tela za elektronske medije.

Podsetila bih samo još jednom, više zbog javnosti, mi bi to svakako morali da znamo, da su članovi Saveta Regulatora elektronskih medija samostalni i nezavisni u svom radu, da REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti.

U svom radu, REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa zakonom i ovlašćenjima i podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju političke, niti bilo kakve partikularne interese.

Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti, ljudska prava, a naročito da se stara o tome da se ne prikazuju, ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja u medijima.

Ovo su, drage kolege, samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a koja proističu iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, naravno, odgovaraju nama, tj. Narodnoj skupštini, i ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju, jeste potreba da se mi kao narodni poslanici i u narednom periodu mnogo više angažujemo na tome da ozbiljnije i kvalitetnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, što nam je uostalom i uloga i po zakonu, ali i prema onome za šta su nam građani dali mandat.

Hvala.

Saglasna sam u vezi sa onim što ste govorili o samoj proceduri izbora. Lako smo se sporazumeli i na početku ove rasprave. Važno je samo da budemo precizni, objektivni, odgovorni najpre prema poslu koji obavljamo, a potom i prema onome što je urađeno i rečeno.

Mislim da nama nisu potrebni članovi REM-a ili bilo kog drugog nezavisnog regulatornog tela koji treba da kažu ni da, ni ne. Ja smatram da su nam potrebni članovi regulatornih tela koji će se isključivo pridržavati zakona, primenjivati zakon doslovno i raditi u najboljem interesu svih građana.

Možda otuda i potiče nerazumevanje koje se često pojavljuje u javnosti, a što možemo da vidimo i kada je reč o predloženim kandidatima. Smatram da su kandidati dobri. Naravno, sada je to možda i moje subjektivno mišljenje, budući da većinu njih poznajem i lično, jer smo sarađivali u profesionalnom smislu i životu. Dakle, zaista smatram, i tu smo saglasni, da je izuzetno važno da izaberemo ličnosti od autoriteta, profesionalnog integriteta i stručnjake u medijskoj oblasti, a na šta nas, uostalom, i zakon obavezuje.

Zaista od svih predloženih kandidata i Dragomir Zupanc, kog ste pomenuli, izuzetan stručnjak, izuzetan poznavalac, ne samo prilika u medijima nego i u filmu i kulturi itd, dobitnik nebrojenih nagrada i priznanja, čovek koji bi istinski mogao da unapredi Savet REM-a. To mislim i za druge predložene kandidate i da, hvala što ste me podsetili, važno je reći da su i kandidati koji nisu, nažalost, prošli tu, pre svega, mislim na Dragišu Kovačevića, odličan kandidat bio… Meni je drago da smo zaista imali težak zadatak da između dobrih kandidata izaberemo one o kojima ćemo danas raspravljati, pa sad to je na nama, je li tako? Dragiša Kovačević je izuzetno dobar kandidat, takođe neko ko je mogao svojim profesionalnim autoritetom i integritetom da bude dobar član REM-a. Nažalost, nije dobio potrebnu većinu, ali me raduje da je uopšte neko kao on, dakle neko ko je tako stručan, uopšte i kandidovan, i to nešto treba da nam znači.

Mislim da je izuzetno važno da mi imamo dobre, odlične kandidate i da nije bio lak posao izabrati one za koje ćemo se izjašnjavati u plenumu, tako da možda to može da bude jedno dobro i pozitivno iskustvo kada sledeći put budemo birali članove Saveta REM-a. Hvala.

Hvala.

Dakle, još samo šest dana deli nas od punih 19 godina kako je poslednji put formiran Nadzorni odbor i poslednji put se, otprilike, za jedno šest dana pre 19 godina oglasilo članstvo tog Nadzornog odbora.

Formiranje Nadzornog odbora deo je dogovora koji je postignut tokom međustranačkog dijaloga, ne samo sa evroparlamentarcima već i na početku tog samog procesa kada se razgovaralo na Fakultetu političkih nauka.

Naime, to je jedna od prvih preporuka koju je ova parlamentarna većina usvojila, a koju je dao civilni sektor. Bez obzira na to što je Nadzorni odbor savetodavnog karaktera, važno je da objasnimo građanima da znaju šta mogu da očekuju od tog tela. Dakle, Nadzorni odbor je savetodavnog karaktera, ali je njegovo uspostavljanje važno upravo zbog onoga što su naglasili i prethodni govornici da bi adekvatno pratili predizborne aktivnosti i nepravilnosti, kontrolisali medije i način na koji informišu građane o izbornoj kampanji. Kontrolišu, dakle, ravnopravne uslove za predstavljanje kandidata i nosilaca lista, štite moralni integritet kandidata i upozoravaju na postupke kojima se ugrožava izborna kampanja.

Nadležni odbor nema ovlašćenje da kažnjava i sankcioniše one koji ne poštuju izborna pravila kada su mediji u pitanju, ali zato može da podnese inicijativu za pokretanje postupaka pred državnim organima za učesnike koji pozivaju na nasilje i šire nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu vrstu diskriminacije.

Dakle, kao što rekoh, formiranje Nadzornog odbora, deo je dogovora i jedna od preporuka civilnog sektora koju je parlamentarna većina usvojila još na početku međustranačkih razgovora, zato što smatramo da je važno da se uradi monitoring medija i da se i na taj način utvrdi da li je ravnopravnost učesnika u izbornom procesu bila poštovana.

Dozvolite mi sada da, više zbog građana, jer znam da se kolege u parlamentu sećaj tog perioda od pre 19 godina, tačnije tog perioda u kom nismo formirali nadzorni odbor.

Treba reći, istini za volju, da je i pre tri godine formiranje Nadzornog odbora tražilo Regulatorno telo za elektronske medije, međutim zainteresovanost da se to telo formira nisu pokazale stranke u parlamentu, naročito stranke opozicije koje su i tada tražile obezbeđivanje fer izbornih uslova, osim jedne, dakle, nije bilo zainteresovanih stranaka da se to telo zaista i formira.

Mnogo godina pre toga bilo je zahteva da se Nadzorni odbor formira, ali kao ni pre tri godine nije bilo čak ni trunke spremnosti da se to uradi iako je to obaveza koja proističe iz Zakona o izboru narodnih poslanika. Gospodin Šešelj je to lepo rekao, u članu 100. jasno su predviđene i nadležnosti i svi poslovi kojima se Nadzorni odbor bavi.

Samo ću podsetiti da je na primer 2008. godine RIK tražila od Vlade i Skupštine da se formira nadzorni odbor, ali to, kao što svi dobro znamo, nije tada učinjeno. Zahtev je tada zakasnio jer je parlament već bio raspušten. Dve godine pre toga RIK takođe je uoči parlamentarnih izbora novembra 2006. godine i januarskih 2007. godine tražilo od Vlade da preduzme hitne mere na formiranju Nadzornog odbora. Vlada je najavila da će uraditi svoj deo posla, međutim, od toga posla ništa nije bilo.

