Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, na samom početku želim da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije podržati u danu za glasanje predložene zaključke i time, zapravo, dati podršku i samim izveštajima o kojima danas raspravljamo.

Ja ću u svom izlaganju govoriti o Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, zato što je za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije borba protiv korupcije su suštinski važna i preduslov je stvaranja boljeg društva, društva jednakih šansi za sve, društva u kojima će građani moći u svakom trenutku da ostvare svoja prava, bez obzira na socijalni položaj.

Socijaldemokratska partija Srbije se i programski i vrednosno zalaže za doslednu borbu protiv korupcije i njenih uzroka, naravno.

Za mene lično, ali i za moje kolege iz Socijaldemokratske partije Srbije, dakle, poslanike kao nosioce direktnog suvereniteta građana, važno je da u ovakvim raspravama ne samo ponavljamo i iščitavamo u samom plenumu ono što već piše u izveštaju, već da ovo vreme iskoristimo da vidimo kako najbolje u budućem periodu zajednički možemo da se izborimo sa korupcijom, na koji način da unapredimo i zakonske i zakonodavne okvire i da ojačamo institucije, jer razni parametri određuju kvalitet društva. Jedno od njih je svakako korupcija i spremnost da se sa korupcijom izborimo.

Jedan od, takođe, bitnijih parametara su i protekli izbori na kojima je narod vrlo jasno prepoznao i dao podršku i izabrao nas da se još žešće upustimo u borbu za ostvarenje njihovih prava, a jedno od najvažnijih prava građana jeste upravo to da imaju snažne institucije u kojima mogu da ostvare svoja prava, da imaju osećaj da institucije stoje iza njih, da ih štite, jer ako se ne olakša građanima put za ostvarivanje neke potrebe, tada se ni korupcija ne može iskoreniti i borba protiv korupcije u tom slučaju teško da može da bude efikasna.

Jedino unapređivanje i sveobuhvatno sazrevanje i jačanje institucija upravo stvara to olakšanje i jeste put ka smanjenju korupcije, jer građanin koji može da ostvari svoja građanska prava legalno nema potrebu nikoga da korumpira.

Za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije to je, uz nezavisno pravosuđe, jedan od sigurnih načina da se iskoreni korupcija i ljudi žive normalno, da Srbija postane snažna, demokratska, građanska država sa punopravnim članstvom u EU.

Dakle, samo sa jakim institucijama građani naše zemlje mogu biti jednaki pred zakonom, mogu da razvijaju svoja preduzeća, da pristojno i dostojanstveno žive od svog vrednog rada, bez obzira na političku, nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost.

Kao što vidite, neću se baviti visokom korupcijom zato što nama u SDPS ljudi su preči od velikih reči. Visokom korupcijom treba da se bave nadležne službe i institucije u ovoj zemlji čiji je to posao. Mi se bavimo malim čovekom, da konačno uredimo društvo tako da on postane veliki pred institucijama i da stvorimo upravo taj osećaj da zna da prepoznajemo i osećamo potrebe građana i da njihov život unapređujemo iz dana u dan. Zbog toga su nam i dali podršku.

Jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije je, takođe, izuzetno važno, kao i stvaranje registra slučajeva korupcije i periodično javno objavljivanje imena svih počinilaca.

Agencija za borbu protiv korupcije treba nezavisno da nastavi svoj rad, kao i do sada, ali treba i da na raspolaganju ima dovoljno kadrova i, naravno, materijalnih mogućnosti za to.

Jedna od nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije jeste i istraživanje, praćenje i analiza podataka o stanju korupcije.

Moja koleginica je govorila o poslednjem istraživanju o percepciji građana o korupciji u Srbiji. Vidi se da građani Srbije, njih oko 84% smatra da korupcija u velikoj meri utiče na naše društvo u celini.

Za građane Srbije jasno je to istraživanje pokazalo, korupcija ostaje jedan od tri najveća problema sa kojima se suočavaju, pored niskih plata i nezaposlenosti, ali je takođe jako važno napomenuti da je, prema istraživanju, najbolju ocenu za borbu protiv korupcije dobila upravo Vlada Srbije. Građani su Vladi dali ocenu 2,4 od 5, slično kao i policiji. To ne čudi, budući da je borba protiv korupcije godinama prioritet vlasti u Srbiji. Ipak, da nas to ne uljuljka, novi indeks percepcije korupcije pokazuje da je ona i dalje na izuzetno visokom nivou.

Ono što je meni skrenulo pažnju u izveštaju jeste deo koji se tiče modela lokalnog antikorupcijskog plana. Dakle, u skladu sa obavezom iz akcionog plana za Poglavlje 23, Agencija je izradila model antikorupcijskog plana i metodologiju za praćenje i izveštavanje o primeni lokalnog antikorupcijskog plana.

Od kada je predstavljen model 2017. godine, ako se ne varam, prvi put, pa do 16. decembra 2019. godine, kada su poslednji put jedinice lokalne samouprave izvestile agencije o ovom procesu, lokalni antikorupcijski plan usvojila su 102 grada i opštine. Dakle, to je 70% od ukupno 145 jedinica lokalne samouprave.

Sada neću navoditi koliko je od tog broja izradilo plan potpuno usaglašen sa modelom, koliko delimično usaglašen, a koliko po formi i sadržaju, apsolutno nema nikakve dodirne tačke sa onim što je model.

Naravno, neću jer ne znam. Da znam, vrlo bih volela da imenujem te opštine koje uopšte nisu izradile lokalni antikorupcijski plan niti postupile po onome na šta su dužne, ako dobro razumemo. Za otvaranje Poglavlja 23. izuzetno važan jeste upravo model lokalni antikorupcijski plan.

Mene zanima, koje opštine ili da sad olakšamo, možda nema ni dovoljno vremena, da ih sada sve nabrajamo, da nam objasnite zašto sve opštine u Srbiji nisu od 2017. godine, pa do današnjeg dana, ispunile svoju obavezu u skladu sa obavezama iz Akcionog plana i da možda dam predlog da u narednom nekom periodu, ukoliko lokalne samouprave ne urade ono što im jeste posao, kako bi se što uspešnije i efikasnije borili sa korupcijom i sveli je na onaj nivo da građani mogu da osete boljitak i napredak kvaliteta svojih života? Ja vas molim da se ubuduće obratite nama kao nosiocima, opet ponavljam, suvereniteta građana i nadležnim odborima Skupštine Srbije, pa da vidimo kako taj problem možemo zajednički da rešimo i da eventualno zatražimo i od Ministarstva za lokalnu upravu da nam pomogne u tom procesu da lokalne samouprave urade ono što im jeste posao.

Ja bih ovde završila. Samo za kraj da dam jedan kratak zaključak ovoga o čemu sam zapravo govorila. Korupcija jeste otrov svakog društva. Stara je koliko je i samo društvo. U teoriji postoji mnogo različitih i zanimljivih teorijskih objašnjenja korupcije i njenih uzroka. Čini mi se da ni jedna ne može sama za sebe da objasni fenomen korupcije u potpunosti, ali uočila sam da bar deo problema korupcije može biti objašnjen gotovo svakom teorijom koja je o korupciji izvedena.

U svakom slučaju, kada govorimo o korupciji možemo da zaključimo i to da koliko god društvene nauke proučavale čoveka i njegove socijalne i interpersonalne odnose večita tajna ostaje pitanje zašto se čovek ponaša u određenim situacijama sebično i pohlepno, što zapravo i jesu neke od osnovnih karakteristika korupcije, a povezano sa tim svakako jesu i pitanja šta i kako tačno mi možemo da uradimo na planu lečenja od tih večitih bolesti.

