Hvala gospodine Mirčiću.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite koleginice Jovanović.

Hvala, gospođo Jovanović.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.

Izvolite gospođo Mihajlović.

Hvala gospođo Mihajlović.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč gospodine Rističeviću?
Izvolite reč.

Hvala, kolega Rističeviću.
Ovo dodatno vreme će se skinuti od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala gospodine Filipoviću.
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Ružica Nikolić.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Gospodine Jojiću, izvolite.

Hvala, gospodine Jojiću.
Reč ima narodni poslanik Sandra Božić.
Izvolite, gospođo Božić.

Hvala, gospođo Božić.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Hvala.
Pravo na repliku ima Sandra Božić.
Izvolite, gospođo Božić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da sa mnogim stvarima koje su se dešavale u prošlosti tužilaštvo treba da reaguje mnogo oštrije, ali isto tako je tačno…

Kolega koji dobacuje, ja bi mu preporučio da konačno počne da sedi u sali jer će nešto i da nauči. Ovako će da vrti priču samo oko „Behtela“, oko EU i saradnje sa Evroazijskom unijom i to je vrhunac njegovog znanja. Kada bude sedeo u sali naučiće nešto.

Koliko se ja sećam, kada je u pitanju ta „Azotara“, mislim da je tu čak i bivši ministar poljoprivrede uhapšen i njegovi saradnici. Pa, što to ne kažete? Što to ne kažete, nego postavljate pitanje – što ne hapsite? Prvo, ne hapsimo mi, hapsi policija na osnovu naloga tužilaštva. To je prva stvar. Druga stvar, oni koji znaju Zakon o javnim nabavkama…

Mladi kolega, jako je nevaspitano to što radite. Čini mi se da morate da se učite lepom ponašanju i vaspitanju i Poslovniku.

Činjenica jeste, oni koji malo duže poznaju zakone o javnim nabavkama, da je pregovarački postupak do 2012. godine bio 60% postupka javne nabavke.

(Predsedavajući: Kolega Šešelj, stvarno nemojte da dobacujete, molim vas. Pustite kolegu Arsića da završi.)

Druga stvar, isto tako bi kolege kada pričaju o ranijim zloupotrebama morale da znaju da je bilo dozvoljeno aneksiranje osnovnog ugovora na 25%, pa je to bilo moguće i po više puta.

Sad to što su gospoda pisali zakone da bi mogli da kradu, kažnjeni su na izborima, ali je jako teško kazniti nekoga zbog jako lošeg zakona koji je bio do 2012. godine u primeni. To odmah da raščistimo. Apelujem na tužilaštvo da agresivnije postupa u svim slučajevima korupcije, pa čak i ovaj koji se dešava u opštini Stari grad, pogotovo zbog toga što postavljam pitanje i kako odbornici koji se predstavljaju za poštene mogu da glasaju za završne izveštaje i završne odluke o završnom računu budžeta u takvim opštinama gde je evidentno da se krade novac.

Član 106.

Kolega Marinkoviću, evo i sad se dešava, stav 3. za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika, na drugi način nisu hteli da napišu ružnije reči, kao što je – rikanje i tako dalje, ali to upravo doživljavamo. Evo i sada.

Što se tiče Fiskalnog saveta, tu moram da priznam da je moj uvaženi mladi kolega bolji političar od njih, ali samo od njih. Znači, tu neću uopšte da polemišem, zaista su bolji od njih.

Još nešto moram da kažem. Nisu izbori stvar koja će da se desi za dve ili tri godine, nego za samo nekoliko meseci. To kakav je životni standard u Srbiji i koliko građani Republike Srbije veruju u rezultate kojima Aleksandar Vučić i SNS i koliko veruju u budućnost u koju ih vodi Aleksandar Vučić i SNS, reći će na izborima, za svega nekoliko meseci.