U to vreme je i Transparentnost Srbija tražilo od Skupštine Srbije da se formira Nadzorni odbor. Transparentnost Srbija je jedana od organizacija civilnog društva koja je aktivno učestvovala u međustranačkom dijalogu i na FPN i uz posredovanje evroparlamentaraca. Dakle, u vreme kada je Transparentnost Srbija tražila od Skupštine Srbije da se formira Nadzorni odbor odgovoreno im je tada od tadašnje vladajuće većine da je doneto mnogo propisa i da imamo i Agenciju za borbu protiv korupcije i da imamo RRA, to je nekada bio naziv za REM, sa nadležnostima koje se već bave pitanjima kojima bi se bavio i Nadzorni odbor, pa tako on nije bio ni formiran.

Bilo je raznih drugih još kreativnijih objašnjenja zašto nam nije potreban Nadzorni odbor, ali jedno od suvislih, moram priznati, bilo je objašnjenje da Nadzorni odbor ne može da izriče sankcije i da je njegova uloga savetodavna. To sam već maločas objasnila, ali bez obzira na to, formiranje Nadzornog odbora je zakonska kategorija. Dakle, u skladu sa zakonom da se pred svake izbore formira Nadzorni odbor.

I, evo, svidelo se to nekome ili ne, posle 19 godina, ova parlamentarna većina formira Nadzorni odbor baš kao što je ova parlamentarna većina 2014. godine usvojila set medijskih zakona, prvi set medijskih zakona od 2000. godine do danas koji je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima.

Sećamo se da je i 2007. godine misija OEBS-a, još samo jedno malo podsećanje pošto mi imamo često kratko pamćenje, pa nije loše da se prisetimo koliko nismo vodili računa o poštovanju zakona koje smo sami donosili, dakle, misija OEBS-a je 2007. godine, misija koja se bavila posmatranjem izbora zamerila 2007. godine Republičkoj izbornoj komisiji što nije formiran Nadzorni odbor tokom izbora, naravno čiji je zadatak bio i tada, kao što će biti i sutra da prati predizborne aktivnosti stranaka i medija.

U prigovoru koji je tada RIK razmotrio navedeno je bilo da su izbori tada u Srbiji uspešno sprovedeni, ali je jedna od ozbiljnih zamerki OEBS-a bila to što te 2007. godine nije formiran Nadzorni odbor.

Prethodni govornici su navodili procentualno zastupljenost političkih stranaka i učesnika u izbornom procesu u pojedinim medijima. Mislim da neću oduzimati dragoceno vreme, ako bude bilo potrebe o tome ću govoriti nešto više u daljem toku rasprave, da vidimo na koji način su mediji, odnosno učesnici u izbornom procesu bili zastupljeni na pojedinim televizijskim stanicama te 2006, 2007, 2008. pa i 2012. godine.

To bi trebalo da bude samo jedan mali podsetnik na to koliko će biti važno da Nadzorni odbor i nakon narednih izbora napravi jedan takav monitoring.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno podržaće formiranje Nadzornog odbora kao i sve druge aktivnosti koje su rezultat dogovora tokom međustranačkog dijaloga sa evroparlamentarcima, a koje za cilj imaju unapređenje izbornog procesa.

Za Socijaldemokratsku partiju Srbije ovo je tek početak tog dugotrajnog procesa koji se neće završiti izborima 2020. godine, već ćemo i dalje raditi na tome da građani Srbije imaju najbolje i najnaprednije izborne uslove, kakvi važe u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta. Hvala.

Hvala.

Dakle, kao što su kolege već i navele, predloženi članovi Nadzornog odbora verujem da će sa punim kredibilitetom i profesionalnim iskustvom znalački obavljati povereni posao, nema sumnje da će poštovati i ona pravila koja budu sami utvrdili, a koja će se ticati njihovog neposrednog angažovanja u nadziranju političkih učesnika u izbornom procesu i medija koji izveštavaju i koji su naravno dužni da obezbede ravnopravno i ravnomerno prisustvo svih učesnika u izbornom procesu, kako bi političke stranke koje uzmu učešća u izborima mogle na adekvatan i blagovremen način da predstave svoje političke izborne programe.

Nadzorni odbor ima 10 članova, da još jednom to ponovimo, od kojih polovinu članova imenuje Narodna skupština na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa. Već smo čuli da tri od pet čine predstavnici stranaka opozicije u parlamentu, one opozicije koja aktivno učestvuje, naravno, u radu Skupštine.

Važno je da kažemo da su svi predloženi kandidati istaknuti javni radnici, da nisu članovi organa političkih stranaka i da je u tom smislu apsolutno poštovan zakon, odnosno uslovi pod kojima se biraju i predlažu kandidati za Nadzorni odbor.

Ponoviću još jednom da je formiranje Nadzornog odbora deo dogovora međustranačkog dijaloga, još na samom početku dok se razgovaralo na Fakultetu političkih nauka, da je to bila jedna od preporuka civilnog sektora, da je dobro što pred ove predstojeće izbore mi formiramo Nadzorni odbor, da naravno nije dobro što 19 godina to telo nije formirano, uprkos tome što je to zakonska obaveza. Ali ja bih još samo dodala da ohrabruje to što je formiranje Nadzornog odbora samo još jedan rezultat implementacije svega onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga, ponavljam još jednom, ne samo posredstvom i posredovanjem evroparlamentaraca, već i dogovora koji su stranke postigle tokom razgovora na FPN tokom leta.

Ostalo je još nešto da se uradi, jako malo toga, kako bi izborni proces bio unapređen u potpunosti u skladu sa svim preporukama političkih činilaca, odnosno relevantnih političkih stranaka koje su učestvovale u razgovorima, ali i onoga što su bile preporuke civilnog sektora.

Do kraja godine mi ćemo imenovati i nedostajuće članove REM-a, i to imenovanjem tri plus dva. Danas je taj rok produžen, 23. ćemo imati kompletnu dokumentaciju onih koji su do roka, odnosno do 12. decembra predali svoje kandidature. Potom, do raspisivanja izbora, REM će doneti i preporuke za javne medijske servise i pravilnik o ponašanju komercijalnih emitera.

Usvojili smo izuzetno važne antikorupcijske zakone prošle nedelje, kojima se takođe unapređuju izborni uslovi. Ostaje da se krene i u sprovođenje tih usvojenih zakona. I ovim formiranjem Nadzornog odbora, mi praktično ispunjavamo sve ono što je dogovoreno i što je ova parlamentarna većina preuzela na sebe u smislu odgovornosti, da uradi do raspisivanja izbora, a potom, naravno, i tokom trajanja izborne kampanje.