Dakle, da kao društvo nađemo lek za sebičnost, pohlepu, nemoral, a onda ćemo se samim tim izboriti ili bar naći još bolji način da se izborimo sa korupcijom. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mandatarko i kandidati za ministre u Vladi, slušala sam pažljivo ekspoze Ane Brnabić i kao narodni poslanik SDPS želim da kažem na početku svog izlaganja da je plan koji ste, mandatarko, obrazložili, najbolja potvrda da je SDPS donela ispravnu odluku kada je preuzela odgovornost da zajedno sa našim koalicionim partnerom posvećeno i marljivo radimo da doprinesemo napretku našeg društva i da se uhvatimo u koštac sa mnogobrojnim problemima koje nam svakodnevnica donosi i to ne samo lokalno i regionalno, već i globalno i to su problemi sa kojima se suočava planetarno moderno društvo i naravno mnogo razvijenije zemlje sveta.

Srbija je mala zemlja i njena snaga leži u zajedništvu, različitostima i uzajamnom poštovanju i uvažavanju, što ova Vlada svakako prepoznaje i zato nema razloga da nam postavljeni ciljevi ostanu ne ostvareni. Mi iz SDPS predano ćemo raditi da se planovi buduće Vlade što bolje i brže realizuju i na samom početku želim da dam punu podršku vašem budućem radu.

Kao što znamo, Vlada je produžena ruka građana koji su je birali da zastupa njihova prava i interese u državnim institucijama i to u njihovo ime rade najbolji. I pored teškoća sa kojima se prethodna Vlada suočavala u proteklom periodu, narod ume da prepozna. Građani su uz mnogo razumevanja uvideli i trud i rad i zalaganje i zato su na poslednjim izborima ukazali ponovno poverenje našoj koaliciji da formira i ovu Vladu.

To obavezuje ne samo vas, dakle, ne samo Vladu, već i nas narodne poslanike da u narednom periodu budemo još efikasniji, odgovorniji i posvećeniji u svom radu i da zajednički kroz zakonodavnu aktivnost, ali i kroz kontrolnu funkciju parlamenta, zajednički ostvarimo još bolje rezultate.

Stičući ponovno poverenje građana, slušajući građane i prepoznajući njihove potrebe, mandatarka je odlučila da u sastav nove Vlade uvede i nove ljude, da formira nova ministarstva, zadrži proverene kadrove, kako bi se kvalitet rada Vlade podigao na još viši nivo.

Predložene izmene i promene u sastavu Vlade u skladu su i sa potrebama društva. Nova Vlada podiže lestvicu odgovornosti prema građanima i verujem da će im biti još bliža i da će njen rad biti dodatno unapređen odličnim kadrovskim rešenjima.

Izborom vanstranačke ličnosti i to u najvažniji resor privrede Vlada pokazuje i zrelost i odlučnost, ali i spremnost da na ministarske, odnosno ključne pozicije u Vladi dovede ljude od struke.

I pored teškoća sa kojima se ova Vlada susretala u prethodnom periodu, ona je, i to je činjenica, ostvarivala sve bolje i bolje rezultate. U nekim oblastima, napredovali smo i mnogo brže nego mnogo bogatije i razvijenije zemlje Evrope. Izbor novih ministara je još jedan odlučan korak da se unapredi i obezbedi građanima Srbije očekivani kvalitet života kako bi se životni standard naših građana što više i što brže približio evropskom standardu.

Gledajući i na globalnom nivou i to sa kakvim se problemima suočavaju druge zemlje sveta mi smo uspeli da sačuvamo i ekonomsku i monetarnu stabilnost, da poboljšamo uslove i za rad zdravstvenih radnika koji su nažalost najviše bili pogođeni u prethodnom periodu usled Kovida 19, Vlada je odlučnim merama uspela da pandemiju zadrži u nekim okvirima koji su daleko manji nego i u regionu i u nekim zemljama EU, da ne pominjem SAD i neke druge zemlje i razmere pandemije u njima.

Snaga prethodne, a nadamo se i ove buduće Vlade leži u tome što nije i neće posustati ni odustati da sačuva svoje građane donošenjem odluka koje su nekada i nepopularne, ali koje sasvim sigurno donose dobre rezultate. Zato ne treba sumnjati da će u svom daljem radu ova Vlada znati da proceni i odlučno prenebregne sve izazove i poteškoće.

Svi znamo sa kakvim se problemima i izazovima Vlada do sada suočavala i kako se odlučno borila i bori da sačuva i integritet i suverenitet naše države i ne treba sumnjati u kontinuitet njenog rada i na tom polju. Prethodna je vrlo dobro razumela, a verujem da će i ova nastaviti ubrzano put ka članstvu u EU.

Znam da će ova Vlada umeti da prepozna i rad i želje i trud svih nas i da ćemo zajedničkim snagama oplemeniti život naših sugrađana.

Ja bih se na kraju svog izlaganja zahvalila svim građanima Srbije koji su nam ukazali poverenje još jednim mandatom i verujem da će i oni biti u još većoj meri deo pokretačke snage društva u celini i budućeg napretka Srbije i verujem da građani prepoznaju u kojoj meri im je program buduće Vlade blizak i da samo uz njihovu svesrdnu pomoć možemo očekivati napredak u svakoj oblasti.

Ne bih želela posebno i pojedinačno da se osvrćem na rad nekih ministarstava u proteklom periodu, jer verujem da Vlada samo kao celina može biti prepoznata i može delovati još efikasnije, što će joj naravno dati novi kapacitet i novi entuzijazam za dalji rad.

Na samom kraju, hoću još jednom da poželim sreću i uspeh u daljem radu i budućim članovima Vlade i vama premijerko Brnabić.

Hvala.

Hvala predsedavajući.

Cilj zakona o kojima danas razgovaramo je da se omogući overa potpisa birača izbornim listama političkih stranaka koje žele da podrže na lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima. Dakle, overa potpisa i u opštinskim i u gradskim upravama. To su naime propisi koji uvažavaju novu realnost u kojoj je neophodno dodatno zaštiti zdravlje i sigurnost građana u uslovima borbe protiv Kovida – 19. To su samo neki u nizu onih propisa koje smo već izmenili i doneli radi unapređivanja izbornog procesa, što je bio i rezultat demokratskog razgovora i dijaloga političkih partija tokom prošlog leta, jeseni i početkom zime, uz posredstvo i evro parlamentaraca.

Međutim, u tom kontekstu je važno da sagledamo činjenicu da nijedan propis nije dovoljno dobar onima kojima je cilj nasilje. Dakle, ono sa čime su se narodni poslanici danas suočili dolazeći na posao, je čisto ogoljeno i neskriveno nasilje. To nije politika, to nije politički program, to nije ideja. To je nasilje koje mora biti apsolutno osuđeno od celokupnog društva, od svih onih koji uvažavaju, vrednuju slobodu, pravo, pravdu i demokratiju.

Stav SDPS je apsolutno jasan i nedvosmislen, nijedna vrsta nasilja bez obzira od koga dolazi, ka kome je upućeno nije prihvatljivo. Izbori su jedino mesto na kome se odmeravaju političke snage i snaga ideja koje nude političke partije koje učestvuju na izborima i kojima onda građani samo na izborima daju poverenje i glas. Politička borba se vodi isključivo u parlamentu, a ne na ulici.

Sutra je Dan pobede nad fašizmom. Srbija je u borbi za slobodu platila izuzetno visoku cenu tokom Drugog svetskog rata. Sloboda ne podrazumeva da svako može da radi šta mu padne na pamet. Sloboda da bi se živela u svom punom kapacitetu podrazumeva i neka pravila i neka prava i obaveze. Sloboda nije bezakonje. Sloboda pojedinca ograničena je slobodama i pravima drugih ljudi. Legitimno je da drugačije mislite, legitimno je da u političkoj borbi koriste sva sredstva kojih možete da se setite, pod uslovom da to ni na koji način ne ugrožava slobodu i prava drugih ljudi.

