Gospođo predsedavajuća, povređen je član 109. stav 1. alineja 6), kada se Narodnoj skupštini obraća narodni poslanik Nataša Mićić i to zbog uvredljivih izraza, ne mogu da kažem da je psovka, i zbog toga što je prikazivala predsednika Skupštine i službe Narodne skupštine da razdvajaju narodne poslanike. U tom novinskom članku moje ime je stajalo pored vašeg. Vi ste opozicija, a moja stranka je na vlasti, tako da ne možete to da poredite. To što novinar nije znao da razdvoji šta je bruto, šta je neto, to je pitanje za novinara, a ne za predsednika Skupštine.
Isto tako, poređenje da smo mi, maltene, stranka koja je ista kao što je bila Nacionalna socijalistička partija Adolfa Hitlera, je prilično uvredljivo. Jer, prvi udari na parlament nisu sada, niti se dešavaju, pokušavamo da parlamentu vratimo dostojanstvo i mesto u društvu i u politici koje mu pripada, a ko se ponašao kada je gušio javnu reč, govori činjenica da ste vi, kao predsednik Skupštine, izbacili, isključili sa rada Skupštine poslanike koji nisu ni bili tog dana na sednici, nisu ni ušli u zgradu Skupštine, nisu se javili za reč. Mene ste isključili, nisam ni prišao govornici. To je bilo 2003. godine. Da li je to diktatura kada se Poslovnikom zabrani da narodni poslanik govori o amandmanu koji nije on podneo ili nije šef poslaničke grupe?
(Predsedavajuća: Gospodine Arsiću, molim vas, govorite samo o povredi Poslovnika.)
Pravim samo poređenje. Ili, da li je lažiranje kada predsedavajući ne primeti da mu poslanik nije tu, nego glasa iz Bodruma, a to se baš dešavalo dok je predsednik Narodne skupštine bila Nataša Mićić?