Veliko je zadovoljstvo i ohrabrenje što se pokazalo da ova parlamentarna većina ima odgovornost da se suoči sa problemima, da pruži ruku i pristupi razgovorima koji nisu bili laki i jednostavni, ali smatramo da su razgovori i dijalog jedini način da se postigne kompromis i da se nađu rešenja za sve one probleme koji tište političke partije koje žele da učestvuju u izbornom procesu.

Bez svake sumnje, nema dileme da je parlamentarna većina to tokom međustranačkog dijaloga pokazala, ali ne samo i tokom razgovora, već i odgovornim radom u parlamentu, preuzimanjem odgovornosti da se na vreme i u skladu sa dogovorom usvoje sve moguće izmene i dopune zakona, formiraju odbori, imenuju nedostajući članovi Saveta za elektronske medije itd.

Nije to mala stvar. Mislim da i građani mogu da budu zadovoljni zbog odgovornosti koju, ponavljam još jednom, neko mora da preduzme i da razgovara i razgovorom i kompromisom proba da dođe do rešenja za neke od problema.

Ostaje mi samo još jednom da ponovim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje, naravno, podržati formiranje Nadzornog odbora i sve njegove kandidate, u veri da će oni zaista profesionalno i kredibilno obavljati taj posao. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i narodne poslanice, predstavnici Vlade, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojim se propisi iz ove oblasti usklađuju sa standardima i direktivama EU.

Pored institucija EU međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i međunarodno telo FATF koje je u okviru svoje nadležnosti februara 2012. godine doneo nove međunarodne standarde u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma, poznatijih kao FATF preporuke.

Zakon o sprečavanju pranja novaca i finansiranja terorizma potrebno je u potpunosti usaglasiti sa navedenim pravnim tekovinama EU, što će ovim izmenama i dopunama zakona i biti postignuto.

Imajući u vidu da je cilj izmena i dopuna zakona tehničko usaglašavanje sa međunarodnim standardima, odnosno pravnim tekovinama EU, važan deo predmetnih promena odnosi se na međunarodnu saradnju koja predstavlja osnov…

(Žamor u sali.)

…za efikasno i blagovremeno sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
S tim u vezi, važno je istaći da je Uprava za sprečavanje pranja novca 2003. godine primljena u punopravno članstvo Egmont grupe, međunarodne organizacije finansijsko-obaveštajnih službi, čiji je cilj podizanje nivoa međunarodne saradnje između nacionalnih finansijsko-obaveštajnih službi i razmena obaveštajnih podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma. Članstvo u toj organizaciji podrazumeva i brzo usaglašavanje propisa sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti međunarodne saradnje.
Zadržavanje punopravnog članstva u Egomnt grupi je izuzetno značajano za državu Srbiju imajući u vidu da su i pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri krivična dela sa elementom inostranosti i da se borba protiv njih na nacionalnom planu teško može zamisliti bez efikasne međunarodne saradnje i zavisi od usvajanja zakonodavstva, koje će naravno obuhvatiti preventivne mere i dati mogućnost Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim nadležnim službama i organima.
Osnovni cilj izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma sastoji se zapravo u unapređenju postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju ovog zakona sa svim drugim međunarodnim standardima koji se tiču te oblasti.
Izmene i dopune ovog zakona imaju za osnovni cilj, da se uzimajući u obzir komentare i preporuke iz drugog izveštaja, unapredi zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako bi sistem imao polaznu osnovu za popravljanje efikasnosti i delotvornosti.
Pored osnovnog cilja koji je povezan sa implementacijom međunarodnih standarda, intencija ovog zakona jeste da predupredi preventivni sistem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, tako što uvodi i nova lica u krug obveznika po zakonu.
Pranje novca i finansiranje terorizma su dve kriminalne pojave koje se veoma brzo razvijaju. Kriminalci iznalaze nove, perfidnije načine, prikrivanja kriminalnog porekla novca i njegove namene, te je neophodno država, kao zakonodavac, bude u korak sa promenama ili ukoliko je moguće da ide korak ispred njih i predvidi oblasti koje mogu biti zloupotrebljene kako bi delovala preventivno, jer je otklanjanje posledica koje nastanu nakon izvršenja krivičnog dela veliki stres za sistem i prouzrokuje mnogo veće troškove.
Još jedan od zakona koji se praktično usklađuje sa preporukom 28. FATF jeste i Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, za koje je nadležno Ministarstvo za poslove trgovine, turizma i telekomunikacija.
Dakle, izmenama tog zakona…
(Žamor u sali.)

Dakle, tim izmenama i dopunama Zakona o posredovanju, prometu i zakupu nepokretnosti praktično se jačaju i dopunjuju one odredbe koje zabranjuju licima osuđivanim za određena krivična dela da osnivaju ili kontrolišu lica koja pružaju usluge koje su predmet regulisanja određenih zakona, u ovom slučaju Zakona o prometu i zakupu nepokretnosti.
Naime, u drugom izveštaju Komiteta Manival iz decembra 2018. godine, o pojačanom praćenju i tehničkoj usklađenosti Republike Srbije sa preporukama FATF, prepoznati su tehnički nedostaci u pogledu adekvatne implementacije relevantnih preporuka, među kojima se našla i konkretna zamerka da nisu preduzete mere koje bi sprečile kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretnina.
Ove izmene i dopune zakona upravo rešavaju taj problem. Dakle, biće ojačane odredbe koje zabranjuju licima osuđivanim za navedena krivična dela da osnivaju ili kontrolišu lica koja pružaju usluge posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti.
Dakle, samo lica koja nisu osuđivana mogu da se bave posredovanjem u prometu i zakupu nepokretnosti.
Željeni rezultat biće upis u registar, dakle, samo posrednika sa pretežnom delatnosti agencije za nekretnine, kao i sprečavanje kriminalnih pojava pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj važnoj uslužnoj delatnosti koja ima milionski promet i u evrima i u dinarima.
Kada je reč o merljivosti ostvarenja ovog cilja, to će biti moguće nakon usklađivanja odredbe o pretežnoj delatnosti, kada će praktično resorno Ministarstvo trgovine, u skladu sa novim propisom, izdati i rešenja o brisanju posrednika iz registra.
Takođe, u budućnosti nijedan posrednik koji nema odgovarajuću šifru delatnosti i koji je kažnjavan neće moći legalno da se bavi posredovanjem u prometu i zakupu nepokretnosti, zato što neće moći ni da se upiše u registar posrednika.
Implementacijom ovog zakona biće unapređen zakonski okvir za otkrivanje, sprečavanje i suzbijanje pranja novca i finansiranja terorizma i terorističkih akata.
Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, u danu za glasanje će podržati ove predloge zakona, zato što je jedno od programskih opredeljenja Socijaldemokratske partije Srbije dosledna borba protiv kriminala i nasilja, ali i njihovih uzroka. Bezbedan život, život bez straha od nasilja i kriminaliteta jeste poseban kvalitet. Bezbednost kao opšte dobro mora biti zagarantovano svakom građaninu Republike Srbije, bez obzira na njegov status i imovinske mogućnosti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, ja primećujem određenu simboliku u tome što smo baš juče, kada se obeležava Dan borbe proti korupcije, počeli raspravu o četiri izuzetno važna antikorupcijska zakona, a radi unapređenja izbornih uslova. Danas tu raspravu nastavljamo u danu kada se obeležava Dan ljudskih prava.