Nasilje nije sloboda, niti može do slobode da dovede. Divljaštvo nije legitimna politička borba. Sloboda je poštovanje prava na drugačije mišljenje, poštovanje pravila, poštovanje zakona, poštovanje sopstvene države i naroda.

Ovde, nažalost, imamo na delu ugrožavanje osnovnih ljudskih prava pojedinaca i demokratskih vrednosti i sprečavanje civilizacijskog napretka Srbije i celog našeg društva. I danas je neophodno da iz ovog doma, sa ovog mesta pošaljemo više nego jasnu poruku da to u Srbiji nikada neće proći.

Nasilje i racionalnost, individualne i lične frustracije zbog osećaja nemoći i niže vrednosti uvek su rezultat nezadovoljene potrebe za ličnom važnošću i značajem.

Hoćeš da menjaš Srbiju? Počni od sebe. Ne radi drugome ono što ne želiš sebi. Toliko je jednostavno. Živi ideju koju zastupaš. Budi ona promena koju želiš da vidiš u svetu i oko sebe.

Građani su danas videli i znaju najbolje da procene i da ocene čega je današnje ponašanje ispred parlamenta bilo primer.

Srbija nikada neće biti zemlja nasilja, već uređeno društvo u kome će se poštovati zakoni i pravila i u kome će se jedino na izborima odlučivati ko će biti legitimni predstavnici građana u parlamentu i u institucijama sistema. Hvala.

Hvala.

Predsednice Vlade i uvaženi ministri, ja ću u skladu sa preostalim vremenom iskoristiti ovu priliku da postavim jedno pitanje i vama, a i svim kolegama u sali. To je utisak i lični, ako hoćete, koji se nameće nakon dvodnevne rasprave ovde u parlamentu, ali i ponašanja pojedinaca ili dela javnosti za ovih 45 dana, koliko traje vanredno stanje.

Ja se pitam da li je moguće i da li ste čuli da je u nekoj državi u svetu, u ovom trenutku kada je ceo svet stao gotovo u istom trenutku, kada je ceo svet suočen sa virusom o kome ni dan danas ne znamo gotovo ništa? Znamo da se širi okolo i ubija ljude. To je jedino pouzdano što u ovom trenutku možemo da tvrdimo o tom virusu. Da li je moguće da i u tom trenutku, dakle, kada je ceo svet suočen sa pandemijom, ovaj virus nije usmeren protiv Srbije, nije usmeren ni protiv jedne političke stranke, nije usmeren ni protiv vlasti ni protiv opozicije, on ne bira ni državu, ni pol, ni veru, ni političku pripadnost, ništa?

Da li je moguće da je i u takvoj jednoj situaciji, mi ne možemo da budemo jedinstveni, da zajednički odgovorimo na sve izazove koje virus nosi? Mi ćemo morati da naučimo da živimo sa virusom. Dakle, svet više neće biti isti kao pre pojave Kovida – 19. Da li je moguće da ovo sada nije trenutak u kom će svako od nas da se preispita i da odluči da li želi da nastavi sa sitničavošću, sa zlonamernim komentarima, sa kritizerstvom, politikanstvom, umesto da pomogne svojoj državi?

Da li ste čuli da je u ovoj situaciji ijedna opozicija u svetu, opozicija svom narodu, ne opozicija vlasti, opozicija vlasti je poželjna, kao i svaka konstruktivna kritika? Ovde govorimo o opoziciji sopstvenom narodu, opozicija državi, ugroženi su životi građana. Vlada je uradila sve što je mogla da se sačuvaju životi građana, da se sačuva i ako je moguće dodatno ojača zdravstveni sistem koji mora da primi sve te udare na sebe. Ja vas molim, kolege samo malo.

Došla sam da kažem da Srbija ima spreman plan za posle ove krize, kako medicinski za eventualno drugi talas epidemije, tako i ekonomski. Da nam je jedan i drugi plan svakako među boljima na svetu. Borićemo se dalje, guraćemo zajedno.

Došla sam da kažem građanima Republike Srbije da znam da nismo bezgrešni, ali da smo se borili najbolje što smo mogli, da smo dali sve od sebe i da smo radili noć i dan. Rezultati to svakako pokazuju, ali nema opuštanja dok ne dođe vreme da proglasimo pobedu. Samo poštovani građani Republike Srbije slušajmo se, budimo solidarni, guramo dalje i sigurna sam da ćemo uskoro i moći da kažemo da je ovome došao kraj i da nastavimo dalje. Hvala vam.

Evo, samo još dve rečenice, molim vas.

Dakle, da li je moguće da nema konstruktivnog predloga, uostalom organizovan je i sastanak sa predstavnicima političkih partija? Ja nisam čula, možda sam propustila, da li je neko od onih koji danas nemaju nijednu jedinu reč podrške, čak ni za to što naši građani nisu bili suočeni sa nestašicama osnovnih životnih namernica?
Vlada je učinila sve, ne samo da obezbedi redovno snabdevanje nego i da pokrene proizvodnju svih onih deficitarnih proizvoda kako ne bismo morali da zavisimo od drugih i to ne samo kada je u pitanju proizvodnja životnih namernica, nego i proizvodnja zdravstvene opreme, lekova itd.
Molim vas, ako imate primer da mi kažete u kojoj državi je opozicija, opozicija narodu, ne vlasti nego sopstvenom narodu i u kojoj zemlji postoji neodgovorna pojava da se građani pozivaju da svesno krše propisane mere kako bi očuvali sopstveno zdravlje?

Obećanja o donošenju zakona o poreklu imovine slušamo već više od dve decenije. Dobro je što je konačno pred narodnim poslanicima, i to ne samo kao dopuna, već postojećim zakonskim aktima koji regulišu tu oblast i do sada, nego donosimo poseban zakon koji utvrđuje pitanja porekla imovine i propisuje poseban porez.

Želim odmah da kažem, jer je u javnosti bilo dosta polemike i kritika da će ovaj zakon biti selektivan i da će se primenjivati na politički nepodobne i na političke protivnike, apsolutno ta vrsta zamerke ne stoji. Zakon o poreklu imovine o kojem danas raspravljamo odnosi se apsolutno na sve poreske obveznike, na sve građane Srbije koji plaćaju porez. Nije selektivan, godinama, tačnije decenijama unazad slušamo o ovom zakonu kao o pravnom aktu koji je pod znacima navoda u završnoj fazi, ali nažalost do danas nikada ranije nije došao u Skupštinu, niti se našao u skupštinskoj proceduri, ni pred narodnim poslanicima.

Svako dakle, ko se obogatio nakon 2007. godine i to na nezakonit način uvećao svoju imovinu moraće da dokaže poreklo, odnosno način sticanja imovine, dok će teret, odnosno odgovornost za dokazivanje uvećanja imovine pasti na poresku upravu.

Bilo je takođe i polemika u javnosti o tome da li je trebalo doneti poseban zakon i rešiti to pitanje ili unaprediti postojeći Zakon o poreskom postupku. Trebalo je doneti poseban zakon zato što nam je kao društvu neophodna nulta tolerancija za korupciju. Verujem da će ovaj zakon biti jedan korak napred u borbi protiv korupcije. Neću pominjati posebno sve one članove i tačke i sva predviđena unapređenja i već postojećih akata koji će se takođe primenjivati uz ovaj zakon, o tome su govorile i moje kolege. Bez sumnje ovaj zakon nam je bio više nego potreban i SDPS će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Kao ovlašćeni u ovom prvom javljanju biću vrlo kratka.