Mi se tih izbora ne plašimo. Imamo rezultate. Ako građani kažu da smo zaslužili poverenje za sledeće četiri godine, u redu. Ako kažu da nismo, opet u redu, idemo čistog obraza sa vlasti. Ali, to ne daje za pravo da ono što postoji i što se vidi, da bude osporavano, odnosno da se ti građani koji to vide prave ludi da oni to ne vide, ne znaju da su to stelt putevi, stelt mostovi, stelt fabrike, stelt plate, da je sve stelt.To je probao Mirko Cvetković. Ne znam zašto kolega nevidljivi pokušava da ubedi građane Srbije u ono što je pokušavao i Mirko Cvetković 2011. godine. Nije ni njemu pošlo za rukom, neće ni mladom stelt kolegi.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja sam sad čuo za institut nameštenih nabavki…

(Miljan Damjanović: Tendera.)

… Ili tendera, svejedno. Ja mislim da je to krivično delo, nikako ne može da bude institut. To prvo da raščistimo odmah.

Druga stvar, javne nabavke malih vrednosti, isti je postupak kao i za svaku drugu javnu nabavku, samo su nešto kraći rokovi oglašavanja i prikupljanja ponuda, tako da i to ne može nikako da bude predmet zloupotreba, osim da ne bude pod udarom zakonom predviđenih sankcija.

Međutim, ovo što stalno ide jedna priča, a to je da je Vlada Republike Srbije namestila posao koji se smatra javnim radovima na izgradnji Moravskog koridora. I cela priča se vrti oko toga da je ministar Zorana Mihajlović namestila taj posao.

Koliko je meni poznato, ministarstvo u ovom slučaju ne može da učestvuje bez Vlade Republike Srbije. Znači, ministarstvo može da vodi pregovarački postupak, ali pre toga mora da ima saglasnost Uprave za javne nabavke, pa kad završi pregovarački postupak, da o tome obavesti Vladu Republike Srbije, Vlada Republike Srbije da donese posebnu odluku i da na osnovu te posebne odluke ovlasti nekog ministra ili potpredsednika Vlade da potpiše ili predsednika Vlade da potpiše jedan takav ugovor.

Na kraju, ako je to međudržavni sporazum, što u ovom slučaju nije, saglasnost bi morala da da i Narodna skupština.

To je ceo jedan postupak da bi neko mimo, odnosno primenjujući samo jedan deo Zakona o javnim nabavkama, mogao da dobije posao u pregovaračkom postupku, kada je u pitanju Vlada Republike Srbije.

Sad, da li neko hoće da mi kaže da je, evo, ovde ovlašćen predstavnik predlagača, Vlade, gospodin ministar Zoran Đorđević korumpiran i da je učestvovao u jednoj takvoj prevari? Hoće li neko da mi kaže i da me ubedi da je predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić, kriminalac koji je učestvovao u jednom ovakvom postupku? Da ne nabrajam redom sve ministre.

Ovde je u pitanju samo jedna želja da se na osnovu političkih poena, što je legitimno pravo, ali legitimno pravo je i da mi odgovorimo i da objasnimo šta je istina, steknu određeni politički poeni.

Nemam ništa protiv toga, ali imam da kažem tu potrebu da odgovorim da to nikakve veze nema sa istinom.

Druga stvar, zasnivati tu svoju teoriju na osnovu ponude koju je dala neka druga kompanija, kad nije čak ni vođen pregovarački postupak, i da je navodno ta ponuda jeftinija za 300 miliona evra, moram da kažem da u svakom postupku, pa i u pregovaračkom, postoji specifikacija javnih radova koji treba da se izvrše i da na osnovu te specifikacije radi se procena vrednosti javnih radova, a na osnovu procenjene vrednosti javnih radova pozivaju se kompanije koje mogu, pozivaju se sve koje žele, naravno, da učestvuju u tim javnim radovima.

Sad da li zaista neko veruje da, pored čitave jedne ovakve procedure koja se sprovodi, može da se dodeli posao koji je skuplji, verovali ili ne, za 300 miliona evra. Ja zaista u to ne mogu da poverujem. Nije u pitanju tri, nije u pitanju 13, u pitanju je 300 miliona evra, pa postavljam pitanje, kada neko nešto tako kaže, da li može da zamisli šta je to 300 miliona evra?

Druga stvar, takođe kroz ovu diskusiju se sprovodi jedna kampanja, kažem opet, legitimno, ali moramo da odgovorimo da niko još nije postavio pitanje – da li je u toj prvobitnoj ponudi, koja je data pre četiri ili pet godina, bilo uređivanje korita reke Morave i njenih pritoka?