Upravo je obaveza održavanja demokratskih i fer izbora koji odražavaju slobodnu volju naroda sadržana upravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i to, čini mi se u članu 21.

Nije Univerzalna deklaracija jedini dokument, više je međunarodnih deklaracija čiji je potpisnik i Srbija, a koje obavezuju na slobodnu i poštenu izraženu volju građana kroz izborne procese. To je zapravo osnova autoriteta i legitimiteta svake vlade i vlasti.

Izbori predstavljaju suverenu volju građana i građanki i o tome moramo voditi računa i kada razgovaramo o predloženim izmenama i dopunama ovih zakona, ali i kada govorimo o samoj volji koju je ova parlamentarna većina jasno izrazila ulazeći u ceo ovaj proces.

Izborni proces treba negovati i unapređivati kako bi se što funkcionalnije i celishodnije unapredili načini na koje birači mogu da ostvare svoju slobodnu volju i svoje pravo na glasanje i ne samo na glasanje nego da biraju i da budu birani.

Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o borbi protiv korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o javnim preduzećima rezultat su zajedničkog rada Vlade Srbije i Radne grupe za saradnju sa OEBS-om i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava, koja je formirana 30. septembra odlukom Vlade.

Zadatak te radne grupe bio je, nije na odmet da to ponovimo, još jednom da koordinira i prati sprovođenje preporuka iz Izveštaja Misije OEBS-a i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava o procesu izbora. Ta radna grupa je analizirala sve izveštaja OEBS-a i ODIR-a od 2003. do 2017. godine.

Koliko je vlada prošlo, koliko se vlada i vlasti promenilo od 2003. godine, da bismo praktično mi danas 2019. godine, dakle ova parlamentarna većina započela konačno unapređivanje izbornog procesa.

Nije realno očekivati da se nešto što se zapostavljalo i zanemarivalo dugi niz godina promeni tokom noći. Za promenu je potrebno bar onoliko koliko je zanemarivanje trajalo. Unapređivanje izbornog procesa ne završava se izborima 2020. godine. Kao što sam već rekla, ova parlamentarna većina pokazala je tokom serije međustranačkih razgovora i dijaloga tokom leta na Fakultetu političkih nauka, a kasnije i sa predstavnicima Evropskog parlamenta, volju da se proces unapređivanja i prilagođavanja nastavi i nakon izbora. Zašto? Zato da bi građani Srbije imali najnaprednije uslove kakvi postoje u najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta.

Mi u poslaničkoj grupi SDPS tako razumemo proces unapređivanja izbornih uslova, a tako razumemo i ovu diskusiju u parlamentu i međustranačku diskusiju sa predstavnicima Evropskog parlamenta. Mi u tom procesu aktivno učestvujemo. Pošteno je reći da građani znaju, u moru nagađanja i nezvaničnih informacija, zamene teza i konfuznih poruka dela opozicije koja zagovara bojkot izbora, da su predstavnici partija parlamentarne većine prihvatili ne samo niz sugestija ostalih učesnika u razgovorima, već i odgovornost da urade ono za šta nije bilo političke volje u proteklih deceniju i po.

Na prvom mestu pristupilo se poboljšanju izbornih uslova kroz izmene zakona, a ne samo kroz donošenje podzakonskih akata, uputstava, zaključaka itd. O svakom od predloženih izmena zakona organizovana je javna rasprava u skladu sa zakonom, u kojoj su učestvovali svi zainteresovani učesnici u političkom životu Srbije, ali i predstavnici civilnog sektora.

Za Socijaldemokratsku partiju Srbije, unapređivanje izbornog procesa kojim se promovišu osnovna ljudska prava, građanske i političke slobode, doprinosi izgradnji demokratskog i otvorenog društva koje uvažava različitosti i prava na izražavanje slobodne političke volje.

Mi smo, kao što rekoh, u tim razgovorima izašli sa svojom platformom koja je bila potpuno usklađena sa platformom naših koalicionih partnera, ali i onim što su bile zajedničke sugestije, zamerke, čak i dela civilnog sektora.

Sve predložene izmene o kojima danas govorimo i jesu odraz tih sugestija i preporuka koje su na kraju i prihvaćene. Dakle, izmenama Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije jačaju se mehanizmi te institucije za efikasniju kontrolu svih učesnika izbornog procesa, pooštravaju se kaznene odredbe i što je važno precizno se definiše upotreba javnih resursa kako ne bi dolazilo do zloupotreba.

Izuzetno je važno i to da se izmenama zakona prilagođavaju i rokovi u kojima Agencija za borbu protiv korupcije odlučuje po prijavama i službenoj dužnosti. Zakon o javnim preduzećima ograničava aktivnosti rukovodilaca javnih preduzeća u političke svrhe, odnosno u izbornoj kampanji. Jasno su definisani ovim izmenama i dopunama zakona mehanizmi sprečavanja vođenja kampanje u radno vreme, kako rukovodilaca, tako i zaposlenih.

Zakon o finansiranju političkih aktivnosti bila je jedna od onih preporuka koja se ponavljala u izveštajima OEBS-a od 2003. godine pa sve do 2017. godine. Treba podsetiti da je taj Zakon o finansiranju političkih aktivnosti prvi put donet 2003. godine. On je i tada sadržavao nedostatke koji su se odnosili upravo na mehanizme efikasne, mehanizme finansiranja rada i kontrole trošenja novca tokom izborne kampanje.

Taj zakon je menjan 2008. godine kada je deo nadležnosti sa RIK prešao na Agenciju za borbu protiv korupcije, pa smo ga potom menjali i 2011. godine. Ta izmena nije bila dovoljna, jer opet nisu postojala adekvatna zakonska rešenja za kontrolu i sankcionisanje povreda zakona.