Želim samo još jednom da ponovim da današnjim izborom dva člana Regulatornog tela za elektronske medije, vladajuća koalicija još jednom vrlo jasno pokazuje svoju spremnost i rešenost da odgovorno ono što je do nje uradi kada je reč o unapređivanju izbornih uslova, ne samo zakona koji se tiču izbora, nego da izađe u susret onome što jeste bila glavna zamerka, a to je rad REM i nedostajući članovi, to smo uradili na jednoj od proteklih sednica. Ova dva člana koja danas biramo jesu kandidati nakon što su dva člana na lični zahtev podneli ostavke na to mesto. To je bio jedan od zahteva tokom razgovora međustranačkog razgovora uz posredovanje evroparlamentaraca.

Jako je važno da ponovimo i prepoznao spremnost i odgovornost parlamentarne većine da se i rad REM unapredi u smislu izbora svih članova.

Važno je, takođe, napomenuti zbog javnosti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, čak i kada ih je bilo šest. Naravno da je bolje da takvo nezavisno telo radi u punom sastavu. Završetkom tog procesa to je u potpunosti i omogućeno, a to da li će REM raditi bolje svoj posao zavisi isključivo od članova REM, zakon o njihovim nadležnostima i onome šta im je posao je vrlo jasan. Na njima je da u potpunosti poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Ono što jesu možda objektivne nemogućnosti koje zakon nije prepoznao biće rešene u nekom narednom sazivu, budući da je nova medijska strategija usvojena, što praktično znači da će novi saziv vrlo brzo menjati i set medijskih zakona kako bi medijski zakoni bili u potpunosti usklađeni i sa novom medijskom strategijom.

I medijska strategija, i izmene i dopune Zakona o medijima su takođe još jedan pokazatelj brzine medijskih reformi budući da smo 2014. godine, doneli zakone iz oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađene sa standardima EU. Nova strategija je samo još jedan prostor i mogućnost da se i ti zakoni unaprede uvažavajući sve ono što je praksa pokazala kao realan prostor za boljitak u skladu sa razvojem te oblasti, ali i razvojem uopšte.

Na ovo mesto ću još jednom da ponovim i da se nadovežem na kolegu koji je govorio pre mene. Reforma medijske sfere u Srbiji od 2000. godine tekla je sporo i uz niz problema koji su pratili i izradu zakona i njegovu primenu vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo, ne samo da bismo pokazali razliku u odnosu na to prošlo vreme, već i zato što je poznato da mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem. Ne, REM je problem od samog svog nastanka. Dakle, na delu je bila jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a potpuno u interesu javnosti.

Podsetiću još jednom, to često ponavljam i u plenumu, ali i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje čiji sam član, da je Zakon o radiodifuziji, kojim je praktično uvedeno nezavisno regulatorno telo u oblasti radiodifuzije usvojen još 2002. godine, da je do 2009. godine menjan četiri puta i da je praktično Republička radiodifuzna agencija tada, a danas regulator elektronskih medija, faktički je počeo sa radom tokom 2005. godine, nakon dve izmene zakona. Dakle, nedostatak odgovarajuće zakonske regulative omogućio je i političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine, počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru Republičke radiodifuzne agencije.

Mnogo smo kasnili u procesu evrointegracija u oblasti medija. Tome u prilog govori i podatak da je tek 2010. godine, u junu, usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama u skladu sa Regulativom EU iz 2002. godine. Treba li još nešto reći o tome, dakle, sa osam godina zakašnjenja?

Kao što rekoh, na članovima REM je da potpuno nezavisno i u skladu sa najboljim interesom javnosti i svojim profesionalnim spremnostima i umećima najbolje rade povereni posao.

Mi smo juče usvojili i Finansijski plan i Izveštaj za rad regulatornog tela. Dakle, svi apsolutno uslovi koji su bili zakonski, zakonska obaveza naša, su tu. Na REM je da pokaže spremnost sa svoje strane i, budući da smo kao što rekoh usvojili Finansijski plan i Izveštaj rada Regulatora za elektronske medije, još jednom ću samo da ukažem na, takođe, jednu činjenicu koja ne ide u prilog načinu na koji je REM do sada radio.

Članovi Saveta REM, ne samo jedna članica, žena iza koje se kriju ostali članovi, već i predsednik Saveta regulatora mora da komunicira više sa građanima i sa javnošću i da objasni šta je ono što jesu nadležnosti regulatora, šta nisu, šta može i mora da se uradi kako bi onda mogli zajednički da unapređujemo i zakonsku regulativu.

Dakle, članovi REM moraju da komuniciraju više sa građanima i da javnosti objašnjavaju ono što im javnost zamera kao nedovoljno dobar način rada.

Imam još vremena kao ovlašćena, ali mislim da je za početak dovoljno. Tokom načelne rasprave govoriću još o radu REM i izboru dva člana. Od četiri kandidata izabraćemo dva, tako da bi za ovo prvo javljanje, izlaganje bilo toliko. Zahvaljujem.

Hvala.

Pažljivo sam, drage kolege, slušala izlaganja i tokom prepodnevnog dela rasprave i zakon je vrlo jasan i precizan. Dakle, Zakon o elektronskim medijima dao je REM-u, kao nezavisnom regulatornom telu, izuzetno velika ovlašćenja. Naša uloga je da pratimo sprovođenje zakona i da pratimo rad regulatora u tom smislu.

Odgovornost za rad nezavisnog regulatornog tela je na samom regulatornom telu. Dakle, u svom radu, kako to zakon precizira, članovi REM-a ne zastupaju ničije interese, naročito ne partijske, političke, čak ni svojih predlagača, tako da je zakon tu potpuno jasan.

Ja se samo pitam, slušajući pojedina izlaganja pojedinih izlaganja pojedinih kolega, kako smo mi to tačno i kada doveli sebe u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti regulatornog tela? To moraju ubuduće da čine članovi REM. To nije naša nadležnost, čak i kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, sa ova dva člana koja ćemo danas da izaberemo, u potpunosti je ispoštovan dogovor tokom međustranačkog dijaloga uz posredstvo evropskih parlamentaraca o poboljšanju izbornih uslova.

Dakle, mi smo svoju nadležnost ispunili u skladu sa zakonom. Sproveli smo proceduru za izbor novih članova REM-a. To što neko učitava u taj izbor teorije zavere i ko stoji iza kog kandidata i zašto sada a ne juče, a do juče je bilo zašto ne odmah itd, prosto, ne stoje. Ali, ja to mogu da razumem.

Setila sam se slušajući izlaganja kako je to funkcionisalo i kako je to bilo na samom početku. Samo ću podsetiti kolege koje su i kada je formiran prvi Savet Radiodifuzne agencije, sedeli u Narodnoj skupštini. Samo ću vas podsetiti na koji način i šta je pratilo izbor prvog Saveta Radiodifuzne agencije tada.

Setite se da je kandidat, jedan od kandidata, da su falsifikovana njegova lična dokumenta, kako bi mogao da prođe i da bude izabran kao kandidat za člana RRA. Zbog toga su dva člana tog tela podnela ostavku. Setimo se 2009. godine, kada je jedna politička stranka tužila jednog člana REM-a zato što je blizak, odnosno bio kandidat jedne političke grupacije. Dakle, to su sve slučajevi koji mogu da zamagle i da stvaraju utisak da se tu nešto i dalje i dan danas dešava.

Dakle, ovlašćeni predlagači su jasno navedeni u zakonu. Ovlašćeni predlagači su ti koji predlažu kandidate. Nadležni odbor Skupštine Srbije sprovede proceduru, naravno, u skladu sa zakonom od početka do kraja. Svi narodni poslanici, odnosno članovi odbora imaju priliku da razgovaraju sa kandidatima. Sva učitavanja u plenumskoj sali i van tih sednica Odbora na kojima se razgovara o toj temi su čisto politikanstvo.