Sad postavljam još jedno drugo pitanje – da li neko stvarno normalan može da pravi auto-put, a da ga ne obezbedi od poplava, od poplava koje su bile tu, jer to je plavno područje? Ja mislim da je to možda moglo za vreme bivšeg režima, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, tad je bilo sve moguće, da se pravi auto-put iz njive u njivu, s tim da se neka druga njiva preskoči, jer nije završen postupak eksproprijacije.

Dalje, čitava jedna fama se napravila oko te eksproprijacije. Ko vrši eksproprijaciju? Eksproprijaciju vrše lokalne samouprave na osnovu odluke o javnom interesu. Postoji i zaštita, naravno. To je sudska zaštita, ali se obavezuju i svi drugi organi u tom postupku, postupku eksproprijacije, da budu efikasni i da na vreme donose odluke ili presude.

Sad neko kaže – pravićemo auto-put, a nećemo da uredimo korito reke Morave, pa, ne daj Bože, još dok budu ti radovi da to sve bude poplavljeno i odneto vodom. Hajde da vidimo da li je ta ponuda, ekskluzivna ponuda, za koju neko tvrdi da je i povoljnija, predviđala i uređenje korita reke Morave.

Dalje, hajde da vidimo, nije u pitanju samo izgradnja auto-puta, koji je preduslov za ekonomski razvoj tog dela Srbije, nego valjda kroz izgradnju tog auto-puta zaštitićemo i poljoprivredno zemljište i naselja koja se nalaze pored auto-puta, odnosno, rešićemo višedecenijski problem koji imaju naši građani na toj deonici auto-puta. Ja sad postavljam pitanje – da li neko zaista misli da je to besplatno? Ne možete tek tako, odokativnom metodom, da procenjujete da li je nešto zloupotrebljeno ili nešto nije itd.

Ko vrši procenu radova? Valjda preduzeća koja za to imaju odgovarajuće i licence i bave se projektovanjem takve vrste radova. Ne moraju da budu državna. Imamo i CIP, ali ne mora da bude državno.

Na kraju, sve to treba da bude i predmet rada DRI koja će da obavesti Narodnu skupštinu da li je dobro urađena procena vrednosti radova i da li je novac zaista potrošen u onom obimu kao što bi to trebalo.

Još jedna stvar. Tu je i sud koji daju građani da li je to zaista tako ili nije, da li to njima zaista treba ili ne treba i da li je, kao što to neko priča, otet novac od građana Srbije. Nije ništa oteto, sve se vidi. Znači, može svaki poslanik, svaki građanin može, bukvalno, da vidi kako se novac troši.

Hajde da pravimo uporedno sa nekim drugim deonicama, ne mora u Srbiji, ne mora ni u Hrvatskoj, evo, da pravimo uporedne cene sa auto-putevima i sličnim radovima koji su rađeni u zemljama zapadne Evrope. Kad nam odgovara zapadna Evropa je dobra, po nekima, kad ne odgovara, onda je zla, nameće nam rešenja, nameće nam Zakon o javnim nabavkama itd.

Samo ja još jedno pitanje da postavim – ako neko naše preduzeće želi da učestvuje u postupku javnih radova u nekoj drugoj zemlji, da li je ono to može i da li će da bude sposobno ako ne radi po sličnom ili istom zakonodavstvu koje je u toj zemlji? Hajde onda da ne donosimo takve zakone da sprečimo naše kompanije, koje imaju želju da radne negde u zemljama EU, da ne rade zato što ćemo, eto, da usaglašavamo naše zakonodavstvo. Manite se te priče više. U to više niko neće da poveruje. Možete nastaviti, to je vaše legitimno pravo, ali kad se sve to bude završilo, pitajte građane šta misle o tome, ali nemojte da se krijete tada iza „Behtela“ ili nekog drugog, nego ih zaista pitajte da li im je to bilo potrebno, da li im je bolje i da li smatraju da je novac iskorišćen na pravi način.

Ako u Srbiji ima dva miliona zaposlenih koji primaju minimalac ili nešto malo iznad minimalca, znači da Srbija ima 20 miliona stanovnika. Otprilike, to bi bio taj red veličine. Upravo o tome pričam i o toj banalizaciji.