To je nažalost i mislim da je ključno važno da se toga prisetimo, to je nažalost konstatovano i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije 2010. godine. Godine 2010. u tom izveštaju je navedeno da je neophodno doneti zakon kojim se obezbeđuje transparentnije finansiranje političkih partija i bolja kontrola trošenja novca u izbornim kampanjama.

Kada govorim i razmišljam o onome šta je važno u izbornim uslovima bitne su tri zainteresovane strane o kojima ova parlamentarna većina je pokazala da vodi računa. Dakle, ko su zainteresovane strane u jednom izbornom procesu? Birači, učesnici u zbornom procesu i mediji. Mediji da obaveste i edukuju birače na vreme na koji način mogu da ostvare svoje biračko pravo, da se omogući svim učesnicima u političkom procesu, odnosno izbornom procesu da iznesu i predstave građanima svoje izborne programe, istovremeno vodeći računa o svojoj uređivačkoj nezavisnosti.

O tome ko je bolji na izborima, odlučuju građani. Na nama je da radimo najbolje što možemo sa onim što imamo i na mestima na kojima se trenutno nalazimo, kako bi smo zaslužili tu podršku građana. Kako se borimo za poverenje građana? Upravo rezultatima, delima a ne rečima, idejama, doslednošću, posvećenošću i odgovornošću, a ne performansima i, oprostite na izrazu, glupim i nesuvislim akcijama.

U danu za glasanje, naravno, SDPS podržaće sve ove predložene izmene i dopune zakona, jer za nas kao i za ovu parlamentarnu većinu unapređivanje i poboljšanje izbornog procesa tek počinje i ne završava se izborima 2020. godine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Tačno je kolega Krliću. Znam kakvi entuzijasti i profesionalci rade u Javnom servisu i znam da smo dužni mi da se potrudimo da ti ljudi koji tamo rade imaju što bolje uslove za rad. Ostale kolege pitam da li ste i kada poslednji put razgovarali i pitali kamermane koji su tu u ovoj sali od ujutru do uveče ili možda kolege koji sede u režiji po ceo dan, u kakvim uslovima oni rade? I tu bi se mogla složiti sa kolegom Komlenskim, ali ne znači da to što se ovde čuju ocene o nezadovoljstvu rada menadžmenta, to ne znači da treba da apelujemo da se ukida pretplata.

Javni servis mora biti stabilno finansiran. Vlada iz budžeta odvaja određena sredstva da pomogne RTS kao Javnom servisu da učvrsti taksu kao stabilno sredstvo finansiranja.

Ima sada tu mnogo osnova. Kolega Mirčić je pomenuo zgradu. I zgrada spada u elementarne i osnovne uslove rada. Vi ste kolega Mirčiću rekli da uloga RTV i opravdanost njenog postojanja je samo u tome što emituje programe na jezicima nacionalnih manjina. Pa, šta ćete više. Samo to je više nego dovoljno, jer jedna od zakonskih obaveza i uloga javnog servisa jeste da promoviše raznolikost, različitost i prava nacionalnih manjina.

Kada je reč o naplati takse preko električnog brojila to je određeno zato što električna brojila, odnosno taj način naplate takse obezbeđuje najsigurniji i najveći obim naplate takse. Ovog puta građani tačno znaju i koliko ta taksa iznosi i za šta plaćaju. Slažem se, ako neko postoji u ovom domu ko zna bolje i šta su mane i prednosti Javnog servisa, znam ja. Tamo sam provela 25 godina.

Da li može informativni program da bude bolji i Javni servis da radi bolje? Naravno da može. Ali, hajte da uozbiljimo priču i da sagledamo uticaj i značaj Javnog servisa za društvo i državu. Sve ono što država Srbija jeste i u kulturološkom i u vrednosnom smislu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Volim kada razgovaramo ozbiljno o Javnom servisu. Ja ću, naravno, u preostalom vremenu poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije vrlo kratko govoriti, takođe, o tome. Moje uvažene kolege koje su govorile pre mene, Branimir Jovanović, iz moje poslaničke grupe i upravo koleginica Stefana Miladinović, vrlo su sagledali ono što jeste uloga Javnog servisa.

Ja bih volela i stalno to ponavljam da budemo ozbiljni svaki put kada govorimo o javnom servisu, jer je opstanak javnog servisa izuzetno važna tema i finansiranje javnog servisa jeste ulaganje u budućnost. Ono moram biti stabilno i održivo. Nema javnog servisa bez nezavisnosti od politike. To što javni servisi emituju mora biti provereno i kredibilno, a program mora biti otvoren, odgovoran i inovativan. Na to nas uostalom, odnosno javni servis obavezuje i zakon koji je ova Skupština usvojila još 2014. godine.

Javni servis svuda u svetu je kičma javnog informisanja i to je u svim državama sveta, tako je i kod nas. I kada govorimo o finansiranju moramo biti svesni da javni servis vuče društvo napred. Javni servis kada ga mi ojačamo on dobija tu snagu i moć, i u kulturološko i vrednosnom smislu vuče društvo napred, a ne ka mulju i beznađu. Zato je vrlo važno da Vlada, na šta je naravno obavezna i po zakonu, obezbedi stabilno i održivo finansiranje RTS-a. Poveća pretplate, a istovremeno smanjenje subvencija za javni servis upravo pokazuju jednu ozbiljnost države.

16/1 VS/MT 12.40 – 12.50

Ovim povećanjem pretplate javni servis će se finansirati sa više od 60% iz pretplate, odnosno iz prihoda građana, 15% će činiti subvencije države, što je dobro da idemo ka tome da jednog dana javni servis bude u potpunosti finansiran iz takse i pretplate, i oko 21% ostvariće prihod i od marketinga.

Kada govorimo u ovom Domu, ali i u javnosti o ulozi javnog medijskog servisa, obično se ta priča svede na sadržaj, na prisustvo političara u određenim političkim emisijama, na minutaža, itd. Narodni poslanici imaju priliku da u svakodnevnom radu predstave svoj rad i to u direktnom prenosu na Drugom programu koji omogućava javni servis.

Važno je da razumemo da javni servis nije samo informativni program. Uloga javnog servisa je da informiše, obrazuje i zabavi i to upravo tim redom i, naravno, kvalitetno.

Od toga koliko će javni servis biti ozbiljan zavisi i budućnost našeg društva i jedne države. Dakle, da bi javni servis bio ozbiljniji i mi moramo biti ozbiljniji svaki put kada o njemu govorimo.

Smatram da je Predlog odličan, 255 dinara pretplate biće, uz subvencije države, dakle, volju da se obezbedi stabilno i održivo finansiranje javnog servisa, biće dovoljno da javni servis radi punim kapacitetom.