Na jednoj od proteklih sednica sam zamolila kolege da budemo ozbiljni kada govorimo o REM-u zato što je to tema koja zaokuplja veliku pažnju javnosti i vrlo je važno da budemo odgovorni i ozbiljni kada o tome govorimo.

Kada smo birali, na primer, podsetiću vas i na to, na jednoj od prošlih sednica nedostajuće članove REM-a, jedna koleginica, koja je pri tom i članica Odbora za kulturu i informisanje, izašla je u javnost sa tim da član Odbora, odnosno kandidat za člana REM-a čak i ne zna da je kandidat, nego je vladajuća većina ubacila čoveka u vatru, a da on to i ne zna. To su ozbiljni paušalni navodi koji zaista mogu da dovedu do dodatne konfuzije. Pri tom, to je čisto nepoznavanje procedure.

Jasno je da svaki kandidat svojeručnim potpisom mora da potvrdi saglasnost za kandidaturu, ali javnost to ne zna, a onda mi sebe dovedemo u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti naše, šta su nadležnosti REM-a itd, umesto da to prepustimo onima čiji je to posao.

Članovi REM-a su nezavisni u svom radu. Zakon je toliko bio precizan da je procedura i imenovanja i opoziva članova REM-a vrlo kompleksna.

Treba javnost da zna i to da o odlukama REM-a može da odluči samo sud. Javnost to ne zna zato što članovi REM-a nikada nisu našli za shodno da to objasne, nego su to prepustili nama, a ja se zapravo zaista pitam – kako smo mi to tačno i kada tačno sebe doveli u tu situaciju da mi preuzmemo nečiji posao i objašnjavamo šta je nadležnost REM-a?

Kao što sam rekla u raspravi na samom početku, mi smo usvojili Finansijski plan i Finansijski izveštaj, i to je prilika, dakle, izabrali pet novih članova REM-a, da konačno to telo počne da se ponaša u skladu sa onim što mu je u opisu posla, u skladu sa onim što im zakon propisuje.

S druge strane, sve ovo što smo čuli kao zamerke na rad REM-a, može sutra da nam pomogne kada na dnevni red nekog budućeg saziva Narodne skupštine budu došle izmene i dopune medijskih zakona, pa onda možemo REM-u da damo još i dodatna ovlašćenja, kao što je, na primer, mogućnost i da kažnjava emitere, pa će onda, možda, stvari biti jasnije. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Socijaldemokratska partija Srbije bez svake sumnje, apsolutno podržava sprečavanje svih zloupotreba stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu i nema nikakve dileme.

Naše pitanje je samo – da li je predloženo rešenje pravi način da se te zloupotrebe spreče? I iskazali smo bojazan da bi možda mogle da se otvore nove i veće zloupotrebe koje bi se kasnije odrazile i na sam rad Saveta nacionalnih manjina.

Naime, mi smo želeli da doprinesemo poboljšavanju ovog zakonskog predloga uvažavajući nameru predlagača, ali i njegovu otvorenost tokom javnog slušanja da podrži i uvaži sve dobre argumente, i u želji da, kao koalicioni partner unapredimo postojeće rešenje, mi smo predložili jedno, koje može biti dugoročno i održivo kada je reč o strankama nacionalnih manjina u izbornom procesu.

Naime, Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina, nacionalni savet je određen kao organizacija koja se bavi isključivo obrazovanjem, kulturom, jezikom i pismom i pojedinim pitanjima iz tih oblasti, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalnih manjina u tim oblastima.

Dakle, Nacionalni savet po zakonu nema nadležnost da donosi bilo kakve potvrde. Nije dobro davati savetu drugim propisom dodatnu nadležnost, a da se prethodno ta nadležnost ne proširi samim Zakonom o savetima nacionalnih manjina.

Dakle, i u samom Zakonu o svetima nacionalnih manjina stoji da samo registrovane političke stranke nacionalnih manjina mogu da se kandiduju na izborima. Šta znači registrovane stranke nacionalnih manjina?

O tome vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Javni registar političkih stranaka. Svaka partija prilikom registracije upisuje se i stiče položaj ili status nacionalne manjine.

Problem je u tome što postoji mnogo zloupotreba i što recimo na jučerašnji dan je bilo od 123 upisane partije u taj javni registar, 74 stranke koje se izjašnjavaju kao stranke nacionalnih manjina, a koje bez sumnje i uverili smo se u to i 2016. godine to nisu.

Dakle, ima mnogo zloupotreba i partija koje se u izbornom procesu lažno predstavljaju, kako bi prevarili sistem, a samim tim prevarili i građane Srbije.

Mi smo 2016. godine imali situaciji u kojoj su čelnici jedne takve liste, javno priznali da, i ako su registrovani kao stranka nacionalne manjine, nije im interes da zastupaju interese te nacionalne manjine, već da prevare sistem i pređu taj prirodni prag i iskoriste sve pozitivne propise Republike Srbije, kada je reč o strankama nacionalnih manjina i njihovom učešću na izborima. To je ono što treba da sprečimo. Potvrda Nacionalnog saveta nije dobro rešenje, apsolutno, zato što saveti nemaju pravo to da rade.

Sa druge strane, RIK nema ni jasne kriterijume na koji način će kao ni Savet nacionalne manjine, tačno da utvrdi, a nema ni nadležnost, tako da je nejasno kako će da utvrdi da li stranka koja traži mišljenje, istinski ima nameru da se zalaže za prava manjina, naročito kao što sam navela u načelnoj raspravi, ako je reče o strankama koje su registrovane, uoči izbora, pa nisu ni zaživele u praksi i u svakodnevnom političkom životu, da bi smo mi znali uopšte kakve su njihove namere i da li su one iskrene.

Dakle, neophodno je ukoliko želimo u potpunosti da sprečimo zloupotrebe, da tražimo održivo i dugoročno rešenje, ono je sadržano i pokazaće vreme u usaglašavanju Zakona o političkim strankama i pri registraciji političkih stranaka i u samom Zakonu o nacionalnim manjinama.

Dakle, naša ideja je bila da ukažemo na to, namera i ideja predlagača je jasna, da se spreče zloupotrebe. Mi smo apsolutno za to, jer ih ima, bilo ih je, ne sme da ih bude, ne sme Nacionalni savet koji se bira direktno, na direktnim izborima ili u elektronskim skupštinama da odlučuje o statusu konkurentske partije koja će se javiti i tražiti potvrdu.

Mi o tome nemamo apsolutno nikakvu dilemu, to sve stoji i nama je cilj da se spreče zloupotrebe koje će i u buduće stvoriti mnogo novih problema u radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a da se problem mora rešiti i to na nivou registracije političkih stranaka i na nivou registra, mora. Na koji način, to ćemo da vidimo, jer ako ovako ostane, postoji opasnost da će i RIK u nekom slučaju tražiti mišljenje saveta i uvažiti ga, a u nekom neće.

Kada će tačno na osnovu i na osnovu čega, RIK tražiti od saveta to mišljenje, a kada neće, a kada će, tako je, Upravni sud kao što smo takođe imali slučaj 2016. godine, zauzeo je stav da jedna stranka kojoj je osporen status nacionalne manjine je samom registracijom dobila taj status i Upravni sud je tako i presudio, i ako je kao što svi znamo bila reč o stranci koja je zloupotrebila položaj stranke nacionalne manjine, jer se lažno predstavljala kao stranka koja apsolutno u svom suštinskom delovanju nije imala veze sa onim što jesu pitanja zaštite nacionalnih manjina, tako da je naš amandman usmeren i samo je jedan doprinos održivom i dugoročnom sprečavanju zloupotreba stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu. Hvala.

Hvala.