Dalje, nije kesa kod Zorane Mihajlović, nego je kesa kod Bastaća i to odmah da raščistimo i to kao pravnik i kao laik treba da znate, i to kažu vodonepropusna. Isto tako, nemam ja nameru da pravnike učim pravu, oni sigurno to znaju bolje od mene, ali govorim neke stvari zbog građana Srbije i građanima Srbije da znaju o čemu se zaista radi.

Isto tako, ja nikad ne bih kao pravnik postavljao pitanje vrednosti radova, pogotovo na zaštiti sliva reke Morava u delu autoputa koji se zove Moravski koridor, jer zaista kao pravnik bih to prepustio da drugi ljudi koji znaju, koji su od struke, koji imaju iskustva, to zaista rade. Da li je to vrednost u vrednosti zlata ili u vrednosti običnog betona, to prepuštam njima zato što ne želim da se jedna diskusija svede na najobičnije banalnosti.

O tome ne odlučuje kakva smo vlast vi ni ja, odlučuju građani na izborima. Izmerićemo za nekih mesec šta misle o nama i o vama.

Nešto moram da vam kažem, gospodine ministre. Znate čija je to ideologija i ideja da minimalna zarada mora da bude u visini cene potrošačke korpe? Evo sad ću da kažem. To je ideja Zorana Stojiljkovića, profesora, doktora, predaje na Političkom fakultetu. Nemam ni to ništa protiv, neka se on bavi time.

Međutim, gospodine ministre morate da znate još jednu stvar. On je i predsednik Granskog Sindikata Nezavisnost. Da vam objasnim koji je to sindikat, osim što su građani Srbije trpeli posledice zbog štrajka u Pošti, hajde da kažemo, to možemo da predvidimo da je to neka borba za prava zaposlenih, ali još jedan štrajk su podržavali i to štrajk najobičnijih lopuža i lopova u Republičkom katastru. Podržavao je Zoran Stojljković, to je isti taj čiju ideologiju sada slede sa minimalnom cenom rada i potrošačkom korpom, podržavao je kriminalce koji nisu dozvoljavali građanima da uđu u Republički katastar recimo ovde u Beogradu, 27. marta, i da ostvare svoja prava kod radnika koji nisu u štrajku. Prebijali su građane. Takvu ideologiju slede Zorana Stojiljkovića koji je podržavao štrajk korumpiranih radnika u Republičkom geodetskom zavodu.

Znate šta, da biste bili na listi SNS moraćete puno toga da uradite i da naučite da biste bili na jednoj takvoj listi. To odmah da raščistimo. Znači, s te strane odmah da raščistimo. Uslovi su vrlo teški, konkurencija vrlo ozbiljna zato što u SNS se ne bavimo demagogijom, ne bavimo se banalizacijom, nego se bavimo rešavanjem problema građana Republike Srbije i bavimo se jednom jedinom temom, a to je da Srbija mnogo lepše mesto za život, da sarađujemo sa svima, i sa istokom i sa zapadom i sa severom i sa jugom, sa svima koji žele da sarađuju takođe sa nama, da ne podležemo političkim pritiscima i da ne gledamo sve crno - belo, nego onako kako je realno i da u toj realnosti živimo i sačuvamo i zemlju i narod.

Ovako, tumačiti lik i delo Aleksandra Vučića je zahvalno. Međutim, stavljati mu reči u usta koje nije rekao nije baš ni zahvalno, ni pametno. Svi građani u Republici Srbiji, koji su to pratili, čuli su sledeće – da on želi da podmladi poslaničku grupu SNS sa mladim poštenim ljudima i da je to njegov cilj zato što kao čovek koji razmišlja i o budućnosti Srbije, razmišlja i o budućnosti SNS i to je ono što je zaista Aleksandar Vučić rekao.

Možemo personalno da pričamo hoće li biti ovaj na listi ili onaj. To mene u ovom trenutku zaista ne interesuje. Ono kada sam rekao – izmerićemo se na izborima, mislim rezultati Aleksandra Vučića i SNS protiv opozicije i bivšeg režima. Znači, kao što to obično i biva bićemo sami protiv svih i pobedićemo kao što smo pobedili i 2012. i 2014. i 2016. i 2018. godine. Pobedićemo i 2020. godine.

Izgleda mi da to vama najviše smeta.