Podsetiću sve nas na jednu činjenicu da novac nužno ne obezbeđuje nezavisnost. Nezavisnost javnog servisa obezbeđuje dobar Zakon o javnim servisima, koji smo doneli 2014. godine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću ponavljati ono što su moje uvažene kolege rekle, da je budžet razvojni, da su predviđena ozbiljna izdvajanja za kapitalne investicije. Dobro je što je došao i pre vremena, pre nego što su narodni poslanici na to nekako navikli. Dakle, neću to ponavljati.

Samo bih se vrlo kratko osvrnula na sredstva koja su opredeljena za kulturu i informisanje.

Naime, predlogom budžeta izdvojeno je, odnosno planirano 13,3 milijardi dinara, što čini 0,74% ukupnih rashoda i izdataka. UNESKO preporučuje kao minimum za održivi razvoj jedne nacionalne kulture 1%. Verujem da ćemo mi sledeće godine dostići taj 1%. Iz godine u godinu, koliko se može, povećava se budžet za kulturu. Žao mi je što on i ove godine nije bar taj 1%. Ali, posmatrano prema pojedinačnim programskim aktivnostima i projektima, najveći iznosi ovoga puta planirani su za podršku rada ustanovama u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa. Za to je planirano 3,5 milijardi dinara ili 26% ukupnih sredstava.

Raduje me činjenica da je najviše novca ove godine izdvojeno za očuvanje kulturne baštine, jer upravo je nematerijalno kulturno nasleđe glavni pokretač kulturne raznolikosti. Negovanjem i prenošenjem kulturnog nasleđa čuva se i istorija i kultura i tradicija i identitet jednog naroda i obezbeđuje, svakako, i njegov kontinuitet.

Nažalost, svedoci smo proteklih godina da je nedovoljno dobra prezentacija i promocija i loši uslovi za rad upravo u ustanovama koje se bave zaštitom nematerijalnog kulturnog nasleđa, učinili da kulturna baština se nađe nekako na društvenoj margini. Verujem da će ministarstvo, zahvaljujući ovim sredstvima u budžetu, u narednoj godini, baš u cilju boljeg predstavljanja i bolje brige te kulturne oblasti i ustanova u toj oblasti, više pažnje posvetiti neophodnosti podizanja i društvene svesti o vrednosti i značaju nematerijalnog kulturnog nasleđa. U odnosu na ovu godinu, suma je za 2020. godinu umanjena za milijardu i 120 miliona. Važno je da to napomenemo. Umanjenje se odnosi na to što za budžet naredne godine nisu planirana sredstva za sufinansiranje i renoviranje RTV, a sredstva za subvencije za RTS umanjena su za 950 miliona, što je zapravo rezultat, kako to govore i finansijski izveštaji Javnog servisa za prethodnu godinu, dobrog funkcionisanja naplate pretplate, tako da je procenjeno da će ovaj iznos koji je predviđen za 2020. godinu budžetom biti više nego dovoljan za optimalan i osnovni rad Javnog servisa.

Najveća stavka, pored ustanova kulture za zaštitu kulturnog nasleđa, je usmerena i u ustanovama kulture, 6.887.300.000 dinara. Iz Predloga zakona o budžetu vidi se i da je obnovi i zaštiti Hilandara namenjeno 80 miliona, održavanju dvorskog kompleksa na Dedinju 62 miliona, koliko i za digitalizaciju kulturnog nasleđa. Rad Matice srpske podržan je sa 51 milionom, a bibliotečka informativna delatnost sa 55 miliona. Zaštiti i očuvanju nematerijalnog nasleđa, kao što sam rekla, namenjeno je najviše, gotovo 147 miliona dinara. Ja mislim da je to dosta dobro.

Kao što sam rekla, bilo mi je važno da se samo kratko osvrnemo na planirana sredstva u budžetu za 2020. godinu za oblast kulture i informisanja.

Želim da ponovim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati Predlog budžeta za narednu godinu. Hvala.

Samo da se zahvalim ministru na ovom pojašnjenju. Mislim da je izuzetno važno da ste to pojasnili, budući da se u javnosti pojavljuju, a i u našim podacima, vrlo oprečne informacije o tom procentu izdvajanja za kulturu i izuzetno mi je zadovoljstvo da od vas čujem da bolji dani za kulturu tek predstoje.

Želim samo još jednom da ponovim da mi je izuzetno drago i mislim da je važno da je najviše novca opredeljeno za 2020. godinu za ustanove kulture. Dakle, povećanje plata i ne samo plata već i opštih uslova rada u ustanovama kulture i naravno ustanovama koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa.

Još jednom da ponovim, u Danu za glasanje poslanička grupa SDPS podržaće budžet za 2020. godinu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege, uvaženi gosti, ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Ključna dva razloga za izmene i dopune zakona su, kao što smo čuli i u uvodnom obraćanju ministra Đorđevića, jesu usklađivanje sa odredbama NIS direktive EU o bezbednosti mreže i informacionih sistema, a drugi razlog je unapređenje postojećih zakonodavnih rešenja na osnovu potreba koje su utvrđene kroz dosadašnju primenu zakona o informacionoj bezbednosti.

Živimo u eri interneta i u svetu u kom smo svedoci mnogobrojnih izazova na polju informacione bezbednosti. Svakim danom sve više postajemo svesni značaja ove oblasti i svakim danom postajemo svesni ranjivosti uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i svesni smo takođe da je ovo jedan globalni problem.

Informaciona bezbednost više ne može da se posmatra odvojeno od bezbednosti u fizičkom svetu, a šteta koja nastane kao rezultat sajber napada vrlo je stvarna i izaziva stvarne posledice i u fizičkom svetu.

Ipak, zbog specifičnosti vezanih za tehnologiju vrste počinioce i žrtve takvih napada, pitanje informacione bezbednosti zahteva posebnu brigu svih koji se bave internetom.

Sve češće smo svedoci toga da se svet suočava sa starom istinom, istinom koju znamo još od pojave interneta da tehnologija može da bude korisna i preteća, da se može upotrebljavati i zloupotrebljavati. Ono što može da se upotrebi u korist društva može da se upotrebi, nažalost, i na njegovu štetu.

Internet je integrisan u skoro sve oblike ljudske delatnosti, pa je samim tim povećana i ranjivost savremenog društva od sajber napada. Internet je deo kritične, globalne infrastrukture i mnogi bitni servisi savremenog društva, kao što su e-trgovina, e-bankarstvo i ostale usluge vrlo su osetljive na te napade.

Informaciona bezbednost je i jedan od strateških prioriteta u razvoju informacionog društva. Naša država svesna je svih pretnji koje prate razvoj novih tehnologija i sistema.