Da, u sastavu je amandmana i direktno me koleginica prozvala, pa mi samo nije jasno kako da razumem ovu diskusiju. Da li je to podrška svemu onome o čemu sam govorila?

E, pa da. Dobro. U redu je. Samo toliko.

Hvala, predsednice.

Hvala.

Predložene izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima i Zakona o lokalnim izborima tiču se dve ključne stvari. Prvo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% i druga izmena odnosi se na status stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu.

Dakle, obrazložiću stav o obe promene, stav SDPS Rasima Ljajića. Kada je reč o spuštanju cenzusa sa 5% na 3%, SDPS podržava tu predloženu izmenu iz više razloga. Prvo, SDPS se još od 2007. godine zalaže za cenzus od 3% kada je na jednim lokalnim izborima, uoči jednih lokalnih izbora 2007. godine, taj cenzus sa 3% naprasno podignut na 5%.

Drugi razlog zašto podržavamo nedvosmisleno i bez ikakve dileme spuštanje cenzusa jeste što to rešenje otvara mogućnost učešća što većeg broja stranaka u izbornom procesu, a s druge strane motiviše i građane da u što većem broju glasaju za stranke koje podržavaju bez bojazni da će njihovi glasovi biti bačeni, kako se to kolokvijalno kaže.

Zapravo i broj tih rasutih glasova biće daleko manji iz čega će štetu, kao što već prosta matematika kaže, trpeti najveća politička partija u zemlji, nosilac parlamentarne većine i nosilac naše koalicije odnosno SNS, zato što se Dontovim sistemom rasuti glasovi raspoređuju strankama koje su prešle cenzus i to u odnosu na broj osvojenih glasova stranaka i lista pojedinačno.

Dakle, nema nikakve dileme da ni jedan argument protiv snižavanja cenzusa sa 5% na 3% je dobar nije i ne stoji. Jednostavno, olakšava se izborni proces, povećava se reprezentativnost parlamenta i jača naravno pluralizam u Srbiji.

Kada je reč, međutim, o drugoj predloženoj izmeni koja se tiče statusa stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu, tu imamo određena pitanja i dileme. Naime, naše pitanje je - da li predloženo rešenje istinski sprečava i eliminiše zloupotrebe koje se pojavljuju kada je reč o strankama nacionalnih manjina? Jasno je, nedvosmisleno takođe da je i ovde namera predlagača da se u potpunosti eliminišu i spreče zloupotrebe, da se na nekim izborima pojave stranke lažno se predstavljajući kao stranke nacionalnih manjina, a čiji je cilj zapravo samo da prevare sistem, iskoriste pozitivne propise za stranke nacionalnih manjina, a samim tim prevare i građane Srbije.

Dakle, nedvosmislena podrška nameri i motivu predlagača da spreči svaku moguću vrstu zloupotrebe kada je reč o strankama nacionalnih manjina. Međutim, naše razmišljanje i pitanje se odnosi na način da li ćemo predloženim načinom zaista to i uspeti da uradimo ili ćemo možda ovako kako je predloženo otvoriti dodatni prostor za zloupotrebe, što nam nije namera i nikako nije dobro i nije u interesu ni jedne stranke nacionalne manjine, istinske stranke nacionalne manjini, niti nacionalnog saveta nacionalnih manjina.

Požuriću da objasnim da se predloženim rešenjem daje nadležnost savetima nacionalnih manjina da izdaju potvrdu strankama nacionalnih manjina, što nije u nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina po zakonu koji reguliše njihov rad.

S druge strane, ne znamo tačno na koji način će nacionalni saveti nacionalnih manjina proveriti i utvrditi da li zaista stranka nacionalnih manjina je usmerena ka zaštiti prava nacionalnih manjina, pogotovu ako je npr. reč o stranci koja će se kao stranka nacionalne manjine registrovati neposredno pred izbore. Dakle, ona nije još u praksi imala kad ni da zaživi da bismo mogli da vidimo da li njeno delovanje u praksi je usmereno ka zaštiti nacionalnih prava ili ne.

Zato je to dosta zbunjujuće rešenje i bojim se da nam ne osujeti nameru da sprečimo zloupotrebe tako što ćemo ovim rešenjem otvoriti prostor za nove zloupotrebe koje mogu biti dalekosežnije i dugoročnije i da ubuduće utiču negativno i na rad samih nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Možda bi rešenje trebalo tražiti u usaglašavanju Zakona o političkim strankama koji jasno propisuje da se stranke nacionalnih manjina kao takve upisuju u registar političkih stranaka. Dakle, to sa jedne strane i Zakona o savetima nacionalnih manjina.

Hvala.

Nema promovisanja ni kulture, ni kulturne politike, ni kulturnog obrasca bez redefinisanja i promovisanja pravog sistema vrednosti. Sve ono što mi danas u društvu vidimo i ocenjujemo kao negativne pojave, to je sve na žalost posledica višedecenijskog zanemarivanja kulture.

Mi nismo od početka devedesetih godina do danas, sistem vrednosti je devastiran do te mere, da mi nikada kao društvo se nismo ozbiljno pozabavili tim sistemom vrednosti. Nema ni obrazovanja bez pravog sistema vrednosti. Nema kulture bez uvažavanja i poštovanja, različitosti.

Mi stalno imamo tendenciju da popravljamo i ispravljamo nekog drugog, retko kada pogledamo sami sebe. Neće nam biti bolje dok mi sami ne budemo bili bolji, dok mi ne budemo bili odgovorni i merili svaku reč koju ćemo u javnom prostoru izgovoriti, počevši od ove sale ovde i bilo gde, pa čak i u našim mikro sredinama, u našim porodicama, sa našim prijateljima.

Dok god ne budemo podigli odgovornost za izgovorenu reč, na najviši mogući nivo, ne možemo promovisati ni prave vrednosti, ni kulturu. Onda kada pogledate i mediji su posledično takvi kakvi jesu zato što vlada jedna površnost i sistem vrednosti je ključna reč kojoj moramo da se pozabavimo ukoliko želimo da odgovorimo na sve ono o čemu sam govorila i u načelnoj raspravi, što jesu kulturne potrebe svih građana Srbija. Moramo promovisati prave vrednosti, a onda da vratimo kulturu i da je dovedemo do svakog, bukvalnog svakog građanina ove zemlje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ministre sa saradnicima, neću ponavljati ono što ste vi, ministre, rekli u svom uvodnom izlaganju, kao ni ono o čemu su u svojim izlaganjima govorile sve moje kolege, zato što bih time rizikovala da ponovim bar deo iz svih njihovih izlaganja. Naravno da smo saglasni sa svim predloženim izmenama i dopunama.

Ja ću probati da kulturu i ono što su naše potrebe u kulturi, a u skladu sa ovim zakonom, sagledamo u jednom malo širem kontekstu.

U najširem poimanju kulture i metaforički rečeno, kultura je nepresušni izvor i nezaustavljiva reka koja teče i tako će biti dok god postoji života na zemlji. To potvrđuju dvadeset vekovne epohe i izumrle civilizacije koje nastavljaju da žive i koje, praktično, produžavaju svoj život kao inspirativno blago civilizacije i potvrda, zapravo, univerzalnosti ljudske kreacije.

Juče je moj kolega, govoreći o zakonima o obrazovanju, citirao Sokrata, a ja ću danas, mislim da je Heraklit u pitanju, da se pozovem na njegovu misao, da se u istu reku ne može ući dva puta i da sve teče, pa ću parafrazirati i, zapravo, ubaciti to u kontekst kulture, jer baš tako se i kultura širi i nikada se ne ponavlja na isti način, osim ukoliko, naravno, ne govorimo o imitaciji, o onome što spada u pojam kvazi kulture.