Dakle, odmah da naglasim na početku da bude još jasnije, mi se kao država ne suočavamo ni sa čim posebnim u odnosu na ono sa čime se suočavaju i druge zemlje u svetu. Hakerski napadi su više pravila, nego što su incidenti. Hiljade kompanija, pa i cele države na udaru su sajber napada i svi ti uticaji diktiraju potrebu da se nađu bolja sistemska rešenja i unapređuju postojeća kao odgovor na probleme na polju informacione bezbednosti.

Naravno, kao što rekoh, i ponoviću još jednom, Srbija nije nikakav izuzetak u tome. Sajber prostor ne poznaje fizičke granice, pa time ni Srbija nije izdvojena, već je deo ukupne mreže.

Samo jedno malo podsećanje, u Srbiji su oči javnosti na probleme napada u sajber prostoru skrenuli slučajevi napada na internet stranicu jedne velike osiguravajuće kompanije pre nekoliko godina.

Zatim je 2014. godine, napadnut sajt Uprave za digitalnu agendu, Agencije za privatizaciju, čak i napad na sud u Nišu. Primetan je i porast broja finansijskih prevara čija meta su banke, građani, ali i zaposleni u bankarskom sektoru. Najčešći ciljevi takvih napada jesu sticanje finansijske koristi, ali cilj, naravno, kao što znamo može da bude i krađa ličnih podataka, brojeva računa platih kartica i tako dalje.

Visoko tehnološki kriminal je posle terorizma možda i najveća pretnja globalnoj bezbednosti i zato se sa tehnološkim razvojem moraju paralelno unapređivati i tražiti novi načini zaštite i zajednički odgovor na te probleme.

Navešću još jedan primer napada od pre dve godine kada je jedan hakerski napad blokirao oko 200 hiljada računara širom sveta. Taj napad u Srbiji nije ugrozio kritičnu infrastrukturu, prijavljeno je nekoliko pojedinačnih slučajeva, ali je važno da istaknem navodeći ovaj primer, da su nadležne službe odmah upozorile građane i institucije koje mere treba da preduzmu kako bi povećali zaštitu svojih računara i informacionih sistema.

Izmenama i dopunama zakona o kojem diskutujemo definisani su precizno incidenti koji treba da se prijave, a koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti.

Određena je, takođe i obaveza informacionih sistema od posebnog značaja, da dostavljaju statističke podatke o incidentima koji mogu da utiču na narušavanje informacione bezbednosti.

Uspostavljanje jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima, značajno je unapređen u odnosu na važeći zakon. Ovo rešenje doprinosi efikasnosti samog prijavljivanja incidenta i što je još važnije, o potpunoj informisanosti svih relevantnih učesnika koji će intenzivnije sarađivati sa svim operatorima IKT sistema od posebnog značaja u smislu podrške, preporuka i davanju saveta za zaštitu. O tome je govorio i ministar Đorđević u uvodnom obrazloženju.

Dakle, uprkos globalnim pretnjama i rizicima od sajber napada, Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti prošle godine bila na 10 mestu, na listi od 69 zemalja, koje je utvrdila E-Governance Academy. Tu poziciju Srbija je zauzela, pre svega, zahvaljujućim visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u toj oblasti i zaštitu ključnih servisa.

Usvajanjem izmena Zakona o informacionoj bezbednosti potpuno se usklađujemo i sa evropskom Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti i unapređuju se, kao što sam već rekla, postojeći mehanizmi u definisanju mera zaštite od bezbednosnih rizika u informacionim sistemima.

Čitajući izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti, vrlo je jasno da smo kao država svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju. Dakle, spremni za sve izazove koje donosi budućnost kada govorimo o informacionoj bezbednosti.

Za kraj ovog prvog obraćanja, poslanička grupa SDPS podržaće i ovaj, ali i ostale zakone na dnevnom redu ove sednice. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Posle rasprave o izveštajima Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja u julu, danas je pred nama izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Meni je zanimljiva simbolika da baš danas na svetski Dan starih osoba razmatramo izveštaj Poverenice, imajući u vidu činjenicu da je u izveštajnom periodu diskriminacija na osnovu starosne dobi, po broju prijavljenih slučajeva, na drugom mestu. Dakle, od 1.407 pritužbi, 16,5% odnosilo se na diskriminaciju starih. Simbolika tako nije dovoljno, već je neophodno da zajednički radimo još više i snažnije zato što posao zaštite i unapređenja ravnopravnosti, jednakosti nikada ne prestaje.

Izveštaj o radu Poverenice za ravnopravnost pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Kancelarije Poverenice u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti u kojem se, takođe, ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.

Izveštaj Poverenice, kao uostalom i rad ostalih nezavisnih regulatornih tela i institucija, za SDP ima poseban značaj. Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ravnopravnost, jednakost i solidarnost za SDPS su, ne samo programsko, već i vrednosno, i to trajno opredeljenje.

Ovaj, kao i prethodni izveštaj, daje ocenu stanja društva, državne uprave, javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene, izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

Sa druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je i namera, a jasna je i volja da se nadalje jačaju nezavisne institucije, dakle, u narednom periodu.

Zaključci sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor i unapređivanje u svim oblastima, analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnijeg i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.

Nezavisna regulatorna tela, kao što često to ponavljam, institucije uspostavili smo pre gotovo deceniju i po kako bi kontrolisali sprovođenje zakona u pojedinim oblastima, odnosno štitili i unapređivali poštovanje sloboda i prava građana u postupanju organa javne vlasti. Mi smo saveznici u tom poslu. Izabrali smo Poverenicu da u naše ime obavlja izuzetno važan i odgovoran i nimalo lak posao i time je i naša odgovornost kao narodnih poslanika daleko veća. Koristeći svoju kontrolnu ulogu i funkciju, mi smo ti koji treba pomno da pratimo da li i u kojoj meri Vlada i svi ostali primenjuju preporuke i sprovode zaključke koje ćemo danas, verujem, i usvojiti, kako bismo nadalje, kao što sam rekla i važno je da ponovim još nekoliko puta, jačali i unapređivali demokratiju i vladavinu prava, jer za izgradnju građanskog društva nema ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema, i to na delu, a ne samo deklarativno.

Pažljivo sam, Poverenice, čitala vaš izveštaj. On je sveobuhvatan i daje ne samo presek stanja, već i preporuke o tome šta izvršna, ali i zakonodavna vlast treba da preduzmu kako bih se unapredila ravnopravnost, zaštita i poštovanje ljudskih prava i to naravno svako u okviru svojih ovlašćenja.

Kvalitet izveštaja ukazuje na ozbiljan i posvećen rad institucije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u ostvarivanju ljudskih prava. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni i u tom smislu Vlada ni na koji način ne sme da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršenju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.

Nadzor na nezavisnim telima imamo mi. Mi smo vas birali, kako što sam već napomenula, da u naše ime obavljate taj izuzetno složen i odgovoran posao. Dakle, mi smo dužni, a na to nas dodatno obavezuju ovi zaključci koje ćemo usvojiti, da pratimo da dužnom pažnjom rad izvršnih organa i da sa vama uspostavimo još bližu saradnju kako bismo i unapred i blagovremeno mogli da reagujemo.

Analizirajući izveštaj čini mi se da je neophodno ojačati tu vrstu saradnje i dodatno unaprediti komunikaciju Kancelarije Poverenice sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima i da probamo da primenimo jedan proaktivni pristup u rešavanju problema i unapređivanju ravnopravnosti svih građana i građanki u Srbiji.

Čini mi se da u pojedinim segmentima koji se tiču inicijativa i mišljenja koje vaša Kancelarija daje na predloge zakona, nekako se iz izveštaja vidi taj u ovom trenutku reaktivan pristup. Verujem da u vreme kada je to bilo aktuelno da ste vi proaktivno delovali, ali danas mi kao zakonodavno telo, kada to čitamo u izveštaju, za nas je to danas samo jedna konstatacija i u tom smislu reaktivan pristup.

Možda smo da smo bili upućeni u sve ono što nije uvaženo, kao preporuka vaše Kancelarije, da smo kao narodni poslanici bili upućeni u sve te detalje, možda smo mogli zajednički da u razgovoru sa ministrima prilikom donošenja zakona o kojima smo razgovarali u ovom visokom Domu možda smo mogli nešto zajednički da dodatno unapredimo ili ubrzamo usvajanje nekih izuzetno važnih preporuka koje, eto su prošle tako čak i nezapaženo.

Za neke od njih sam, moram vam priznati, saznala tek čitajući izveštaj i u tom smislu još jednom apelujem na Kancelariju da bi bilo dobro da ojačamo u budućem periodu tu saradnju zakonodavnog tela i Kancelarije. Možda ćemo moći još više i još bolje da uradimo na unapređivanju jednakosti i ravnopravnosti i uopšte vladavine prava i demokratije u društvu.

Dakle, nema potrebe da sada objašnjavam šta je sve uočeno u izveštaju, da se propisana procedura u pogledu pribavljanja mišljenja svih nadležnih organa i učešća u javnosti nije baš sprovodila dosledno, što onda kasnije je moglo dovesti i do usvajanja propisa koji međusobno nisu usklađeni i sa tim u vezi treba voditi računa da na taj način ne zbunjujemo dodatno građane jer u nekom trenutku moraćemo da promenimo i prilagodimo kada nas praksa nauči da su neki propisi neprimenjivi moraćemo da ih menjamo.

Zato mislim da je tu i taj odnos prema inicijativama i mišljenjima na predloge zakona Poverenika jedan od pokazatelja i položaja institucije poverenika, ali nekad i odnosa zakonodavne i izvršne vlasti prema problemima sa kojima se suočavaju građani u ostvarivanju svojih prava.

U tom smislu, ponavljam još jednom, neophodno je i bilo bi korisno da intenziviramo zajedničke aktivnosti jer namera da unapređujemo ubuduće jednakost i ravnopravnost i demokratiju i vladavinu prava i ljudska prava u Srbiji nije sporno.

Dakle, to blagovremeno upoznavanje Narodne skupštine i zakonodavne vlasti sa inicijativama mogu višestruko da budu od koristi, da se ne samo uoče problemi sa kojima se građani suočavaju, već da se blagovremeno za njih pronađu rešenja. Proaktivnim pristupom i bližom saradnjom mi možemo da eliminišemo neki problem dok je on još na nivou desetak pritužbi godišnje. Bolje je nego da čekamo da broj pritužbi na neki problem naraste na 300,400 ili više pa da ga onda rešavamo, jer će svakako biti teže rešiti to pitanje, kao što je danas mnogo teže rešavati npr. problem nasilja u školama. Tu govorimo o mladim ljudima koji će vaspitati nove generacije. Danas je teže rešavati taj problem nego da smo počeli da ga rešavamo npr. pre 20 godina. Ne kažem da nismo, ali jedan preventivni pristup je važno unaprediti u rešavanju onih ključnih probleme jer skup nadležnosti kojima raspolaže Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dovoljan je da, ukoliko se upotrebljavaju na odgovarajući način, da naprave bitan pomak u zaštiti prava građana, sprečavaju diskriminacije i unapređenju rada javne uprave.

Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje i ostvarivanje zaštite ravnopravnosti. O pojedinim segmentima iz izveštaja detaljnije ću govoriti, kao i moje kolege iz SDPS, u nastavku rasprave. Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Htela bih još samo jednom da ponovim da je u radu nezavisnih tela izvesnost izuzetno važna, važno je da institucija radi u korist građana i države i u skladu sa zakonom, jer samo na taj način moguće je unapređivati instituciju Poverenika i zadobiti poverenje građana. Nezavisne institucije ne treba da služe vlasti, one treba da budu korektiv te iste vlasti, ne kritizeri, već ozbiljni kritičari svega onoga što u društvu može dodatno da se unapređuje.

Kandidat koji će, ja sam u to uverena, dobiti našu podršku i kojeg će Skupština izabrati u danu za glasanje nije političar. Ja mislim da je to važno da se kaže, ne zato što treba da bude apolitičan, kao misleće biće, nemoguće je da bude apolitičan, ali je važno napomenuti i naglasiti da nije političar, da se nikada nije bavio politikom, već je celu karijeru proveo kao profesionalac, u Prekršajnom sudu, i sa tog mesta, takođe je jako važno napomenuti, blisko sarađivao sa Poverenikom i kancelarijom Poverenika u prethodnom periodu, i to ne samo u postupcima pred Prekršajnim sudom koje je pokretao sada već bivši poverenik, već je zajedno sa predstavnicima institucije Poverenika na međunarodnim konferencijama predstavljao državu Srbiju i zastupao stavove kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti i pravu javnosti da ima sve informacije o radu državnih organa, na jedan potpuno autentičan i nezavistan način, kakav može da ima neko ko je ceo svoj radni vek proveo u sudijskom poslu.

Nezavisne institucije, i to da ponovim, zavise od autoriteta onoga ko ih vodi i verujem da će Milan Marinović svojim nepristrasnim radom, koristeći upravo svoje dosadašnje sudijsko iskustvo, biti stvarni Zaštitnik građana koji će dosledno sprovoditi zakone iz svoje nadležnosti.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za Poverenika i dati punu podršku njegovom budućem radu. Hvala.