Nama je potrebna strategija razvoja kulture koja će dugoročno da definiše kulturnu politiku. Za nas iz SDPS kulturni sadržaji moraju biti dostupni svim građanima Srbije.

Kultura ne sme da se prepusti tržištu ili bar ne samo tržištu, jer će onda domovi kulture i kulturne ustanove biti primorane da preoblikuju svoju osnovnu delatnost i možda da posegnu za kreiranjem nekvalitetnog kulturnog sadržaja ili kvazikulture.

Kultura za SDPS ne sme biti elitistička, odnosno dostupna samo najužem broju građana ili onima koji u današnjem trenutku sebi mogu da priušte kvalitetne kulturne sadržaje.

Poznata je činjenica, i vi ste je naveli u svom izlaganju, da Srbija izdvaja manje od 1% iz budžeta za kulturu. Istina je takođe da količina novca nije uvek garant vrednosti kulturnih sadržaja, kao što je istina da nedostatak novca ne mora uvek da bude prepreka da bismo postigli sve one ciljeve koje postavimo kao dugoročne ciljeve razvoja kulture države Srbije.

Publika je najbolji sponzor i to samo ona publika kojoj razvijemo kulturne potrebe. Kulturne potrebe su neophodne, naročito danas. Potrebnije su nego ikada pre.

S druge strane, kada sam već pomenula novac i nedostatak novca, ne moramo ići mnogo daleko u prošlost. Recimo, posle Drugog svetskog rata, kada smo zemlju gradili iz pepela, kada nije bilo ni novca, za četiri godine izgrađeno je 1450 domova kulture. Ti domovi kulture nisu bili samo mesta za konzumaciju kulturnih sadržaja. To su bila mesta socijalizacije, mesta na kojima su se formirala i amaterska pozorišta i folklorna društva, organizovale i likovne sekcije itd, a neretko su domovi kulture postojali i mesta sa kojih je kretao i ekonomski razvoj tih sredina. Ako smo tada mogli da za četiri godine napravimo 1450 domova kulture, moramo danas da se potrudimo i da dobar deo domova kulture u Srbiji, u selima privedemo nameni, tamo gde je to moguće popraviti zdanja koja su se nekada zvala domovima kulture i na taj način dovesti kulturne sadržaje i kulturu do svakog građanina ove zemlje.

Mislim da samo sa tako dugoročno definisanom kulturnom politikom i jasno postavljenim ciljevima kulturnog razvoja, nedostatak novca neće biti problem zato što ćemo na taj način animirati i pokrenuti kreativnost kod svih onih ljudi po tim sredinama koji su se učaurili, ne osećajući ni tu jednu vrstu podrške da im se omoguće mesta za socijalizaciju i susrete na kojima bi mogli i sami da kreiraju kulturne sadržaje. Naša uloga i naša obaveza je da im to omogućimo i da im u tome pomognemo.

Kao što sam rekla, SDPS zalaže se i programski i suštinski po svojoj socijaldemokratskoj prirodi za kulturu, odnosno kulturne sadržaje koji će biti dostupni svima. Kao što sam već rekla, za decentralizaciju u kulturi i pomoć malim sredinama da osnuju kulturno jezgro i, naravno, što je izuzetno važno, neophodna je i pomoć nacionalnim manjinama da razvijaju i promovišu svoju kulturu i kreiraju svoje kulturne sadržaje.

Kao socijaldemokratama, nama je važno i određivanje na nivou države minimuma finansijskih sredstava koje opštine moraju da izdvoje za finansiranje projekata u kulturi, kao i poreske olakšice za sve one koji bi da doniraju umetničke projekte i produkciju kulturnih sadržaja.

Nama u Socijaldemokratskoj partiji Srbije vrlo je značajna i potpuna zaštita autorskih prava, kao i stipendiranje i pomoć pri promociji, usavršavanju i zapošljavanju umetničkih talenata.

Dakle, jedno sistemsko regulisanje i rešavanje finansiranja institucija i pojedinačnih projekata u kulturi, koje će biti namenjene kulturnom podizanju duhovne i uopšte kulturne svesti naroda, jer kao što znamo, po opštoj teoriji, kultura obuhvata celokupnu tekovinu civilizacije, kao što sam to navela i u samom početku ovog svog izlaganja.

Dalje, kultura, prema onome kako je mi razumemo u Socijaldemokratskoj partiji Srbije, zahteva stalna i temeljna istraživanja. Ona mogu da nam pomognu da sagledamo ostatke prošlog, da utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje. Dobro organizovanim i redovnim istraživanjima društveno-odgovorne strukture neće biti zatečene stanjem, nego će uvek biti u mogućnosti da adekvatno i proaktivno prate to stanje i da na njega, kao što rekoh, proaktivno utiču.

Kao što sam navela, jedno od osnovnih istraživanja je upravo istraživanje kulturnih potreba u jednoj društvenoj sredini. Te kulturne potrebe moraju da se odnose na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva, kako bismo i kroz to mogli još više da radimo na razvoju onoga što zovemo kulturne potrebe.

Ja sam, spremajući se za ovu sednicu, čitala neke statističke podatke iz 2015. godine, pa nema smisla da ih sada ovde navodim, ali ti podaci upravo ukazuju na potrebu razvoja onoga što jesu kulturne potrebe stanovništva i na ispitivanje, da prosto znamo šta je ono što građani podrazumevaju pod kulturnim potrebama, koji su to kulturni sadržaji koje percipiraju kao sadržaj vredan i duhovnog uzdizanja i podizanja svesti na neki viši nivo, kako bi onda i svoje živote mogli da unaprede i podignu na jedan viši nivo.

Dake, da bi se sve te osnovne i za društvo vrlo važne funkcije kulture ostvarivale, svaka institucija u kulturi mora da bude kreativno slobodna, tj. da bude oslobođena tereta materijalnih teškoća. Zato je izuzetno važno, još jednom da naglasim, da kulturu moramo da sačuvamo od surovosti tržišta. Ne smemo kulturu prepustiti isključivo tržišnoj regulaciji.

Potrebna je jedna obostrana dobra volja i kooperativnost. I ono, kako bih mogla da sažmem sve ovo što su ideje i jedna vizija kulturnog razvoja Srbije iz ugla Socijaldemokratske partije Srbije, jeste sadržana u jednom principu po kome država treba da se ne ponaša restriktivno, ali da se istovremeno ni kultura ne ponaša komotno.

Mislim da u tom nekom međuprostoru moramo i možemo zajednički da nađemo jedno rešenje i da utvrdimo dugoročne ciljeve i principe kulturnog razvoja, jer nam je kulturni razvoj ono što je najneophodnije u ovim trenucima u kojima smo mi još uvek u tranziciji, neophodno je da bismo znali kuda idemo i gde želimo da stignemo.

Već sam rekla da, ako smo mogli nekada da negujemo i gradimo i unapređujemo domove kulture i kulturne sadržaje dovedemo do svakog sela u Srbiji, to bismo morali da činimo i danas, budući da znamo da smo u poslednjih dvadesetak ili više godina, iz poznatih razloga, zanemarili gotovo sve oblasti duhovne delatnosti, pa samim tim i kulturnu politiku i kulturne modele.

Kulturni model ranije Jugoslavije, kao što sam već navela, postojao je i pravljen je na temeljima jednog socijalističkog pogleda na kulturu, a bazirao se upravo na toj dotiranoj kulturi.

Sve ono što je bilo dobro, što se pokazalo kao dobro, možemo da iskoristimo i upotrebimo i prilagodimo današnjem trenutku u kome živimo, jer kao što znamo, jedan od bitnih elemenata za građenje srednje klase, koja nosi društvo, jeste upravo kultura, koja u svojoj biti, između ostalog, sadrži i kulturološku i edukativnu i umetničku i sociološku i, naravno, zabavnu funkciju.

Vi ste govorili i o kulturi kao vrhunskom brendu za izvoz i to je, takođe, jako važno, jer je poznata činjenica da su i kultura i sport dve značajne društvene delatnosti koje mogu pozitivno da afirmišu i državu i društvo. Sport je u tom smislu već zauzeo značajnu poziciju u društvu i za izlazak sportista na svetsku arenu ne pravi se pitanje.

Rekla bih da sa kulturom nije baš tako lako, nije baš isto stanje. Naravno, to ne sme poslanike u kulturi da vuče u defetizam, nego upravo suprotno, u jedan proaktivni pristup, u akciju. A, kao podstrek toj ideji imamo iskustvo takođe iz naše ranije kulturne istorije, a misli se na period 60-ih i 70-ih godina, kada je, kao što znamo, kultura bila izuzetno prisutna na svetskoj sceni, naročito likovna umetnost.

Prosto, opet da ponovim, sve ono što smo kroz istoriju imali kao dobre primere, možemo da iskoristimo i u buduće.

Znam da je mesto ministra kulture jedno od najtežih pozicija u Vladi, možda zato ne naročito ni privlačno, zahteva i strast i jaka uverenja i vreme da se uspostavi jedna određena politika, ali takođe, zahteva i samu i veliku podršku svih ostalih članova Vlade.

U tom smislu, mi smo juče ovde razgovarali o zakonima o obrazovanju. Jako je važno da Ministarstvo kulture, zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, kreiraju jedan ambiciozan plan za umetnost i kulturu, odnosno više kulture i u školskim programima, jer time bi, zapravo, škola postala centralno mesto ranog susreta i sa kulturnim delima, ali i na taj način bismo već u samom startu uticali na formiranje onoga što jesu kulturne potrebe i ono što je jako važno za vaspitavanje budućih korisnika kulturnih sadržaja.

Stoga, Ministarstvo treba da ohrabruje i privatne inicijative i da kreira i fondacije i donacije itd, kao posebne finansijske olakšice.

Drugo, kao što je i navedeno u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona, jako važnu ulogu u tom spajanju međusektorskom jeste i turizam.

Vi ste to i naveli, da je jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna Zakona o kulturi, da se upravo napravi ta interakcija sa ostalim resorima, kako bi smo dobre rezultate u tim oblastima unapredili i povećali ih upravo kroz ponudu i kulturnog sadržaja, to je ono što vi u izmenama i dopunama zakona zovete kulturnim turizmom. Možemo ga nazvati kako god sve dok znamo šta nam je cilj koji želimo da postignemo.

Naravno da će SDPS u danu za glasanje podržati predloge koje ste izneli pred narodne poslanike. Kolega Atlagić je obrazložio toliko dobro preostala dva Predloga zakona, da ja neću trošiti ni uzimati vreme kolegama u nastavku ove rasprave. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ja ću se najpre osvrnuti na predložene izmene i dopune Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Potom ću nešto kratko reći i o setu izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja.

Kada smo prošle godine doneli Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacije, mi smo uspostavili jedan pravni sistem, okvir zapravo u kome smo odredili šta su nivoi, koje su vrste kvalifikacija itd. Od donošenja tog zakona realizovane su sve aktivnosti koje zakon propisuje, što znači da su uspostavljena i nova tela i Savet, Agencija, 12 sektorskih veća itd.

Izmenama i dopunama, što je naročito važno, predložena su odgovarajuća rešenja za prevazilaženje svih onih problema koji su uočeni od početka primene ovog zakona. Mislim da je jako dobro što se sa ovim izmenama i dopunama nije čekalo dugo, što govori o ozbiljnosti u samoj primeni tog zakona, imajući naročito u vidu sve efekte koje ovaj zakon i donosi.

Navedenim izmenama omogućeno je lakše ostvarivanje prava na rad onima koji su visokoškolsko obrazovanje stekli u inostranstvu. Verujem da će predložene izmene ubrzati taj proces, budući da se rok smanjuje sa 90 na 60 dana, kao što verujem ministre da u buduće nećemo više imati problem sa recenzentima koji rade suprotno konvenciji i koji su se ponašali, rešavajući pitanja o visokoškolskom obrazovanju stečenom u inostranstvu, kao da je reč o nostrifikaciji diploma.

Verujem da stvari treba gledati i videti onakvim kakve jesu, a ne gore od toga. Zato želim da napomenem da je zapravo većina recenzenata davala recenzije u roku i u skladu sa Konvencijom, ali prosto, zbog ujednačenosti u postupanju prema svim zainteresovanim licima, neophodno je da učinimo sve kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje te javne usluge.

Nacionalnim okvirom kvalifikacija konačno se pravi razlika između toga šta znamo, šta umemo da radimo, šta stvarno radimo, šta nam od toga priznaju nadležne institucije i u čemu smo od svega toga prepoznati. Nacionalni okvir kvalifikacija naročito može da pomogne i da bude jedan od ključnih alata da se kvalifikacije ljudi koji rade u sivoj zoni konačno prepoznaju i da se prevedu u redovne tokove. S tim u vezi neophodna je saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, jer sa jedne strane imamo nezaposlenost, a sa druge imamo tržište rada koje nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage. Tako da, neophodna je dodatna obuka i uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, ključno je u prevazilaženju tog problema i zato je neophodno delovanje u oba sektora i u sektoru obrazovanja i u sektoru tržišta rada.

Budući da je važno da nacionalni okvir kvalifikacija ima zajedničke principe sa evropskim okvirom kvalifikacija, da bi evropski okvir kvalifikacija mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, bilo je najpre neophodno da se nacionalni okvir kvalifikacija poveže sa evropskim okvirom. Predloženim izmenama naglašavaju se, odnosno usaglašavaju dodatno deskriptori sa evropskim okvirom kvalifikacija i tako se u stvari olakšava postupak povezivanja dva okvira kvalifikacija što je veoma važno.

Mi i u narednom periodu kao država i društvo moramo da obezbedimo efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima, da popravimo obrazovne ishode, odnosno da bude jasno šta ko zna i šta ume da radi. Obaveza Srbije jeste da poveća otvorenost i relevantnost obrazovnih sistema i boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada što se postiže upravo nacionalnim okvirom kvalifikacija.

Šta to u praksi znači? To znači da moramo da osnažujemo ljude kroz sticanje novih veština kako bi mogli da se prilagode novim uslovima i mogućoj promeni zanimanja, jer se tako može zapravo smanjiti nezaposlenost i povećati radna produktivnost.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, osnovnom i srednjoškolskom, saglasni smo da nema važnijeg pitanja u jednoj državi i u jednom društvu od obrazovanja. Od obrazovanja zavisi i ekonomija i kultura, i zdravlje, i celokupna budućnost i napredak jednog društva. Ako, dakle, razumemo obrazovanje kao najvažnije pitanje u svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj zemlji, onda bi trebalo uvažiti činjenicu da se nauka menja, da se svet vrtoglavo menja svakodnevno pred našim očima i da je neophodno da i zakoni u oblasti obrazovanja prate ono što se zbiva.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koncepcija razvoja celokupnog sistema prilagođava se takođe uočenim potrebama u praksi i uslovima u kojima se može sprovoditi. U praksi se naime kao što svi znamo, jasno pokazalo da treba zadržati te nove tendencije i rešenja usmerena ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, ali i praćenje tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Kao što ste, ministre, ranije tokom diskusije naveli, rano i osnovno obrazovanje mora biti snažno, jer je ono zapravo temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu da nauče da povezuju ono što nauče u školi i što su informacije sa proaktivnim rešavanjem problema i suočavanjem sa svim onim što ih čeka u životu.

Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće set svih predloženih izmena i dopuna. Hvala.